|
Наслов: Miloš Crnjanski Порука од: Pedja на 11.14 ч. 11.05.2007. Smiraj
Setim se, kako su u ljubavi, dragi prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajuci one kutove blede, oko usana... Što drhte, protkani, mutnom tišinom, u kojoj su smeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno u grudi udari me. Tad se diže, i, u mutnom oku prozora puna sitnih glasova večeri šapućem, nesigurno, u moje ime. Наслов: Одг: Miloš Crnjanski Порука од: Ena на 15.10 ч. 24.02.2014. СПОМЕН ПРИНЦИПУ
О Балши, и Душану Силном, да умукне крик. Властела, војводе, деспоти, беху срам. Хајдучкој крви нек се ори цик. Убици диште Видовдански храм! Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж. Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве. Ископане очи, вино што се точи, у славу убиства и жртве. О правди и победи светој нек умукне крик. Оцеви и браћа и сестре беху срам. Освети, мајци нашој, нек се ори цик. Раји, рити, диште косовски храм. А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж. Јаук и гробље је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. Мој народ није стег царски што се вије, него мајка обешчашћена. Зној и сиротиња и мржња што тиња у стиду згаришта и стена. |