|
Наслов: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: Miki на 14.06 ч. 22.02.2008. Да ли је тачно, онако како ја сматрам, да је употреба несвршених глагола у предбудућем времену забрањена, боље речено, недопустива?
Пример: Када будемо долазили, . . . што често бива употребљавано у свакодневном говору и сл. Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: Ђорђе Божовић на 15.43 ч. 22.02.2008. Ne, nije tačno. Postoji čak i sitna razlika u značenju. Dok futur II od svršenih glagola uglavnom označava moguću, hipotetičku radnju („Kad bude otišao, javi mi!“ — dakle, ako bude otišao), futur II nesvršenih glagola „upućuje na pretežnost vremenskog sastojka u tome značenju“, kako je to sročeno u Gramatici („Kad/dok budemo dolazili kući, reći ću ti jednu tajnu“). :)
Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: Miki на 17.57 ч. 22.02.2008. Да ли се предбудуће време може кроз потенцијалну реченицу исказати?
Рецимо: Ако не буде падала киша, ићи ћемо на излет. Да ли егзактни футур тражи слагање времена са презентом, а његов конјунктив са конјунктивом имперфекта (јер нисам сигуран да постоји конјунктив презента у српском), што би горњу реченицу учинило нетачном, па би морало да гласи: Ако не буде падала киша, ишли бисмо на излет? Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: alcesta на 18.21 ч. 22.02.2008. U srpskom uopšte ne postoji konjunktiv, niti slaganje vremena u smislu u kome ga ima u nekim drugim jezicima, pa je to možda i razlog što ne razumem baš najbolje šta pitaš. Primer u prvoj rečenici je sasvim ispravan.
Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: Miki на 18.48 ч. 22.02.2008. Превише сам упетљан са немачим и енглеским, у коме је ово (слагање времена) обавезно, па реко' да рашчистим са тим и у српском.
Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: Miki на 18.49 ч. 22.02.2008. Правилан је први или други пример, или оба(два)?
Наслов: Одг: Несвршени глаголи у егзактном футуру Порука од: alcesta на 18.58 ч. 22.02.2008. Prvi je sasvim sigurno pravilan. Drugi se ne čuje baš često; "ako ne bude padala kiša, išli bismo na izlet" (ovaj drugi deo može jedino da se protumači u smislu voleli bismo da pođemo, ako nam se dozvoli, ili nešto slično). U svakom slučaju sa prvim nema problema, drugi nam više komplikuje život bez potrebe, a nema isto značenje.
Razume se, drugi deo je sasvim legitiman u rečenicama kao "kad ne bi/da nije padala kiša, išli bismo na izlet", u značenju neostvarene mogućnosti u sadašnjosti ili prošlosti. |