|
Наслов: Политика - опет. Порука од: Психо-Делија на 08.36 ч. 17.06.2008. Цитат ... стручњак за религиозна питања и консултант италијанске владе, упозорава на погубне последице исхитрене сецесије Косова на аутономност и заштиту Српске православне цркве... Цитат У анализама које праве овдашњи независни аналитичари, Груевски је исхитреном изјавом замрсио постизборне комбинације, оставивши простор за свакојака нагађања у којима видљиво штрчи актуелна претња Али Ахметија А колико су само пута лингвисти указивали на то да реч "исхитрен" напросто НИЈЕ ДОБРА и да је треба заменити са нпр. "пренагљен", "непромишљен", "несмотрен" . . . Такође су указивали и на то да се и име и презиме (код мушкараца) мења по падежима, па би исправно било "... претња Алија Ахметија..." . Наслов: Одг: Политика - опет. Порука од: Miki на 10.06 ч. 17.06.2008. Може ли мало објашњење за лаике зашто реч „исхитрен“ није добра? Она је добра новинарима, јер је онако званична и носи, је ли, неку тежину, али зашто се језикословцима не допађа?
Наслов: Одг: Политика - опет. Порука од: Оли на 10.25 ч. 17.06.2008. Психо-Делија није баш потпуно у праву. Реч исхитрен спада у тзв. неологизме, нове речи које још траже своје место и смисао. Управо ову реч Клајн сматра неологизмом, а не помодном речју. Овако каже он: "Реч исхитрен је код старијих писаца значила или лукав, сналажљив, или вештачки, измишљен, док се данас врло често јавља у спојевима као ихитрена одлука, исхитрене промене и сл., што је очигледно ближе данашњем значењу речи хитар. Исхитрен је неологизам о коме би се могло још доста расправљати, прво зато што нема глагола исхитрити (у значењу на брзину урадити) од кога би то био партицип, друго што је тешко видети у чему је његова неопходност крај већ постојећих израза пренагљен, непромишљен, брзоплет, преурањен итд. Ипак, ниједан од ових аргумената не би морао бити пресудан. Увек се може и у блиској будућности замислити ситуација у којој би исхитрен постало толико распрострањено да га више нико не би доводио у сумњу нити уопште осећао као неологизам. Последњу реч, дакле, као и увек има, да се послужимо једним стихом римског песника кога често и радо цитирају језикословци, обичај у чијој је власти пресуда и право и норма говора (Хорације). Из праксе, из стварне и колективне употребе у крајњој линији произилазе правила, а не обрнуто." (болд је мој)
Наслов: Одг: Политика - опет. Порука од: Miki на 11.11 ч. 17.06.2008. Захваљујем. Само да „исхитрен“ не постане „ужасан“ (ужасно омиљен, мада већ јесте, како ствари стоје).
|