|
Наслов: imenice crkva, palac... Порука од: Mary на 11.21 ч. 21.10.2007. 1. Kako glasi genitiv mnozine imenice crkva?
2. Cesto cujemo "drzim ti palceve", ako nominativ mnozine glasi "palci", zasto se ubacuje nastavak "ev"? Cak se i u slucaju imenice "strelci" ubacuju nastavci, nepotrebno? 3. Kako glase dativi sledecih imenica: stranka, skoljka, greska, Rumenka? Ako bi od stranka glasilo stranci, tu se menja znacenje, dobijamo nominativ mnozine imenice stranac? Za geografska imena u Pravopisu stoji da su dozvoljene varijante i sa promenom i bez nje - Rumenki/Rumenci? Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Ђорђе Божовић на 14.16 ч. 21.10.2007. Cesto cujemo "drzim ti palceve", ako nominativ mnozine glasi "palci", zasto se ubacuje nastavak "ev"? Множина је и "палци" и "палчеви", као и "знакови" и "знаци", "вукови" и "вуци" и сл. Нису ретки овакви дублети.Kako glase dativi sledecih imenica: stranka, skoljka, greska, Rumenka? Ako bi od stranka glasilo stranci, tu se menja znacenje, dobijamo nominativ mnozine imenice stranac? странци, шкољци, грешци, РуменкиНоминатив множине именице странац има другојачији нагласак од датива једнине именице странка, а у писању се разлика препознаје из контекста. Ово је један од многобројних случајева хомоформа у српском језику (речи које имају неки облик промене исти или врло сличан). Женска имена на -ка не подлежу сибиларизацији и палатализацији: Руменки, Данки, Милки, Винки, Јованки, Раденки, Виђенки; Руменкин, Данкин, Милкин, Винкин, Јованкин, Раденкин, Виђенкин... Код имена на -ца, пак, промена се спроводи: Миличин (од Милица), Даничин (од Даница), Јеличин (од Јелица), Коштуничин (од Коштуница)... Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Mary на 14.27 ч. 21.10.2007. Djordje, hvala na odgovoru.
Nisi odgovorio kako glasi genitiv mnozine imenice "crkva".. Mislila sam na naselje Rumenka, kao u primerima: Liki/Lici (Lika), Gradiski/Gradisci (Gradiska), Pozegi/Pozezi (Pozega)... Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Ђорђе Божовић на 14.41 ч. 21.10.2007. Ах, а ја сам мислио на лично име. :) Код географских имена најчешће се дозвољавају дублетни облици, с тим што код неких од њих Правопис уме и да укаже на један који је "бољи" од другог (као што су Лици и Пожеги спрам Лики и Пожези). Верујем да би онда исправно било и Руменки и Руменци, а предност би ваљда имао онај облик који се чешће сусреће. Но то је само моја претпоставка.
Генитив множине именице "црква" по мом мишљењу је "цркава" (а могуће и "цркви"), али нисам сигуран у то, па зато нисам ни одговорио. ;) Мораћемо сачекати да се појави неко са поузданом литературом при себи и то провери. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: kontra на 15.23 ч. 21.10.2007. Dobro mišljenje Đorđe - crkava, ne crkvi
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: VPF на 18.37 ч. 22.10.2007. Женска имена на -ка не подлежу сибиларизацији и палатализацији... Код имена на -ца, пак, промена се спроводи: Миличин (од Милица), Даничин (од Даница), Јеличин (од Јелица), Коштуничин (од Коштуница)... Ako smem za trenutak da se umešam - nisam stručnjak za jezik, ali mislim da ovde mogu da dodam nešto. Nisu sva imena (ni imenice uopšte) na -ca iste. Koliko vidim, postoje one čije su deklinacione osnove nastale dodavanjem elementa -ic, bilo na deklinacionu osnovu neke druge imenice (kućica, radnica, krtica, Brankica, Jelica), bilo na osnovu neke reči neke druge vrste (Milica, jedinica), bilo na neki drugi sklop nezavisan od tog -ic (nedoumica). Ali postoje i one nekog drugačijeg porekla, gde to ic nikad nije dodavano ničemu nego je "oduvek" neodvojivi deo osnove reči: ptica, žica, klica, Mica. Ima i imenica muškog roda iz obe grupe: na primer izjelica, poturica i Jovica iz prve, a brica i Prica iz druge. (I naravno, u toj kategoriji "na -ca" će se naći i poneka reč koja uopšte nema i ispred ca (pada mi na pamet samo Mojca, ali verovatno ih ima još tri-četiri). Ali na stranu sad one.) Imenice od ove druge vrste se, rekao bih, deklinuju potpuno po opštem pravilu za tu deklinaciju, dok imenice prve vrste čine jednu pomalo izuzetnu kategoriju (vokativi kućice, Jelice, izjelice za prvu vrstu naspram ptico, Mico, brico za drugu). Gradnja prisvojnog prideva je usko vezana za deklinaciju, i, koliko vidim, i tu se ove reči jednako razdvajaju: one iz prve grupe zaista prolaze kroz palatalizaciju (krtičin, Brankičin, poturičin, Jovičin) a one iz druge ipak ne (Micin, bricin, Pricin). Za ovu konkretnu stvar, kod ovih imenica, nije čak ni bitno da li se radi o ličnom imenu. Bitno je samo da li je u datoj reči -ic posebna morfema ili "slučajan" sled glasova. (Ovako kaže samo moj osećaj za jezik i nije nemoguće da grešim oko ponečega u vezi s imenicama muškog roda i da za njih podela nije baš tako jednostavna. Samo sam premotao reči kroz glavu bez potrage kroz knjige indžijele, pa ako mi neko kaže da je ipak ispravno "izjelico" ili "poturicin" neću se strašno iznenaditi. Tek, bar sam u razliku kod imenica ženskog roda sasvim siguran.) Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Драган на 19.38 ч. 22.10.2007. Који је правилнији облик за датив једнине речи ВЛАДИКА: „владики“ или „владици“?
Исто тако, да ли је правилно „владикино“ или „владичино“? Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Дарко Новаковић на 22.26 ч. 22.10.2007. Владици и владичино.
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Драган на 23.08 ч. 22.10.2007. Хвала Дарко!
Да ли може да се користи и „владики“ и „владикино“ као дублет? Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Дарко Новаковић на 23.28 ч. 22.10.2007. Не, бар по литератури коју сам консултовао.
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: deniko на 23.14 ч. 16.09.2008. Kako glasi genitiv mnozine imenica INFARKT i KONTEKST? Molim za pomoc.
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Miki на 23.56 ч. 16.09.2008. Инфаркт:
•Ген. јед.: инфаркта; •ген. мн.: инфарката. Контекст: •Ген. јед.: контекста; •ген. мн. контекстâ. (На последњем А стоји угласти знак дужине, који се употребљава да означи генитив множине када се поклапа са генитивом једнине. Рецимо: примера [ген. јед.], примерâ [ген. мн.], итд.) Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: deniko на 15.02 ч. 17.09.2008. Hvala. Da li si siguran za infarkt? Gde si pronasao taj genitiv mnozine? Meni to ne zvuci dobro. Pozdrav!
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: J o e на 16.45 ч. 17.09.2008. Ја сам претражио све живо због ових инфарката (РМС, РСАНУ, Једнотомник, Правопис 1960. и 1930, Клајн–Шипкин речник, Клајнов РЈН) и нигде се не помиње тај генитив множине. Једино стари Клаићев Велики рјечник страних ријечи даје ̀инфаркāтā. Не знам колико му је веровати. Мени је природније без непостојаног а.
Само да додам за тај генитивни знак: он се користи само када се из контекста не може схватити је ли реч о једнини или множини. Неправилно је Ова реч може стајати у више контекстâ. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Оли на 18.40 ч. 17.09.2008. Код имена на -ца, пак, промена се спроводи: Миличин (од Милица), Даничин (од Даница), Јеличин (од Јелица), Коштуничин (од Коштуница)... Женска имена на -ка не подлежу сибиларизацији и палатализацији... Код имена на -ца, пак, промена се спроводи: Миличин (од Милица), Даничин (од Даница), Јеличин (од Јелица), Коштуничин (од Коштуница)... Ako smem za trenutak da se umešam - nisam stručnjak za jezik, ali mislim da ovde mogu da dodam nešto. Суфикс није -ца, већ -ица. Зашто се неке речи, иако с истим наставком, изузимају? Изузимају се именице на -чица, да се не би удвајао глас ч: Славица, учитељица... Такође се изузимају именице на -ца које није уклопљено у суфикс -ица, па ту дођу све те речи које је ВПФ набројао. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Miki на 19.19 ч. 17.09.2008. Ја сам претражио све живо због ових инфарката (РМС, РСАНУ, Једнотомник, Правопис 1960. и 1930, Клајн–Шипкин речник, Клајнов РЈН) и нигде се не помиње тај генитив множине. Једино стари Клаићев Велики рјечник страних ријечи даје ̀инфаркāтā. Не знам колико му је веровати. Мени је природније без непостојаног а. Дакле, свугде је дато без непостојаног А, осим у последњепоменутој књизи? Занимљиво. Могао сам да се опкладим да је инфарката, што, мени барем, звучи много природније. Без непостојаног А ми звучи као да нешто недостаје. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: J o e на 20.23 ч. 17.09.2008. Не, не. У свим тим речницима није било ни речи о било ком падежном облику: свуда стоји само инфаркт и дефиниција. Чак су и Клајн и Шипка, који и уз непроблематичне речи увек наводе промену, овог пута заћутали.
Ја сам изнео своје мишљење, јер никад нисам чуо другачије него много инфаркта. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Оли на 22.15 ч. 17.09.2008. Ако се водимо логиком "кад год смо у дилеми употребимо облик са непостојаним а", ја га не бих убацивала, јер за мене ту дилеме нема ;D. Облик инфаракта ми је толико неприродан да бих се силно изненадила ако би се испоставило како је он правилан.
Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Бојан Башић на 22.44 ч. 17.09.2008. Облик инфаракта ми је толико неприродан да бих се силно изненадила ако би се испоставило како је он правилан. Ali oblik *infarakta niko nije ni pominjao. :) Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Miki на 22.45 ч. 17.09.2008. Облик инфаракта ми је толико неприродан да бих се силно изненадила ако би се испоставило како је он правилан. Да, и мени је облик инфаракта сасвим неприродан, док ми је облик инфарката баш по мери. ;D ;D ;D Такође, облик контексата ми звучи неприродно. ;D :D ;D Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Оли на 18.25 ч. 18.09.2008. Облик инфаракта ми је толико неприродан да бих се силно изненадила ако би се испоставило како је он правилан. Ali oblik *infarakta niko nije ni pominjao. :) Облик инфаракта ми је толико неприродан да бих се силно изненадила ако би се испоставило како је он правилан. Да, и мени је облик инфаракта сасвим неприродан, док ми је облик инфарката баш по мери. ;D ;D ;D ;D ;D ;D Мени су оба по немери :D. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: lostinspace на 02.11 ч. 25.09.2008. Pet karti ili pet karata? Da li je u pitanju dublet, moze li neko pouzdano da proveri i navede izvor?
Thanks! Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Miki на 02.27 ч. 25.09.2008. Прилично сам сигуран и без изворâ да облик *карти као генитив множине уопште не постоји.
П. С. Проверих у РЈН: дато је као правилно само карата. Наслов: Одг: imenice crkva, palac... Порука од: Нескафица на 22.01 ч. 29.09.2008. Ni ja nikad ne bih rekao "infarkAta", uvek "infarktâ" (to mi isto ko "pet evara" spram "pet evrâ"). Da li bi onda žargonski pandan bio "pet srčaka"? :)
Apropo "karata": vrlo često imenice ženskog roda na -a koje pred završnim vokalom imaju suglasničku grupu grade genitiv množine sa -a, uz dodatak nepostojanog "a" ili bez njega. Za neke suglasničke grupe to je obavezno: zvezdâ, najezdâ, gošćâ, ali nije pogrešno ni u mnogim drugim slučajevima: hordâ, karata, tetaka, (već pominjano) crkava itd. |