|
Наслов: Poreklo reci grobar, grob Порука од: hessian на 23.00 ч. 12.05.2006. Zanima me poreklo reci grobar, grob, ...? Unapred hvala :)
Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: ognjenmi на 21.41 ч. 29.07.2006. Ова реч има корене у протоиндоевропском језику. Гхроб на протоиндоевропском језику означава копање, али и рупу, јаму.
У енгледком grave, староенглеском graef старогерманском graban, норманском grof. Огњен П.С. Запањујуће је колико је речи у српском остало неизмењено од протоиндоевропског језика. Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: dudank на 18.31 ч. 31.01.2007. Код нас је реч гроб настала превојем од прасловенског корена греб-, тј. глагола грепсти - копати, исто као што су кров и покров настали превојем од глагола крити (штитити). Превоји се у словенским језицима јављају тек после издвајања из језичке прагрупе, тако да ће гроб, по свему судећи, бити настао непосредно од већ уобличеног словенског глагола.
Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: Фаренхајт на 22.07 ч. 31.01.2007. Знам да је "лој" превој од "лити" - да ли је "број" од "брати"? Ваљало би, чисто куриозитета ради, набројати једну количину речи насталих превојем.
Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: dudank на 02.09 ч. 01.02.2007. Глагол „брати“ се превојем развио на више начина: корен има превој е у презенту (берем, береш), ь у инфинитиву (бьрати), у литавској речи bãras присутан је превојни степен о, док је прави превој са о присутан у свим словенским језицима, баш као и код нас у речи „збор“. Итератив је настао продужавањем ь > и (бирати). Овде је, наравно, реч о превоју основног сугласника. Дакле, четири превојне основе б(ь)р, бер, бир и бор, и безброј речи које су из ове основе изведене, али зачудо Петар Скок нигде не помиње број - нема га под одредницом „брати“, а сама одредница „број“ не постоји. Уколико је број настао превојем од корена "бр" (а по свој прилици јесте), онда свакако спада у прву групу.
Тешко је изручити из рукава речи настале превојем, јер су комбинације прилично бројне и понекад тешко препознатљиве. Ево како то изгледа у једном простијем примеру превоја код Петра Ђорђића: горети - жеравица (ger: žer - нормални степен превоја), горети - жар (gēr: žĕr: žar -појачани степен превоја), грнчар (gьr - редуковани степен превоја), горети - грејати (gr - нулти степен). Но да покушамо напамет: срицати - срок; тећи - ток; рађати -род, кројити - крај, завити - завој, пити - напојити, пити - напајати, цвасти (некада цвисти) - цвет, висити - овесити, тих - тешити, зрети - обзир, мрети - уморити, слово - слава, мрак - мркнути, млети - маљ, бити - бој, итд. Списак би био огроман. Можда као занимљивост треба издвојити Бадњак тј. Бадњи дан. Ако се искључе разне прилично неосноване теорије, остаје врло лепо и јасно објашњење Петра Ђорђића: Бадњак је настао превојем од глагола - бдети. Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: karloružni на 22.55 ч. 07.02.2007. I u nemačkom je reč za grob veoma slična: Grab. Graben kao glagol znači kopati, kao imenica rov (do kojeg takođe nije daleko: grob-grov-rov)
Наслов: Одг: Poreklo reci grobar, grob Порука од: dudank на 02.10 ч. 08.02.2007. Ров је ипак од глагола "рити", (у истом значењу - копати). Исто као крити - кров, звати - зов итд. Но тачно је да је и глагол грепсти/гребати/грабити истог индоевропског порекла као немачки глаголи graben и greifen. Индоевропски заједнички корен гласио је gherebh-, grebh- и препознатљив је у још многим европским језицима.
|