|
Наслов: Придев ино Порука од: Вученовић на 10.34 ч. 08.11.2007. У неком стручном, најчешће тзв. "пословном" или економском жаргону, често се користи некакав придев ино у значењу инострани, то је скраћени облик од инострани. Тако ћемо стално чути ино партнери, ино коресподенти, ино валуте...
Мени је тај придев ино баш некако ружан. Ако им придев инострани звучи предугачко, постоји већ скраћени облик страни. Придев страни је променљив, мења се по родовима и падежима као и инострани. С друге стране, придев ино је зацементиран, не мења се никако. Мислим да ми је зато толико ружан. А та непроменљивост је ваљда разлог што га "бизнисмени" толико воле, звучи им некако због те своје непроменљивости као да је страног порекла (ино порекла ;) ), па је зато кул користити га. Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Madiuxa на 12.15 ч. 08.11.2007. Ја нисам ни знала да то "ино" постоји. Све ми се чини да је то још једна од оних снобовских новотарија...
Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Pedja на 12.39 ч. 08.11.2007. Zar se "ino" piše odvojeno?
http://www.vokabular.org/?search=ino Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Madiuxa на 13.00 ч. 08.11.2007. Zar se "ino" piše odvojeno? http://www.vokabular.org/?search=ino Nisi razumeo. Vučenović priča o reči INO u značenju INOSTRANO. Reklo bi se da se radi o sraćenoj verziji već odomaćene reči. Na primer ako hoćeš da kažeš inostrana valuta, kažeš samo ino valuta, ili inostrana ulaganja, kažeš samo ino ulaganja. Odvratno. Slažem se sa Vučenovićem. Ti si dao link na PREFIKS ino- koji se dodaje na prideve i imenice,i prema priloženom, vidi se da uopšte nema značenje INOSTRANI. Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.47 ч. 08.11.2007. Зар се ино кореспондент пише одвојено?
Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Madiuxa на 15.52 ч. 08.11.2007. Зар се ино кореспондент пише одвојено? Не пише се, али у овом случају се ради о ино- као префиксу, а не као скраћеници од инострани. Осим тога, инокореспондент није страни кореспондент, то јест страни дописник, него је службеник чији је посао пословна преписка са иностранством, то јест инокореспонденција. Мени лично, та реч много пара уши и више волим наше речи, па макар и морали да употребимо више од две три: пословна преписка на страном језику. ПС: Рекох да префикс ино- у многим речима са Пеђоног линка нема везе са речју ИНОСТРАН, али свакако да у неким речима има и то значење. Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Вученовић на 16.12 ч. 08.11.2007. ПС: Рекох да префикс ино- у многим речима са Пеђоног линка нема везе са речју ИНОСТРАН, али свакако да у неким речима има и то значење. Ево шта имамо у том линку: Цитат иноблигатан (л. obligatus обавезан, нл. inobligatus), латиницом: inobligatan необавезан иноценција (л. innocentia), латиницом: inocencija невиност, простодушност, безазленост. иноцентан (л. nocere шкодити, innocens), латиницом: inocentan нешкодљив, невин, безазлен, простодушан- инофициозан (л. inofficiosus), латиницом: inoficiozan незваничан, неслужбен. иногенеза (гр. жила, постанак, стварање), латиницом: inogeneza медицински: стварање влакнастог ткива; иноза. инокулација (л. inoculatio), латиницом: inokulacija медицински: калемљење, цепљење, пелцовање; убризгавање изазивача болести (вируса) у тело неке животиње у циљу испитивања и проучавања дејтва клица те болести. инокулатор (л. inoculator), латиницом: inokulator калемилац, цепилац, онај који врши калемљење, цепљење (пелцовање). инокулирати (л. inoculare), латиницом: inokulirati медицински: калемити, цепити, пелцовати. инокулисати (), латиницом: inokulisati в. инокулирати. инокупација (нл. inoccupatio), латиницом: inokupacija незаузетост, незапошљеност. Изгледа да ту ни у једној речи нема значења иностран. Зар заиста никад нисте чули употребу у значењу инострани? Ја често чујем нпр. "ино партнери", што значи страни партнери. Сад стварно не знам да ли то пишу спојено или одвојено, али ми је то свакако ружно. Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Madiuxa на 16.32 ч. 08.11.2007. Ne mogu se pisati zajedno kad se ne radi o jednoj reci i prefiksu, nego o dve reči. Kao što već rekoh, u tim tvojim primerima, ino partneri ino ulaganja i sl. ino je u stvari skraceno od reci inostran(o/a/i) (i ja bih rekla sa prilicno kolokvijalnim karakterom i s pravopisne tacke gledista, potpuno neopravdano) .
Ja nisam cula, ali ako ja nisam cula, to ne znaci da se ne koristi. :) Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Вученовић на 16.55 ч. 08.11.2007. Ne mogu se pisati zajedno kad se ne radi o jednoj reci i prefiksu, nego o dve reči. Kao što već rekoh, u tim tvojim primerima, ino partneri ino ulaganja i sl. ino je u stvari skraceno od reci inostran(o/a/i) (i ja bih rekla sa prilicno kolokvijalnim karakterom i s pravopisne tacke gledista, potpuno neopravdano) . Ja nisam cula, ali ako ja nisam cula, to ne znaci da se ne koristi. :) И оно што га додатно чини бесмисленим јесте то што се реч инострани већ може сасвим лепо скратити употребом речи страни. А можда им скраћивање са девет на шест слова није довољно, па су зато нашли варијанту с три. ;) Скраћивање (скрнављење?) језика по сваку цену - одлика модерног доба. Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Madiuxa на 17.05 ч. 08.11.2007. Tako gledano, reč inostrani bi mogla da bude i pleonazam :):):):)
Nego, ja ipak mislim da inostrani dolazi od imenice inostranstvo (ne kažemo stranstvo, nego inostranstvo). Цитат Скраћивање (скрнављење?) језика по сваку цену - одлика модерног доба. Takvo je moderno vreme. Nema se vremena ni za šta, pa se i reči skraćuju kako se ne bi gubilo vreme na izgovaranje kompletnih oblika... Pa gledajte Amere. Uskoro će početi da ISKLJUČIVO govore u skraćenicama... Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Нескафица на 17.17 ч. 08.11.2007. Prvo, pridev "ini" je domaći (ako neko nije znao, a nadam se da takvih ipak nema) i znači "drugi" ("ostali", a ne "koji dolaze posle prvih"). Reč "strana" u "inostrani/inostranstvo" ima staro značenje "zemlja, država" (isto značenje i danas ima u ruskom) - prema tome, "inostrani" znači "onaj koji je iz druge zemlje". Sasvim je isto i u već zastareloj reči "inokosan" - "koji se kosi o druge", dakle, "koga se drugi ne dotiču" - ergo, "samostalan, nezavisan".
Prema tome, spojevi sa "ino" morali bi se, sa tvorbene tačke, tumačiti kao složenice od prideva "ini" i odgovarajuće imenice, te bi se zato imali pisati spojeno: inovaluta, inokorespondent, inopartneri. Međutim, slažem se da u tekstu koji nije ekonomsko-poslovne prirode te reči valja izbeći: sasvim je dobro "strana valuta, strani partneri", dok bi "strani korespondent" moglo da se shvati kao da je čovek stranac, pa bi onda bilo bolje "korespondent za inostranstvo". Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Ђорђе Божовић на 21.48 ч. 08.11.2007. Reč "strana" u "inostrani/inostranstvo" ima staro značenje "zemlja, država" (isto značenje i danas ima u ruskom) - prema tome, "inostrani" znači "onaj koji je iz druge zemlje". Tako i "inozemni" (hr.), naravno, samo s rečju "zemlja" umesto arhaične "strana".Наслов: Одг: Придев ино Порука од: nidza на 03.21 ч. 11.11.2007. Moj komsija se vracao kuci magistralom svojim starim pezoom i posto je bila guzva doslo je do sudara "karambole" neko je naglo zakocio i on i jedna gospodja ispred njega su bili u sredini tako da su njihovi auti najvise stradali ! Gospodja kad je vidjela svoga novog golfa pocela je kukati a moj ti komsija kad je izaso iz auta i vidio da ona ne prestaje, kaze njoj sta cmizdris i ja vozim "stranjsko" auto! Ta prica je toliko puta prepricavana tako reci ismijavali su toga moga komsiju zbog toga "stranjsko" ali izgleda da je on to ispravno izgovorio !
Наслов: Одг: Придев ино Порука од: Mila на 14.39 ч. 04.07.2013. Moguće da ima veze sa značenjem reči "strana" - zemlja na ruskom, a ino u značenju druga.
|