|
Наслов: Вокатив женских имена Порука од: Mallrat на 12.50 ч. 28.04.2007. Занима ме какав је вокатив женских имена, која се завршавају са словом "а". Је ли вокатив имена, например, "Регина", Регино или Регина?
И уопште, од чега зависи форма вокатива ових имена? Т.ј. када знам да вокатив се завршава са "а", а кад са "о"? Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: karloružni на 13.22 ч. 28.04.2007. Лична имена на -а (ж. и м.) углавном имају вокатив једнак номинативу: Марија!, Никола!, Лука!, Марта!, Олга! итд. Наставак -о добијају двосложна имена с дугосилазним акцентом, као Мара, Љиља, Гоца, Божа, Жика итд. (Маро!, Љиљо! итд.). Имена на -ица добијају у вокативу завршетак -е: Милице!, Данице! итд. За мушка имена као Перица Јовица, Радојица граматичари прописују вокатив једнак номинативу, али је и ту много обичнији наставак -е: Перице!, Јовице! итд. (Клајн, РЈН)
Дотле је све јасно. Само ме немој питати откуд се зна да ли дотично име има дугосилазни акценат - та прича о силазним и узлазним акцентима ::) по мом скромном мишљењу у свакодневном говору није одржива те ја те разлике не могу са сигурношћу утврдити. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: kontra на 12.05 ч. 29.04.2007. Kako ne. Izgovori ime Una. Možeš li ga uopšte izgovoriti (a da to zvuči imalo nalik na žensko ime) drugačije, nego sa dugouzlaznim akcentom? Na prvom slogu. Isto je i sa Maja (osim retkih izuzetaka nekarakterističnim za naš jezik), Iva, Jela... Ma, osetiš pri izgovoru da ne mogu biti kratki.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: karloružni на 12.22 ч. 29.04.2007. To svakako - jasno se čuje na kojem slogu je naglasak i da li je kratak ili dug. Ono što se ne čuje jasno, jeste da li je akcenat silazni ili uzlazni.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Ђорђе Божовић на 19.39 ч. 29.04.2007. Код дугих акцената, додуше, није тако тешко разликовати узлазне и силазне: силазни осетно падају при крају, као да "кривудају" у изговору, док се узлазни стално пењу.* Али, код кратких - зона сумрака! У савременом језику кратки акценти су се готово спојили у један те исти. Јако их је тешко данас више разликовати. И ја, признајем, једино напамет знам да је у песма, вера и сл. краткосилазни, :) јер се мени кад говорим и слушам друге како говоре то нимало не разликује од воденица, бројаница, где је краткоузлазни (јер силазни акценти могу бити само на првом слогу у вишесложној речи и у једносложним речима - овде је акценат на другом слогу, значи узлазни). Брука!
* - Занимљиво је, можда, то што се у ужичком народном говору и дугоузлазни акценти изговарају јако слично дугосилазним или, пак, акуту - не пењу се стално, него "кривудају" као год стари акут. Тако се, рецимо, Ужице, с дугоузлазним акцентом на првом слогу, изговара као да после једног узлазног у стоји још једно: у-ужице. Ипак, опет се и такви дугоузлазни акценти јасно разликују од дугосилазних. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: karloružni на 20.44 ч. 29.04.2007. Ето. Што се дугих акцената тиче, имаш право да се дају разликовати у случају да говорник изговара спорне речи засебно. Оно што ја тврдим јесте да се у течном говору уопште не стиже стално дизасти и спуштати глас како акценти то теоретски захтевају.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Нескафица на 03.11 ч. 30.04.2007. Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Ђорђе Божовић на 14.06 ч. 30.04.2007. Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog. Нисам то знао. Хвала ти, Нескафице! :)Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: lostinspace на 01.47 ч. 01.09.2007. Kratki akcenti se takođe bez problema razlikuju po slogu POSLE akcentovanog. Kod silaznog je on osetno slabiji i niže intoniran, dok je kod uzlaznog on skoro na istom nivou artikulisanosti kao i akcentovani slog - up. "gore" kao prezent 3. l. mn. od "goreti" i "gore" kao predlog. U primeru ONI GÒRE se oseca da je u pitanju kratkouzlazni, jer postoji i postakcenatska duzina koja dodatno pomaze razaznavanju. Kao u TÈROR (+ duzina na O) na primer. Inace, slazem se da se kratki akcenti mogu prepoznati po slogu posle. Reci koje imaju silazni akcenat imaju na akcentovanom slogu jak pad tona, dok uzlaznima ton opada mnogo blaze tek posle akcentovanog sloga (npr. vòda). Kratkouzlazni na dvosloznim recima (kada ne postoji postakcenatska duzina) su izuzetno jaki u istocnohercegovackim govorima i govorima Bosne generalno gledano, u Vojvodini. Prema jugu pocinju da se gube, npr. Kolubarci ne prave razliku (naravno, govorim o prosecnim ljudima i nestandardizovanim govorima). Vodènica i pësma (ovo treba da predstavlja kratkosilazni) se veoma razlikuju u izgovoru, nema dileme. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: lostinspace на 01.51 ч. 01.09.2007. I moram samo da zapazim da je opsta predrasuda da se akcenti ne mogu razlikovati ili nauciti obelezavati. To je moguce uz par pravih instrukcija i dobro uho. Ljudi koji nemaju sluha (medju njima ima i profesora jezika) potpomazu sirenje ovog misljenja. Dakle, malcice prakse i that´s it! :)
Srdacan pozdrav svima! Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: alessandra на 11.10 ч. 04.10.2007. Neki ljudi nemaju sluha, a neki su, na primer, stranci. Moja kci se zove Lara; treba da joj kazem "Lara !" ili "Laro !" ? Meni lepse zvuci "Lara !", a vase akcente ne mogu uopste da razlikujem :(
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Нескафица на 16.11 ч. 04.10.2007. Po pravilu, trebalo bi "Laro", isto kao "Saro", "Maro", "Daro", jer sva ta imena imaju dugouzlazni akcent.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: alcesta на 22.04 ч. 04.10.2007. S druge strane, to pravilo se često ne poštuje, tako da je slobodno možeš zvati "Lara"; imam više drugarica koje bi po pravilu trebalo da imaju to "o" u vokativu, ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove.
I dobro došla na forum. Ako si Italijanka pogotovo. ;D Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Бојан Башић на 22.11 ч. 04.10.2007. Postoji i ime Lara s kratkim slogom (držim da je italijansko pre takvo), a tu bi vokativ bio Lara!.
Alesandra, iako kažeš da se ne razumeš u akcente, verujem da možeš proceniti da li je prvi slog dugačak (kao u imenima koja je Neskafica pomenuo) ili kratak (kao u Ana, Sanja, mama). Od toga zavisi odgovor na tvoje pitanje. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Нескафица на 23.16 ч. 04.10.2007. ...ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove. Možda ih "Laro" suviše podseća na opštenarodne varijante "Daro", "Maro", a Lara je jedno tako fino i Hoch ime... ;) Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.24 ч. 04.10.2007. Овде је понекад и вокатив од Милица - Милицаа.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: alessandra на 07.31 ч. 05.10.2007. A da je rusko ime ? Ja sam prvo mislila na Laru/Larisu iz poznatog romana Borisa Pasternaka, ali sam ga citala na italijanskom. Koji oblik se upotrebljava za vokativ u srpskom prevodu ?
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Вученовић на 10.40 ч. 05.10.2007. Još nešto zanimljivo. Moja drugarica Iva kaže da je i u Češkoj, gde ima rodbinu, zovu Ivo, kao i ovde. Njeno ime ima dug naglasak na i, tako da je verovatno da i Česi imaju ista pravila za vokativ.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Вученовић на 10.42 ч. 05.10.2007. Овде је понекад и вокатив од Милица - Милицаа. Stvarno mi zvuči čudno... Mislim da se u Beogradu to ne može čuti. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: kontra на 10.48 ч. 05.10.2007. ...imam više drugarica koje bi po pravilu trebalo da imaju to "o" u vokativu, ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove. I obavezno su Ive, koje se predstavljaju kao Ive s dugim I. :DDobro de, imam i ja prijateljicu Maju koju je majka uvek dozivala Maja, ali joj se majka (istina, jedina) uvek obraćala s kratkim akcentom, tako da je njen vokativ bio ispravan. Znam da ljudi vole da zvuče "prefinjenije" i da je obavezno to "-o" kamen spoticanja kod te prefinjenosti. Ono što ne razumem je zašto. Mislim, mo'š se zvati kako god hoćeš, al' što je problem upotrebiti i pokoji padež? Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.34 ч. 05.10.2007. Цитат Stvarno mi zvuči čudno... Mislim da se u Beogradu to ne može čuti. У Београду не може сигурно. Осим у крајевима које су населили ови одавде. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Вученовић на 11.46 ч. 08.10.2007. ...imam više drugarica koje bi po pravilu trebalo da imaju to "o" u vokativu, ali se čak nerviraju kad ih neko tako zove. I obavezno su Ive, koje se predstavljaju kao Ive s dugim I. :DОва моја другарица коју сам поменуо није од тих, сви је зову Иво, и њени родитељи и пријатељи у Србији и Чешкој... Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Милош на 18.27 ч. 10.11.2007. У молитви Богородици среће се вокатив Маријо.
Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с Тобом. Благословена си Ти међу женама, и благословен је плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Милош на 23.14 ч. 29.11.2008. У подгрмечким селима (Босанска Крајина) може се чути вокатив:
- Сврати се мало, Милицаа! - Куума, како си? Како твоји? - Кад ћеш нам доћи, кума Милка, сестро мила? Нијеси нам била од славе. (Кратко наглашено у.) - Ма, немам ти времена, куума, а и нијесам ја више ни за ићи икуд. (Дуго наглашено у.) Дакле, ако иза речи кума не стоји лично име самогласник у има дуг нагласак. У Кумбору (Бока Которска) веле: - Надаа, ђе ти је мајка? - Мираа, имамо госте. Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Ђорђе Божовић на 23.20 ч. 29.11.2008. U užičkom dijalektu, vrlo slično tome, na nastavcima za vokativ takođe se javlja (mada možda fakultativna) dužina: Nȃdō, Mȋrō, nom. Rȃjko a vok. Rȃjkō itd.
Наслов: Одг: Вокатив женских имена Порука од: Ђорђе Божовић на 23.25 ч. 29.11.2008. U užičkom dijalektu, vrlo slično tome, na nastavcima za vokativ takođe se javlja (mada možda fakultativna) dužina: Nȃdō, Mȋrō, nom. Rȃjko a vok. Rȃjkō itd. A to, naravno, možda je trebalo da napomenem, ne samo kad se dovikuje s brda na brdo. :) |