|
Наслов: Најправилнији српски Порука од: Milena S. на 00.03 ч. 21.12.2007. Где се српски најправилније говори?
Многи кажу да је то Чачак, Ужице и сл. али увек када се људи из тих крајева појаве у друштву говорника српског језика из других крајева, бивају исмевани због свог акцента. Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Бојан Башић на 00.19 ч. 21.12.2007. Pitanje nije tako jednostavno. U svakoj regiji postoje ljudi koji drže do svog govora, kao i oni drugi.
Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Milena S. на 00.24 ч. 21.12.2007. Слажем се да свако држи до свог говора.
Говорим о томе да сам чула од многих професора српског језика (пуно њих су доктори и магистри српског језика) да је најправилнији српски у Чачку, Ужицу, Ваљеву мислим. Онда када се ти људи (из тих крајева), који "причају најправилније" појаве у друштву бивају исмевани због тог свог "правилног говора" Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Оли на 22.57 ч. 21.12.2007. Разлог је једноставан, Ужичани и многи на чијем је говору заснован књижевни језик, чувају акценатске дужине, које људи у градовима (углавном се то дешава због брзине живљења) скраћују. Како се градски говор, по инерцији узима за пример госпоштине, постоји и неправедна склоност да се говор ових првих исмева. Такође, многи који дотични говор исмевају ни не знају да је он правилан.
Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Solomon на 13.29 ч. 22.12.2007. Мислим да се нигде не говори довољно исправно, колико би било пожељно. Једини исправан изговор је стандрадни књижевни језик који је документован у Стандардном речнику српскохрватскога језика и који нема везе са географијом већ образовањем.
Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Ђорђе Божовић на 17.43 ч. 23.12.2007. Ниједан дијалекат није у потпуности "исправан" према мерилима књижевнога језика, јер се сваки од њега разликује неким својим локалним карактеристикама (баш код Ужичана то би, рецимо, могло бити редуковање кратких ненаглашених самогласника или веларни изговор гласа л или јекавско јотовање итд.), али тачно је то да су локални говори ужичког или ваљевског и других крајева који припадају источнохерцеговачком или шумадијско-војвођанском дијалекту доста блиски стандардном језику, и у сваком случају му ближи од неких других, јер у њима има мање тих "разликовних" особина, будући да је наш књижевни језик управо заснован на тим двама дијалектима.
Што се конкретно акцента тиче, књижевна је акцентуација управо заснована на млађој штокавској, која постоји у овим дијалектима, па су на томе пољу одступања код говорника ових дијалеката од онога што је нормирано још мања. Исмевање оних који још увек употребљавају постакценатске дужине ужасно је бесмислено и арогантно из једноставног разлога који је описала Оли — с дужинама и јесте правилно. ;) Оно што одмах одаје Ужичане или Чачане јесте тај некакав дијалекатски изговор мало кроз нос мало отегнуто и томе се често други људи смеју. Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: Оли на 23.10 ч. 23.12.2007. Исмевање оних који још увек употребљавају постакценатске дужине ужасно је бесмислено и арогантно из једноставног разлога који је описала Оли — с дужинама и јесте правилно. ;) Оно што одмах одаје Ужичане или Чачане јесте тај некакав дијалекатски изговор мало кроз нос мало отегнуто и томе се често други људи смеју. Разлог је једноставан, Ужичани и многи на чијем је говору заснован књижевни језик, чувају акценатске дужине, које људи у градовима (углавном се то дешава због брзине живљења) скраћују. Како се градски говор, по инерцији узима за пример госпоштине, постоји и неправедна склоност да се говор ових првих исмева. Такође, многи који дотични говор исмевају ни не знају да је он правилан. Ђорђе, па то сам и рекла — "постоји и неправедна склоност...". Наслов: Одг: Најправилнији српски Порука од: VPF на 17.43 ч. 24.12.2007. Ismevanje bilo kog lokalnog govora je već samo po sebi besmisleno i arogantno, pa ma koliko on bio daleko od književnog jezika.
Smeta mi to što se kod nas toliko izjednačava "lep" jezik sa standardnim, što nastavnici đacima sve što je dijalektalno obeležavaju kao loše. Znam ljude koji govore prelepim lokalnim govorima i svakako mislim da zaslužuju više poštovanja od onih koji naprosto pabirče reči iz književnog jezika i kaleme ih na neknjiževni jezik svojih komšija i roditelja. Valja dobro znati standard, ali valja dobro znati i jezik svoje sredine, pogotovo ako taj jezik ima dužu tradiciju i nekakvu samosvojnost i identitet. Poređenja radi, pogledajte kako se tretira čakavština u hrvatskoj popularnoj kulturi. (Ma mislim pre svega na pesme.) Inače, nisam bio svestan da se iko podsmeva postakcenatskim dužinama - moj je utisak da ljudi koji ih ne koriste naprosto i ne primećuju razliku. |