|
Наслов: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 16.05 ч. 26.09.2007. Кетлин Тарнер, Ричард Бартон и Еди Марфи или....
Тернер, Бертон и Мерфи? Захваљујем унапред. Ех, да. Њу Џерзи или Њу Џерси? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Бојан Башић на 16.24 ч. 26.09.2007. Po Pravopisu iz 1993. je Nju Džersi, ali lingvisti se slažu da su pravila transkripcije s engleskog jezika u dotičnom Pravopisu loše koncipirana i da ne mogu ispratiti komplikovanu englesku fonetiku, pa najčešće radije uvažavaju Prćićeva rešenja — po njemu je Nju Džerzi.
Što se tiče preostalih imena, Prćić dopušta i prvonavedene oblike (za ova tri prezimena, ne za celu klasu sličnih), ali preporučuje druge (Terner, Berton, Merfi) i veruje da je korekcija moguća; Klajn uopšte ne dozvoljava oblike Tarner, Barton, Marfi, a to je detaljnije obrazložio ovde (http://host.sezampro.yu/jezikdanas/5-98/5-98_6.htm). Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 16.33 ч. 26.09.2007. Pa ovo mesto je odlicno! Nikad nisam tako brzo dobijala odgovore!
G. Basicu, mnogo Vam hvala navise nego korisnom linku! :) Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: радомир на 02.01 ч. 01.10.2007. Мени који живим у земљи где се говори енглески, много боље звучи рецимо Мрфи него Мерфи. Ако се р изговори дуго, онда је то тачно онако како се у оригиналу изговара (наравно р је код њих мекше).
Мислим да би се мој колега Murphy слатко насмејао кад би чуо да му име у Србији изговарају као Мерфи. То толико не личи на оригинални изговор да би се једва препознало да се ради о истој речи. Жао ми је, али не могу да се сложим са теоретским образложењима господина Клајна, па макар ме прогласили језичким јеретиком :) Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Бојан Башић на 02.35 ч. 01.10.2007. Po tvojoj logici valjalo bi pisati (sad sledi citat iz navedenog članka): „Brnrd”, „Hrbrt”, „Šrlok”, „Šrli”, „Brmingem”, „Črčil”, „Brton”, „Mrfi” i tako dalje; Kirk Daglas bi se ubuduće zvao „Krk”, Bert Rejnolds — „Brt”, Vajat Erp bi postao Vajat „Rp”, umesto Irving pisali bismo „Rving”, umesto Ernest „Rnest”, i da dalje ne nabrajamo!
То толико не личи на оригинални изговор да би се једва препознало да се ради о истој речи. Engleski ima svoje glasove, srpski svoje. Pitaj svog kolegu Murphyja (namerno pišem u originalu, da se još ne uvredi čovek koliko sam mu unakazio ime transkripcijom) kako bi izgovorio ime nekog ko se zove Đorđe Ćurčić, pa javi da li to podseća na originalni izgovor i malo više nego što Merfi podseća na /’mɜ:.fi/ ili (po američkom) /’mɝ:.fi/. Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 03.03 ч. 01.10.2007. Ili drugačije rečeno: Ako bi se Murphy smejao transkripciji "Merfi", veruj mi da bi se i Ćurčić smejao transkripciji "Churchich" (izgovorenoj kao da potiče od "church"). A ako još tu dođe do (sasvim mogućeg) zamešateljstva s dijakriticima, pa čovek postane "Curchich", eto belaja...
(Uzgred, siroma' Wordsworth postao bio tragikomični "Vrdzvrt"...) Наслов: Re: Опет транскрипција..... Порука од: Miloš Stanić на 09.19 ч. 01.10.2007. Definitivno nam u azbuci fali onaj mukli samoglasnik koji imaju Bugari i Rusi. Oni nemaju tu vrstu problema.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 09.34 ч. 01.10.2007. Bugari ga imaju, Rusi ne. Kod potonjih je takođe Mэрфи.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Вученовић на 10.07 ч. 01.10.2007. Bugari ga imaju, Rusi ne. Kod potonjih je takođe Mэрфи. А taj bugarski samoglasnik, јel mu to dođe ono "šva" koje ste pominjali ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=673.msg10651#msg10651)? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Pedja на 10.37 ч. 01.10.2007. Radomir je govorio o izgovoru a ne o načinu pisanja.
Ako bi smo se držali pravila da se transkripcija vrši tako da se čitanjem dobije izgovor najsličniji originalu onda njegovo Mrfi ima više logike nego Merfi iliti Radomirovom drugaru Merfiju bi svakako mnogo prirodnije zvučalo da čuje nas kako izgovaramo Mrfi jer je to mnogo bliže tačnom izgovoru nego Merfi. Razlika bi bila samo u tome što mi 'r' izgovaramo tvrđe. Zanimljivo je da se u našoj transkripciji 'r' nekada umekšava stavljanjem 'e' a nekada sa 'i' ispred. Izgovor naravno ne treba mešati sa načinom pisanja. Наслов: Re: Опет транскрипција..... Порука од: Miloš Stanić на 10.47 ч. 01.10.2007. Izvinjavam se, mislio sam da i Rusi imaju.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Вученовић на 11.29 ч. 01.10.2007. Izgovor naravno ne treba mešati sa načinom pisanja. Zar ne treba? Mislim da grešiš, besmisleno bi bilo pokušavati da izgovaramo reči onako kako glase u originalu, dakle s glasovima koji uopšte ne postoje u našem jeziku. Jednom transkribovanu reč uvodimo u srpski jezik tako da se koriste samo naši glasovi, a stvar transkripcije je da se potrudi da to bude što bliže originalnom izgovoru. Jedino što ostaje sporno ovde su pravila transkripcije, za koja neko smatra da treba da se menjaju, ne bismo li bili bliži originalnom izgovoru. Zamisli da gradove Cirih, Keln ili Minhen u srpskoj rečenici pokušaš da izgovoriš koristeći nemačke glasove - "Bio sam u Kölnu petnaest dana.". Priznaj da bi zvučalo komično. Nemačko ö se transkribuje u e, pa Köln postaje Keln. Inače, glas ö se izgovara nešto između o i e, potpuno neprirodno za srpski jezik. Stoga bi primer koji sam naveo zaista zvučao komično. Sve reči pridošle iz stranih jezika se transkribuju, postaju srpske, te ih tako transkribovane koristimo u srpskom jeziku, i pisanom i govornom. Npr. reči uvezene iz engleskog, video rekorder i ce-de plejer izgovaramo baš tako kako sam napisao, dok englezi kažu drugačije, primetimo da ono -er na kraju reči oni čitaju kao taj bugarski samoglasnik koji smo pominjali u gornjim porukama. Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 11.52 ч. 01.10.2007. Imam jos nedoumica u vezi sa transkripcijom. Da li da ih redjam ovde, ili da za svaku novu otvorim novu temu?
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 16.46 ч. 01.10.2007. Ne mogu da cekam na odgovor. Ja cu da postavim ovde, a ako nije dobro, neka moderatori srede kako treba da bude.
1. O'Sullivan - O'Saliven? O'Salivan? I uopste ova irska prezimena, dal se pise to O sa apostrofom ili ide nekako drugacije? 2. Fine Gael - ime politicke partije u Irskoj. Fajn Gejl? 3. Burns - Berns ili Barns? 4. Mackay - Makej? 5. Von Keys (svedski) 6. Makkais - (madjarski) 7. Auchleries 8. Grodno - Hrodna (Belarusian: Гро́дна; Russian: Гро́дно; Polish: Grodno; Lithuanian: Gardinas; Yiddish: גראָדנע Grodne; German: Garten; Latin: Grodna) is a city in Belarus. Kako se zove ovaj grad na srpskom? 9. Price je Prajs, a Preece - Pris? Za sad toliko. Zahvaljujem unapred na odgovorima. I recite mi da li da i dalje postavljam ovde transkripciju ili da pravim posebnu temu za svaku rec, ili kako vec... PS: I da, kako prevodite Irish/Scotish Highlands and Lowlands? Irska brda, planine i ravnice? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Ђорђе Божовић на 17.19 ч. 01.10.2007. Nisam znao da i u Irskoj imaju Highlands i Lowlands, mislio sam da je to samo škotski i crnogorski fenomen. :) Moj slobodan prevod je Brda i Brđani za Highlands i Highlanders (takođe i po ugledu na crnogorska Brda možda). Ne znam za Lowlands...
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 18.16 ч. 01.10.2007. Nisam znao da i u Irskoj imaju Highlands i Lowlands, mislio sam da je to samo škotski i crnogorski fenomen. :) Moj slobodan prevod je Brda i Brđani za Highlands i Highlanders (takođe i po ugledu na crnogorska Brda možda). Ne znam za Lowlands... Pa highlander je tradicionalno kod nas gorstak (cak je i film preveden tako). A suprotno od brda, bile bi ravnice... Al nisam sigurna, s obzirom da je napisano velikim pocetnim slovima, pa ne znam da li je u stvari toponim... Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Ђорђе Божовић на 21.05 ч. 01.10.2007. Jeste toponim; u Škotskoj su Highlands - Brda - severni planinski deo zemlje u kojem su sačuvani(ji) stari škotski običaji i škotski klanovi, i još se malo drži skoro izumrli škotski gelski jezik. Suprotno od toga nastalo je ime Lowlands za južni, ravničarski(ji) deo Škotske. ;) U njemu je bio prisutan jezik Scots, germanski jezik (zvuči kao dijalekat engleskog s jakim škotskim, dakle keltskim - gelskim, uticajima), nema pravih klanova kao u Brdima itd.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 21.24 ч. 01.10.2007. Ne znam da li je to dovoljno da se ime definiše kao toponim. (Sama reč "highlands" u engleskom je svakako opšta imenica.) "American South" ili "jug Srbije" ili čak i "južna pruga" kao termini nose sa sobom slične (jedinstvene) implikacije o življu, jeziku, istoriji itd., ali opet to nisu vlastita imena.
Ja bih rekao "škotsko pobrđe" i "škotske nizije". Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Ђорђе Божовић на 21.45 ч. 01.10.2007. Može i tako, tako je čak i dosta bolje. Mislim da Highlands jeste odistinsko ime od davnina za tu oblast, nije nešto kao "južna pruga" ili "zapadna Srbija". E Lowlands je kasnije "veštački" nastalo kao suprotno od Highlands, u kulturološkom smislu.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 23.16 ч. 01.10.2007. E, bas vam hvala. Tako sam nesto i mislila, al me bunilo to veliko slovo...
A šta bi sa transkripšon? Dal može tu neko da mi malo pomogne? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 01.27 ч. 02.10.2007. 1. O'Salivan (savet: nabavi Prćićev Novi transkripcioni rečnik engleskih imena)
2. Da. 3. Berns. 4. Da. 5. Ako je po švedskom izgovoru, trebalo bi da je Von Keis, eventualno Von Kejs (što bi odgovaralo i transkripciji s holandskog). 6. Makaiš. 7. Daj više detalja o tom imenu. 8. Grodno. 9. Da. Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Бојан Башић на 02.06 ч. 02.10.2007. Još neke napomene.
3. Ukratko, kad god si u sličnoj nedoumici, tj. kad god ti se oblik sa E čini mogućim, onda je tako. :) 4. Može biti i Makaj (zavisi od izgovora samog nosioca), pri čemu je Makej primarno u SAD. 5. Ovo će ipak biti Von Čeis, po švedskom izgovoru (k ispred e, i, y, ä, ö daje č) i po Pravopisnim temama III — Transkripcija i adaptacija stranih imena, ’Imena iz švedskog’, Sarajevo, 1979, str. 271. Povodom ostalih pitanja slažem se s Neskaficom. Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 04.03 ч. 02.10.2007. Uz 5: Priznajem da nisam detaljno proučio izgovor slova "k" u raznim pozicijama, a nisam imao čast ni s Pravopisnim temama III, ali zvučni primer uz slovo "k" pred mekim vokalom, koji možemo naći na ovom sajtu (http://www2.hhs.se/isa/swedish/chap9.htm), pre će sugerisati transkripciju "š" a ne "č". S druge strane, postoje primeri poput "Jenčeping" i "Norčeping", koji se pišu "Jönköping" odn. "Norköping", pa je tu verovatno prekasno doterivati nekakvu "ustaljenu praksu", ako takva za švedski postoji.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 10.29 ч. 02.10.2007. Zahvaljujem na pomoci.:)
Auchleries bi bio neki toponim. Kaze: While many people in Russia with the surname of Gordon may well be descended from Partick Gordon of Auchleries (1635-99).... Hm... Trazim na Vikipediji, nema. Takodje ni na guglu nema ni jedan jedini pogodak... Da li moze biti Okleris? Jel nove transkipcione nedoumice da redjam ovde ili da otvaram novu temu? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Pedja на 11.49 ч. 02.10.2007. Ma sam stavljaj ovde. Ako bude mnogo toga, napravicemo poseban podforum (mad ami se to i sada cini kao dobra ideja).
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Бојан Башић на 15.16 ч. 02.10.2007. Zapravo je Auchleuchries, ali nemam pojma kako se to izgovara. S obzirom na to što je u pitanju škotski toponim, početak je verovatno Ohl-, a dalje neka ti je bog u pomoći.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 15.29 ч. 02.10.2007. Pokušaću da dobijem informaciju od samih Škota, samo malo strpljenja.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 15.33 ч. 02.10.2007. Pokušaću da dobijem informaciju od samih Škota, samo malo strpljenja. Zahvaljujem, Nesice :) Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 15.41 ч. 02.10.2007. Moram, u stvari, da dam jednu opštu napomenu, pošto tek sad primećujem srodnost pojedinih prezimena:
Moralo bi se dodatno proveriti da li je "Von Keys" zaista "Von Čeis", pošto se sad čini jasnim da se u tekstu prati "razvoj" prezimena "Mackay" u pojedinim sredinama - Makkais, Von Keys su jasni prevodi škotskog prezimena Mackay. Stoga postoji mogućnost (možda ne velika, ali ipak nezanemarljiva) da je i u švedskom tu ostalo "k" (kao izuzetak od opšteg pravila). Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 16.02 ч. 02.10.2007. Da, u pravu je Nesica. Kniga upravo govori o tome kako su se Skoti rasuli svuda po Evropi (a i sire), pa kaze da je to prezime npr. u Holandiji ostalo isto Mackay, a u Svedskoj evouluiralo u Von Keys dok u Madjarskoj u Makkais.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 19.59 ч. 02.10.2007. Evo, uspeh da dodjem do jednog pravog Skota, koji mi kaze da se Auchleuchries izgovara ovako: Okh-lookh-rees... Moj problem je sto ne umem da tumacim to njihovo "transkribovanje". Dal bi neko mogao da mi potvrdi ili ispravi moj pokusaj: Ohluhris? Zapravo, zbunjuje me ovo K ispred H...
Takodje mi je rekao da je Auchleries izgleda starinski naziv za doticno mesto, i da se ova rec izgovara Okh-lerr-ees, Okleris? Ohleris? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 23.31 ч. 02.10.2007. Škotsko "ch" je "grleno h", vrlo srodno onome kako Holanđani izgovaraju pisano "g". Taj glas, pošto ga mi nemamo, prenosi se kod nas kao "h". Biće, prema tome, "Ohluhris" odn. "Ohleris".
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 13.07 ч. 07.10.2007. 5. Ovo će ipak biti Von Čeis, po švedskom izgovoru (k ispred e, i, y, ä, ö daje č) i po Pravopisnim temama III — Transkripcija i adaptacija stranih imena, ’Imena iz švedskog’, Sarajevo, 1979, str. 271. Сад сам уписивала имена и уочих да кажеш ЧеИс а не Чејс. Зашто И а не Ј? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 19.47 ч. 07.10.2007. Švedsko "y" se izgovara između "u" i "i" (kao francusko "u" ili nemačko "ü"), a "ey" nije diftong, pa je taj vokal slogotvoran.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: alcesta на 15.22 ч. 01.11.2007. Kako se transkribuje prezime Mulcahy?
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 15.37 ч. 01.11.2007. Malkahi.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: alcesta на 15.38 ч. 01.11.2007. Hvala. :)
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.46 ч. 01.11.2007. A како се транскрибује Brunichild? У оригиналу, на немачком, пише Brunhild, а пошто је то женски лик (из ''Саге о Нибелунзима'') код нас је Брунхилда. Откуда варијанта Brunichild?
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 15.56 ч. 01.11.2007. A како се транскрибује Brunichild? У оригиналу, на немачком, пише Brunhild, а пошто је то женски лик (из ''Саге о Нибелунзима'') код нас је Брунхилда. Откуда варијанта Brunichild? Nije to ta Brunhilda, već Brunhilda od Austrazije, franačka kraljica vizigotskog porekla. Ima članak o njoj na Vikipediji. Zanimljivo štivo. A i objašnjava sve moguće verzije njenog imena. ;) Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: alcesta на 16.01 ч. 01.11.2007. E da, naiđoh na još jednu nedoumicu. Na srpskoj Vikipediji za portorikansko ostrvo Vieques piše Vijekues, a meni se čini da ovo "u" ne bi trebalo da se izgovara. Je li pravilno Vijekues ili Vijekes?
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 16.19 ч. 01.11.2007. Ja bih još najpre rekao "Vjekes" (ne volim da se slogotvorno "i" trpa tamo gde mu nije mesto, ukoliko već nije ukorenjeno tradicijom).
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 16.37 ч. 01.11.2007. A jel kažemo Sijera ili Sjera Nevada? Ako je Sijera, onda je i Vijekes.
Jedno prosto pravilo spanskog pravopisa: que i qui se čita kao KE i KI. Uvek. U se u tim kombinacijama nikad ne čita. Samim tim, i pri transkripciji na srpski se neće pisati to U, pa će biti Vijekes, Kevedo (Quevedo), konkistador (conquistador) a ne Vijekues, Kvevedo, ili konkvistador. Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Нескафица на 17.33 ч. 01.11.2007. Ima u Pravopisu cela rasprava o prenošenju predvokalskog "i" iz španskog, italijanskog, francuskog, pa čak i japanskog (kažemo npr. Tokio [Tokyo], ali Kjoto [Kyoto]. "Tokio" je "nepravilno" ali uvreženo.) Veruj mi da je bolje Vjekes iako kažemo Sijera.
Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 17.38 ч. 01.11.2007. Ima u Pravopisu cela rasprava o prenošenju predvokalskog "i" iz španskog, italijanskog, francuskog, pa čak i japanskog (kažemo npr. Tokio [Tokyo], ali Kjoto [Kyoto]. "Tokio" je "nepravilno" ali uvreženo.) Veruj mi da je bolje Vjekes iako kažemo Sijera. Ne znam, meni je to uvek bilo malo konfuzno. Na primer, zvuci mi dobro Vijekes i Sijera, ali Santijago mi para oko, lepše mi Santjago. Gde se to nalazi, da pogledam. Naravno, ukoliko se isto moyže pročitati u P60 ili u školskom, jer nemam P93. :( Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Бојан Башић на 19.09 ч. 01.11.2007. Ima u Pravopisu cela rasprava o prenošenju predvokalskog "i" iz španskog, italijanskog, francuskog, pa čak i japanskog Ima, i na kraju je konstatovano da se, što se tiče španskog jezika, i neslogotvorno I između suglasnika i samoglasnika po pravilu prenosi kao I. Pravilno je, dakle, Vijekes, ne *Vjekes (iako je ovo drugo stvarno bliže originalnom izgovoru). Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Ђорђе Божовић на 20.20 ч. 01.11.2007. Откуда варијанта Brunichild? Her name has many forms, "Brunhilda" is the German form, it also happens to be the most common in English. In French, she is "Brunehaut", in Spanish "Brunegilda" or "Brunequilda". She is also called "Brunilda", "Brunichildis", "Brunechildis", "Brunichild", "Brunechilde", "Brunichilda", "Brunhild", "Brunhilde", "Brünnhilde", "Brünhild", "Brynhild", or "Brynhildr". (Encyclopaedia Britannica, 2004). Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: alcesta на 20.35 ч. 01.11.2007. A jel kažemo Sijera ili Sjera Nevada? Ako je Sijera, onda je i Vijekes. Hvala. Lepo je znati da greši Vikipedija a ne ja. :DJedno prosto pravilo spanskog pravopisa: que i qui se čita kao KE i KI. Uvek. U se u tim kombinacijama nikad ne čita. Samim tim, i pri transkripciji na srpski se neće pisati to U, pa će biti Vijekes, Kevedo (Quevedo), konkistador (conquistador) a ne Vijekues, Kvevedo, ili konkvistador. Nego kad smo kod konk(v)istadora: danas znamo da verzija sa V nije ispravna, ali se toliko uvrežila da mi skoro smeta kad čujem konkistador... može li se i dalje koristiti pod izgovorom tradicije? Šta kažu Klajn i Šipka? Наслов: Одг: Опет транскрипција..... Порука од: Madiuxa на 21.36 ч. 01.11.2007. Ne znam šta kaže Šipka ali Klajn u svom RJN kaže konkistador, pogrešno konkvistador.
|