|
Наслов: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 11.25 ч. 17.07.2006. Bojane, kako se kaze:
u slucajima ili u slucajevima? Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 12.54 ч. 17.07.2006. Razlika između kratke (-i) i duge (-evi/-ovi, gde se prvo upotrebljava iza prednjonepčanih suglasnika, a ponekad i iza r, c, z pa i s, a drugo inače) množine je vrlo nezgodna stvar. Pravilo koje važi, mada bih to više nazvao konceptom nego pravilom jer ima mnoštvo izuzetaka, je da jednosložne imenice i neke dvosložne koje imaju jednosložnu osnovu imaju dugu množinu, a ostale kratku.
Izuzeci koje sam pomenuo mogu da se ispolje na različite načine: mogu da se ponašaju totalno suprotno ovom pravilu (dani, zubi, konji, crvi), a ima i varijanata gde su pravilna oba oblika. Tako M. Stevanović u Gramatici srpskoga jezika pod tačkom 185b navodi oba oblika, slučaji i slučajevi. Ovaj poslednji je znatno više u upotrebi, ali lično dajem prednost prvom jer ne volim da koristim izuzetke tamo gde to nije neophodno. Sve napisano odnosi se na imenice muškog roda koje se u nominativu jednine završavaju suglasnikom, kao i one s osnovom na suglasnik i nominativom jednine koji se završava samoglasnicima -o i -e. Zaključak: pravilna su oba oblika. ;) Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 13.07 ч. 17.07.2006. Eto, vidite, to nisam znala. Ali... Zar vama ne zvuci malo cudno, slucaji? Barem ja nikad nisam cula nikoga niti to videla napisano - do sada... Da li tu rec koristite odavno?
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 15.00 ч. 17.07.2006. Zaista zvuči neuobičajeno, pošto, kao što rekoh, znatno češće čujemo dugu varijantu — slučajevi. Meni se oblik koji sam odabrao više dopada jer on odgovara šemi (ili shemi, mada lično ne podnosim ovo drugo), iako se nekad dogodi da upotrebim i dugi (bez nekog posebnog razloga). Bukvalno, stvar je izbora.
Još neki primeri dubleta su: vitezi/vitezovi, golubi/golubovi, znaci/znakovi, prsteni/prstenovi, ćilimi/ćilimovi, pojasi/pojasevi (ili pojasovi), pauci/paukovi itd. Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 19.27 ч. 17.07.2006. Još neki primeri dubleta su: vitezi/vitezovi, golubi/golubovi, znaci/znakovi, prsteni/prstenovi, ćilimi/ćilimovi, pojasi/pojasevi (ili pojasovi), pauci/paukovi itd. Znaci, znakovi, OK. Chilimi, pojasevi, pauci... Sve je to ok. al vitezi?? ??? Nikad ranije to nisam cula... Hvala na odgovoru... Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.17 ч. 14.09.2006. Да ли ту спадају и водотоци/водотокови? Како се то мења по падежима? Мислим на множину.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 23.25 ч. 14.09.2006. Да ли ту спадају и водотоци/водотокови? Како се то мења по падежима? Мислим на множину. S obzirom da je vodotok složena reč od dve proste reči... Rekla bih da se menja isto kao i tok, pa samim tim i množina vodotoka i menjanje kroz padeže bi bilo isto kao kod reči tok. Ako postoji množina toci od tok, onda potoji i vodotoci od vodotok. ;) Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 18.27 ч. 15.09.2006. Natašina logika jeste prirodna, ali treba uzeti u obzir još jednu stvar: da li složenica predstavlja vrstu njene sastavnice ili ne (stručnom terminologijom: jesu li složenice endocentrične ili egzocentrične, redom).
Primera radi, množina od vadičep je vadičepi iako je množina od čep čepovi, zato što prosto vadičep nije nikakva vrsta čepa. Možda je još bolji primer reč nosorog, što niko u množini neće napisati kao nosorogovi već nosorozi, iako većina ljudi kao množinu od imenice rog koristi oblik rogovi (gramatike beleže i rozi, ali je to gotovo potpuno iščezlo). S druge strane, uzmimo kao primer imenicu generalštab, koja predstavlja određenu vrstu štaba. Tu je prirodno da množina glasi generalštabovi kao i, recimo, vrhovni štabovi. Ipak, ukoliko bismo posmatrali složenicu nezavisno od njenih sastavnih delova, množinu generalštabi teško bismo mogli osporiti (uprkos tome što štab u množini ne može da glasi štabi). Razumno je zaključiti da se i vodotoci/vodotokovi svrstavaju u istu kategoriju s generalštabima/generalštabovima. Promena po padežima je: 1. vodotoci/vodotokovi 2. vodotokâ/vodotokova 3. vodotocima/vodotokovima 4. vodotoke/vodotokove 5. vodotoci/vodotokovi 6. vodotocima/vodotokovima 7. vodotocima/vodotokovima Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 19.19 ч. 15.09.2006. Hmm...
Ja kupih tu Klajnovu knjigu, donesoše mi je iz domovine ovog leta, ali ne nadjoh vodotoke/vodotokove ??? Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 19.34 ч. 15.09.2006. Normalno, Klajn se trudio da obuhvati najčešće jezičke nedoumice, ne sve koje se ikad mogu pojaviti (da je tako knjiga bi sigurno zapremala nekoliko hiljada stranica). Čini mi se da se u svakodnevnom govoru retko kada javlja potreba da znamo množinu reči vodotok.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: alcesta на 23.23 ч. 16.09.2006. Mislim da je tema sasvim odgovarajuća da pitam ovde... koja je pravilna množina od ranac, ranci ili rančevi?
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 23.32 ч. 16.09.2006. Mislim da je tema sasvim odgovarajuća da pitam ovde... koja je pravilna množina od ranac, ranci ili rančevi? Ja bih rekla, sudechi po onome sto se do sada reklo, i jedno i drugo. Lichno mislim da je pravilno samo ranchevi, ali kao sto rekoh, ne usudjujem se vise nista da tvrdim. Da vidimo sta ce Bojan da kaze.... Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 00.38 ч. 17.09.2006. Množina od ranac jeste i ranci i rančevi (Pravopis iz 1993, Matičin rečnik).
Imam utisak da je odnos između kratke i duge množine prilično fleksibilan. Ako se često čuju obe varijante, uglavnom su zaista obe varijante ispravne. Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 00.39 ч. 17.09.2006. Množina od ranac jeste i ranci i rančevi (Pravopis iz 1993, Matičin rečnik). Imam utisak da je odnos između kratke i duge množine prilično fleksibilan. Ako se često čuju obe varijante, uglavnom su zaista obe varijante ispravne. Eto... Pa lepo sam ja rekla... ;D Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Дарко Новаковић на 12.34 ч. 09.10.2006. Шетајући са рођаком кроз Зрењанин овог викенда, видех рекламу неког ресторана на којој је, између осталог, писало следеће: ''Пуњени баткови''.
Стао сам и размислио, па сам после мало размишљања схватио да је писац вероватно хтео да каже: ''Пуњени батаци''. Рођак ми рече да се у Зрењанину често каже и ''бициклови'' уместо бицикли. Имају ли ове ''зрењанинске'' речи икакво упориште у правопису српског језика? Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 13.28 ч. 09.10.2006. Pravilne nisu, ali ne bih baš mnogo kritikovao autore, jer je, kao što smo videli, razlika između duge i kratke množine vrlo osetljiva stvar.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: alcesta на 20.05 ч. 09.10.2006. Ahahaha, i ja sam gledala u naslov teme i nisam uspela da dešifrujem batkove. :lol:
Autora bih kritikovala zbog nejasnoće više nego zbog nepravilnosti. :) Više nego biciklovi mene nervira kad vidim "bicikle" (kao množina od "bicikla"). Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Maduixa на 20.32 ч. 09.10.2006. batkovi bi mogla da bude i mnozina od "batko" heheheh... ;D
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: alcesta на 20.37 ч. 09.10.2006. Pa da znaš da je to prvo što mi je palo na pamet. :D
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: kontra на 16.56 ч. 10.10.2006. Prilično sam ubeđena da autor nije ni pomišljao na pravopis kada je naručivao (ili ispisivao) natpis. Mislio je na Lale koje će posetiti njegov restorančić zbog batkova i drugih poslastica. Verovatno će ručak započeti uz kuvani krompir, sos od paradajza i kuvanu piletinu iz supe, tek da se preživi pre glavnog jela.
Batkovi, biciklovi, konjovi, ključovi, jelenovi... su lokalizmi koji nemaju uporište u pravopisu; mada, nekih ima i tamo, pretpostavljam da npr.batak može imati u množini i oblik batkovi, a ne samo bataci, inače bi sporni bili i patkovi, a za njih nikada nisam čula drugi izraz - može li se uopšte reći paTCi? Tih i takvih reči ima i u mom kraju (sever Vojvodine), samo što su ovde izmešane sa mađarskim i nemačkim jezikom. Nikada nisam pokušavala da ih shvatim kao ispravne, više su mi neko deo lokalnih kultura i tradicija, pa su mi simpatične, bez obzira na nepravilnosti. Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 21.09 ч. 10.10.2006. Prilično sam ubeđena da autor nije ni pomišljao na pravopis kada je naručivao (ili ispisivao) natpis. Mislio je na Lale koje će posetiti njegov restorančić zbog batkova i drugih poslastica. I ja sam prilično siguran da nije pomišljao na pravopis, ali ne verujem ni da je pomišljao na Lale — jednostavno ne zna čovek kako treba. :) mada, nekih ima i tamo, pretpostavljam da npr.batak može imati u množini i oblik batkovi, a ne samo bataci, inače bi sporni bili i patkovi, a za njih nikada nisam čula drugi izraz - može li se uopšte reći paTCi? Kao što rekoh gore, batkovi i biciklovi nisu pravilni. Batkovi čak ne bi moglo ni da se izvede — drugo a nije nepostojano tako da bi duži oblik mogao da glasi jedino batakovi (što, naravno, takođe nije pravilno). Patak ima množinu paci (pored patkovi). Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: kontra на 22.31 ч. 10.10.2006. I ja sam prilično siguran da nije pomišljao na pravopis, ali ne verujem ni da je pomišljao na Lale — jednostavno ne zna čovek kako treba. :) Nemoj tako, ja da otvaram restorančić itekako bih se zamislila o profilu ljudi koji će da budu redovni gosti :) Kao što rekoh gore, batkovi i biciklovi nisu pravilni. Batkovi čak ne bi moglo ni da se izvede — drugo a nije nepostojano tako da bi duži oblik mogao da glasi jedino batakovi (što, naravno, takođe nije pravilno). Patak ima množinu paci (pored patkovi). Uf, tek sad videh da sam napisala batkovi i kada čitam jasno mi je da je nepravilno (o biciGlovima nećemo ni reči). Hvala za ovaj drugi deo, znam da inače T i C nikada ne stoje zajedno, ali mi kod ove reči zaista ne ide množina, morala sam da pitam. Ostaju patkovi, ali ovo paci nikako ne mogu da izgovorim, a da deluje "normalno". Kako to akcentuješ?Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 23.13 ч. 10.10.2006. Akcentuje se páci (kao đaci). Zaista se u govoru retko sreće taj oblik u nominativu množine, ali ga u ostalim padežima ima („Baš sam juče kupio deset pȃtākā“ ne zvuči ništa neobičnije od „Baš sam juče kupio deset patkova“).
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Miki на 21.37 ч. 04.04.2008. Да допитам: леци или леткови или оба? Претпостављам оба (због непостојаног А). Као меци / меткови.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 21.55 ч. 04.04.2008. Samo leci, ali i samo meci.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Miki на 22.00 ч. 04.04.2008. Хвала на брзом одговору. Помислих да је због непостојаног А, које се губи у генитиву једнине, а појављује поново у генитиву множине и др. и због паци / паткови, правилна и једна и друга множина. Интересантно. Зашто овде важи да је само краћа множина исправна?
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Бојан Башић на 22.29 ч. 04.04.2008. Nema veze s nepostojanim A, jednostavno nema strogog pravila — tj. za svaku reč se mora gledati posebno. Ipak (doduše, subjektivno gledano), ako bih i mogao da prihvatim nominativ *letkovi i *metkovi, nikako ne bih uspeo da „prevalim“ *deset metkova (ili, još i gore, *deset letkova). Verovatno se nekim istraživanjem došlo do saznanja da je kod većine slično kao kod mene, i to bi mogao biti razlog za koji pitaš.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Miki на 00.01 ч. 05.04.2008. Прихватам објашњење. Питао сам само из разлога што се у моме крају врло често чују ове две неправилне множине. Често кажу ловци „немам/имам меткове“ и сл., па нисам баш осећао тај облик као неправилан. Зато и бејах написао да претпостављах како су обе множине правилне.
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: alcesta на 13.39 ч. 05.04.2008. Hm, ja stvarno nikad nikog nisam čula da pominje ni letkove ni metkove, ali i ne družim se s lovcima, što jes' jes'... ;D
Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: sonja025 на 16.05 ч. 24.06.2008. a kaze li se bici ili bitki ili pak oba?
takodje pripovetki ili pripoveci ili oba? Наслов: Одг: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine Порука од: Дарко Новаковић на 16.30 ч. 24.06.2008. И битки и бици.
Приповеци, а допушта се и приповетки. |