|
Наслов: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Avet на 21.57 ч. 18.02.2008. Zanima me da li se "pa" odvaja zarezom na početku recenice (Pa, da se onda piše ovako) ili, možda, "pa" uopšte i ne može stojati na početku recenice?
Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: chiviash на 22.45 ч. 18.02.2008. mislim da je to "pa" tik koji treba izbegavati ali da se, ako vec mora da stoji na papiru, odvaja zarezom kao sto si i sam napisao ...
Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: klackalica на 00.44 ч. 19.02.2008. Mene su na stilistici učili da kako god znamo izbegavamo veznike na početku rečenice, po svaku cenu.
Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: karloružni на 11.06 ч. 19.02.2008. Je li "pa" u tom slučaju veznik?
Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: karloružni на 11.23 ч. 19.02.2008. Čini mi se da se pre radi o rečci (partikuli), sličnoj onome "ma".
Vidi i ovde pod "Intenzifikatori": http://hr.wikipedia .org/wiki/%C4%8Cestice_%28vrsta_rije%C4%8Di%29#Intenzifikatori P.S.: Onaj razmak iza wikipedia je suvišan - ne znam zašto ga sistem stavlja svaki put. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Ena на 23.17 ч. 16.03.2008. Zanima me da li se "pa" odvaja zarezom na početku recenice (Pa, da se onda piše ovako) ili, možda, "pa" uopšte i ne može stojati na početku recenice? Pa može da stoji na početku rečenice i ne mora da se odvaja zarezom. Ako se vaše pitanje odnosi na objektivno ili "lepo" pisanje tj. na esej, školski sastav ili naučni rad, naravno da tamo ne treba da stoji a valjda u tom slučaju nema ni potrebe za njegovim ubacivanjem. Ako se misli na govor i dijaloge u književnosti, smatram da pa i drugi intenzifikatori nisu ni pogrešni ni nepoželjni na početku rečenice (naravno pod uslovom da se koriste pametno), a imate i ustaljene izraze koji njima počinju, kao: ma šta mi reče, ma kakvi, pa kad ti je poznato ..., pa šta onda, ta reci već jednom i sl. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.23 ч. 16.03.2008. "Па" је честа поштапалица, психолошка пауза, и чешће се, много чешће, среће у говору него у писању. Али ако хоћеш верно да пренесеш и то, онда иде запета.
Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Вученовић на 10.09 ч. 17.03.2008. "Па" је честа поштапалица, психолошка пауза, и чешће се, много чешће, среће у говору него у писању. Али ако хоћеш верно да пренесеш и то, онда иде запета. Neće biti tako, Zorane, pre će biti da je Ena u pravu — zapeta nije obavezna. Pa, kad već hoćeš da verno preneseš i to, onda zapeta ide samo ako govornik pravi pauzicu iza tog „pa“ u govoru. Pa evo, ja sledeću rečenicu sad izgovaram u dahu, ogromnom brzinom, u skladu s mojim temperamentom: „Pa ne možemo govoriti o obaveznoj zapeti!“ Pa tu nije reč ni o kakvoj psihološkoj pauzi, nego prosto o mom stilu izražavanja, možda lošem po nečijem mišljenju. Da sam stavio zapetu, rečenica ne bi bila verno preneta. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.42 ч. 17.03.2008. У праву смо обојица.
Правопис, и интерпункција као његов саставни део, за то и служи. Да верно пренесе или дочара нечији говор. У твојим примерима "па" није поштапалица. Кад јесте, на то сам мислио, иде запета. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Вученовић на 08.52 ч. 19.03.2008. Сад капирам да се слажемо, да те нисам био добро схватио.
Иначе, у том случају о коме си ти причао, кад „па“ служи за психолошку паузу, ја често уместо запете ставим три тачкице иза „па“: „Па... слажем се с њима.“ Јел то океј? Није неправилно? Три тачкице ми некако означавају већу паузу него запета. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.48 ч. 19.03.2008. Направили хуманитарци Циги купатило. После неколико дана дошли новинари и питају га како се осећа откако има купатило. А он ће:
- Па... да вам кажем, не осећам се уопште. "Па" је била пауза у којој је покушавао да укапира шта га питају, а "да вам кажем" она у којој је смишљао одговор. Наслов: Одг: "Pa" na pocetku recenice Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.31 ч. 25.03.2008. Из чланка Егона Фекетеа „Поштапалице – елементи језичког шунда“, који се може наћи на:
http://host.sezampro.yu/jezikdanas/4-97/4-97_s.htm издвојио сам само један пасус. Zanimljiv je, recimo, veoma rasprostranjen, i po svoj prilici nesvestan mahinalan manir mnogih sagovornika da kada treba da odgovore na neko postavljeno pitanje, svoj odgovor kao po pravilu započinju rečcom „pa”. Ova rečca, naravno, nema nikakvu značenjsku funkciju: govornik je najčešće izgovara kao nesvesnu reč-pauzu, verovatno iz potrebe da njome dobije u vremenu, služi se njome da zadobije tzv. psihičku sekundu pre započinjanja odgovora. Овде сам говорио о томе како да, користећи интерпункцију, пренесемо такав начин изражавања, који је, иначе, својствен усменом излагању. |