|
Наслов: Молим помоћ Порука од: Раде1 на 18.08 ч. 13.04.2008. Ево данас сам се регистровао, и већ тражим помоћ.
Пошто сам рођен у Холандији и тамо живим већ целог живота, Српски језик ми није баш најбољи. . . . трудим се да га усавршим и сматрам да ћу преко овог форума делимично успети! Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне. Ако би хтели ставите их у којој реченици да би лакше разумео њен значај. - Сходно - Бесконачни - Лепез - Спорно - Повеља - Алудирајући - Параван - Општа - Слуд, народ се потпуно СЛУДИ. - Ремек дело п. с. Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту односно грешку, слободно је наведите. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 19.02 ч. 13.04.2008. За почетак, присвојни придеви на -ски, -шки и -чки се пишу малим почетним словом, па је тако једино исправно „српски“, никако „Српски“ (ако није на почетку реченице или почетна реч неког имена). Сходно томе и немачки, прашки, итд. Овај списак придева може бити бесконачан, тј. може се набројати небројено много примера. Спорно је ово лепез — да ли си мислио на лепезу, или баш на лепез.
-Реч сходно значи отприлике према, а користи се за неко закључивање: Ја сам рођен у Холандији и од рођења се служим холандским језиком. Сходно томе/према томе, мој српски није баш најбољи. -Бесконачно значи да нешто нема краја, није коначно. /Нема никакве везе са глаголом коначити = ноћити, преноћити./ -Спорно значи да у нечему има сумњи у истинитост, да нешто долази у питање. Повеља може значити или 1. диплома, или 2. правилник, тј. општа начела устројства неке организације. Тако имамо Повељу 1244 Уједињених нација, која алудира на „поштовање територијалног интегритета и суверенитета сваке земље“, али је право ремек-дело како се она спроводи у случају Србије. Изгледа да је она само параван за неке више циљеве. Тиме су потпуно слудели српски народ. -Општи значи да се нешто односи на све што се појмом обухвата. -Алудирати (глагол) значи посредно указивати на нешто. Алудирајући јесте потенцијал први од глагола алудирати, и користи се исказивање активне радње. -Параван јесте неки заклон, у ширем смислу. -Слуд као именица не постоји. Постоји само глагол слудети. Значи довести неког до ивице лудила, фигуративно говорећи. -Ремек-дело означава неко врхунско достигнуће у нечему. На пример, Рембрант је насликао пуно ремек-дела. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 19.13 ч. 13.04.2008. П.С. се пише овако, великим словима, са размаком након тачке иза С и великим словом у наставку казивања.
„Ако имате примедбу на У овом случају се горенаведно пише састављено. П.С. Заборавих, добродошлица Теби и надам се да ћеш свој српски усавршити. Ретки су они који се окрећу коренима и желе да науче језик којим су говорили њихови очеви и дедови. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Соња на 19.34 ч. 13.04.2008. „Ако имате примедбу на Извини, Мирославе, што се мешам у унутрашња питања твоје суверене реченице, али ситна грешка ти је промакла. Много ми се свиђа како си Радету (Раду, што би рекли у неким крајевима) објаснио појмове за чије је значење замолио :D! Него, за оно П.С. - рекао си да стоји, логично, размак иза С-ове тачке. А иза П-ове? Узгред, имала сам ових дана ситан проблем око енглеских скраћеница за i.e. i e.g.: негде сам налазила као i. e., другде као i.e., a у Вебстеру (овом „фиксном“) ми је изашло као ie (тј. не постоје варијанте са тачкама): Main Entry:ie Pronunciation:*ad.*iz, -a*tiz; (*)*|* Function:abbreviation Etymology:Latin id est that is ??? P.S. Наставите да овде Радету објашњавате шта му треба, немојте дозволити да вам ово ие одвуче пажњу - или, ако се покаже занимљивим, баците га у посебну тему. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 19.43 ч. 13.04.2008. Хе, хе... Слободно изреци (или било ко други) ако мислиш да сам погрешио, не љутим се ни најмање.
Мислим да се у првом случају може употребити присвојна заменица у генитиву која гласи и „мој“ и „моји“. Осим ако ово потоње не сматраш само обликом за множину. Такође мислим да се не ставља размак иза тачке након П: П.С., а не П. С. Други начин обележавања пост скриптума је као у твојој поруци, само без тачака, дакле ПС, али онда пишемо у новом реду, никако у наставку. Не тврдим 100%. :) Допуна: Сад проверих, и правилно је писати П. С. , са белинама између тачака након почетних слова и на још два начина. Моја грешка: dok se P.S. po pravilu piše latinicom Ne baš, jer sam Klajn (sa Šipkom) u Velikom rečniku navodi: „скраћенице P. S., П. С., ПС“, a identično je navedeno i u samom Pravopisu (što će ovde odneti prevagu nad Rečnikom jezičkih nedoumica; ujedno, poslednji pravi grešku što *P.S. piše slepljeno, iako treba staviti belinu između — greška je ispravljena u nekim narednim izdanjima). За оно ПС, сам, рекао бих, у праву — мора се писати у следећем реду, не у наставку. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 19.51 ч. 13.04.2008. Што се тиче овог i.e. и e.g., ја знам само писање са тачкама у другом случају, а у првом може, како си и навела и без тачака, а тако и са тачкама. Тако је мени познато.
Ово e.g. је, мислим, од латинског exempli gratia и требало би да значи на пример. Као што рекох, мени је познато само писање са тачкама. Немој ме држати за реч, али бићу слободан толико, и рећи ћу да сам прилично сигуран. :) Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.44 ч. 13.04.2008. Цитат П.С. се пише овако, великим словима У правопису стоји да се пише малим: p. s. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Бојан Башић на 21.04 ч. 13.04.2008. У правопису стоји да се пише малим: p. s. Tako stoji u prethodnom Pravopisu (iz 1960). U važećem stoji ono što je Miroslav maločas citirao. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.16 ч. 13.04.2008. Хвала, сад више ни ја нећу да грешим.
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 01.51 ч. 14.04.2008. Ево још нечег, што не приметих одмах:
Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне. Ако 1,2Ово је веома честа погрешка. Потенцијал глагола бити гласи овако: •1.л.јед. бих; •2.л.јед. би; •3.л.јед. би; •1.л.мн. бисмо; •2.л.мн. бисте; •3.л.мн. би, а нипошто у свим лицима би. 3Објашњење: „значење“ и „значај“ су две различите речи, различитог значења, а не нужно и различитог значаја. Не знам како бих ти поближе објаснио (можда ми се само спава), али да покушам: придеви изведени од ових двају именица би гласили „значењски“ и „значајан“. Не знам колико сам ти помогао. Можда се јави неко ко ће ово разјаснити боље. Елем, јутро је паметније од вечери. :) П. С. Да додам још: постоји и именица слуђивање, и глагол слудети (свршени вид) и слуђивати (несвшени вид). Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Оли на 11.48 ч. 14.04.2008. Ево неколико речи којих сам се сетио које ми нису јасне. Ако би хтели ставите их у којој реченици да би лакше разумео њен значај. п. с. Ако имате примедбу на мојем горе наведеном тексту односно грешку, слободно је наведите. Раде, ево и ја да се умешам. Покушаћу да ти разјасним у чему је штос код ових грешака које праве скоро сви они који српски језик не говоре од рођења или који не живе у средини у којој се српски говори (мада бога ми и неки који живе у одређеним крајевима Србије). Иначе, у твом другом примеру, могао си рећи "Ако имате примедбу на мој горенаведени текст" или "Ако видите/уочавате примедбу у мом горенаведеном тексту". Ради се о несигурности у употреби акузатива, односно локатива с предлозима у/на. Будући да се уз оба ова падежа користе иста два предлога, и то веома често, они се највише и мешају. Даћу ти пример именице мушког рода на сугласник — дом, женског рода на -а — кућа и средњег рода на -е/-о — село/дете. Падеж акузатив гласи на/у дом, кућу, село/дете; а падеж локатив гласи на/у дому, кући, селу/детету. Овај први (акузатив) користићеш кад је у питању кретање према појму у акузативу, нпр. Идем, одлазим, путујем, мислим (овде су мисли те које се "крећу")... на/у дом, кућу, село/дете; а локатив ће се користити када је у питању мировање (условно узето, може да буде и кретање, али у границама тог појма који је у локативу), нпр. Скачем, налазим се, летујем, био сам... у/на дому, кући, селу/детету. Наравно, ови облици важе за речи које се исто завршавају и истог су рода као ове које сам ти навела, а то су и најчешћи случајеви. Постоји још много финеса, али мислим да би, уколико схватиш суштински ову разлику у значењима, могао да почнеш да препознајеш када се који од ових падежа користи. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Раде1 на 14.01 ч. 15.04.2008. Као прво да се свима захвалим на помоћ. . . . значаји речи су ми јасне. Има ли страница која објашњава шта су акузативи и сл?
Поздрав Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 14.19 ч. 15.04.2008. Нажалост, ова страна (http://www.vokabular.org/gramatika/doku.php) је још у изради, али можеш наћи још штошта интересантно.
Можеш на википедији на српском наћи, прегледах на брзину. http://sr.wikipedia .org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%B4%D0%B5%D0%B6 Ако те занимају додатне информације, можеш питати овде. :) Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Оли на 23.36 ч. 17.04.2008. Именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви), мењају свој облик кроз падеже. То ти је оно: Ја сам Раде. Узео сам од Радета. Помозимо Радету. итд. Падежа има седам. Два од њих су акузатив и локатив које ти мешаш. У суштини, теби уопште није битно име тих падежа већ ситуација у којој ти грешиш и разлика у њиховом облику. Нисам умела краће :-\.
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Miki на 23.42 ч. 17.04.2008. Именске речи (именице, заменице, придеви и неки бројеви), мењају свој облик кроз падеже. То ти је оно: Ја сам Раде. Узео сам од Радета. Помозимо Радету. итд. Падежа има седам. Два од њих су акузатив и локатив које ти мешаш. У суштини, теби уопште није битно име тих падежа већ ситуација у којој ти грешиш и разлика у њиховом облику. Нисам умела краће :-\. Будала ја. Боље да сам му овако објаснио, уместо што сам га ониме вероватно само збунио. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Соња на 23.45 ч. 17.04.2008. Но, но, немој себи преоштро судити (judge before sharp ;D), само си се потрудио да човеку лепо објасниш. Има времена, полако ћете увидети шта му представља највећи проблем, и наћи најбољи начин да му то разјасните.
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Madiuxa на 21.43 ч. 18.04.2008. Oli, zar nije "od Rada", a ne "od Radeta" (od Mila, a ne od Mileta....???) Ili moze i jedno i drugo?
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Дарко Новаковић на 21.50 ч. 18.04.2008. http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=681.0
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Оли на 10.56 ч. 19.04.2008. Oli, zar nije "od Rada", a ne "od Radeta" (od Mila, a ne od Mileta....???) Ili moze i jedno i drugo? То је веома веома комплексна материја, али најупорошћеније речено, уз разна потправила и изузечиће, онако како власник имена воли. Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Раде1 на 11.00 ч. 19.04.2008. Мислим да ти је констатација на месту Оли ал то није једини проблем.
Често покушам да напишен писмо и онда заглавим, фале ми оне речи да писмо. . . . . . . . усавршим??? "a good sentence buildup" би енглези рекли, како се то код нас каже? Ево још један пример: Поштовани, поводом мојем приступању овом форуму сматрам да је на месту да се свима представим. . . . . . . (и онда?????? увек трaжим ту завршну реч и никад је наћи) Дал неко може да ми преведе ову реченицу? The Molewater activities comission is organizing, on the 24 of april 2008, an acrylpaint workshop under the supervision of artist Arthur Bernard. п. с. молим и значење/превод ових речи/реченица -равнодушан -by the way Које речи би ви убацили које су црвено обојене?? Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Ђорђе Божовић на 16.28 ч. 19.04.2008. -равнодушан -by the way — flegmatičan, hladnokrvan, kome je svejedno i „ne daje ni pet para“ — uzgred, uzgred budi rečeno, inače, pride Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Madiuxa на 17.55 ч. 19.04.2008. Мислим да равнодушан с једне стране и флегматичан и хладнокрван с друге стране нису сасвим једно те исто, тј. нису синоними. Мислим да равнодушан говори о ставу одеђене особа према нечему, а флегматичан и хладнокрван о начину реаговања одређене особе на напете ситуације. Неко не мора бити равнодушан према нечему да би у одређеној ситуацији поступио хладнокрвно или реаговао на флегматичан начин...
Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Оли на 19.05 ч. 19.04.2008. Мислим да ти је констатација на месту Оли ал то није једини проблем. Често покушам да напишен писмо и онда заглавим, фале ми оне речи да писмо. . . . . . . . усавршим??? "a good sentence buildup" би енглези рекли, како се то код нас каже? Ево још један пример: Поштовани, поводом мојем приступању овом форуму сматрам да је на месту да се свима представим. . . . . . . (и онда?????? увек трaжим ту завршну реч и никад је наћи) Дал неко може да ми преведе ову реченицу? The Molewater activities comission is organizing, on the 24 of april 2008, an acrylpaint workshop under the supervision of artist Arthur Bernard. п. с. молим и значење/превод ових речи/реченица -равнодушан -by the way Које речи би ви убацили које су црвено обојене?? Раде, овако по мом скромном мишљењу стоје ствари. Да би савладао језик онолико добро колико желиш, неопходна ти је пракса. Преко форума ми ти можемо помагати стално за одређена питања, и нама (верујем да говорим у име "заједнице") није тешко да то и чинимо. Међутим, неће ти сваки наш одговор на питање помоћи за неку следећу сличну ситуацију. Но, полако, упорно, идемо даље: Констатација — може. Ја бих можда рекла — примедба, али може и то што си ти рекао. Често покушам — Овде није проблем у изразу већ у избору вида глагола. Заправо, теби вероватно нешто смета, али ниси сигуран шта: Смета ти покушам уместо покушавам. Тиме смо дошли до још једног проблема типичног за учење српског на начин на који си га ти савладавао. Будући да немаш урођен осећај за те разлике, мораш да научиш, а то је тешко научити, зато што ту разлику немају други језици и то је мало зачаран круг. Но, да покушам да ти упростим: сести — седети лећи — лежати клекнути — клечати покушати — покушавати су различити видови истог глагола. Први у колони зове се свршени, а други несвршени. Овај први означава да је то што глагол казује већ обављено, а овај други означава да може да траје. Значи не можеш рећи Ја седнем, Ја легнем, Ја клекнем,, тако ни Ја (често) покушам, већ само Ја седим, Ја лежим, Ја клечим, такође и Ја (често) покушавам. Требало је да кажеш: Често покушавам да напишем писмо. Реч усавршим си солидно употребио, али за оно што желиш да изразиш ја бих променила целу конструкцију другог дела реченице. Ту се ради о стилским тешкоћама, недостају ти финесе у језику, али шта ћеш, тако је то. Не знам да ли имаш било какву језичку наобразбу, али људима који су елоквентни на матерњем језику увек звучи лоше оно што кажу на страном. Делују себи глупаво или имају утисак да другима делују глупаво. Присутпање форуму — Овде имаш и грешку у облику речи. Треба Поводом мојег приступања овом форуму. У том случају ова реченица би била сасвим коректна. Она стилски не би била савршена, али коректна. Такође треба избегавати глаголске именице, уколико је могуће. У овом случају, морао би потпуно да мењаш конструкцију да би избегао реч приступање, према томе, може овако. Ја ћу ти рећи како бих ЈА рекла, али то је, по мом мишљењу за тебе прилично компликовано за сад и то никако није једина могућност. Поштовани, будући да сам тек приступио форуму, мислим (сматрам, свеједно) да је ред да се свима представим. Не знам шта ти то недостаје иза овога, каква завршна реч. Иза овога, по логици ствари иде, нпр.: Зовем се Раде... Које речи би ви убацили које су црвено обојене?? — Овде бих рекла: Које бисте речи ви убацили уместо ових обојених црвено (или црвено обојених)? У свим исправкама трудила сам се да не дирам твоје реченице уколико су коректне. Ко пита, не скита :). Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Ђорђе Божовић на 20.14 ч. 19.04.2008. Мислим да равнодушан с једне стране и флегматичан и хладнокрван с друге стране нису сасвим једно те исто, тј. нису синоними. Naravno da nisu pravi sinonimi, kao što nisu ni mnoge druge reči koje slično znače a zovemo ih sinonimima. Ali, kad pokušavaš objasniti neku reč čoveku koji ne zna ili samo naslućuje šta ona znači, najlakše je pritom poštapati se rečima koje isto ili makar slično znače. Uzgred, za mene ravnodušan jeste jedna od savršenih definicija flegmatika. ;) Наслов: Одг: Молим помоћ Порука од: Madiuxa на 21.16 ч. 19.04.2008. Uzgred, za mene ravnodušan jeste jedna od savršenih definicija flegmatika. ;) Стварно? Ја заиста видим велику разлику између то двоје... Додуше, зависи од контекста... Мислим да човек може бити флегматичан али не мора бити равнодушан.... Може да ти стане много до нечега (дакле, ниси равнодушан), али у исто време да ако нешт крене неопако у вези са тим до чега ти је стало, да проблему приступиш на флегматичан (разуман и смирен) начин (други приступ би био хистеричан, хехехех...)... С друге стране ако је неко равнодушан према нечему, за очекивати је да његова реакција у вези са тим буде флегматична.. |