|
Наслов: Sta cete Порука од: ghost на 16.01 ч. 02.12.2007. Pozdrav svima!
Molim vas da mi kazete da li je pravilno napisati: Štaćete ili šta ćete Naime, nastavnik u OŠ je rekao deci da su obe forme pravilne, u zavisnosti da li se koriste u upitnom ili potvrdnom obliku. Dao je sledeće primere: 1. Štaćete, tako vam je to! 2. Šta ćete reći vašem drugu? Da li je nastavnik u pravu? Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Соња на 16.39 ч. 02.12.2007. nastavnik u OŠ je rekao deci da su obe forme pravilne, u zavisnosti da li se koriste u upitnom ili potvrdnom obliku. Dao je sledeće primere: 1. Štaćete, tako vam je to! 2. Šta ćete reći vašem drugu? ??? ??? ??? >:( >:( >:( ??? ??? ??? Сирота деца. Онда није ни чудо што „само“ бркају ћирилицу и латиницу! :'( По том тумачењу, треба да кажем, рецимо: „Нисам имала појма какоси данас расположен/-а“ - или, можда чак и „...какосиданас...“!, за разлику од упитног: „Како си данас?“ Разумем „управо“ и „у право“ и томе сличне ствари које су састављене од истих слова, али различито значе и некад се пишу састављено, а некад растављено, али ово је већ болесно! Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Ђорђе Божовић на 17.00 ч. 02.12.2007. Ne mogu da nađem argumentaciju bilo za spojeno bilo za odvojeno pisanje u Pravopisu, ali lično se ne slažem s profesorom. Međutim, to zaista važi za reči "štaviše" ("štoviše") ili "štogod" i sl., koje se pišu sastavljeno kada znače "čak" odnosno "nešto", a rastavljeno kao u primerima "šta više da ti kažem" ili "što god uradio, ja ću biti uz tebe". No, ja ne bih primenio isto to rezonovanje i na "šta ćete"... :-\
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: alcesta на 17.23 ч. 02.12.2007. Što više čitam tema o stvarima koje nastavnici govore deci, sve se manje čudim opštoj nepismenosti danas, ali se zgražavam i dalje. :(
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 12.16 ч. 22.12.2007. Цитирано: ghost link=topic=1685. msg14196#msg14196 date=1196607669 Pozdrav svima! Molim vas da mi kazete da li je pravilno napisati: Štaćete ili šta ćete Naime, nastavnik u OŠ je rekao deci da su obe forme pravilne, u zavisnosti da li se koriste u upitnom ili potvrdnom obliku. Dao je sledeće primere: 1. Štaćete, tako vam je to! 2. Šta ćete reći vašem drugu? Da li je nastavnik u pravu? Problematika je zapravo vrlo jednostavna, pa ce biti da je profesor ipak u pravu jer je u prvom primeru u pitanju priloska fraza koja stoji za sebe, te je jasno odvojena zarezom i ne utice na ostatak recenice dok se u drugom primeru radi o upitnoj zamenici i pomocnom glagolu biti. Ispravno je i jedno i drugo. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.45 ч. 22.12.2007. За Соломона Прво. Добро ти нама дошао на форум. Потроши мало времена па прегледај о чему смо све овде разговарали и како, да не би питао нешто о чему је већ било речи. То се често дешава новодошлима. Друго. Неће бити да је професор у праву. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 20.27 ч. 22.12.2007. Цитирано: Зоран Ђорђевић link=topic=1685. msg14831#msg14831 date=1198334751 За Соломона Прво. Добро ти нама дошао на форум. Потроши мало времена па прегледај о чему смо све овде разговарали и како, да не би питао нешто о чему је већ било речи. То се често дешава новодошлима. Друго. Неће бити да је професор у праву. Боље вас нашао. Дакле, зашто се мисли да професор није у праву? Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 21.36 ч. 22.12.2007. Zato što niko ne kaže da „priloška fraza koja stoji za sebe, koja je jasno odvojena zarezom i koja ne utiče na ostatak rečenice“ mora biti jedna reč. Konkretno, jednostavno ne postoji reč štaćete.
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 02.51 ч. 23.12.2007. Цитирано: Бојан Башић link=topic=1685. msg14837#msg14837 date=1198355760 Zato što niko ne kaže da „priloška fraza koja stoji za sebe, koja je jasno odvojena zarezom i koja ne utiče na ostatak rečenice“ mora biti jedna reč. Konkretno, jednostavno ne postoji reč štaćete. Не кажем да мора бити једна реч, међутим, нисам сигуран да није дозвољено удвајање тих двеју речи ради нагалшавања прилошке функције тога склопа, као на пример у случајевима код речи "какогод", "како-тако" и сл. које речник дозвољава. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 03.16 ч. 23.12.2007. као на пример у случајевима код речи "какогод", "како-тако" и сл. које речник дозвољава. Ostaje samo još pitanje koji rečnik dozvoljava štaćete. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 03.31 ч. 23.12.2007. као на пример у случајевима код речи "какогод", "како-тако" и сл. које речник дозвољава. Ostaje samo još pitanje koji rečnik dozvoljava štaćete. Није у томе ствар. Питање је да ли се смеју образовати такве кованице по узору на сличне примере који су дозвољени. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Дарко Новаковић на 08.32 ч. 23.12.2007. У својој првој поруци у овој теми си већ дао одговор да је реч сасвим легитимна.
Још да кажеш у којој си литератури нашао потврду и начин формирања оваквих кованица. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 08.51 ч. 23.12.2007. У својој првој поруци у овој теми си већ дао одговор да је реч сасвим легитимна. То је само моје мишљење, као што је и твој исказ само твоје мишљење, све док неко не изнесе какав доказ. Ја сам се понео логиком сличних примера које сам навео. Којом логиком заступаш своје мишљење?Још да кажеш у којој си литератури нашао потврду и начин формирања оваквих кованица. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Дарко Новаковић на 09.44 ч. 23.12.2007. Своје мишљење нисам ни дао.
Још једном наглашавам, иако је речено већ много пута, да је овај форум намењен разјашњавању недоумица у складу са важећим лингвистичким правилима. Своја мишљења која нису у складу са овим износимо у форуму антиправила (http://www.vokabular.org/forum/index.php?board=23.0). Ако сам те добро схватио, ти би омогућио удвајање две речи српскога језика, а да новостворена реч не мора да буде (у речницима регистрована) реч. Рекао бих да лоше расуђујеш. Наиме, претпоставимо да у званичној литератури постоји такво правило. По том правилу би било омогућено грађење неких речи. Те речи би морале да се нађу у неком од речника српскога језика. Према томе довољно је показати да у постојећој речничкој грађи не постоји таква реч да би се показало да не постоји ни правило које би је градило. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 10.44 ч. 23.12.2007. Своје мишљење нисам ни дао. Врло погрешно размишљаш, а очигледно је да си мало тога схватио. Међутим, не желим да се расправљам и учествујем у пресипању из шупљег у празно. Не видим, зашто си се уопште укључио у дискусију када немаш ништа да кажеш. Погрешно је размишљати да ако се реч не налази у речнику, не постоји.Још једном наглашавам, иако је речено већ много пута, да је овај форум намењен разјашњавању недоумица у складу са важећим лингвистичким правилима. Своја мишљења која нису у складу са овим износимо у форуму антиправила (http://www.vokabular.org/forum/index.php?board=23.0). Ако сам те добро схватио, ти би омогућио удвајање две речи српскога језика, а да новостворена реч не мора да буде (у речницима регистрована) реч. Рекао бих да лоше расуђујеш. Наиме, претпоставимо да у званичној литератури постоји такво правило. По том правилу би било омогућено грађење неких речи. Те речи би морале да се нађу у неком од речника српскога језика. Према томе довољно је показати да у постојећој речничкој грађи не постоји таква реч да би се показало да не постоји ни правило које би је градило. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.57 ч. 23.12.2007. Начин на који Соломон води расправу наводи ме на помисао да је управо он онај професор чији став тако здушно брани. Није ми јасна логика: ''Погрешно је размишљати да ако се реч не налази у речнику, не постоји.'' Чему онда речници, правописи, језички приручници? Зар не води хаосу став да речи може да измишља како ко хоће?
Узгред, како би Соломон превео штаћете на неки страни језик? Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Ђорђе Божовић на 16.57 ч. 23.12.2007. "Whatcanyoudo"? :D
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Дарко Новаковић на 17.47 ч. 23.12.2007. Ова расправа ме подсетила на догађај који ми се десио пре неког времена на послу.
Наиме, колега, дугогодишњи програмер у једном од програмских језика, је изјавио како му не треба књига коју је написао један од водећих светских стручњака за тај језик. Из тих осамсто страница књиге он није хтео ни да види да ли има нешто што би му било од користи. Довољно му је било оно што је научио на овај или онај начин. Изненадио ме тај недостатак жеље да се прошире видици, да се сазна нешто ново и то од најкомпетентније особе на свету за тако нешто. На срећу, или нечију жалост, речници, правописи, граматике и остала лингвистичка литература остаје и даље главни извор исправног расуђивања у језичким питањима. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 20.59 ч. 23.12.2007. Погрешно ме тумачите. Верујем да користим лингвистичку литературу и речнике више од вас двојице, међутим, чињеница је да постоје речи ко је се не налазе у речнику. Што се овог конкретног случаја тиче, признајем да можда нисам у праву, али такође ни ви нисте ништа корисно рекли на ту тему, осим што провоцирате. Поново вас питам, зашто се оглашавате на тему, ако немате да кажете ништа стручно у вези са "штаћете"?
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.09 ч. 23.12.2007. Цитат али такође ни ви нисте ништа корисно рекли на ту тему, осим што провоцирате. Нисмо се разумели. Веруј нам да немамо намеру да провоцирамо. Тек смо се упознали и не би било ни лепо од нас да те тако дочекамо. Не знам шта си по струци, али имам осећај да си доста добро упућен у језик. Стоји чињеница да постоје речи које се не налазе ни у најобимнијим речницима. То су, пре свега, локализми и архаизми, речи које користи мали број људи и које су често неразумљиве другима. Никоме ни на крај памети не пада да то оспорава. Конкретан повод за расправу је оно несрећно ''штаћете''. Та реч,како рече Бојан, једноставно не постоји. Нема је у речнику не зато што је локализам из неке забити, него зато што не значи ништа. Још нешто. Не знам какав си ''стручан'' коментар очекивао. Ни Клајн ти ништа више не би рекао. Можда би само испричао целу причу, а свело би се на исто. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 01.01 ч. 24.12.2007. Цитат али такође ни ви нисте ништа корисно рекли на ту тему, осим што провоцирате. Нисмо се разумели. Веруј нам да немамо намеру да провоцирамо. Тек смо се упознали и не би било ни лепо од нас да те тако дочекамо. Не знам шта си по струци, али имам осећај да си доста добро упућен у језик. Стоји чињеница да постоје речи које се не налазе ни у најобимнијим речницима. То су, пре свега, локализми и архаизми, речи које користи мали број људи и које су често неразумљиве другима. Никоме ни на крај памети не пада да то оспорава. Конкретан повод за расправу је оно несрећно ''штаћете''. Та реч,како рече Бојан, једноставно не постоји. Нема је у речнику не зато што је локализам из неке забити, него зато што не значи ништа. Још нешто. Не знам какав си ''стручан'' коментар очекивао. Ни Клајн ти ништа више не би рекао. Можда би само испричао целу причу, а свело би се на исто. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Вученовић на 15.52 ч. 24.12.2007. Соломоне, ствар је само у томе да ћемо реч која није регистрована ни у једном речнику сматрати за непостојећу. Уколико се нека нова реч користи и сви је разумеју, њу ће неко ко је надлежан за то забележити негде. Тада њена употреба постаје правилна у српском језику.
Можемо говорити о речима које се косе са правилима творбе речи и, с друге стране, о онима које настају у складу с тим правилима али просто нису правилне зато што нису забележене. Ја сам једном (ево овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=818.0)) поставио питање које се односило на (заправо непостојећи) прелазни глагол нервозити. Ако си погледао ту тему, видећеш да је свима било јасно шта та реч значи, али то није довољно да реч буде правилна. Она то није, она није забележена ни у једном речнику - дакле, она не постоји у српском језику, без обзира на то што је можда творена у складу са правилима српског језика. Zato što niko ne kaže da „priloška fraza koja stoji za sebe, koja je jasno odvojena zarezom i koja ne utiče na ostatak rečenice“ mora biti jedna reč. Konkretno, jednostavno ne postoji reč štaćete. Соломоне, ти можеш расправљати о томе да би можда требало увести правило спајања двеју речи у једну онда када оне заједно имају улогу некакве „прилошке фразе која стоји за себе, одваја се зарезом и не утиче на остатак реченице.“ Када то такво ново правило буде можда прихваћено, опет треба неки речник да забележи конкретну реч „штаћете“ и тек онда је можеш сматрати исправном, тек онда она постаје део српског језика. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 15.59 ч. 24.12.2007. Соломоне, ствар је само у томе да ћемо реч која није регистрована ни у једном речнику сматрати за непостојећу. Уколико се нека нова реч користи и сви је разумеју, њу ће неко ко је надлежан за то забележити негде. Тада њена употреба постаје правилна у српском језику. Будући да је овакво размишљање врло инфантилно, рећи ћу да није тачно да са правом можеш сматрати за непостојећу реч, ону која није регистрована у речнику, и упутити те на распитивање о припреми речника и времена потребног за исто. ;)Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.43 ч. 24.12.2007. Нама је оно ''штаћете'' личило на ''незнам'', ''немогу'', ''самном''..., тако да нисмо мислили да је потребно да потежемо књиге и приручнике. Нешто ''стручно''. Могу да се кладим да ни ти тако никада ниси написао.
Надам се да смо неспоразум изгладили. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 16.49 ч. 24.12.2007. рећи ћу да није тачно да са правом можеш сматрати за непостојећу реч, ону која није регистрована у речнику, и упутити те на распитивање о припреми речника и времена потребног за исто. ;) Evo ja znam da se rečnici književnog jezika sastavljaju na osnovu dobrih književnih dela. Ako misliš da je to presudno, navedi tri-četiri primera reči štaćete u književnim delima, pa da vidimo. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 17.03 ч. 24.12.2007. рећи ћу да није тачно да са правом можеш сматрати за непостојећу реч, ону која није регистрована у речнику, и упутити те на распитивање о припреми речника и времена потребног за исто. ;) Evo ja znam da se rečnici književnog jezika sastavljaju na osnovu dobrih književnih dela. Ako misliš da je to presudno, navedi tri-četiri primera reči štaćete u književnim delima, pa da vidimo. Хтео сам рећи да се речници састављају просечно по 10, 15 година те се у сваком моменту може наћи гомила речи које нису обухваћене речником. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 17.05 ч. 24.12.2007. Нама је оно ''штаћете'' личило на ''незнам'', ''немогу'', ''самном''..., тако да нисмо мислили да је потребно да потежемо књиге и приручнике. Нешто ''стручно''. Могу да се кладим да ни ти тако никада ниси написао. Слажем се.Надам се да смо неспоразум изгладили. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Pedja на 14.52 ч. 25.12.2007. Treba imati u vidu da ne postoji zavrsen recnik srpskog jezika te samim tim ne moze da se smatra da rec ne pripada jeziku ako je nema u recnicima.
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Ђорђе Божовић на 15.05 ч. 25.12.2007. A „šta ćete“ i nije reč nego dve. Kao i „šta se može“ a ne **„štasemože“ (Šta se može, radimo i trpimo.), ili „uzgred budi rečeno“ a ne **„uzgredbudirečeno“, ili „može biti“ a ne **„možebiti“ (To je, može biti, njegov novi imidž. ;)), ili „rekao bih“ a ne **„rekaobih“ (Kiseonik ima, rekao bih, atomski broj osam.) i sl. Ovo su u stvari (a ne **„ustvari“ :)) umetnute rečenice.
Kakvog poređenja radi, u Pravopisnom rečniku pod slovom Š nalaze se reči štogde, štogod, štokad, štokakav, štoko, štokoji, štokud(a), štono, štošta, ali izrazi „što bilo“, „što bolje“, „što li“, „što manje“, „što mu drago“, „što pr(ij)e“... Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 16.35 ч. 25.12.2007. Treba imati u vidu da ne postoji zavrsen recnik srpskog jezika te samim tim ne moze da se smatra da rec ne pripada jeziku ako je nema u recnicima. Ukoliko ubrajaš i srpskohrvatske (a ne vidim zašto ne bi), imaš ih tušta i tma, i završenih, a i Akademijin nezavršeni može se koristiti zaključno s reči opovo (jer je dotle stigao). Ako ipak tražiš „čisto srpski“, jedan takav sam pomenuo ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1385.msg11238#msg11238) (i napisao malo više o njemu u nastavku teme), a otad je u međuvremenu izašao „čisto srpski“ Rečnik srpskoga jezika (Matica srpska, 2007). E sad, pošto si učestvovao u ovoj (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1579.msg13227#msg13227) temi, verovatno znaš makar za ovaj poslednji, i u tom slučaju tvoju poruku mogu shvatiti samo kao podvlačenje činjenice da nijedan rečnik ne može da obuhvati baš sve reči nekog jezika. To se može prihvatiti za neke usko stručne termine, dijalektalizme, strane reči i sl. Međutim, rečenica o kojoj ovde raspravljamo, „Šta( )ćete, tako vam je to!“, toliko je česta da bi reč *štaćete, ukoliko bi zaista postojala, neizostavno bila zabeležena u svim pobrojanim rečnicima. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 07.04 ч. 26.12.2007. A „šta ćete“ i nije reč nego dve. Kao i „šta se može“ a ne **„štasemože“ (Šta se može, radimo i trpimo.), ili „uzgred budi rečeno“ a ne **„uzgredbudirečeno“, ili „može biti“ a ne **„možebiti“ (To je, može biti, njegov novi imidž. ;)), ili „rekao bih“ a ne **„rekaobih“ (Kiseonik ima, rekao bih, atomski broj osam.) i sl. Ovo su u stvari (a ne **„ustvari“ :)) umetnute rečenice. Kakvog poređenja radi, u Pravopisnom rečniku pod slovom Š nalaze se reči štogde, štogod, štokad, štokakav, štoko, štokoji, štokud(a), štono, štošta, ali izrazi „što bilo“, „što bolje“, „što li“, „što manje“, „što mu drago“, „što pr(ij)e“... "Од кад", "од када", "до тад", "до тада" су такође скупови од по две речи, међутим, "откад", "откада", "дотад", "дотада" су појединачне речи настале дозвољеним удвајањем две речи. Мислите о томе. Не кажем да је "штаћете" исправно или неисправно, али понављам да још нико овде није показао да ли је исправно или неисправно. Позивање на речнике не рачунам, јер уопште нису ,мерило у оваквим случајевима. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Ђорђе Божовић на 16.30 ч. 26.12.2007. Postoji razlika, to što se oba pojma sastoje od po dveju reči sasvim je nevažno. Ne postoji jezička kategorija „skup od dveju reči“.
„Otkad“, „dotad“, „dosad“ prilozi su za vreme; „šta ćete“ je ustaljeni izraz, frazeologizam, umetnuta rečenica koja nema nikoju ulogu osim stilske. (Kao i „šta mogu“, „šta kažete“, „šta ima“, „šta velite“...) „Dozvoljeno udvajanje dveju reči“, kako ga zoveš, ne može se primeniti na svake dve reči — inače bi se kosilo pre svega i sa zdravim razumom. (I onda kad one čine jednu akcenatsku celinu: „Samnom“? „Izgrada“? „Hoćešli“? „Verujtemi“? „Molimte“? Zašto se ove reči ne pišu sastavljeno?) Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 17.51 ч. 26.12.2007. Postoji razlika, to što se oba pojma sastoje od po dveju reči sasvim je nevažno. Ne postoji jezička kategorija „skup od dveju reči“. Зашто свесно импутираш оно што нисам рекао. Нити сам рекао да је дозвољено удвајање било које две речи, из чега би проистекле речи "самном", "изграда" и сл. , нити сам рекао да постоји језичка категорија "скуп од двеју речи", међутим, рекао сам да ти још увек ниси успео да објасниш зашто се реч "штаћете" не пише заједно. "Штавише", "штагод" и разне друге речи нису прилози па се пишу заједно. Има ту заменица, речци...„Otkad“, „dotad“, „dosad“ prilozi su za vreme; „šta ćete“ je ustaljeni izraz, frazeologizam, umetnuta rečenica koja nema nikoju ulogu osim stilske. (Kao i „šta mogu“, „šta kažete“, „šta ima“, „šta velite“...) „Dozvoljeno udvajanje dveju reči“, kako ga zoveš, ne može se primeniti na svake dve reči — inače bi se kosilo pre svega i sa zdravim razumom. (I onda kad one čine jednu akcenatsku celinu: „Samnom“? „Izgrada“? „Hoćešli“? „Verujtemi“? „Molimte“? Zašto se ove reči ne pišu sastavljeno?) Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Ђорђе Божовић на 23.57 ч. 26.12.2007. A ima i glagola. „(Ho)ćete“ je glagol.
Kako nisi rekao? Naveo si primere za koje si napisao da su „takođe skupovi od po dve reči“ (sic). „Takođe“ znači da u isti koš stavljaš „od kada“ i sl. i „šta ćete“, i to samo na osnovu toga što se sastoje od po dve reči — tako si sâm napisao, nikakvu drugu njihovu zajedničku značajku nisi pomenuo i istakao osim te „brojčane“ slučajnosti koja je sasvim nevažna, i samo na osnovu toga si ih usporedio u svojoj poruci a to je besmisleno. (Pogledaj i sâm još jednom, napravio si vezu između „od kada“ i „šta ćete“ samo preko toga što su oboje „skupovi od po dveju reči“! Nisam ti ja trpao reči u usta, tj. u tastaturu... :D) A onda kažeš: „pojedinačne reči nastale dozvoljenim udvajanjem dve reči“ (sic). Dakle, pominješ kako se dve pojedinačne reči mogu napisati sastavljeno jer je to dozvoljeno, a onda te ja pitam zašto se one reči koje sam u narednoj poruci naveo ne pišu spojeno. Probaj da budeš precizniji — to što nisi rekao „bilo koje dve reči“ ne pravi veliku razliku. ;) Okej, nazad na temu: već dve-tri poruke uzastopno pišem kako je „šta ćete“ umetnuta rečenica, sa svojim glagolom odn. predikatom, pa se ne može pisati sve sastavljeno (kao što ne mogu ni bilo koje dve reči a jadno li ti čitava rečenica :)). I nema više šta da se mudruje, u tome je stvar. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 07.24 ч. 27.12.2007. Kako nisi rekao? Лепо, најлепше нисам рекао.Naveo si primere za koje si napisao da su „takođe skupovi od po dve reči“ (sic). „Takođe“ znači da u isti koš stavljaš „od kada“ i sl. i „šta ćete“, i to samo na osnovu toga što se sastoje od po dve reči — tako si sâm napisao, nikakvu drugu njihovu zajedničku značajku nisi pomenuo i istakao osim te „brojčane“ slučajnosti koja je sasvim nevažna, i samo na osnovu toga si ih usporedio u svojoj poruci a to je besmisleno. (Pogledaj i sâm još jednom, napravio si vezu između „od kada“ i „šta ćete“ samo preko toga što su oboje „skupovi od po dveju reči“! Nisam ti ja trpao reči u usta, tj. u tastaturu... :D) Назвао сам их скуповима од по две речи, и ево поново их називам, јер то јесу скупови од по две речи, као што три речи могу назвати скуп од три речи. Могу произвољно давати имена чему било, водећи се логиком која ми одговара, и то никад неће значити да постоји граматичка категорија скупа од две речи. Да сам хтео то да кажем, то бих и рекао. Пошто нисам, не можеш ни ти то извући из текста, нити доказати. Ако ти није довољно јасно, могу скуп од 13 војника назвти скупом од 13 војника и то неће никад значити да је то регуларна војна формација. Ако неко свесно погрешно тумачи, то је његова ствар. A onda kažeš: „pojedinačne reči nastale dozvoljenim udvajanjem dve reči“ (sic). Dakle, pominješ kako se dve pojedinačne reči mogu napisati sastavljeno jer je to dozvoljeno, a onda te ja pitam zašto se one reči koje sam u narednoj poruci naveo ne pišu spojeno. Probaj da budeš precizniji — to što nisi rekao „bilo koje dve reči“ ne pravi veliku razliku. ;) Довољно је прецизно за оног ко жели да разуме. За оног ко жели да изврће контекст, ниакд неће бити довољно јасно. Дакле нисам рекао, нити имплицирао, како ти тврдиш, да се две појединачне речи могу написати састављено јер је то дозвољено, већ сам јасно претходно навео низ скупова од две речи које је исправно писати и заједно, и у наставку навео да су те речи настале дозвољеним удвајањем. И то је тачно. У тим случајевима је удвајање дозвољено. Наместо да изврћеш контекст мојих речи, боље допринеси теми па објасни, цитирајући егзактна граматичка правила, зашто "штаћете" сме или не сме да се пише заједно, место што већ из поста у пост, на различите начине вршиш дескрипцију свог мишељења које није поткрепљено доказом или правилом или сл. ;) Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Pedja на 11.42 ч. 27.12.2007. Meni je uvek bilo zanimljivo koliko jezik sam po sebi moze biti veoma fleksibilan (ne mogoh da smislim srpski izraz), a jezikoslovci ne mogu :)
Jezik vidi razliku u recimo ove dve recenice: Sta ces da jedes? Staces, kada je takva situacija. namerno je napisano sastavljeno da naglasi izgovor Jezikoslovci je ne vide. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Дарко Новаковић на 12.24 ч. 27.12.2007. Izgovor je isti u oba slučaja koja si naveo. Šta ćeš se izgovara zajedno sa kratkosilaznim akcentom na a (ako se ne varam), što je dobro poznato i jeziku i jezikoslovcima u mnogim drugim slučajevima (posebno odrični oblici glagola: ne znam, ne mogu, ne vidim, i sl.). Duža pauza postoji u drugom slučaju kao posledica postojanja zareza.
Međutim, još nema pravila pa ni kao izuzetak koji bi dozvoljavao sastavljeno pisanje. Bar ga nismo još pronašli. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 13.24 ч. 27.12.2007. Izgovor je isti u oba slučaja koja si naveo. Šta ćeš se izgovara zajedno sa kratkosilaznim akcentom na a (ako se ne varam), što je dobro poznato i jeziku i jezikoslovcima u mnogim drugim slučajevima (posebno odrični oblici glagola: ne znam, ne mogu, ne vidim, i sl.). Duža pauza postoji u drugom slučaju kao posledica postojanja zareza. Не може бити никако!Međutim, još nema pravila pa ni kao izuzetak koji bi dozvoljavao sastavljeno pisanje. Bar ga nismo još pronašli. У првом случају, где су у питању две речи постоје два акцента, а у другом случају, ако се држи за једну реч, може бити само један акценат. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 13.42 ч. 27.12.2007. У првом случају, где су у питању две речи постоје два акцента Ćeš je enklitika, što znači reč bez akcenta koja se u govoru naslanja na reč ispred sebe i s njom čini akcenatsku celinu. Gradivo za osnovnu školu, i mislim da si ovim upravo pokazao koliko si „upućen“. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 14.38 ч. 27.12.2007. У првом случају, где су у питању две речи постоје два акцента Ćeš je enklitika, što znači reč bez akcenta koja se u govoru naslanja na reč ispred sebe i s njom čini akcenatsku celinu. Gradivo za osnovnu školu, i mislim da si ovim upravo pokazao koliko si „upućen“. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: alcesta на 15.25 ч. 27.12.2007. U svakom slučaju, mislim da učitelj ne bi smeo da daje ovakve primere deci u osnovnoj školi, čak i ako ima određenih argumenata u prilog istom, što mi se baš ne čini. Sve gramatičko-pravopisno gradivo za osnovnu školu moralo bi bez problema da bude dostupno u literaturi, i njegova ispravnost da se lako dokaže.
Inače, i dalje smatram da je pogrešno pisati sastavljeno, ali nemam šta da dodam već iznetim argumentima. Srećni vam novogodišnji i božićni praznici! :) Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Оли на 20.33 ч. 27.12.2007. Мислим да је инсистирање на томе да се навођењем литературе; да би се доказало да се шта ћете може писати, у неким случајевима, спојено; потпуно бесмислен захтев зато што су то две речи потпуно независне једна од друге. У граматици (колико ја знам) нешто и нема спојева заменице и енклитике, заправо енклитике са било чиме, на чему се у овом примеру инсистира. Може ли косте, гдећете, чимећете, онису, мисмо, штаби, коби.... по истој логици не може ни штаћете. А има ли литературе која каже да ови примери које сам навела не могу да се пишу спојено?
Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Бојан Башић на 21.48 ч. 27.12.2007. Т.ј. да нисам завршио основну школу? :o Ne znam jesi li je završio, ali pokazao si da čak ni to gradivo nisi savladao kako treba. Не кажем да је "штаћете" исправно или неисправно, али понављам да још нико овде није показао да ли је исправно или неисправно. 1) Objasnio sam ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1685.msg14961#msg14961 zašto bi ova reč morala da bude zabeležena u rečnicima (kad bi zaista postojala). Dakle, to što ti „ne računaš“ pozivanje na rečnike isključivo je tvoj problem. 2) Pretpostavimo, na momenat, da ova reč zaista postoji. U tom slučaju, ako je nema u rečnicima, ima je negde: u književnim delima i sl. Dakle, izvoli ti navedi literaturu — ako nećeš rečnike, pronađi neka književna dela i sl. Ovde se tvrdnje dokazuju literaturom, a ne ličnim mišljenjem (i to još baziranim na nepoznavanju gradiva osnovne škole). Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Solomon на 04.27 ч. 28.12.2007. Т.ј. да нисам завршио основну школу? :o Ne znam jesi li je završio, ali pokazao si da čak ni to gradivo nisi savladao kako treba. Не кажем да је "штаћете" исправно или неисправно, али понављам да још нико овде није показао да ли је исправно или неисправно. 1) Objasnio sam ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1685.msg14961#msg14961 zašto bi ova reč morala da bude zabeležena u rečnicima (kad bi zaista postojala). Dakle, to što ti „ne računaš“ pozivanje na rečnike isključivo je tvoj problem. 2) Pretpostavimo, na momenat, da ova reč zaista postoji. U tom slučaju, ako je nema u rečnicima, ima je negde: u književnim delima i sl. Dakle, izvoli ti navedi literaturu — ako nećeš rečnike, pronađi neka književna dela i sl. Ovde se tvrdnje dokazuju literaturom, a ne ličnim mišljenjem (i to još baziranim na nepoznavanju gradiva osnovne škole). Ако си доказао, као што тврдиш, само изволи па се позови на конкретну литературу, где се налази правило ;) Све то што причаш, није ничим поткрепљено, осим убеђивамњем. Дакле, биће да овде не уме да се ојасни ваљано ова проблематика, упућивањем на конкретно правило или сл. Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Оли на 11.08 ч. 28.12.2007. Мислим да је инсистирање на томе да се навођењем литературе; да би се доказало да се шта ћете може писати, у неким случајевима, спојено; потпуно бесмислен захтев зато што су то две речи потпуно независне једна од друге. У граматици (колико ја знам) нешто и нема спојева заменице и енклитике, заправо енклитике са било чиме, на чему се у овом примеру инсистира. Може ли косте, гдећете, чимећете, онису, мисмо, штаби, коби.... по истој логици не може ни штаћете. А има ли литературе која каже да ови примери које сам навела не могу да се пишу спојено? Т.ј. да нисам завршио основну школу? :o Ne znam jesi li je završio, ali pokazao si da čak ni to gradivo nisi savladao kako treba. Не кажем да је "штаћете" исправно или неисправно, али понављам да још нико овде није показао да ли је исправно или неисправно. 1) Objasnio sam ovde: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1685.msg14961#msg14961 zašto bi ova reč morala da bude zabeležena u rečnicima (kad bi zaista postojala). Dakle, to što ti „ne računaš“ pozivanje na rečnike isključivo je tvoj problem. 2) Pretpostavimo, na momenat, da ova reč zaista postoji. U tom slučaju, ako je nema u rečnicima, ima je negde: u književnim delima i sl. Dakle, izvoli ti navedi literaturu — ako nećeš rečnike, pronađi neka književna dela i sl. Ovde se tvrdnje dokazuju literaturom, a ne ličnim mišljenjem (i to još baziranim na nepoznavanju gradiva osnovne škole). Ако си доказао, као што тврдиш, само изволи па се позови на конкретну литературу, где се налази правило ;) Све то што причаш, није ничим поткрепљено, осим убеђивамњем. Дакле, биће да овде не уме да се ојасни ваљано ова проблематика, упућивањем на конкретно правило или сл. Ево ја ти кажем, НЕМА СПОЈЕВА СА ЕНКЛИТИКАМА осим код неких помоћних глагола, нећу, нисам... али они се ни тада не понашају као енклитички облици већ као супротност од пуних облика (јесам, хоћу), дакле та комбинација спојеног писања са енклитиком не постоји у српском језику, и ја сам ти навела примере, не капирам твој крајњи циљ, јер ово је ортодоксна глупост и верујем да је свим корисницима потпуно јасно зашто се не може писати спојено ова комбинација, и с тим у вези ово не заслужује даље полемикена овом сајту. Naravno, izuzimaju se i spojevi infinitiva na -ci u futuru (mislicu, radicete...). (Pardon za pismo, opet mi se pokvarila tastatura.) Наслов: Одг: Sta cete Порука од: Оли на 09.02 ч. 09.02.2008. Закаснела исправка: инфинитив на -ти у футуру :-\.
|