|
Наслов: „С ону страну“ Порука од: Часлав Илић на 19.02 ч. 13.04.2008. Питам се какав је то облик „с ону страну“ — правилан-неправилан, препоручљив-непрепоручљив, од случаја до случаја? Виђао сам и метафоричке употребе („с ону страну разума“), али и сасвим физичкопросторне („с ону страну Марса“).
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 19.27 ч. 13.04.2008. Нисам сигуран да је ова употреба правилна. Рекао бих да предлог с(а) може ићи само са инструменталом, не и са акузативом, како ми делује у овим твојим примерима.
Подсети ме ово твоје писаније на један виц: Каже Пироћанац жени: -Обуци се, идемо у један ресторан да једемо суши. -Ти једи с уши, ја ћу си једем с уста! ;D ;D ;D Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Madiuxa на 21.15 ч. 13.04.2008. S onu stranu, ili s one strane...?
Bese ono "S one strane duge..." Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Ђорђе Божовић на 22.24 ч. 13.04.2008. „S one strane“ je genitiv, nije instrumental. Mislim da je „s onu stranu“ dijalekatsko i nepravilno. (A videh ga u jednom članku u, čini mi se, prekjučerašnjoj „Politici“.)
A šta tek reći za ljude koji govore „skloni se sa strane“ a pritom misle na „skloni se na stranu“... Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 22.42 ч. 13.04.2008. Ја написах да мислим да предлог с(а) иде само са инструменталом, испустио сам из вида да може и са генитивом. Нисам ни рекао да је у оном случају инструментал.
Може понекад и „склони се са стране“ бити правилно, ако неко стоји по страни (по косини), те му неко заповеди да се склони са стране, онда је то правилно. ;D Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Ђорђе Божовић на 23.29 ч. 13.04.2008. „Pre neku godinu“?
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 23.35 ч. 13.04.2008. „Pre neku godinu“? Вид’ стварно. Да ли је ово правилно? Хех... Генитив би унео мало пометње. „Пре неке године“ ми звучи једнако неправилно као „пре неку годину“. Дође ми као множина оно прво, и то такође неправилна. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 23.38 ч. 13.04.2008. Да ли је овде можда „прави“ предлог пред? Пред неку годину? Иде и са генитивом и са инструменталом. „Пред њега“ насупрот „пред њим(е)“. Има наравно разлике у значењу, али у примеру са годином баш и не.
Можда се сугласничка група стопила, мада нашем говрном систему није непознат спој „дн“, чак ни на почетку речи. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Madiuxa на 23.40 ч. 13.04.2008. Ne razumem. Pa kaze se "pre neku godinu"... Znaci "pre nekoliko godina"...
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 23.45 ч. 13.04.2008. Није да се не каже, него да ли је правилно тако рећи?
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Ena на 23.15 ч. 12.06.2008. Mislim da je "s onu stranu", baš kao i "pre neku godinu ... neki minut ... neki dan" pravilno,
s tim što se "s onu stranu" najčešće upotrebljava u filozof. ili sociološkoj terminologiji da označi transcendentnost ili (teško dokučivu) pozadinu neke teme, a daleko manje u čisto prostornom značenju gde je uobičajeno "s one strane". Tako recimo naslov Ničeove knjige se prevodi S one strane dobra i zla, ali i S onu stranu dobra i zla . Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 23.25 ч. 26.07.2008. "S onu stranu" je pravilno zato što je fraza, koristi se tako gotovo, u bloku. Isto se tako koristi "uza zid" ali iz drugih razloga. Ima još takvih izraza, ne vredi se zbog toga uznemiravati, toga ima u svim jezicima.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Вученовић на 12.11 ч. 27.07.2008. Isto se tako koristi "uza zid" ali iz drugih razloga. Чекај, а зашто би теби уопште могло бити спорно „уза зид“? ??? Не капирам, зашто се не би користило, па ту је све чисто. Предлог уз(а) се слаже са акузативом. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 12.20 ч. 27.07.2008. Можда је Б. Н. помешала овде генитив и акузатив. „Уза зид“ је свакако акузатив, што нам казује и, овде условно речено, падежни наставак (генитив је, наравно, „зида“).
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 22.16 ч. 27.07.2008. Није ми спорно, учинило ми се згодно као још једна "необичност" да не кажем поново фраза јер је овде реч просто о уметању једног самогласника да се избегне гомилање сугласника (истих) што би било мало незгодно за изговор. Свашта!
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Вученовић на 13.51 ч. 28.07.2008. Није ми спорно, учинило ми се згодно као још једна "необичност" да не кажем поново фраза јер је овде реч просто о уметању једног самогласника да се избегне гомилање сугласника (истих) што би било мало незгодно за изговор. Свашта! А то мислиш. Па нема ту ничег чудног, ту није у питању нека окамењена фраза која одступа од правила. Многи предлози који се завршавају сугласником имају свој дужи облик који се добија додавањем слова „а“ и он је регуларан као и онај краћи — с(а), пред(а), над(а), под(а), низ(а), уз(а), кроз(а). Дуже облике треба користити кад год би коришћењем краћег облика дошло нечега незгодног за изговор. Нпр. „с братом“, „са сестром“. Не би требало рећи „с сестром“. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 23.56 ч. 28.07.2008. Да, исто као што не би требало рећи "уз зид", ако се не варам. Поздрав, Б. Н.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 00.24 ч. 29.07.2008. Код мене се често чује *збратом (> с братом). :)
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 20.23 ч. 29.07.2008. Исто се тако каже збратимити се а не сбратимити се иако се каже и побратимити (се) и побратити (се).
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 20.33 ч. 29.07.2008. Збратимити (се) јесте глагол изведен од именице брат, предметком с и глаголским наставком -ти, а где је дошло до једначења по звучности, З > С, и сасвим је легитиман, док је *збратом разговорни облик, јер се тако не записује, нити таква реч постоји.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 20.40 ч. 29.07.2008. Ah, baš lepo. Upravo sam se vratila na mrežu da dodam tako nešto kad, lepo, i vi sami znate šta ste napisali. Mislila sam da pomenem kako sam negde naišla da neko napiše "ljucki" oslanjajući se, valjda, na Vuka i njegova pravila. Mislim da bi možda pravilo "piši kao što govoriš" trebalo da bude dopunjeno sa "ako si pre toga dovoljno čitao" jer . . .
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 20.49 ч. 29.07.2008. Ah, baš lepo. Upravo sam se vratila na mrežu da dodam tako nešto... Сигуран сам да ми лекторисање такве врсте није потребно ни од кога. (Написах „Код мене се чује“, а употребио сам и знак за претпостављену/реконструисану реч [*].) Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Вученовић на 21.39 ч. 29.07.2008. Збратимити (се) јесте глагол изведен од именице брат, предметком с и глаголским наставком -ти, а где је дошло до једначења по звучности, З > С, и сасвим је легитиман, док је *збратом разговорни облик, јер се тако не записује, нити таква реч постоји. Оно што записујемо „с братом“, изговарамо „з братом“, јер је једначење по звучности једнако неизбежно када су у питању две речи, као и када је у питању једна реч. По Вуковим правилима, међутим, кад су две речи у питању, једначење не записујемо. Он ипак није баш до краја отишао с тим правилом „пиши као што говориш“. И заиста би се отворили сасвим нови и већи проблеми кад бисмо ишли до краја с тим, па онда исте речи различито записивали у зависности од тога која реч следи иза. Помињали смо већ да се може писати и „уз то“ и „усто“ — у изговору свакако нема разлике, али у другом случају једначење се види на папиру, а у првом не, у складу с Вуковим правилом. Даље, занимљиво је да постоје изузеци од правила и кад је једна реч у питању, неке речи се записују као да једначења нема, иако га наравно мора бити, тако нпр. пишемо „постдипломац“, а изговарамо „поздипломац“. Па сасвим је сигурно да нико неће моћи изговорити слово т испред д, а да не направи неку паузу у изговору. Мирославе, дакле нема говора да је „з братом“ неки погрешан изговор, па то је једини могућ изговор и никако није неправилан. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 01.59 ч. 30.07.2008. Нисам ни рекао да је погрешан изговор, а и није *з братом, већ је *збратом, зато што се нагласак преноси на наслоњеницу (енклитику). ;)
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Вученовић на 10.43 ч. 30.07.2008. Нисам ни рекао да је погрешан изговор, Океј, биће да ја сам твоје „код мене се чује“ и „само разговорни облик“ погрешно схватио као „карактеристично је за мој крај и неправилно“. У сваком случају, правилно јесте, није нешто разговорно у твом окружењу на југу Србије, него се на целом српском говорном подручју тако говори. И од спикера на дневнику не очекујем да каже другачије, а од тих спикера очекујем само правилан језик, све бисери из уста да им испадају. а и није *з братом, већ је *збратом, зато што се нагласак преноси на наслоњеницу (енклитику). ;) На шта се преноси? Шта ти је ту та наслоњеница? Теже мало ће бити да ти онај сугласник „с“, па макар прешао и у свој звучни пар „з“ (ма колико звучан био, опет је сугласник), понесе акценат. ??? Ја бих рекао да је свеједно да ли изговор приказујем као „з братом“ или „збратом“, то читам исто. Као „здесна“ или „згуза“. Дигресија сад, да ли се то пише спојено? Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: J o e на 20.03 ч. 30.07.2008. Цитирано: Вученовић link=topic=2033. msg23123#msg23123 date=1217407419 Као „здесна“ или „згуза“. Дигресија сад, да ли се то пише спојено? Да, спојено се пише и једно и друго. Мене излуђује када видим испод неке фотографије коментар: „Седе (с десна на лево)”, или још боље „сдесна”! Цитирано: Мирослав link=topic=2033. msg23075#msg23075 date=1217283886 Код мене се често чује *збратом (> с братом). :) И ја сам помислио да сматраш ово погрешним јер си ставио астериск. З братом није нити шта претпостављено нити реконструисано, већ фонемска транскрипција оног што се графијски бележи с братом, а изговор се маркира косим заградама /з братом/ или /збратом/. Цитирано: Мирослав link=topic=2033. msg23105#msg23105 date=1217356400 Збратимити (се) јесте глагол изведен од именице брат, предметком с и глаголским наставком -ти, а где је дошло до једначења по звучности, З > С, и сасвим је легитиман, док је *збратом разговорни облик, јер се тако не записује, нити таква реч постоји. И није баш сасвим тако. Збратимити је перфективизовано од братимити; дакле с- + братимити, а ово је пак настало од братим + и(ти). Још нешто, глаголи се не творе наставцима, већ суфиксима (а -ти је, истина, наставак). Цитирано: Вученовић link=topic=2033. msg23114#msg23114 date=1217360382 Помињали смо већ да се може писати и „уз то“ и „усто“ Не може се писати дублетно. Правопис даје само уз то. Него, одмакли смо се од теме. С ону страну је конструкција с + акузатив и позната је по томе, осим што нам данас пара уши, што је била један од примера Вукових „лоших”, народних израза (заједно са неколика човека и др. ) које су критиковали књижевници тога доба. Ипак, најмање су тројица великих људи (Стевановић, Павле Ивић и Меша Селимовић), колико знам, дали за право Вуку и доказали да су Вукови опоненти били шарлатани. „Његови противници су тим откривали своје сиромаштво према богатству народног језика, према разноликим могућностима изражавања, којима прост народ казује различна значења и њихове посебне нијансе, или исте мисли износи на више различитих начина” (М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик I). Пре неку годину регуларна је конструкција с предлогом пре (не пред). То што је неку годину у акузативу нема везе са генитивом уз пре. Ради се о једној специфичности нашег језика: временске одредбе са неки остају петрифициране (окамењене) у свом облику акузатива и не подлежу промени кроз падеже. (Слично је и са бројевима и прилозима: од пет књига, из неколико извора. ) Тако имамо: неки месец (дана), неку недељу/годину (дана), а у падежу: пре неку недељу, пре неки месец, пре неки дан и сл. У вези с тиме, Клајн је својевремено писао (мислим, у Језичком приручнику) како је неисправно последњих месец/годину/недељу дана јер придев треба да се слаже с том именицом и у падежу: последњи месец (дана), последњу недељу (дана)… Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 21.08 ч. 30.07.2008. Мени "последњи месец" звучи као хрваштина. . . "Последњих месец дана не знам где сам", рецимо, мени не звучи неправилно. "Последњи месец не знам где сам. . . " - то је ваљда правилно, ха (?)
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Вученовић на 10.30 ч. 31.07.2008. Цитирано: Вученовић link=topic=2033. msg23114#msg23114 date=1217360382 Помињали смо већ да се може писати и „уз то“ и „усто“ Не може се писати дублетно. Правопис даје само уз то. Некако сам убеђен да је одавно неко чије поруке иначе сматрам поузданим (вероватно Бојан или Нес), навео да су правилне обадве варијанте. Сад то претрагом форума, међутим, не успевам да нађем. Ја немам литературу, a уз то не могу да пронађем поменуту поруку, биће ваљда да грешим. Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 21.24 ч. 31.07.2008. Још нешто, глаголи се не творе наставцима, већ суфиксима (а -ти је, истина, наставак). Ајд' сад — какву разлику праве језикословци између суфикса и наставка? Зар се не може увек ставити знак једнакости међу овим двама појмовима? Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 21.38 ч. 31.07.2008. Не знам коме је питање упућено али ја, рецимо, мислим да се суфикс користи у творби речи а наставак у конструисању глаголских облика.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 21.56 ч. 31.07.2008. Конкретно, питање је било упућено Џоу, јер он помену ову диференцијацију. Твоје објашњење има смисла, али чујмо шта ће Џо рећи, јер се заиста разуме у материју (или, наравно, неки други познавалац).
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 14.10 ч. 01.08.2008. O. K. Over and out.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: J o e на 15.35 ч. 01.08.2008. Некад да, увек — не. Ако схватимо наставак као морфему што се налази на крају речи (иза творбене/граматичке основе), нека му остане и то име. Тако су га звали и чувени Белић и Стевановић. Међутим, ко се данас иоле бави морфологијом, разликује творбени афикс од граматичке морфеме. Творбени афикс који долази иза основе и служи за грађење нових речи зове се суфикс (братим-и-ти, рад-ник). Он даје лексичко значење речи; рецимо овде ’учинити (брат[им]ом)’, ’човек који (ради)’. Иза суфикса долази наставак за облик који датој речи даје граматичко значење (рода, броја, времена…): братим-и-ти, рад-ник-ø (’инфинитив глагола’, ’номинатив једнине мушког рода’). Не мора увек наставак за облик бити иза суфикса: некад је с њим сједињен. Тако у струј-а имамо и једно и друго. Када то а посматрамо као суфикс, онда контрастира према, рецимо, струј-ање (’процес кад нешто струји’), а када је наставак, контрастира према (од) струј-е (’генитив једнине’ те исте именице).
Цитирано: b. n. link=topic=2033. msg23153#msg23153 date=1217533136 Не знам коме је питање упућено али ја, рецимо, мислим да се суфикс користи у творби речи а наставак у конструисању глаголских облика. Не само глаголских већ свих граматичких категорија једне речи (род, број, падеж, време, степен, живост…) Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Miki на 21.29 ч. 01.08.2008. Захваљујем.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Ђорђе Божовић на 20.41 ч. 04.08.2008. Istu razliku prave i u engleskom (suffix i ending), francuskom (suffixe i désinence) itd. Sufiks je u tvorbi reči, dakle njime se gradi nova reč i leksičko značenje, a nastavci su za različite oblike jedne iste reči. Prefiksi, takođe je li, daju reči novo i izmenjeno značenje ili podznačenje; i tu oni idu zajedno sa sufiksima, a napremase nastavaka.
Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: Ena на 10.38 ч. 06.08.2008. Ah, baš lepo. Upravo sam se vratila na mrežu da dodam tako nešto kad, lepo, i vi sami znate šta ste napisali. Mislila sam da pomenem kako sam negde naišla da neko napiše "ljucki" oslanjajući se, valjda, na Vuka i njegova pravila. Mislim da bi možda pravilo "piši kao što govoriš" trebalo da bude dopunjeno sa "ako si pre toga dovoljno čitao" jer . . . Koleginica meni bliske osobe je na registratoru koji sadrži dokumenta o saradnji sa jednom bivšom bratskom zemljom napisala Hrvacka ;D ;D ;D ... nije dovoljno čitala Наслов: Одг: „С ону страну“ Порука од: b.n. на 11.43 ч. 10.08.2008. S onu stranu, ili s one strane...? Bese ono "S one strane duge..." У јучерашњој "Политици" се појавио позив на претплату за књигу "Епоха с оне стране левице и деснице" Невена Цветићанина. Ја ипак гласам за "с ону страну" као за (изражајну) могућност више. Стари Латини би рекли "Quod capita tot sententiae" ("колико глава толико и мишљења") а ми, мало поједностављено, "кол`ко људи, тол´ко ћуди"... |