|
Наслов: kruh/hleb Порука од: suncica на 13.06 ч. 09.09.2007. TRbuhom za kruhom, ali ko tebe kamenom ti njega hlebom!
Šta je srpski, a šta hrvatski? Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Pedja на 14.59 ч. 09.09.2007. Takva podela može da se odnosi na eventualno neke novije hrvatske reči. Ako recimo uzmeš da čitaš naše crkvene tekstove, pogotovo starijeg datuma, naći ćeš u njima mnogo reči za koje se danas misli da su hrvatske, što sasvim sigurno nisu jer je jezik kojim se koristi Srpska pravoslavna crkva, konzervativan kao i ona sama.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 17.57 ч. 09.09.2007. Сад лепо, Пеђа, да цензуришеш сам себе због те опаске на рачун СПЦ.
Крух се у српском идиому може ласно сматрати дијалектизмом, па је оправдано то што се налази у једној народној изреци. Свакако се не ради о искључиво хрватској речи, за разлику можда од неких правих пургерских израза, што примети и Пеђа. ;) Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Pedja на 21.07 ч. 09.09.2007. Izraz konzervativan nisam uopste upotrebio u nekom negativnom kontekstu.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: suncica на 11.52 ч. 10.09.2007. Hvala vam puno, što ste se potrudili i pomogli da izđem na kraj sa ovom nedoumicom!
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Pedja на 12.53 ч. 10.09.2007. У ужичком крају се у селима још увек може чути израз крув, што је у ствари искварено крух.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Филип Милетић на 17.52 ч. 10.09.2007. убр, питање је да ли је то искварено х, пошто је тај глас ако се добро сећам, Вук Караџић узео из источне Србије, док се другде није користио. (ако неко има извор, згодно би било да допуни).
ф Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 22.56 ч. 10.09.2007. Јесте, то је "искварено" х како ви кажете, које је често у народном језику прелазило у в после у: уво од ухо, мува од муха, бува од буха, кувати од кухати, дувати, протува, ђинђува, глув од глух и сув од сух итд. а тако и крув од крух.
Књиге кажу како је Вук глас х први пут чуо да се изговара у Дубровнику и Црној Гори 1836. године, откад је и сам почео да га пише и изговара, и те године га додао својој азбуци, па је она тад коначно добила свих својих тридесет слова колико их и данас има. ;) Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Нескафица на 23.22 ч. 10.09.2007. Da, "kruh" je svakako vrlo stara reč, koja je bila uobičajena i na srpskim prostorima. Od nje je očigledno izvedena "kruška" (pošto joj je meso obično blago "brašnjavo"), a moguće i "skrušen", mada tu ne vidim motivacionu vezu (možda je crkvenog porekla).
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 23.26 ч. 10.09.2007. А и хлеб/хљеб је врло стара словенска реч, од прасловенског *xlěb, које је позајмљено из суседних германских језика.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: dekss на 15.09 ч. 14.09.2007. pa koja ja onda reč starija?
i koje je srpskija :) ovo je naravno šala šalu na stranu, ne mogu obe biti stare (slovenske) reči za istu stvar, zar ne? znaci ili je jedna starija ili su korišćene na različitim mestima, pa su se ovde kod nas spojile, ili...? pa nisam ja stručnjak za jezik :) bolje da ne nagadjam Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 15.52 ч. 15.09.2007. У ужичком крају се у селима још увек може чути израз крув, што је у ствари искварено крух. Мада Ере, свакако, чешће говоре љеб.Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: karloružni на 20.41 ч. 13.10.2007. Књиге кажу како је Вук глас х први пут чуо да се изговара у Дубровнику и Црној Гори 1836. године, откад је и сам почео да га пише и изговара, и те године га додао својој азбуци, па је она тад коначно добила свих својих тридесет слова колико их и данас има. ;) Значи ли то да се слово Х до тада није уопште користило у Србији? Питам се како су онда нпр. гласали облици генитива множине придева одн. заменица (великих, мојих). А да, а шта беше са Исусом Христом?! Или нисам схватио шалу? ??? Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 14.41 ч. 14.10.2007. У неким дијалектима овај глас је остао сачуван, док се у некима изгубио. У Вуковом матерњем дијалекту није га било, па стога ни у његовом језику све до 1836. године, када га је Вук чуо у дијалектима Црне Горе и Дубровника, где се овај глас није био изгубио, и тада га додао осталим словима азбуке. (Те године Вук је објавио Српске народне пословице, књигу у којој се код њега први пут појављује слово х.)
У дијалектима саме Србије гласа х углавном нема (што не значи да се оно уопште није било употребљавало у Србији пре Вука - оно је постојало у писаном, углавном црквеном језику, иако га није било у дијалектима, тј. говорном језику). Онда су облици генитива множине придева или заменица гласили: велики, моји; великије, моије у неким ијекавским дијалектима; великиг, моиг, мо(ј)ик и сл. А у народном језику ужичкога краја, на пример, говорило се Исус Крист. Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: karloružni на 21.35 ч. 14.10.2007. Занимљиво! Дакле, пре него што је увео слово Х, Вук би писао и посуђенице из грчког језика попут хлор, хемија, хром - клор, кемија, кром, као што је данас у хрватском.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Нескафица на 21.50 ч. 14.10.2007. Ne bi, jer je znao "punu" ćirilicu, u kojoj je odvajkada postojalo slovo H, a grčke reči ionako su bile ekstremno malobrojne u narodnom jeziku, te problem ne bi realno ni postojao.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: karloružni на 22.05 ч. 14.10.2007. Моје питање се односи на његову до тад израђену азбуку. Ако је Вук, поред низа других слова, првобитно избацио и Х, мора да је такве речи писао другачије. Иако су те речи у народном језику биле малобројне, сигурно их је Вук ипак знао.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Нескафица на 22.10 ч. 14.10.2007. Azbuku je doterivao spram potreba u narodnom jeziku, a pošto narod nije koristio grčke reči (sem određene manje količine iz crkvenog vokabulara), problem nije postojao jer takve reči nisu ni bile u Vukovom delokrugu. Šta te tu zbunjuje? Nađi mi jedan jedini primer narodnog stvaralaštva gde bi se pojavile reči "hromiran, hlorisan, hemikalija". Jedino bi se moglo tvrditi da je pisao "Isus Krist", što je neko već pomenuo, ali Novi zavet preveo je tek kad je uveo i "h", tako da nikad nećemo znati je li prethodno nameravao to i da ozvaniči.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Lolita на 23.36 ч. 14.10.2007. Nema baš direktne veze s ovom temom, ali, meni se baš čini da dosta naših reči potiče iz grčkog: sir, pasulj, jaja/kajgana, pile, gora, talas, hiljada... more reči. Mislim, odakle su, ako nisu iz grčkog? Sličnost mi je nekako suviše velika da bi bila slučajna. Naravno, nisu identične kao u grčkom, ali mislim da im je poreklo nesumnjivo.
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Нескафица на 23.41 ч. 14.10.2007. Jedno su reči koje su primljene toliko davno da su se praktično stopile s izvornom leksikom, a drugo su učene reči internacionalnog tipa koje su u srpski prodrle tek s povećanjem prosvećenosti od druge polovine 19. veka. (Pored toga, sem kod "iljade" :) nigde u rečima koje si pobrojala ne postoji trilema h/k/-.)
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Lolita на 23.43 ч. 14.10.2007. Da, zato i kažem da ovo i nije u direktnoj vezi s temom. I ja mislim da su te reči primljene jako davno, i jesu se očigledno stopile s našom leksikom. Ali su još uvek blago prepoznatljve :)
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Pedja на 14.49 ч. 15.10.2007. Nemojte tako, postoje i misljenja da su te reci u grckom pokupljene iz srpskog, jos davnije :)
Наслов: Одг: kruh/hleb Порука од: Ђорђе Божовић на 15.07 ч. 15.10.2007. trilema h/k/- А није само трилема. Изворно х, осим што се губи и што се замењује са к, у дијалектима и у неким примерима из књижевног језика још се замењује и са г, в, ј, с и, ређе, п. На пример, г често у заменицама (њиг, иг), в и ј често између самогласника или у другим неким позицијама (кувати, уво, мува, кава; орај, кујна), а с често према множини речи у којима је извршена сибиларизација (орас, тепис)... |