Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2
|
Наслов: Gavril Stefanović Venclović Порука од: Pedja на 11.18 ч. 11.05.2007. Raava
Tebe ženo našao sam u kurvaluku u mehani kano lep, skupi biser u blatu pogažen, i kano zlato u vodenoj peni zamešato, kako hubav, lep mirisni cvet u trnju zarastao. Duša svetla u smrdljivu mestu zatvorena je to bila. Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović Порука од: Pedja на 11.19 ч. 11.05.2007. Pohvala ženi
Kano voćka dobrorodna i domaći sad gospodski; koren je ona devojački i stablo, deca su grane; radilštvo živo, živu i besedljivu rodu granastu; svetsko s blagoslovom nasporivanje, poslednjim domaćinom spomen i podušje rodu, zidar ljudski, božiji živopisac obrazom, govorljivim ikonami stesilac, umljivoj građi sklopilac... Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović Порука од: s.z. на 12.34 ч. 08.12.2013. Ја ћу вам добра времена давати;
кишна пролећа и јесен, и суха лета. И земља ће вам ваша свој берићет потпуно износити да вам се напуне гумна свакога жита и хардови вина и каце масла, и сваке благоте да вам доста буде и да вам преспева сваке летине од года до года. И старо испред новога да исцрпивате и преручујете и у снази се. у миру обживите сви скупа. И нећете се ни од кога бојати јер ће се сви ваши злотвори од вас посрамити и разбећи се испред вас. И ви ћете се наспорити и узрасти по навише. Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović Порука од: VladKrvoglad на 22.35 ч. 08.12.2013. Zanimljivo je koliko je ovaj jezik (17-18. vek) citljiv. Ako se ne varam, i jeste bilo pisano na 'narodnom jeziku'. Vukova je reforma usledila bar 70 godina kasnije, a ovde su vec prisutni i svi padezi i glas 'h', cak i reci za koje bismo pomislili da su mnogo kasnije nastale ('rava', na primer)
Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović Порука од: s.z. на 11.26 ч. 09.12.2013. Венцловић је стварно био једна невероватна личност, са изванредним осећајем за живи народни језик, а неправедно је изостављен, или недовољно представљен, у читанкама и уџбеницима историје. Увек ме запањи лепота његових стихова, као и превода. Узмимо за пример његов превод Исаије 5, 1.2 и Друге Петрове 2, 9.10 и упоредимо их са преводима Караџића и Даничића (ово је често цитиран пример, па вам је вероватно већ познат):
Венцловић (око 1740. године) "Виноград обљубљеному би посађен на брду, на лепоме виделу месту. Врло га - вели Господ - с плотом и с кољем обградих. Добру по избору лозу у њему посадих..." Даничић (око 1860. године) "Драги мој има виноград на родну брдашцу. И огради га и отријеби из њега камење. И насади га племенитом лозом..." Венцловић (око 1740. г.) "Зна, рече, Господ благочастиве от напасти ослобођивати, а неправеднике по судњому дну у муки вечној чувати, а најотвише оне којино се све за тим дају, и скрнаве се у телесној жељи блудно..." Караџић (око 1840. г.) "Зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни; а особито оне који иду за тјелеснијем жељама нечистоте..." Венцловиће је изрекао суштину, далеко лепшим, народним језиком и то на више од једног века пре ова друга два великана. Он заслужује боље место у нашем колективном сећању. Ни Орфелин није боље прошао. Сумњам да иједан од њих двојице има неку честиту улицу кија носи њихов назив, а о споменику да и не говоримо. То је на нашу срамоту. Као да нисмо могли направити неки фин, можда чак и заједнички споменик овим великанима. У Бразилу имају музеј португалског језика, на пример. Могли смо и ми барем направити један споменик великанима српске речи. Колико је само финих места окупирано споменицима појединаца; ту је могао стајати један овакав монументални споменик. Опширније о овом великану од још једног нашег великог књижевника: овде (http://www.rastko.rs/rastko-hu/umetnost/knjizevnost/studije/mpavic-venclovic/mpavic-venclovic.html). Наслов: Одг: Gavril Stefanović Venclović Порука од: s.z. на 12.02 ч. 09.12.2013. Zanimljivo je koliko je ovaj jezik (17-18. vek) citljiv. Ako se ne varam, i jeste bilo pisano na 'narodnom jeziku'. Vukova je reforma usledila bar 70 godina kasnije, a ovde su vec prisutni i svi padezi i glas 'h', cak i reci za koje bismo pomislili da su mnogo kasnije nastale ('rava', na primer) Ово за глас 'х' је баш занимљиво. Колико знам, скоро свугде се тврди да је задржавање 'х' у одређеним речима Караџић установио по угледу на Дубровачку књижевност и да се 'х' изгубило у већини народних говора, а овде видимо један пример употребе истих на најсевернијим рубовима српства, деценијама пре Вукове реформе. |