|
Наслов: staze i bogaze Порука од: dekss на 14.37 ч. 24.04.2008. da li neko zna šta su bogaze?
Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Дарко Новаковић на 17.38 ч. 24.04.2008. То је турска реч која у изразу: знати (познавати) (све) стазе и богазе значи познавати добро (све) путеве.
Такође, израз пролазити стазе и богазе значи ићи, путовати свукуда. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Дарко Новаковић на 18.36 ч. 24.04.2008. Иначе, ова турска реч има следећа значења:
1. теснац, канал, непроходан пут 2. грло, гуша, ждрело 3. пређа за хватање рибе Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: dekss на 20.21 ч. 24.04.2008. hvala :)
Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Вук на 22.10 ч. 24.04.2008. da li neko zna šta su bogaze? То је турска реч која у изразу: знати (познавати) (све) стазе и богазе значи познавати добро (све) путеве. Такође, израз пролазити стазе и богазе значи ићи, путовати свукуда. Иначе, ова турска реч има следећа значења: 1. теснац, канал, непроходан пут 2. грло, гуша, ждрело 3. пређа за хватање рибе Дозволите да ја дам објашњење пошто сам одрастао у крају где се ова реч и дан данас користи. Богаз- једнина Богази-множина. У руралним крајевима, некад су се правиле примитивне врсте ограде од посеченог грмља, шибља, трња и свег осталог "непотребног" растиња, добијеног приликом "крчења" тј. рашчишћавања земљишта, а у сврху добијања обрадивих парцела. Те ограде су прављене тако што се искрчено грмље и жбуње стављло једно на друго, без неког нарочитог реда, а у дужину колико захтева ограђивана парцела, или колико већ имате спремљеног материјала, тј. трња, жбуња, шибља, оструге итд. Тако наслаган "материјал" представљао је непремостиву препреку за стоку, а богами ни људи нису могли прећи ако пре тога на неки начин не уклоне трње, или ако не постоји богаз. Дакле, богаз је место на таквој огради предвиђено за прелазак људи, а направљено је тако што су на том месту наслаге жбуња мање, прекривене неким "материјалом" без трња и бодљи, и на крају угажене или погажене. Неки пут намерно, од стране оног који прави богаз, или пак угажене услед честог коришћења и прелазака. Оваква ограда, због начина на који се прави, заузимала је у ширину и по цео метар, па се због тога није могла ни прекорачити, ни прескочити, него се морало стати на њу, тј нагазити. Услед тога, на том месту она се све више слегала, па је место за прелаз, тј. богаз, односно погаз било јасно изражено и видљиво. Током времена, пошто се, услед сушења и трулења (труљења?) ограда сама од себе слегала, било је неопходно периодично додавати нове количине материјала у виду посеченог грања и жбуња, али при том, на места предвиђена за прелаз, односно богаз, није се стављало ништа. Тако је сам богаз постајао израженији и комотнији за употребу. Реч "богаз" је искварени облик речи "погаз", а у значењу "изгажено" или "погажено" место, на оваквој огради, а предвиђено и направљено за прелажење преко исте. Када чујете да неко каже да су му познате стазе и богази, то управо то и значи. Тј. уме или може доћи до неког скривеног или неприступачног места захваљујући томе што су му познате стазе и богази тј. места где се може прећи и куда се може прићи.Ако се пак употребљава у неком фигуративном смислу, то онда значи да је неко добро упућен у неку материју, тако да зна и неке неуобичајене ствари, народски речено "цаке", те захваљујући њима, долази до циља. Онај који је "префарбан свим бојама" обично зна све "стазе и богазе". Далеко од тога да је турска реч. Настала је од глагола "газити" тј. "погазити", а реч "погаз" или искварено "богаз" можете чути и дан данас у неким крајевима Босне и Херцеговине. Једино ако је реч "газити" турска реч. И како рекох на самом почетку,одрастао сам у крају где се ова реч и дан данас употребљава и сигуран сам да је овако како сам написао. Још само ово: Прешао сам погаз (богаз). Прешли смо погазе (богазе). Погази (богази) су били високи. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Miki на 22.17 ч. 24.04.2008. ... трулења (труљења?)... Само „труљење“, јер наставак -ење повлачи за собом и јотовање. Слично: „одељење“, а не „оделење“, итд. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Вук на 22.21 ч. 24.04.2008. ... трулења (труљења?)... Само „труљење“, јер наставак -ење повлачи за собом и јотовање. Слично: „одељење“, а не „оделење“, итд. Хвала. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Дарко Новаковић на 22.37 ч. 24.04.2008. Далеко од тога да је турска реч. Настала је од глагола "газити" тј. "погазити", а реч "погаз" или искварено "богаз" можете чути и дан данас у неким крајевима Босне и Херцеговине. Једино ако је реч "газити" турска реч. Значи, и Клаић и Вујаклија греше? Личи ли ово на погаз из твог родног краја: http://tr.wikipedia .org/wiki/%C4%B0stanbul_Bo%C4%9Faz%C4%B1 http://tr.wikipedia .org/wiki/%C3%87anakkale_Bo%C4%9Faz%C4%B1 ? Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Психо-Делија на 23.01 ч. 24.04.2008. И у великом Речнику Сану богаз се означава као турцизам у значењу грло, ждрело, гркљан. У Енциклопедијском речнику хрватског језика реч богаз је такође означена као турцизам.
У сваком случају, ова Вукова теорија (ипак је то теза коју треба доказати) је врло занимљива, али ја још увек мало више верујем званичној лингвистичкој литератури. ;D Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Вук на 23.18 ч. 24.04.2008. Са википедијом са не сналазим баш добро и нисам умео да отворим линкове. Имам Вујаклију издање из 1966. (знам да је старо) и ту нема објашњења ове речи.
Имам и једно дигитализовано издање из 1980 и у њему постоји објашњење. Ево copy-paste из њега: богаз (тур. ћо^аг грло) грло, гуша, ждрело; кланац, планински теснац; мореуз. Клаића немам, а на википедији не умем да отворим овај линк. Не сумњам ја да тамо пише овако како си ти рекао, ево видим код Вујаклије. Међутм, ја сам ову реч чуо и упамтио још као дете, и то од људи који никад нису ни ишли у неку школу, а камоли читали Вујаклију или Клаића. Хоћу рећи да говоре српски онако како су научили од својих старијих и од средине у којој живе. Далеко од тога да ја имам намеру да оспоравам наведене ауторитете, али ова реч се у мом крају употребљава (додуше, све мање и мање), баш онако како сам написао. Ево покушаћу да опишем једну измишљњну али сасвим могућу ситуацију. Отац док прави ограду каже сину: "Иди поред оног дрвета направи погаз (богаз)" "Али, ја то не умем, како се то прави?" "Ма, само мало погази оно грање, да може да се пређе." Свако поштовање и Вујаклији и Клаићу, али можда они не знају баш све. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Дарко Новаковић на 23.25 ч. 24.04.2008. Окачио сам у горњој поруци слике па погледај.
Скинуте су са турске википедије а можеш да погодиш по којој речи је била претрага. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Вук на 23.38 ч. 24.04.2008. Вујаклијино објашњење се лепо слаже са овим сликама, али не видим како то негира ово што сам ја написао. И овај погаз (богаз), о коме ја говорим, јесте једна врста "уског грла" или "пролаза".
Можда је ова реч у турском српског порекла. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Дарко Новаковић на 00.02 ч. 25.04.2008. Није погаз него богаз.
Било би занимљиво погледати порекло речи газити, газ, гажење. Можда је ова реч у турском српског порекла. Зашто ли онда у референтној литератури стоји да је турског порекла?Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Вук на 02.42 ч. 25.04.2008. Није погаз него богаз. Било би занимљиво погледати порекло речи газити, газ, гажење. Као што је српска (словенска) реч "стол" отишла у мађарски и вратила нам се као "астал", (било је о томе речи у некој од дискусија на Вокабулару, не могу да се сетим у којој) тако је исто и српска реч "погаз" отишла у турски, а враћа нам се као "богаз". Мало су је искварили, што није ништа необично. И српски "погаз" и турски "богаз" имају слично значење. И једна и друга реч, у ширем смислу, значи место где се може нешто проћи или прећи, савладати препрека, провући итд. У српском конкретно место за пролаз на огради, а у турском доста шире, па означава поред осталог и места као што су кланци и мореузи. И у српском језику, кад чујете реч "погаз" нисте баш увек потпуно сигурни да ли је речено "погаз" или "богаз", тако да је можда ова реч већ искварена, отишла у турски. Наравно, не бих смео да тврдим да је то баш овако, ово су ипак само моје "тезе" и претпоставке. Једино у шта сам сигуран је, да се место за прелаз на огради (оно о чему сам писао у претходним порукама) зове "погаз". И ја, такође, мислим да би било интересантно погледати порекло речи које си навео. Можда је баш у њима решење ове "загонетке". . Можда је ова реч у турском српског порекла. Зашто ли онда у референтној литератури стоји да је турског порекла?Зато што су аутори преписивали један од другога. Наслов: Одг: staze i bogaze Порука од: Ђорђе Божовић на 17.44 ч. 25.04.2008. И у српском језику, кад чујете реч "погаз" нисте баш увек потпуно сигурни да ли је речено "погаз" или "богаз" Naročito ako ste pomalo nagluvi, u kom slučaju vam je možda i svejedno kako je rečeno. |