|
Наслов: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: toxi на 21.45 ч. 04.12.2007. Опет ја. Немам довољно образовања кад је језик у питању да дајем паметне одговоре ал' трудим се да бар постављам паметна питања. :)
Приметио сам да на многим сајтовима, програмима, мобилним апаратима и слично има превод на Хрватски језик али нема на Српски. Прво што је чудно јесте, како то уопште ако је Српско говорно подручје доста веће? Друга, битнија ствар, јесте - како то треба узети? Мислим, та су два језика уствари иста (барем за сада) и онда, када неко "преведе програм на Хрватски" испаде да су све оне српске речи и граматика, које чине готово цео Хрватски, уствари хрватске а не српске речи. Тако да испада да је све то присвојено, оно што је наше сад испадне (и) хрватско. Грешим ли у овом закључку? Како то треба схватити? Још једном, баш пре неки дан сам на сајту неког е-преводиоца видео са десне стране неколико светских застава и међу њима и хрватска застава. Испадне као да је то све уствари Хрватско а не српско јер нема нигде наше заставе већ само њихова. ??? Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Tamara Letić на 23.25 ч. 04.12.2007. Ne brini, stranci znaju da je sve to isto s...., drugo pakovanje. Uzmi u obzir Hag - kad se polemisalo da ne plaćaju prevodioce za srpski, hrvatski i bošnjački, jer je poznato da se razumemo i da je to isti jezik s varijacijama. Seti se da smo slušali hrvatski simultani prevod iz haške sudnice. Međutim, svako ima pravo da ga prisvaja i nazove svojim imenom i jezikom. To je valjda ono što danas forsiramo kao „politički korektno” (a možda sam i pogrešila).
Što se tiče prevoda na mob. i sl. uređajima, mislim da smo inertni i malo ulažemo u „promidžbu” našeg jezika, kulture, države .... obrati pažnju kako sam i ja započela odgovor: „Ne brini, stranci znaju da je sve to isto .. ” , eto ti inercije na delu. Kako ćemo - lako ćemo ili ne tiče me se i sl. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Ђорђе Божовић на 17.30 ч. 05.12.2007. Није чудно.
Српски и хрватски језик данас имају сваки своје одвојене стандарде, одвојене граматике, речнике и правописе, те су два одвојена књижевна језика, која припадају истом дијасистему јер имају исту дијалекатску основицу и заједничко порекло. Из истог порекла произилази и њихова сличност и сродност, али то не мора одмах да значи и истоветност. (Узгред буди речено, то порекло није само српско и свакако га није друга страна присвојила или украла, као што лаичке широке народне масе код нас често воле погрешно да истачињу. Такво мишљење ужасно је србоцентрично и иде руку под руку с великосрпском идеологијом.) Поред тога, сасвим је нормално да онај преводилац који је Хрват и свој језик назива хрватским преведе програм на хрватски (следећи притом норму хрватскога књижевног језика). Или можда очекујеш да уз извињење каже: "Опростите ми, молим вас, то је у ствари српски који су моји преци своједобно бесрамно украли и присвојили." И српски и хрватски имају скоро подједнако говорника, око десет милиона, али је хрватски свакако боље афирмисан и у Хрватској и у иностранству, него српски што је у Србији као и вани, и зато не треба да те чуди то што се обично прво појављују хрватски преводи. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: alcesta на 18.44 ч. 05.12.2007. Razume se, slažem se sa Đorđem. Mada bih rekla da je to i medveđa usloga našim prevodima i prevodiocima, jer čim nešto već ima na hrvatskom Srbe će mrzeti da to prevode i na srpski, jer se, Bože moj, dovoljno razumemo... ovde ne mislim na mobilne telefone nego na razne specijalizovane i druge rečnike, kojih ni za lek, za razliku od Hrvata čija Školska knjiga samo štancuje. :(
Inače, imena jezika se pišu malim slovom, kao i svi pridevi izvedeni iz "geografskih" vlastitih imenica. ;) Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: toxi на 22.12 ч. 05.12.2007. Лепо, просветлили сте ме :)
Сад... Цитат И српски и хрватски имају скоро подједнако говорника, око десет милиона... Како то? У Босни се прича босанским језиком, у Србији српским... Како онда има 10 милиона ових што причају хрватски? ??? Не разумем.Имао бих још једно питање. Ако су та два језика уствари сваки за себе, у чему је фора са измишљањем нових речи и законским забранама одређених речи које се користе у нпр. српском? Мали офтопик, да ли и Бугарски има исту основу као и наш језик? Цитат Inače, imena jezika se pišu malim slovom, kao i svi pridevi izvedeni iz "geografskih" vlastitih imenica. Мислим да сам се мало( само мало :)) поправио у овој поруци. :-* Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Вученовић на 10.13 ч. 06.12.2007. To što je Đorđe rekao je tačno. Uvek kad se pojavi neki softver koji treba lokalizovati, neko treba da se lati tog posla. Hrvati to često obave pre Srba, pa dolazimo u situaciju da postoji hrvatski, a srpskog nažalost nema. Naravno da se ne može očekivati od Hrvata da prevedu na srpski. Problem stoga nije u Hrvatima, nego u Srbima, neko bi kod nas već trebalo da reaguje svaki put kad se pojavi potreba za lokalizacijom na srpski jezik i da obezbedi srpski prevod. Sad, kad god dođem u situaciju da negde imam u meniju nekog aparata ponuđen hrvatski, a ne srpski, ja, naravno, među svim jezicima izaberem hrvatski. Pritom mi nekako kad to uradim zaista pripadne muka... Ali činjenica je da ga razumem manje-više isto... Za to svakako ne krivim Hrvate, koji su svoj posao obavili, te obezbedili hrvatski prevod.
Ja se još pitam i zašto su ti srpski prevodi, onda kad oni postoje, uvek pisani latinicom. Tehničkih problema nema, s tehničke strane je svejedno. Sigurno je svejedno, kad pored latiničnog srpskog prevoda vidimo bugarski i ruski, kojima ćirilično pismo nije predstavljalo nikakav problem. Druga stvar, još značajnija od prethodne, jeste ta što primećujem da u relativno mali broj reči i rečenica koji čine te prevode, obično staje neverovatno veliki broj pravopisnih grešaka. Moram da kažem da je meni, bez obzira na gomilu grešaka, glavni utisak nekako ipak samo to da mi je drago kad vidim da u izboru jezika postoji reč „srpski“. Pa neka prevode i nepismeni, kad pismeni neće... Цитат И српски и хрватски имају скоро подједнако говорника, око десет милиона... Како то? У Босни се прича босанским језиком, у Србији српским... Како онда има 10 милиона ових што причају хрватски? ??? Не разумем.Ne, u svim tim zemljama, kao i u celom svetu, Americi, Evropi, bilo gde, Srbi pričaju srpskim jezikom, a Hrvati hrvatskim. Ja stvarno ne znam te brojeve, izvinjavam se ako je podatak koji iznosi Đorđe tačan, ali mislim da danas još uvek ima više Srba nego Hrvata, tako da bi srpski jezik morao imati više govornika nego hrvatski. Samim tim je naša sramota veća kad nas Hrvati redovno pretiču u tim prevodima. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Вученовић на 10.23 ч. 06.12.2007. У Босни се прича босанским језиком, у Србији српским... U Bosni samo Bošnjaci pričaju bošnjačkim jezikom, a Hrvati i Srbi ne. Zanimljivo je i to da se taj jezik na srpskom jeziku zove bošnjački, a ne bosanski. Na bošnjačkom se, međutim, kaže bosanski :). Mislim da se i na hrvatskom kaže bošnjački, kao i na srpskom. Pitanje je kako je došlo do toga da Bošnjaci, Srbi i Hrvati različito nazivaju taj jezik. Očigledno su u pitanju politički razlozi, Srbi i Hrvati nazivom bošnjački žele da naglase činjenicu da to nije jezik države Bosne, već bošnjačke nacije. S druge strane, očigledno je da Bošnjaci teže da državu Bosnu što tešnje vežu za svoju naciju i jezik, pa svoj jezik stoga zovu bosanski. U svakom slučaju, svaka od te tri nacije ima nesporno pravo da svoje političke težnje izrazi u svom jeziku. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Часлав Илић на 11.36 ч. 06.12.2007. Цитирано: Вученовић [...] Uvek kad se pojavi neki softver koji treba lokalizovati, neko treba da se lati tog posla. Hrvati to često obave pre Srba, pa dolazimo u situaciju da postoji hrvatski, a srpskog nažalost nema. [...] Ja se još pitam i zašto su ti srpski prevodi, onda kad oni postoje, uvek pisani latinicom. [...] Са слободним софтвером, где су преводиоци углавном самомотивисани, стање је обрнуто. На српски је, одокативно, 50% више преведено него на хрватски, и безмало увек и ћирилицом и латиницом једнако. И српски постаје све српскији, ево једне моје скорашње изведбе: http://caslav.gmxhome.de/image/kde4-sr-font-chooser-01.png (http://caslav.gmxhome.de/image/kde4-sr-font-chooser-01.png) http://caslav.gmxhome.de/image/kde4-sr-font-chooser-02.png (http://caslav.gmxhome.de/image/kde4-sr-font-chooser-02.png) (две слике су ту да прикажу атрибуте стила у колони десно када је изабран фонт имена мушког, односно женског рода). У том окружењу, национал-шовинистички понос ми од Хрвата више вређају Швеђани, којих има баш ту негде колико и Срба, а испревођено им практично све, сигурно ред величине више него нама... Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Ђорђе Божовић на 18.00 ч. 06.12.2007. Ja stvarno ne znam te brojeve, izvinjavam se ako je podatak koji iznosi Đorđe tačan, ali mislim da danas još uvek ima više Srba nego Hrvata, tako da bi srpski jezik morao imati više govornika nego hrvatski. Управо и има, говорника српског има око дванаест, а говорника хрватског око осам милиона. Ја сам узео просек. ;D Имао бих још једно питање. Ако су та два језика уствари сваки за себе, у чему је фора са измишљањем нових речи и законским забранама одређених речи које се користе у нпр. српском? Зар стварно мислиш да у Хрватској постоје закони који запрањују упорабу српских речи? Наравно да не постоје; и то је једна од заблуда сувременог просечног Србина који се аматерски бави језикословљем док седи за кафанским столом и озбиљно дискутује о политици. ;) Фора са творбом нових речи и проскрипцијом њихове упорабе у стандардном језику управо и јесте у томе што су српски и хрватски — језици сваки за себе. Српски језик има своју норму, и своја правила (по којима се говори, рецимо, "рачунар" а не "рачунало" — дакле, ако гледаш тако, и с наше стране постоје становите забране), а хрватски има своју норму и правила (која налажу да се модерно сокоћало зове управо "рачунало" а не "рачунар")... Обе стране, дакле, доносе своје нове законе. :) Мали офтопик, да ли и Бугарски има исту основу као и наш језик? Нема, његова сродност са српскохрватским проистиче из тога што припада истој, јужнословенској групи словенских језика, док сви стандардни језици централнојужнословенског дијасистема имају основицу у новоштокавском источнохерцеговачком дијалекту српскохрватског народног језика, па отуда и њихово заједничко језгро. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: toxi на 20.17 ч. 06.12.2007. Хм... Да :-*
Али ово: Цитат Зар стварно мислиш да у Хрватској постоје закони који запрањују упорабу српских речи? Наравно да не постоје; и то је једна од заблуда сувременог просечног Србина који се аматерски бави језикословљем док седи за кафанским столом и озбиљно дискутује о политици. На нету сам првобитно нашао( ево сад опет покушавам да нађем али без успеха :( ) да је у Хрватској забрањено користи реч нпр. адвокат у јавним гласилима већ неку хрватску( заборавих како иде). Онда сам питао професорку српског језика и она је рекла да је то тако, дакле да јесте забрањено законом и да можеш да добијеш казну ако то урадиш( нпр. новинар). ???Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Lolita на 21.24 ч. 06.12.2007. Odvjetnik :)
Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Вученовић на 15.29 ч. 07.12.2007. У том окружењу, национал-шовинистички понос ми од Хрвата више вређају Швеђани, којих има баш ту негде колико и Срба, а испревођено им практично све, сигурно ред величине више него нама... Пусти Швеђане, дај бар да будемо испред Хрвата. Видиш, мени је некако увек најбитније да ли смо бољи од Хрвата... Некако ми се чини ипак да то можемо схватити и као здраву конкуренцију. Ја свој национализам увек усмеравам према њима, али заиста само кад је реч о безазленом престижу. Одувек сам, још док је постојала Југославија, стављао у страну навијачко опредељење и једнако навијао за Звезду и Партизан кад игра против хрватских клубова. То је бар безопасно и само злобни људи су то могли сврставати у неки негативни национализам (што су иначе и радили). Наравно, то је опет само ствар личних осећања, то је мени лично увек некако било важно. Сад и није нешто страшно то што се нисмо квалификовали на европско првенство, него је ствар у томе што ми нисмо, а они јесу. Јеби га. ;) Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Соња на 15.34 ч. 07.12.2007. Шта’ш...
Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: kontra на 18.14 ч. 07.12.2007. Хм... Да :-* E, vala me slatko nasmeja. Ne videh i ne čuh ja za taj zakon, a ne mogu reći da se nisam svojevremeno zanimala. Jesu njihovi novinari kažnjavani (kao što su i naši), ali nikada nije biloau pitanju zapadna ili istočna varijanta reči, no ono što je suština teksta :)Али ово: Цитат Зар стварно мислиш да у Хрватској постоје закони који запрањују упорабу српских речи? Наравно да не постоје; и то је једна од заблуда сувременог просечног Србина који се аматерски бави језикословљем док седи за кафанским столом и озбиљно дискутује о политици. На нету сам првобитно нашао( ево сад опет покушавам да нађем али без успеха :( ) да је у Хрватској забрањено користи реч нпр. адвокат у јавним гласилима већ неку хрватску( заборавих како иде). Онда сам питао професорку српског језика и она је рекла да је то тако, дакле да јесте забрањено законом и да можеш да добијеш казну ако то урадиш( нпр. новинар). ???Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Сребрена на 14.31 ч. 09.12.2007. Ево ,ја ћу сада да пишем милошевским језиком..јер живим у улици која носи Милошево име :)
Мој отац је говорио други језик- звао се битољски јер се тада улица именовала Битољском.. Но у моје време, промењен је назив.. Хтедох да питам, како се десило, ко зна, да се загуби онај ЧАКАВСКИ који је јасније одређивао посебност правих Хрвата- различитих од Словенаца и Срба ( или каснијих Срба-католика) ? То би требало да је аутохтони језик овог словенског племена које примисмо у заједницу 1919.године.. Које су сличности и разлике ? Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Ђорђе Божовић на 16.51 ч. 09.12.2007. Dijalektima čakavskog narečja govori se na dalmatinskoj obali i ostrvima, od Istre do Lastova i Korčule, a neki su filolozi verovali da je ranije ovo narečje bilo još rasprostranjenije u unutrašnjost, do reka Kupe, Save, Une i Cetine, odnosno na temeljima srednjovekovne hrvatske države. (Moguće čak i severnije i istočnije; Aleksandar Belić verovao je čak do Šumadije).
Čakavski dijalekti, za razliku od štokavskih i kajkavskih, upotrebljavaju upitnu zamenicu "ča". Pored toga, odlikuju se ikavskom zamenom jata u većini dalmatinskih dijalekata, odnosno jekavskom na Lastovu, ekavskom u Istri i ikavsko-ekavskom od Rijeke na sever, dvama silaznim akcentima i jednim akutom, čuvanjem stare grupe čr- i šć, pojavom slogova ar i er umesto samoglasničkih r i l, izgovorom suglasnika j umesto đ i lj, čuvanjem l na kraju sloga i starih padežnih oblika množine i dr. Ovo narečje možda je najbolje očuvano u izvedbama Borisa Dvornika. :) Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: toxi на 13.37 ч. 11.12.2007. У је :D
Чим поченете о тим терминима као ово оно, предњонепчани, јотовање и слично ја се изгубим ;D Једно ми није јасно - како то "средњовековна хрватска држава"? Нама је у школи из више предмета објашњавано да је њена територија била мала те да није ни била организована у смислу праве државе. ??? А Ђорђе рече да је тај прави хрватски( који је пре био и њихов књижевни језик па су променили?) био до Шумадије :o Наслов: Re: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Miloš Stanić на 14.44 ч. 11.12.2007. Đorđe je rekao da je to neko od jezikoslovaca verovao, a nije rekao da je to baš tako.
Istorija razvoja jezika je manje-više špekulativna oblast, a kao i ona "obična" istorija podložna političkom trenutku i subjektivnim predrasudama autora. Inače, baš me zanima kada si to učio u školi? Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Ђорђе Божовић на 15.13 ч. 11.12.2007. А Ђорђе рече да је тај прави хрватски( који је пре био и њихов књижевни језик па су променили?) био до Шумадије Наш филолог Александар Белић веровао је да је чакавско наречје, или макар икавска замена јата, било распрострањеније у прошлости. И Шумадију је везивао за првобитне икавске дијалекте, и то због оне мистериозне "сикире" која се некако провлачи малтене кроз све наше дијалекте. :) Рецимо, пре него што су досељеници из Херцеговине — Ере — донели млађи ијекавски дијалекат у ужички крај, у средњем веку и овде је постојала икавска замена јата (тако и у суседној Босни, која је такође током средњег века због миграција динарског становништва из Црне Горе и Херцеговине постала највећим делом ијекавска), па су у околини Ужица забележена имена села Била Рика, Сича Рика, Билуша (данас Бела Река, Сеча Река и Бјелуша) и сл. Пре Илирског покрета и Бечког књижевног договора 1850. године, када је утемељена стандардизација заједничког српскохрватског књижевног језика на млађој ијекавској дијалекатској основи, у хрватској књижевности постојали су ствараоци и правци на свим трима наречјима средњојужнословенског дијасистема (штокавском, чакавском и кајкавском). Чакавска књижевност развила се од 15. века, кајкавски књижевни језик појављује се у 16. и 17. столећу, а на штокавским дијалектима пишу, наравно, дубровачки књижевници, босански фрањевци, као и славонски икавци, а потом му се окреће и Људевит Гај, заједно с Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем на српској страни. Наслов: Одг: Има превод на Хрватски а нема на Српски, чудно ли је? Порука од: Sillypuppie на 18.35 ч. 16.12.2007. u principu smo mi krivi za te prevode, koliko sam ja čuo, prevode na srpski XPa i office paketa su radili slovenci
|