|
Наслов: evro - euro Порука од: Pedja на 09.35 ч. 02.08.2006. ОДБОР ЗА СТАНДАРДИЗАЦИЈУ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА Комисија за односе с јавношћу и решавање неодложних питања Ком. бр. 7, 18. септембар 2001. године Одлука бр. 21 Београд, Ђуре Јакшића 9 Тел.: 183-175, 181-383, 635-590; факс: 183-175, 182-825 Одбор за стандардизацију српског језика примио је од Народне банке Југославије допис бр. IX/222/01 од 12. 9. 2001. године, с потписом шефа кабинета гувернера Невенке Савовић, следећег садржаја: "Народна банка Југославије, као централна банка, биће носилац целокупног пројекта замене валута земаља Европске монетарне уније у евро. Са заменом ће се почети у јануару 2002. године, и до тада би требало информисати ширу јавност о свим детаљима везаним за ову значајну промену. У циљу што боље обавештености грађана, у току је припрема маркетиншке кампање која укључује сва расположива средства информисања (телевизијске и радио рекламе, плакати, брошуре и сл.). Молимо Вас да нам дате званично мишљење и образложење о преводу назива ове нове валуте (EURO)." У српском је евро Захваљујући Народној банци што нам се правовремено обратила, слободни смо да јој саопштимо наше мишљење, које уједно представља Одлуку бр. 21 Одбора за стандардизацију српског језика: Назив нове валуте треба у српском да гласи евро (мушког рода), генитив евра, у множини еври. Образложење Откако је у јавности почело да се говори о новој европској валути, у нашим средствима јавног информисања могла су се срести два облика: еуро, према начину писања у западноевропским језицима, и евро. Последњих месеци облик евро преовлађује, и њему треба дати предност. Наиме, новчана јединица је добила име по скраћеном облику речи Европа, односно европски. У функцији префиксоида, такав облик одраније је постојао у сложеницама као Евроазија, Евровизија, еврокомунизам, еврокупови, евродолар и слично. У језицима где се каже Еуропа (Europe) он гласи еуро, али будући да ми кажемо Европа, и скраћени облик треба да има в. Тако је и у руском језику, где се пише као и код нас (евро). Аргумент по коме би требало рећи еуро, јер је то наводно "изворни облик", није одржив. У овом случају нема изворног језика, него је посреди међународни термин који сваки језик прилагођава својим правилима. Отуда се писани облик euro у енглеском изговара "јуроу", у немачком "ојро", у француском с мутним вокалом који се у том језику бележи са eu и тако даље, увек у складу с изговором имена Европе у дотичном језику. Напоменимо да за овакве случајеве није сасвим исправно употребљавати израз "превод", јер се називи новчаних јединица не преводе него прилагођавају (адаптирају). Примера ради, немачко Mark и руско рубль, са сугласничким групама какве не долазе на завршетку српских речи, код нас су добиле завршно а (марка, рубља); у назив француске валуте убацили смо непостојано а (франак, франка), а у множини претварамо к у ц (франци), сасвим као и у домаћим речима типа чланак. Множина еври у почетку ће можда деловати мало необично, али то је проблем који се јавља и код других именица страног порекла са завршетком на кратко -о (фијаско, кимоно, фламинго, гаучо, салто, родео и сл.), од којих ниједна нема устаљен облик множине. У сваком случају, за множином неће бити велике потребе, пошто се назив валуте најчешће употребљава после броја, у генитивном облику евра. Комисија је своје мишљење утврдила на петој овогодишњој седници, одржаној 17. септембра 2001. године. Седници су присуствовали: Иван Клајн, председник, те чланови: Бранислав Брборић, Драго Ћупић и Слободан Реметић. Одсутан је био Новица Петковић, али је и он претходне вечери консултован и имао је истоветно мишљење с осталим члановима Комисије. http://www.rastko.org.yu/filologija/odbor/odluka021_c.html Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Братислав Ранчић на 21.59 ч. 04.08.2006. Tačno je da su članovi SANU daleko pametniji od mene po pitanju jezika, ali mi je njihovo objašnjenje "šuplje". Rizikujući da ispadnem "glup u društvu" moram da se ne složim sa njihovom premisom ( polaznom osnovom ) da "euro" potiče od "izvornog pisanja imena "EUropa". Čini mi se da to nije tačno. "EUro" potiče od "Europian Union" ( "Evropska Unija" ), znači: "novčana jedinica Evropske unije" a ne "Evrope". Države koje su u Evropi, ali ne i u uniji ( Norveška, Švajcarska...) su zadržale svoju valutu ( kruna, franak... )... Čak su i neke države članice Unije ( Švedska, V.Britanija...) zadržale svoje valute . Iz ovoga sledi da je pravilnije "EUro" umesto "EVro"... ali, s obzirom na to da je SANU "presudio" da se "pravilno kaže" : "EVRO", izgovaraćemo ga tako... Namerno sam napisao "presudio", jer se sa mnogim njihovim "presudama" ne mogu složiti zato što su ( po meni, ali, ko sam ja... ) u funkciji kvarenja jezika, npr: "...moram da doktoriram na nečemu, pa... neka od danas bude ovo..." Ovde ističem "mađarizaciju" srpskog jezika pomeranjem naglasaka ka prednjim slogovima reči, čega nije bilo u vreme kada sam ja išao u školu... ( ako me pamćenje dobro služi ;) )
Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Братислав Ранчић на 22.09 ч. 04.08.2006. ...Наиме, новчана јединица је добила име по скраћеном облику речи Европа, односно европски. У функцији префиксоида, такав облик одраније је постојао у сложеницама као Евроазија, Евровизија, еврокомунизам, еврокупови, евродолар и слично... Sami sebi "skaču u usta", jer se primeri, koje su naveli, upravo odnose na "geografski određenu" Evropu (!), dok je "euro" vezan za Evropsku Uniju ( političko telo, ne geografski pojam ). Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Бојан Башић на 00.28 ч. 05.08.2006. Engleski naziv valute euro svakako nije potekao od European Union, već od European Union, baš kao što je francuski euro potekao od Union européenne, nemački Euro od Europäische Union, ruski евро od Европейский Союз, grčki ευρώ od Ευρωπαϊκή Ένωση i tako dalje. Naravno, nazivi valute u ovim jezicima izgovaraju se kao početak geografski određene teritorije. Argument što se evro ne upotrebljava u celoj Evropi jednostavno ne stoji, jer je i sam naziv organizacije, Evropska unija, u svim jezicima pa i kod nas, potekao je od geografskog imena — bez obzira na to što se ne nalaze sve zemlje Evrope u ovoj organizaciji.
Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Братислав Ранчић на 16.03 ч. 05.08.2006. Mmmmmhhmmmmm!! ( afirmacija! Može i "aha!" ) Hvala! Jasno! ;)
Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Филип Милетић на 21.44 ч. 13.08.2006. У Холандији на пример, Европска унија се назива Europees Gemeenteschap (отприлике: еуропеис хемејнтесхап), али је и даље Euro („ууро“), а не, рецимо Euge. :)
ф Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Maduixa на 01.21 ч. 14.08.2006. Tačno je da su članovi SANU daleko pametniji od mene po pitanju jezika, ali mi je njihovo objašnjenje "šuplje". Rizikujući da ispadnem "glup u društvu" moram da se ne složim sa njihovom premisom ( polaznom osnovom ) da "euro" potiče od "izvornog pisanja imena "EUropa". Čini mi se da to nije tačno. "EUro" potiče od "Europian Union" ( "Evropska Unija" ), znači: "novčana jedinica Evropske unije" a ne "Evrope". Države koje su u Evropi, ali ne i u uniji ( Norveška, Švajcarska...) su zadržale svoju valutu ( kruna, franak... )... Čak su i neke države članice Unije ( Švedska, V.Britanija...) zadržale svoje valute . Iz ovoga sledi da je pravilnije "EUro" umesto "EVro"... ali, s obzirom na to da je SANU "presudio" da se "pravilno kaže" : "EVRO", izgovaraćemo ga tako... Namerno sam napisao "presudio", jer se sa mnogim njihovim "presudama" ne mogu složiti zato što su ( po meni, ali, ko sam ja... ) u funkciji kvarenja jezika, npr: "...moram da doktoriram na nečemu, pa... neka od danas bude ovo..." Ovde ističem "mađarizaciju" srpskog jezika pomeranjem naglasaka ka prednjim slogovima reči, čega nije bilo u vreme kada sam ja išao u školu... ( ako me pamćenje dobro služi ;) ) Moram da se NE SLOZIM s tobom, Bratislave. Objashenje SANU je VEOMA logichno, jer se povodi IZGOVOROM a ne SPELOVANJEM tj PISANJEM reci u stranom jeziku. European Union se cita JUROPIAN JUNION a ne EUROPEAN union, i EURO se na engleskom cita JURO a ne EURO, iako se pise EURO. SANU isto kaze za nemacki jezik: Цитат Отуда се писани облик euro у енглеском изговара "јуроу", у немачком "ојро", у француском с мутним вокалом који се у том језику бележи са eu и тако даље, увек у складу с изговором имена Европе у дотичном језику. U spanskom se pise EUROPA i cita se EUROPA pa se samim tim i kaze EURO. U nemackom se kaze OJROPA a valuta je onda OJRO. U engleskom se cita JUROP pa se valuta cita JURO. Na vidim onda zbog cega bi u srpskom onda kontinent bio Evropa a valuta euro. Logicno je da bude EVRO. Predraze, kakve veze ovo ima sa celom pricom? Цитат Sami sebi "skaču u usta", jer se primeri, koje su naveli, upravo odnose na "geografski određenu" Evropu (!), dok je "euro" vezan za Evropsku Uniju ( političko telo, ne geografski pojam ). Da li se radi o Evropskoj uniji ili o Evropi kao kontinentu, uopste NIJE bitno. Bitna je rec (ne kontinent) Evropa (na srpskom), Jurop (na engleskom), Europa (na spanskom), Ojropa (na nemackom). Stvar je cisto u semantici i nema nikakve veze sa geografskim ili politickim pojmovima. Na kraju krajeva, sama rec - pridev - European i dalje se na engleskom KAZE "juropian" na spanskom "europeo" na nemackom "ojropeishen".. Svaki jezik zove valutu u skladu sa nacinom izgovora imena kontinenta u tom jeziku. Samo treba slediti logiku. Sigurna sam da Hrvati kazu euro, jer takodje kazu Europa i ne Evropa, europejski i ne evropski. PS: Ups. Vidim da me je Bojan preduhitrio.:) Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: bukuroshe на 17.32 ч. 10.01.2007. Diskusija http://www.vreme.com/cms/view.php?id=299428 (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=299428) Egona Feketea i Branislava Brborića oko naziva (tada) nove evropske valute. Interesantno je pročitati kako ugledni lingvisti gledaju na taj problem i čime argumentuju svoje stavove. Njihova diskusija može se indirektno ticati i nekih tema sa ovog foruma
Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: Фаренхајт на 18.13 ч. 10.01.2007. Koliko nalazim na sajtu "Vremena", ovaj broj izašao je u jesen 2001. Imam utisak da je vreme odonda pregazilo stavove Egona Feketea - na novčanicama odavno stoji EURO latinicom i EYPO grčkim slovima, a posle ulaska Bugarske u evrozonu sigurno će pisati i EBPO ćirilicom. Tada neće biti ni tog formalnog opravdanja da se valuta u nas zove "euro".
Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: alcesta на 18.19 ч. 10.01.2007. Mislim da je Brborić sasvim u pravu što se argumenata tiče, ali praksa ne funkcioniše uvek tako. Kod nas se od početka govori i piše euro, mada niko nije izričito propisao kako treba. Verovatno zbog toga što i koristimo zapadnoevropske novčanice na kojima piše EURO latinicom. Čak je veoma raširena pojava da se od više eura jednina pretvara samoinicijativno u jedan "eur". Meni se od takve narodne etimologije diže kosa na glavi, ali sam odustala od ispravljanja, ni svoju majku ne mogu da odviknem pa kako ću ostale?
Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: Фаренхајт на 18.23 ч. 10.01.2007. Po medijima se već vrlo ustalilo "evro", koliko čujem i čitam, a čak sam i ja "prebegao" iako sam u početku govorio "euro". Nisam još čuo nominativ "eur", ali mi je smešan genitiv množine "evara" :)
Наслов: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Фаренхајт на 18.31 ч. 10.01.2007. Od imenice "evro" genitiv množine "evara" sasvim je neobičan, a verovatno bi se dalo dokazati i da je neispravan. Dakle, ostaje nam oblik "evra". E sada, kako ga izgovarate? Oko sebe čujem praktično isključivo akcent "ȅvra", što je zapravo dvojina ("dva ȅvra", "tri ȅvra", "četiri ȅvra", pa po inerciji i "sto ȅvra"), dok bi ispravan akcenat množine morao biti "ȇvrā" (dužina bi se u gradskom govoru verovatno skratila), ali takav izgovor još ne čuh.
Isto i za "euro" - uobičajeno "ȅura" jeste dvojina, dok bi množina morala biti "ȅūrā". Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: alcesta на 18.33 ч. 10.01.2007. Kad kažem "kod nas" mislim u Crnoj Gori. ;) Skoro niko ne kaže evro.
Наслов: Diskusija Brborića i Feketea Порука од: Фаренхајт на 18.36 ч. 10.01.2007. Ah, pardon :) Ja govorim o Srbiji :)
Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Ђорђе Божовић на 19.31 ч. 10.01.2007. еврова :D
Шалим се, овде код мене људи говоре и ȅвра и ȇврā, како кад и како ко заправо. У ствари, има доста оних који говоре правилно, једноставно пратећи нагласак других, нашкијих именица... Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Maduixa на 22.47 ч. 11.01.2007. Можеш ли, молим те, да опишеш тај изговор, јер видим само коцкице...
Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Фаренхајт на 22.59 ч. 11.01.2007. Vodi se onim "jedno kilo, dva kila, tri kila, četiri kila" ali "sto kila", pa će ti biti jasna razlika.
Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Maduixa на 23.02 ч. 11.01.2007. Ako sam dobro razumela, do četiri je kratkosilazni(?) a posle četiri dugosilazni? Na i u kila i na e u evra?
Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Фаренхајт на 23.06 ч. 11.01.2007. Tako je, a uz to u množini (tj. od pet naviše) imaš i dužinu na drugom slogu.
Наслов: Одг: Akcenat imenice "evro/euro" Порука од: Maduixa на 23.09 ч. 11.01.2007. Da, zaboravih to da napišem u prethodnoj poruci.
Međutim, malo mi je teško to da izgovorim... Mislim, eEevraaaaa... Наслов: Одг: evro - euro Порука од: bukuroshe на 10.56 ч. 25.05.2008. Zašto se kaže misjia euleksa, a ne evleksa? Možda je to po sistemu kad su poželjne stvari u pitanju (novac) onda je ev, a kad je nešto nepoželjno onda dolazi mrski prefiks eu (http://img115.exs.cx/img115/8895/signquestion3xd.gif)
Наслов: Одг: evro - euro Порука од: Бојан Башић на 13.23 ч. 25.05.2008. Zato što je EULEX neka vrsta skraćenice — European Union lex (ovo poslednje je latinski naziv za zakon) — i izgovara se onako kako i izgleda, dok smo u slučaju valute evro tražili naš prevod, i tu smo mogli da se vodimo principima koji su opisani u ovoj temi.
Pride, nije baš od suštinske važnosti s obzirom na ovo gore, ali ipak pomenimo: početna dva slova EU- u (engleskom) imenu valute i ove skraćenice nisu istog porekla (u prvom predstavljaju početak reči Europe, a u drugom skraćenicu od European Union). |