|
Наслов: Доситеј Обрадовић Порука од: Pedja на 13.49 ч. 27.04.2007. ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ
Востани Сербије! Востани царице! И дај чедом твојим видет твоје лице. Обрати серца их и очеса на се, И дај њима чути слатке твоје гласе. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! Ти воздигни твоју царску главу горе, Да те опет позна и земља и море. Покажи Европи твоје красно лице, Светло и весело, како вид Данице. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! Теби сад помаже и небесна воља И сад ти се показује и судбина боља. Сви ближњи твоји теби добра желе И даљни се народи твом добру веселе. Востани Сербије! Давно си заспала, У мраку лежала. Сада се пробуди И Сербље возбуди! 1804. Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Mallrat на 18.38 ч. 30.04.2008. Читао сам малопре неколико његове басне и један одломак "Прикљученија" па чини ми се да његов језик више личи на руски него на српски, али ипак важи као, рецимо, претходник Вука, зато што је много донео српском језику. Било ми је чак негде и тешко да га схватим, јер користи чисте руске речи, а ја сам се навикао на то што кад има сличних речи у српском то не значи обавезно да им је значење исто и зато сам ипак гледао у речник архајизама :)
Па ево и питања: је ли Србима тешко да га схвате? Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Ђорђе Божовић на 19.36 ч. 30.04.2008. Dositej Obradović živeo je u vreme kada je srpskom književnošću dominirao ruskoslovenski jezik. Propašću srpske države pod Turcima Osmanlijama, i srpska kultura se našla na ivici propasti, pa je tako Srbima stizala pomoć iz Rusije, te se i u srpsku književnost počeo uvlačiti tadašnji ruskoslovenski, ili pak čist narodni ruski, jezik.
Dositej je, međutim, imao ideju o tome kako književni jezik treba da bude zasnovan na narodnom, govornom, te je u tome prethodnik Vuka, koji je tu ideju konačno i sproveo u delo. Sâm Dositej pokušavao je da se koristi narodnim jezikom u svojim delima koliko god je umeo, ali kako je bio odgajan kao kaluđer u manastiru Hopovu, nikada se nije mogao u potpunosti otarasiti tadašnjeg ruskoslovenskog jezika, koji je u to vreme bio korišćen kao književni jezik kod pismenih Srba. Stoga Srbima danas i nije naročito teško da ga razumeju, mada i oni ipak moraju katkad potražiti objašnjenje arhaizama koje Dositej upotrebljava. Sâm naslov njegove autobiografije, „Život i priključenija“, sadrži nepozati arhaizam koji onaj ko nije upoznat sa značenjem glagola „slučiti se“, koji ne postoji u savremenom srpskom jeziku, ne može razumeti. Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Вученовић на 15.58 ч. 10.05.2008. Sâm naslov njegove autobiografije, „Život i priključenija“, sadrži nepozati arhaizam koji onaj ko nije upoznat sa značenjem glagola „slučiti se“, koji ne postoji u savremenom srpskom jeziku, ne može razumeti. Свакако ти је кад си то писао одмах било јасно да тај одговор отвара ново питање. Немој да се љутиш, али мислим да би добра пракса била да увек кад поменеш тако нешто, одмах и објасниш шта то значи, не чекајући да поставимо то питање. Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Ђорђе Божовић на 17.35 ч. 10.05.2008. Jako mi je žao, ovo je sigurno bilo prilično neuviđavno od mene. :-\ Kako sam odgovarao na Mallratovo pitanje, nije mi uopšte palo na pamet da on zna ali drugi verovatno ne znaju šta znače arhaizmi „slučiti se“ (rus. случиться) ili reč „priključenija“.
Naime, radi se o glagolu „dogoditi se“ odnosno imenici „događaji“, a koji su u očiglednoj etimološkoj vezi s rečju „slučaj“, sličnog značenja. Tako je Dositejeva autobiografija „Život i priključenija“ zapravo „Život i dogodovštine“. ;) Valjda nema razloga da se ljutim? :D Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Вученовић на 20.32 ч. 10.05.2008. Fala! :)
Наслов: Одг: Доситеј Обрадовић Порука од: Ђорђе Божовић на 20.26 ч. 11.05.2008. Nema na čemu. ;)
|