|
Наслов: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: Gordan на 12.00 ч. 01.08.2007. Možda će vam djelovati glupo ali mislim da u nekim slučajevima nedostaje jedno glagolsko vrijeme.
Evo primjer, kako izraziti neku radnju koja je trajala duže u prošlosti? Npr. "juče sam registrovavao auto"? Наслов: Одг: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: Бојан Башић на 12.21 ч. 01.08.2007. Nije u pitanju vreme, već glagolski vid (i to nesvršeni).
Međutim, on samo prividno nedostaje. Registrovati istovremeno označava i svršeni i nesvršeni vid, pa tako rečenica „Juče sam registrovao auto“ jednako glasi bilo da to znači kako sam juče izvršio registraciju auta bilo da sam juče vršio registraciju auta. Наслов: Одг: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: Solomon на 12.51 ч. 22.12.2007. Слажем се са Горданом. Будући да реч "регистровао" из горњег примера представља и трајни и свршени облик глагола, самим тим је дисфункционална јер не може да стави акценат на трајање радње, а природно пре асоцира на свршени облик. Због тога смо, да би истакли трајни облик, принуђени да користимо "закрпу" у виду израза "вршио регистрацију". Међутим, шта да се ради, таква нам је граматика.
Наслов: Одг: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: Ђорђе Божовић на 17.02 ч. 23.12.2007. Ниједан језик није савршен, а ова се двоумица лако може избећи уз помоћ какве временске одреднице, рецимо: "Јуче сам (био) регистровао ауто два сата" и сл.
Наслов: Одг: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: Solomon на 01.25 ч. 24.12.2007. Не бих рекао да недостаје време. Имамо ми трајни облик прошлог времена, али немају сви глаголи несвршен облик. "Регистровати" нема, док на пример "извући" има облик "извлачити" па се може формирати време за које Горданн сматра да недостаје и рећи "Јуче сам извлачио влагу." и наместити разлика "Јуче сам извукао влагу."
Наслов: Одг: Nepostojanje jednog glagolskog vremena Порука од: VPF на 16.35 ч. 24.12.2007. Mislim da ponekad ipak nedostaje jedan glagolski vid. (Mada je Bojan pokazao da je u Gordanovom primeru "registrovati" sasvim adekvatno.)
Uobičajena je podela na svršene i nesvršene glagole (izvući i izvlačiti) i obično se podrazumeva da pri tom nesvršeni glagoli izražavaju i učestalu radnju. Ali kad jedan glagol izražava i svršenu i nesvršenu (a takvi glagoli ipak postoje, Solomone) onda po pravilu ne izražava s njima i učestalu. Nekolicina ovakvih glagola imaju posebne učestale parnjake (viđati, ručavati) koji nemaju nikakvo drugo značenje, ni svršeno ni nesvršeno, ali većina (tih, svršeno-nesvršenih) ipak nema te parnjake (čuti, doručkovati). Radnje koje oni opisuju možemo da izrazimo u učestalom vidu samo zaobilazno (često bih čuo). Sad, situacija nije baš strašna, jer su skoro svi ti svršeno-nesvršeni glagoli strane reči specijalizovane upotrebe koje su relativno mlade u našem jeziku (registrovati, operisati, specijalizovati) i retko se oseti potreba za frekventativnim oblikom. Izvornih, domaćih, ima samo šačica. Iz knjiga se sećam samo tih primera - čuti, videti i nekoliko glagola koji opisuju obroke, a mislim da sam možda još naišao na najviše jedan ili dva. Ponekad je problem za razgraničavanje to što se u govornom jeziku nesvršeni glagol gdekad koristi kao da je svršeni ako opisuje izvršenje neke dužnosti ili zadovoljenje potrebe. Na primer, s kolikom sigurnošću možemo reći da "piti" nije svršeni glagol kad se povede razgovor: - Sačekaj da pijem vode. - Hajde, jesi li pio? - Pio sam, želiš li i ti da piješ? Tek, ovo retko dolazi do izražaja jer je tih glagola, ovako ili onako, malo. Mislim da naš jezik ima jedan drugi, veći nedostatak u vidovima koji smo navikli da prenebregavamo samo iz navike. Pogledajte bilo koji nesvršeni glagol koji postaje svršen kad mu predmetnete neki prefiks - eto, recimo baš vući. Kako izraziti tu radnju u svršenom obliku? Juče sam vukao drva od šume do salaša preko leda. - odvukao? dovukao? prevukao? Zavisi samo od toga šta hoćemo da naglasimo. Najgore je to što ne postoji potpuno neutralan način da se to kaže, da se ne naglasi nijedan od ta tri aspekta, onako kako to nesvršeni glagol neutralno iskazuje. Ne postoji svršeni glagol koji pokriva sva značenja, sve situacije koje se mnogu opisati takvim nesvršenim glagolom. (I jeste, znam da postoji i obrnuta situacija, ali mislim da je ovo mnogo veći nedostatak.) Očigledno se snalazimo i bez ovoga, i obično i ne primećujemo, ali sama ova situacija je u stvari jako česta u našem jeziku. |