|
Наслов: Nick name Порука од: Snezana011 на 22.50 ч. 30.01.2008. Kako treba pisati tzv. nikove prilikom obraćanja osobama koje su se njima "krstile"?
Ako je neko izabrao da se u virtualnom svetu zove recimo android ili mndra ili ivana (namerno dajem ova tri primera - zajednička imenica, skup slova ili skraćenica i vlastita imenica), da li te nikove treba pisati s malim početnim slovom, kako su ih oni i registrovali, ili ih ipak treba pisati s velikim, kao da su "pravi" nadimci? Наслов: Одг: Nick name Порука од: alcesta на 00.03 ч. 31.01.2008. Evo ja sam ti primer, svoj nik uvek pišem malim slovom, a isto tako nastojim da tuđe nikova pišem tačno onako kako su zabeleženi, osim ako nisu baš strašno komplikovani. To je ipak specifičan žargon, da tako kažem, pa nema potrebe biti previše strog u primeni standarda.
Razume se, ako hoćeš da upotrebiš te nikove u nekom tekstu van neta, onda bi već trebalo smisliti način da se objasni u čemu je stvar... Наслов: Одг: Nick name Порука од: Snezana011 на 06.52 ч. 31.01.2008. Evo ja sam ti primer, svoj nik uvek pišem malim slovom, a isto tako nastojim da tuđe nikova pišem tačno onako kako su zabeleženi, osim ako nisu baš strašno komplikovani. I ja koristim isti princip - prepišem kako su napisani. Ali me zanima kako bi ih trebalo tretirati. U neku ruku, to su ipak nadimci jer su se same osobe tako imenovale. S druge strane, često su to samo oznake ili opisni nazivi. Da li su to imena, ili nisu? Kako ih pisati van mreže? Наслов: Одг: Nick name Порука од: Часлав Илић на 14.25 ч. 31.01.2008. Ја не видим никакву посебност екранских надимака као таквих, можемо их третирати као било какво страно име (па иако су од „домаћих“ корисника). Ако пишемо латиницом, ако желимо можемо га остављати изворно, уз одговарајући падежни наставак (ма како чудно звучао). У сваком случају га можемо транскрибовати и писати великим словом, када је јасно из ког је језика потиче онда по правилима тог језика, иначе како нам дуне. Дакле, овако било на мрежи, било ван мреже, свеједно.
Ако је неопходна рачунарска идентификација саговорника, онда надимак можемо написати једном, или колико је већ пута неопходно, тачно онакав какав је (значи и без падежних наставака). На форумима је колико сам опазио уобичајено @nadimak, издвојено у једном реду или на почетку пасуса, мада на форумима рачунарска идентификација најчешће није неопходна. Неопходна је, рецимо, на многопосећеним каналима на ИРЦ-у, где програм може да „цимне“ корисника када неко помене његов надимак; те је опет неки обичај уводно nadimak:, где ИРЦ програми обично дају аутоматску допуну надимка на таб. Недоумица је једино када корисник понуди и надимак и пуно име, такво да једно с другим немају везе. Тада мислим да је у реду користити било једно било друго, а лично више волим да користим име (чисто јер се у круговима на вези с којима се некако осећам најсроднији, ненавођење пуног имена и презимена сматра прекршајем етикете). |