|
Наслов: Презентска основа Порука од: Оли на 09.01 ч. 23.06.2008. Заборавила сам где је на нашем форуму поменуто да се презентска основа гради од трећег лица множине презента? Целог живота су ме учили, и ја учим друге како се презентска основа гради од другог лица једнине презента. Кад чух да то пише у граматици Станојчић―Поповић, схватих да то мора бити тако, без обзира што ту књигу баш нисам љубила нити љубим. Елем, вечито сам се питала како да објасним грађење императива код неких глагола. Лако је од нпр. радити, одбијеш ш и добијеш ради, али шта је са мислити, одбијеш ш и не добијеш ништа. Сад је све јасније, укључујући и чињеницу да се презентска основа заиста гради од трећег лица множине презента.
Даље, у тестовима за пријемни испит за средње школе већ неколико година стоји питање: Како гласи инфинитивна, а како презентска основа глаголâ: ДИЋИ, ПЛЕСТИ, КАНУТИ, ГРИСТИ. Решење за презентску основу је ДИГНЕ, ПЛЕТЕ, КАНЕ, ГРИЗЕ. Дакле, као да је одбијен наставак од другог лица једнине. Ако јесте од трећег лица множине, како објаснити наставке м, ш... требало би да стоји им, ем... Ух. Уопште сва грађења глаголских облика (посебно имперфекта) потпуно су недоследна. Знам да су тестови пуни грешака, али нисам сматрала да је и то грешка ???. Успут, могли бисмо отворити нову тему о тестовима за пријемни, пошто ми је мука од њих и свашта бих имала да кажем. Ако има још заинтересованих за причу о томе. Моје је питање следеће, да ли се ово код мене ради о напажњи на часу ;D (давно лоше наученом градиву), или су све школске књиге и тестови (укључујући ове за пријемни) имали ту грешку, или су лингвисти исправили заблуду, или нешто треће? Или је тамо писало неко друго лице? :-\ Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 09.03 ч. 23.06.2008. Ух, и нека неко премести ову тему на право место, по инерцији сам је убацила тамо где сам се "затекла". Извин’те. :-[
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 12.43 ч. 23.06.2008. Да ниси можда овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1918.msg18079#msg18079) прочитала, Ђорђе помињаше (почев од те поруке, па неколико надоле)?
Могу ли ја потпуно лаички, без завиривања по граматикама, јер их нажалост још увек немам, да поставим нека питања? Помену грађење имеперфекта и недоследна правила за грађење истог: мени се све чини како на инфинитивну основу несвршеног вида глагола додајемо наставке за грађење имперфекта -((и)ј)ах, -((и)ј)аше, -((и)ј)аше, -((и)ј)асмо, -((и)ј)асте, -((и)ј)аху: диз(а)ти + ах —> дизах. Мени аорист дигох изгледа као да нит је од инфинитивне, нит од презентске основе дошао: диг(не)/ди- ??? + х —> ??? одакле се створи оно О, кад су наставци за грађење облика оариста -х, -ø, -ø, -смо, -сте, -ше?? А сад нешто сасвим другачије! ;D Од глагола пећи: имп. пецијах, аор. пекох, а инф. осн. је пе-, док је през. осн. пече-. Вреди ли уопште тражити неку логику? :) Можда ми буде јасније кад прочитам неку граматику — овако ми делује све збрда-здола. :( :-\ А као одговор на твоје питање: „да ли је непажња на часу?“ — то ћеш ти боље знати, а „јесу ли лингвисти исправили заблуду?“ — не знам; ја бих рекао: штампарска грешка је била у питању све ове године. ;D ;D ;D Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 13.21 ч. 23.06.2008. Или, кад мало промислих, аорист и имперфект добијамо додавањем њихових наставака на презентску основу, с тим што се у имперфекту неретко врши јотовање?
Пр.: гасити (овде през. једнака инф. осн.) гаси- + -х —> гасих; гас(и)- + -јах —> гашах. Али опет остаје недоследност са облицима, тј. глаголима дићи/дизати, пећи итд. Грешим ли много? Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 13.34 ч. 23.06.2008. Е, Мирославе (ово ако неко напише још осамнаест одговора док ја ово откуцам), па да, ту сам прочитала! Али, он наглашава да се императив гради одбацивањем наставка за треће лице множине... што мења, али и не мења суштину мог питања, али свакако не мења прилично лудило у вези са основама. Од презентске основе граде се једино презент ;D, неки облици имперфекта и императив. Пошто је код императива у питању треће лице множине презента, остаје питање презента и имперфекта. Презент је безнедоумичан :P, али имперфект! Ја сам прочитала многе граматике, и ни једна једина ми није разрешила све дилеме око грађења имперфекта. Сигурна сам да нема доследности, то је једина доследност. Као палатализација код гласовних промена, од примера до примера зависиће грађење. Као што је својевремено Владо Ђукановић рекао да је палатализација мртва промена, ја бих рекла да је имперфекат мртав глаголски облик и да га користе само књижевници, али и они данас мање, и зли професори да муче своје ђаке ;D.
Мораћу да се вратим на твој пост да бих видела за које конкретно глаголе питаш, и да се консултујем сама са собом и са књигама, али и ја вечито имам проблем и таман мислим све сам разрешила кад ме неко пита за неки сулуди пример. Зато и постоји оно имперфекат се гради од несвршених, а аорист углавном од свршених. И заиста, увек постављам себи и многима питање, ако се ми који се занимамо за језик што аматерски што професионално, оволико мучимо, који је смисао да учимо децу инфинитивној и презентској основи када се и ми око њих мучими, а да не причам да је таквих небулоза милион, и онда се не науче базалној писмености.... Грррр! Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 13.36 ч. 23.06.2008. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(...
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 13.44 ч. 23.06.2008. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(... Да не будем безобразан, али мислим да је неко ово ТРУЋНУО, како није могао да објасни оволику разлику међу облицима. Извињавам се ауторитетима, поготово што иступам као лаик, али ово ми заиста звучи будаласто. „Знамо аорист, па од њега одбијемо...“ Ма, дај! (Ништа теби лучно упућено, Оли, само се мало дурим наглас :).) Па није ваљда аорист настао пре инфинитива?! Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 13.45 ч. 23.06.2008. Заборавила сам где је на нашем форуму поменуто да се презентска основа гради од трећег лица множине презента? Целог живота су ме учили, и ја учим друге како се презентска основа гради од другог лица једнине презента. Кад чух да то пише у граматици Станојчић―Поповић, схватих да то мора бити тако, без обзира што ту књигу баш нисам љубила нити љубим. У поменутој граматици у тачки 245 пише да се презентска основа код глагола издваја тако што се у 1. лицу множине презента одбије лични наставак -мо, па тако имамо: носи- (-мо), ради- (-мо), чита- (-мо), чује- (-мо), плете- (-мо), дође- (-мо), итд. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 13.47 ч. 23.06.2008. Јесу ли на исти начих објаснили глаголе пећи, сећи, долазити, тећи, ... као и њихове облике пецијах, пекох; сецијах, секох; долажах, дођох; тецијах, текох; ...? (Мислим на грађење других облика помоћу аориста.)
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 13.58 ч. 23.06.2008. Аха! Да није:
•Пекох, пек- + -ијах —> *пеКијах —> пецијах. •Долазих, долазити (инф.), а имперфект од през. осн. 1. л. мн.: долазимо, долаз- + -јах —> долажах? Некако и има смисла, мада аористска основа! :-[ :P :-X :-\ :( (Чини ми се ипак да ми је ово остало негде у малом мозгу.) (Хе, хе... како гласи придев — било који — од аорист? Аористски, аористни, аористов, ... ;D) Да поновим, пошто сам допунио само претходну поруку: није ваљда аорист настао пре инфинитива? Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 14.03 ч. 23.06.2008. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(... ::) ;DМислиш на инфинитивну основу? Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 14.10 ч. 23.06.2008. Некако и има смисла, мада аористска основа! :-[ :P :-X :-\ :( (Чини ми се ипак да ми је ово остало негде у малом мозгу.) (Хе, хе... како гласи придев — било који — од аорист? Аористски, аористни, аористов, ... ;D) Аористни и аористски. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.12 ч. 23.06.2008. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(... Да не будем безобразан, али мислим да је неко ово ТРУЋНУО, како није могао да објасни оволику разлику међу облицима. Извињавам се ауторитетима, поготово што иступам као лаик, али ово ми заиста звучи будаласто. „Знамо аорист, па од њега одбијемо...“ Ма, дај! (Ништа теби лучно упућено, Оли, само се мало дурим наглас :).) Па није ваљда аорист настао пре инфинитива?! Па и не може да буде мени лично, јер сам ја намерно направила тако идиотску комичну (?) реченицу. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(... ::) ;DМислиш на инфинитивну основу? Ма да, лапсус! Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.18 ч. 23.06.2008. У поменутој граматици у тачки 245 пише да се презентска основа код глагола издваја тако што се у 1. лицу множине презента одбије лични наставак -мо, па тако имамо: носи- (-мо), ради- (-мо), чита- (-мо), чује- (-мо), плете- (-мо), дође- (-мо), итд. Мислим да се тога као кроз маглу сећам, да сам приметила кад је изашла и кад сам је (још) читала, и да сам се запитала, откуд сад то, кад смо целог живота учили да се одбија наставак од другог лица једнине. И нек ми неко нађе пример у коме ће основа бити различита зависно од тога да ли се одбити наставак од другог лица једнине или првог множине? А да појасним, занесена М., питањем у вези са основом код, заборавих сад ког, глагола на -ћи, нисам исправила да се аорист глагола на -ћи гради од инфинитивне основе која се код тих глагола гради одбијањем наставка од првог лица једнине аориста, него сам некако по инерцији написала то што сам написала :-[! Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.19 ч. 23.06.2008. И мораћу да изменим, ако је то могуће, да се људи не збуњују!
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.21 ч. 23.06.2008. Дићи, то је глагол на -ћи који своју презентску основу гради тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине, -ох. Онда је то диг, те тако аорист гласи дигох, што смо знали и пре него што смо га направили, јер смо од њега морали да одбијемо наставак да бисмо добили основу за његово грађење ;D ??? ::) ;D :P :-\ :'(... ::) ;DМислиш на инфинитивну основу? Ма да, лапсус! Како бре ово?! :) Ваљда се инфинитивна основа добија одбијањем наставка -ти односно -ћи од инфинитива глагола? Дићи: ди-?? Само што са овим можемо да се сликамо. ;D Презентска је диг-, од аориста, само ми није јасно зашто презент гласи, поред наставака -м, -ш, -ø, -мо, -те, -у, дигНЕм, дигНЕш... Шта је ово НЕ, ко га је ту уденуо? Сва је сада прилика да је од искварене презентске основе добијене од 1. л. мн. през. дигн(у), уз уметање једног Е. Јес' дебилан глагол овај дићи. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.23 ч. 23.06.2008. И мораћу да изменим, ако је то могуће, да се људи не збуњују! Не, него напиши у новој поруци, ПЛИЗ, да буде црно на бело! (Аман, једно повлачи друго!! Зар не би требало црно на белом? Пример: Имаш лепо у граматици све црно на белом, шта се како добија и гради. ;D ;D ;D ;D ;D) Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.32 ч. 23.06.2008. Како бре ово?! :) Ваљда се инфинитивна основа добија одбијањем наставка -ти односно -ћи од инфинитива глагола? Дићи: ди-?? Само што са овим можемо да се сликамо. ;D Презентска је диг-, од аориста, само ми није јасно зашто презент гласи, поред наставака -м, -ш, -ø, -мо, -те, -у, дигНЕм, дигНЕш... Шта је ово НЕ, ко га је ту уденуо? Сва је сада прилика да је од искварене презентске основе добијене од 3. л. мн. през. дигн(у), уз уметање једног Е. Јес' дебилан глагол овај дићи. Инфинитивна се добија одбијањем наставка ти од несвршених глагола или сликовито од оних чијем наставку претходи самогласник (падати), а од глагола на -ћи (пећи) и свршених глагола на -ти, оних чијем наставку претходи сугласник (пасти), тако што се од аориста одбије наставак за прво лице једнине. Презентска се код свих добија на исти начин, одбијањем наставка од другог лица једнине (или изгледа ;D од првог лица множине, ух, у чему ли је разлика?!). И вратићу у првобитно стање, ОК. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 14.33 ч. 23.06.2008. И мораћу да изменим, ако је то могуће, да се људи не збуњују! Не, него напиши у новој поруци, ПЛИЗ, да буде црно на бело! (Аман, једно повлачи друго!! Зар не би требало црно на белом? Пример: Имаш лепо у граматици све црно на белом, шта се како добија и гради. ;D ;D ;D ;D ;D) Све се озбиљније питам шта ми је требало да се лаћам граматике. После толико година почивања у миру ја одлучио да у свој живот поново васкрснем давно почившег колоса који ми ни онда када сам га учио није био баш најјаснији. ;) Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 14.36 ч. 23.06.2008. Презентска се код свих добија на исти начин, одбијањем наставка од другог лица једнине (или изгледа ;D од првог лица множине, ух, у чему ли је разлика?!). Разлика је у томе шта пише црно на бело, пардон, белом. :DНе замерите ми, морам да се шалим не бих ли лакше све ово сварио. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.37 ч. 23.06.2008. Презентска је диг-, од аориста, само ми није јасно зашто презент гласи, поред наставака -м, -ш, -ø, -мо, -те, -у, дигНЕм, дигНЕш... Шта је ово НЕ, ко га је ту уденуо? Сва је сада прилика да је од искварене презентске основе добијене од 3. л. мн. през. дигн(у), уз уметање једног Е. Јес' дебилан глагол овај дићи. Презентска се добија од презента што јој и само име каже, а инфинитивна од инфинитива што јој и само име каже (оим оних од аориста, што им само име каже ;D), а презент од презентске и инфинитив од инфинитивне, аорист од инфинитивне... Да резимирамо, пошто је ово постала лудница: сви се прости глаголски облици граде од инфинитивне основе осим презента неких имперфеката императива који се гради од другачије презентске основе и радног глаголског придева који се гради од трећег лица множине презента кад на њега додамо -ћи. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 14.44 ч. 23.06.2008. Све се озбиљније питам шта ми је требало да се лаћам граматике. ;D :'(Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.45 ч. 23.06.2008. Што бих волео да се САДА неко укључи у дискусију! За двадесетак одговора ће му бити потребно добра два сата! ;D ;D ;D
Све се озбиљније питам шта ми је требало да се лаћам граматике. После толико година почивања у миру ја одлучио да у свој живот поново васкрснем давно почившег колоса који ми ни онда када сам га учио није био баш најјаснији. ;) Са граматиком је лепше! ;D ;D ;D Него, да ми бришемо читаву ову дискусију, јербо делује млого обесхрабрујуће за оне који би волели да се лате мало граматике?! ;D ;D ;D Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 14.50 ч. 23.06.2008. Чекај, чекај, ја споро палим као голф дизелаш на Бјелашници, али сада сам се баш загрејао.
Има једна занимљива причица у Стевановићу откуд аорист у причи о глаголским основама. Заинтересовани? Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.51 ч. 23.06.2008. Јакако! Прекуцај, молим те! Или препричај, ако ли је подугачка. Баш ме занима.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 15.14 ч. 23.06.2008. Као што смо и сами закључили, одбацивањем -ћи код глагола који се завршавају на -ћи, не добија се основа инфинитива,
Цитат већ нешто мање, јер се у томе -ћи садржи и инфинитивни наставак -ти и један део основе. Некада у прошлости је и код ових глагола постојала тачно одређена граница између основе и наставка, али су у току времена настајале гласовне промене које су пореметиле јасан однос између једнога и другог дела. И то не само код глагола који се данас у инфинитиву завршавају на -ћи већ и код већине других глагола чија се основа инфинитива завршава на сугласник. Услед гомилања сличних сугласника, једног од основе и другог од наставка, долазило је у прошлости до упрошћавања, које је мењало облик инфинитивне основе. Код глагола плести и прести, нпр., основа инфинитива није, као што то на први поглед изгледа, плес- и прес-, већ плет- и пред-..... Овде се поставља питање како се одмах, ... , може доћи до тачне инфинитивне основе свих глагола у којих се она завршава сугласником. Одговор је сасвим прост. Та се основа добија из неког од облика који се од ње праве, али им наставак не почиње сугласником већ самогласником. А један од таквих облика ових глагола је и аорист. И њихову инфинитивну основу увек можемо добити кад од 1. л. једн. аориста одбијемо наставак -ох. Ту основу, која се баш зато зове још и основа аориста, треба тражити на овај начин од глагола који се у инфинитиву свршавају на -ћи, као и од свих који непосредно испред наставка -ти у инфифнитиву имају неки сугласник, мада међу овима последњим има неких глагола, као пто је глагол трести, нпр., у којих се та основа и у самоме облику инфинитива чува неизмењена. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 15.26 ч. 23.06.2008. Е, фала. Сад је много јасније. Повлачим ранији коментар како је ово „неко трућнуо“. Требало је да укључим главу и дођем до лаког закључка како су се речи током времена мењале. Зато и имамо аористску основу, од глаголâ на -ћи или на сугласник пред инфинитивним завршетком.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Azrael на 22.41 ч. 23.06.2008. Niko ne odgovori na postavljeno pitanje. . . Koji to glagol postoji, a da mu prezentska osnova nije ista, ako se odbije -š ( 2. lice jedn. ), ili se odbije -mo (1. lice mn. )?
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: alcesta на 22.48 ч. 23.06.2008. Ja sam mislila da nešto od ovoga i znam dok nisam pročitala temu. Sad sam samo dobila glavobolju i rešila da na neko vreme prestanem da se bakćem glagolskim osnovama iz zdravstvenih razloga, bar kad je o srpskom jeziku reč. :)
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 01.39 ч. 24.06.2008. Niko ne odgovori na postavljeno pitanje. . . Koji to glagol postoji, a da mu prezentska osnova nije ista, ako se odbije -š ( 2. lice jedn. ), ili se odbije -mo (1. lice mn. )? Нисам сигуран да га има, а мене још нешто копка: да ли се на исти начин објашњава, како је, наиме, због гласовних промена насталих током времена дошло до тога да се мора знати како један глагол гласи у садашњем времену у личним облицима, да бисмо дошли до презентске основе? Што се мене тиче, можемо са ма ког личног глаголског облика у презенту, изузев у 3. л. мн., смакнути наставке и добити презентску основу: дође- (пр. осн.) од дође-м, дође-ш, дође-ø, дође-мо, дође-те, не и дођу. Можда има пар изузетака, али мислим да се овакво правило може уопштено применити. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Вученовић на 13.19 ч. 24.06.2008. , а мене још нешто копка: да ли се на исти начин објашњава, како је, наиме, због гласовних промена насталих током времена дошло до тога да се мора знати како један глагол гласи у садашњем времену у личним облицима, да бисмо дошли до презентске основе? Што се мене тиче, можемо са ма ког личног глаголског облика у презенту, изузев у 3. л. мн., смакнути наставке и добити презентску основу: дође- (пр. осн.) од дође-м, дође-ш, дође-ø, дође-мо, дође-те, не и дођу. Можда има пар изузетака, али мислим да се овакво правило може уопштено применити. Ја морам прво признати да се не сећам ништа од тога из школе, али мислим да сам из ваше ове досадашње приче укапирао о чему је реч. Одмах ми паде на памет глагол сећи као контра пример за твоју теорију. Презент је сечем, сечеш, итд. Аорист је у првом лицу једнине секох! Биће да је глагол некада у инфинитиву гласио секти, пре него што су га гласовне промене претвориле у сећи. Стога је основа сек-, а не сеч-, што бисмо добили по твом принципу који си приказао на примеру глагола доћи. Или сам ја промашио причу, исправи ме ако грешим. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Вученовић на 13.22 ч. 24.06.2008. Изгледа да сам сад укапирао још нешто. Јасно разликујете појам инфинитивне основе од појма презентске основе. Ваљда сам ја ипак промашио тему у свом претходном одговору онда. ???
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.35 ч. 24.06.2008. Малкице си промашио. Ја сам управо и рекао да је инфинитивна основа за, узимо твој пример, сећи — сек-, која се добија од 1. л. јед. аориста, али само за глаголе са сугласником пред инфинитивним завршетком (јести) или на -ћи; иначе је одбитком наставка -ти од инфинитива глагола (купи-; купим, купиш...). Презентска основа се добија или од 2. л. јед. презента, или од 1. л. мн. презента, за ма који глагол, па сам ја то мало проширио додавши како можемо и од осталих личних облика у презенту, изузев 3. л. мн., одбијањем наставка добити презентску основу.
Инфинитивна основа служи за грађење простих глаголских облика (без помоћног глагола), сем презента (презентска основа), заповедног начина (измењена презентска основа), неких имперфеката (пек- + -ијах —> пецијах) и радног глаголског придева несвршених глагола који се гради од трећег лица множине презента кад на њега додамо -ћи (купују + -ћи —> купујући). Надам се да је овако јасно шта је шта. :) П. С. Мало цитирах Оли, али дадох и који пример. :) Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Ena на 14.40 ч. 24.06.2008. Цитат Е, фала. Сад је много јасније. Повлачим ранији коментар како је ово „неко трућнуо“. Требало је да укључим главу и дођем до лаког закључка како су се речи током времена мењале. Зато и имамо аористску основу, од глаголâ на -ћи или на сугласник пред инфинитивним завршетком. Kaže se aoristna osnova ;) Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 14.47 ч. 24.06.2008. ОК. :) Нисам био сигуран, а Дарко даде, ваљда из Речника МС, да може како аористски тако и аористни, мада је ово друго сигурно лакше за изговор.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 16.36 ч. 24.06.2008. Сигурније је аористни, јер само њега наводи РМС, док ПР наводи оба облика.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 17.32 ч. 24.06.2008. Дарко, а бил’ ти био вољан погледати у паметном Стевановићу, док га ја поново не будем поседовала ;D, шта он каже, од чега се гради презентска основа. Убеђена сам да он помиње друго лице једнине. Молим те, види, да знам да ли да скочим кроз прозор гледе свог знања ;D.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 17.37 ч. 24.06.2008. Дарко, слажи ако мораш, да не буде белаја! ;D ;D ;D
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 18.30 ч. 24.06.2008. Оли, да ли желиш да ти останем пријатељ или да ти кажем истину? :D
Мирославе, ако је у питању приземље, нема зиме. ;D Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 18.31 ч. 24.06.2008. Оли, да ли желиш да ти останем пријатељ или да ти кажем истину? :D Убиј ме нежно!!!!!! :'( Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 18.35 ч. 24.06.2008. Немој после да буде натпис у новинама:
Под утицајем лингвистичког фундаменталисте ... Шалу на страну, Стевановић се слаже са Станојчићем и Поповићем — презентска основа се добија кад се од 1. л. мн. презента одбије лични наставак -мо. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 18.37 ч. 24.06.2008. Шалу на страну, Стевановић се слаже са Станојчићем и Поповићем — презентска основа се добија кад се од 1. л. мн. одбије лични наставак -мо. Мислиш, они се слажу с њим ;)? Доооброо. А сад се нећемо чути, писати, не дај боже видети неко време јер ја не могу да под.... :'( Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Дарко Новаковић на 18.39 ч. 24.06.2008. Шта учиних! :'(
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 18.49 ч. 24.06.2008. Чекај! Пре но што свршим са собом, има ли ико на овом форуму ко ми може објаснити или назначити макар делићем знања неког већег зналца од нас, да има смисла моје дугогодишње убеђење како се презентска основа гради одбијањем наставка од 2. лица једнине презента? Да ли је ико од вас тако мислио до ових дана? А после одох мирно да скочим с неког моста! :'(
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 19.17 ч. 24.06.2008. Ако је за утеху, а као што пар пута овде написах — лаички потпуно — презентску основу можемо добити одбијањем наставка личних облика презента од свих лица једнине и множине, изузев трећег лица множине. иде-м, -ш, -(нема), -мо, -те. Стварно не видим разлику, ма како изградили презентску основу на овај начин.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 19.23 ч. 24.06.2008. Није ми за утеху. То сам горе и написала. Мислим питање да ми неко да један глагол који добија другачију основу зависно од ког се од та два лица (можемо проширити и на остала, али та два су у игри) одбије наставак.
Мене занима има ли игде потврде у литератури за то 2. лице једнине или сам ја то умислила? ??? ::) :P :'( :-\ :-X :-[ :-[ :-[ :-[ :-[ :-[ :-[ :-[ :-[ ??? ::) :'( ;D Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 19.38 ч. 24.06.2008. Јуче сам лупао главу покушавајући да се сетим макар једног глагола који другачије гласи у другом лицу једнине у односу на прво лице множине у садашњем времену — нисам успео (што можда не значи да не постоји). Ако си и била ово умислила, добра ствар је да су деца ипак добијала правилну презентску основу, на страну то што су погрешно научила, јер ће вероватно врло брзо по полагању квалификационих испита ово и заборавити. Ентузијасти као ми, који се замлаћују овиме што обичном грађанину не треба да би правилно говорио, јесте нека друга прича. Што се мене тиче — не мора нико да зна један једини граматички појам или да уме препознати падеже, ако све ово правилно употребљава и прихвата сугестије — одлично!
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 18.02 ч. 25.06.2008. Ако си и била ово умислила, добра ствар је да су деца ипак добијала правилну презентску основу, на страну то што су погрешно научила, јер ће вероватно врло брзо по полагању квалификационих испита ово и заборавити. Хвала теби на подршци, али није у томе поента. :'( Ааа, неће заборавити, већ ће једног дана причати другима: Кад сам ја ишао у школу, мене су тако учили... :-\ Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 09.46 ч. 26.06.2008. Само још ово: послала сам СМС двема "сестрама српкињама" с питањем од чега се гради презентска основа. Обе су ми одговориле исто: Од другог лица једнине презента, мада у уџбенику за 5. разред пише од првог лица множине. Дочим је једна од њих додала како је на једном стручном семинару било о томе речи и како им је речено да је свеједно. Ми смо то такође закључили, али није нам (ми) разрешена чудесна појава да већина нас има у сећању да се презент гради од 2. лица једнине презента. Пише ли то игде? Мени је јасно да је то ствар договора. Да не би било неспоразума, нека буде од тог и тог лица, али то не решава запитаност. ???
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Ena на 10.48 ч. 26.06.2008. U principu, ja znam da su nas oduvek učili da se prezentska osnova dobija odbijanjem od prvog lica množine prezenta ličnog nastavka - mo.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 16.30 ч. 26.06.2008. Хм. Ето.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Miki на 17.58 ч. 26.06.2008. ХМ. Зар нисте обе студирале српски језик у Београду, Ена и Оли? Или се професорска гарнитура променила? :)
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 18.40 ч. 26.06.2008. Ја сам остарила ;D, мада пошто (још) Стевановић пише о томе, ипак је нешто до мене.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Ena на 19.27 ч. 26.06.2008. A ja dobro sećanje dugujem samo tome što sam doskora imala učenika koga sam spremala za prijemni iz srpskog ;)
Inače savremeni srpski jezik mi je bio izborni predmet na četvrtoj godini, i morala sam da nabubam celu gramatiku Stanojčić-Popović i neke delove iz Stevanovića. Naravno od toga mi je vrlo malo ostalo u pamćenju, jedino imam neke osnovne pojmove ... Tek tada sam saznala za podelu na sedam glagolskih vrsta i slične stvari koje se ne uče u osnovnoj i srednjoj. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: VPF на 21.16 ч. 29.06.2008. Joj što mene ljute naše gramatike kad dođu do promena glagola!
Posao je gramatičara koji piše o promenama reči ne samo da prouči pravilnosti tih promena nego i da ih rastumači i predstavi na efikasan način. Da tamo gde reči treba da se dele na neke kategorije uvede razumne i opravdane podele. Da organizuje pravila i izuzetke tako da sa što manje formula i činjenica opiše što više pravilnosti. A tu je Stevanović, čiji rad inače zaslužuje debelo poštovanje, opasno omanuo. I sve druge gramatike koje sam čitao su očigledno prepisane ili sažete iz njegove*. (Da ne bude zabune, ovo kažem u kontekstu priče o glagolskim promenama.) Ne krivim samog Stevanovića previše, ni nikog drugog pojedinačno, ali ne mogu da prihvatim da toliko naraštaja srpskih i drugih gramatičara nisu bili u stanju da pojednostave taj sistem, nego je svako samo prepisivao, doslovno s kolena na koleno. Nemojte me pogrešno shvatiti, ako primenimo pravila koja Stevanović opisuje, svakako ćemo doći do stvarnih, tačnih oblika reči koje koristimo. Ono što me jedi je tolika nepotrebna složenost i zamršenost opisa koji se i dan-danas koristi kao referentni, kad je stvarni jezički fenomen koji leži iza tih promena toliko jednostavniji. Još devedezdevete sam uvrteo sebi u glavu da napišem knjižicu od dvadesetak stranica koja bi predstavila, čitko i jasno, kako se glagoli stvarno jednostavno menjaju u srpskom. Naravno da je ne pišem stvarno, em sam lenj, em se pitam "ko si bre ti da to pišeš", em se nadam da će neko kome je to bliže struci konačno da zagreje stolicu i odradi taj posao za sve nas. Al svaki put kad vidim ovakvu diskusiju iznova se razljutim i zagrejem za ovu ideju. * Molba: ako znate za neku koja nije, uputite me na nju! A što se tiče pitanja postoji li glagol za koji ćete dobiti različite prezentske osnove odbijanjem nastavka od 2. l. jed. i od 1. l. mn, odgovor za potrebe razumnog proučavanja ovog pitanja je odričan. Dobićete istu osnovu, pitanje da li ćemo zvanično smatrati prezentskom osnovom jedno ili drugo je trivijalnost definicije, a opsežna rasprava stručnjaka o njoj je gubljenje vremena. Baš mi je drago što je na tom seminaru koji spomenu Oli stvar razrešena brzo i bez gužve. Ali ako ćemo baš da cepidlačimo, postoje dva izuzetka, ili uslovno tri: - velimo nema drugo lice jednine ali ima sasvim pravilnu prezentsku osnovu - jesmo nema poštenu prezentsku osnovu u tom smislu (a da li je ima ikako, to može biti pitanje definicije) - hajdemo se donekle može smatrati glagolom (ima dobrih argumenata i za i protiv) i ako se smatra glagolom, onda nema prezentske oblike, ali se može dovesti u pitanje ima li prezentsku osnovu (Miroslav spomenu i odbijanje nastavaka od ostalih lica u prezentu, osim 3. l. mn. i u pravu je. Dobili bismo isti rezultat za sva lica, osim što bismo se za slučaj 1. l. jed. morali ograditi od još jednog ili dva izuzetka: mogu i (uslovno) hoću.) Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 11.26 ч. 30.06.2008. Joj što mene ljute naše gramatike kad dođu do promena glagola! Posao je gramatičara koji piše o promenama reči ne samo da prouči pravilnosti tih promena nego i da ih rastumači i predstavi na efikasan način. Da tamo gde reči treba da se dele na neke kategorije uvede razumne i opravdane podele. Da organizuje pravila i izuzetke tako da sa što manje formula i činjenica opiše što više pravilnosti. A tu je Stevanović, čiji rad inače zaslužuje debelo poštovanje, opasno omanuo. I sve druge gramatike koje sam čitao su očigledno prepisane ili sažete iz njegove*. (Da ne bude zabune, ovo kažem u kontekstu priče o glagolskim promenama.) Ne krivim samog Stevanovića previše, ni nikog drugog pojedinačno, ali ne mogu da prihvatim da toliko naraštaja srpskih i drugih gramatičara nisu bili u stanju da pojednostave taj sistem, nego je svako samo prepisivao, doslovno s kolena na koleno. Nemojte me pogrešno shvatiti, ako primenimo pravila koja Stevanović opisuje, svakako ćemo doći do stvarnih, tačnih oblika reči koje koristimo. Ono što me jedi je tolika nepotrebna složenost i zamršenost opisa koji se i dan-danas koristi kao referentni, kad je stvarni jezički fenomen koji leži iza tih promena toliko jednostavniji. Još devedezdevete sam uvrteo sebi u glavu da napišem knjižicu od dvadesetak stranica koja bi predstavila, čitko i jasno, kako se glagoli stvarno jednostavno menjaju u srpskom. Naravno da je ne pišem stvarno, em sam lenj, em se pitam "ko si bre ti da to pišeš", em se nadam da će neko kome je to bliže struci konačno da zagreje stolicu i odradi taj posao za sve nas. Al svaki put kad vidim ovakvu diskusiju iznova se razljutim i zagrejem za ovu ideju. * Molba: ako znate za neku koja nije, uputite me na nju! A što se tiče pitanja postoji li glagol za koji ćete dobiti različite prezentske osnove odbijanjem nastavka od 2. l. jed. i od 1. l. mn, odgovor za potrebe razumnog proučavanja ovog pitanja je odričan. Dobićete istu osnovu, pitanje da li ćemo zvanično smatrati prezentskom osnovom jedno ili drugo je trivijalnost definicije, a opsežna rasprava stručnjaka o njoj je gubljenje vremena. Baš mi je drago što je na tom seminaru koji spomenu Oli stvar razrešena brzo i bez gužve. Ali ako ćemo baš da cepidlačimo, postoje dva izuzetka, ili uslovno tri: - velimo nema drugo lice jednine ali ima sasvim pravilnu prezentsku osnovu - jesmo nema poštenu prezentsku osnovu u tom smislu (a da li je ima ikako, to može biti pitanje definicije) - hajdemo se donekle može smatrati glagolom (ima dobrih argumenata i za i protiv) i ako se smatra glagolom, onda nema prezentske oblike, ali se može dovesti u pitanje ima li prezentsku osnovu (Miroslav spomenu i odbijanje nastavaka od ostalih lica u prezentu, osim 3. l. mn. i u pravu je. Dobili bismo isti rezultat za sva lica, osim što bismo se za slučaj 1. l. jed. morali ograditi od još jednog ili dva izuzetka: mogu i (uslovno) hoću.) Што се тиче првог дела твог поста, могла бих се донекле с тобом сложити. Пре свега у оном делу у коме кажеш да не би било лоше кад би неко од компликованог направио једноставно (но, најтеже је обимну материју сажети на основне појмове и неколицину правила). Стевановић је заиста урадио највише од било кога. Управо мислим да је он објаснио обичним народним речником све оно што су, посебно каснији лингвисти, непотребно компликовали. Ипак, нисам сигурна на шта конкретно мислиш кад говориш о неразумним и неоправданим поделама. Нажалост већ извесно време немам Стевановића при себи, не сећам се неке збрке веће од оне која у језику сама по себи већ постоји, али не тврдим да нема. Уз све уважавање тебе као саговорника морам ти указати да не може devedezdevete. Вероватно си мислио на годину 99, те у том смислу треба деведесет девете. Ако је била шала, нисам је укапирала, извини. У вези са глаголима који представљају изузетке, мада си их и сам назвао условним изузецима, сама чињеница да немају већину других облика указује на то да им не треба ни основа да би те непостојеће ;) облике градили. Успут, чула сам много пута: Ма шта велиш, Велим ти ја. и сл. Хоћеш да кажеш како је то неисправна употреба, да велимо нема облике једнине? Јесам. Хм. Па глаголу јесам (уколико га третирамо као посебан глагол, а не као један од два презента глагола бити, пошто ту граматичари такође нису јединствени) нису ни потребне основе јер он има само презент. Хајдемо неки третирају као узвик из турског, али сама чињеница да има промену кроз лица указује и на оправданост убрајања његовог у посебне врсте глагола :-\, али свакако ни тој речи не треба основа јер нема друге облике осим презента. Решење са семинара јесте елегантно, али могу да мислим колико се збуњује обичан свет (пре свега млади обичан свет) кад спозна ситуацију сличну овој. Но, бар док ти не напишеш једноставне табеле, то нам је што нам је :). Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: VPF на 00.12 ч. 01.07.2008. Hvala ti Oli, kad sam već morao ovako budalastu grešku da napravim (sa "velim") bar mi je drago što me neko tako brzo ispravio.
Za "devedezdevetu" makar mogu da se vadim da istinski jest bila šala, ali verovatno bi mi valjalo da kad se već tako šalim načinim šalu očiglednijom. Hvala i za ovu ispravku u svakom slučaju, jer je s obzirom na to gde razgovaramo sasvim na mestu. A za "velim", ne znam šta mi bi da kažem da nema drugo lice jednine. Naravno da ima sva lica i u prezentu i u imperfektu. Dug, zamoran dan (radio sam cele subote i dobar deo nedelje) i eto šta se čoveku u glavi izrodi. Bojao sam se da će mi se neko smejati što ozbiljno pričam da hoću ja geak da popravljam ono što je Stevanović radio, a evo gde dadoh ljudima i stvarnog razloga da mi se smeju. "Jesam" i uslovno "hajde" sam samo naveo kao usamljene izuzetke od te pravilnosti za nalaženje osnove. Kad odbacimo ono nesrećno "velim", ostaju nam samo tih jedan-dva glagola za koje možemo čiste savesti ali iscepanih dlaka reći: nećemo im naći nikakvu prezentsku osnovu odbijanjem nastavaka. Važnija je ona opšta činjenica, da za sve ostale glagole stoji da se isti rezultat dobija odbijanjem nastavaka iz 1. l. mn. i 2. l. jed. (Mislim da je opravdano smatrati "jesam" i "budem" oblicima istog glagola, ali ova stvar stoji nezavisno od tog stava, pa sam ga u prošloj poruci prećutao. Dok god se radi samo o temi prezentskih osnova, ta razlika je samo pitanje šije i vrata.) Kad govorim o neopravdanim podelama kod Stevanovića mislim upravo na podelu glagola na vrste (ili klase, tipove, kako ih je već nazvao) po loše odabranim kriterijumima. Neki glagoli su presitno razdvojeni na osnovu površnih razlika, iako se suštinski blisko ponašaju, a (što je gore) neki su objedinjeni na osnovu površnih sličnosti iako su u stvari sasvim različiti. Pa kod ovih različitih onda i sam Stevanović kaže da se razlikuju, ali mu ne padne na pamet da ih možda opiše kao različite vrste. Na kraju dođemo do: "Zašto je ovaj ovakav, a onaj onakav, kad su od iste vrste?" - "Pa eto zato. Zato što je jezik takav." Istina je da na samom kraju krajeva svakako moramo doći do tog odgovora, ali mu se Stevanović prerano prepustio. Neki glagoli jesu različiti samo "eto zato što jesu" ali se za neke druge može jasno i ne previše složeno objasniti da su u stvari sasvim različiti, da nad njima delaju različiti i jednako pravilni procesi, a da im je tolika sličnost nekih oblika slučajnost. Opet velim, nije njegov opis nigde netačan, sa strogo logičke strane nije problem što različite stvari trpa u isti koš dok god sve što se ne uklapa u šablon jasno pokriva izuzecima. (Setim se vica iz detinjstva: i paradajz i slon su crveni, osim slona.) Ali ako se isti sistem može opisati kraće i s manje izuzetaka, onda imamo sve razloge da to uradimo. To što kažeš, da rešenje sa seminara može da zbuni (mladi) običan svet, to je tužna istina, a mislim da ima više veze s naopakim stanjem u načinu na koji kao društvo shvatamo obrazovanje nego sa nekom falinkom u samoj nauci. Važnije nam je nekako (čast izuzecima) da đaci, čak i studenti, pamte nego da razumeju, i ne mislim samo na srpski jezik. Koliko često samo čujem jake i stabilne naučne argumente po šablonu "Nemoj bre da mi pričaš, tačno se sećam da mi je profesor/profesorka uvek govorio/la da je ovo ovako". Al ajd da ne širim više temu. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: Оли на 09.02 ч. 01.07.2008. Све што велиш, паметно велиш ( ;)), али имам кратку реплику.
Kad govorim o neopravdanim podelama kod Stevanovića mislim upravo na podelu glagola na vrste (ili klase, tipove, kako ih je već nazvao) po loše odabranim kriterijumima. Neki glagoli su presitno razdvojeni na osnovu površnih razlika, iako se suštinski blisko ponašaju, a (što je gore) neki su objedinjeni na osnovu površnih sličnosti iako su u stvari sasvim različiti. Pa kod ovih različitih onda i sam Stevanović kaže da se razlikuju, ali mu ne padne na pamet da ih možda opiše kao različite vrste. Na kraju dođemo do: "Zašto je ovaj ovakav, a onaj onakav, kad su od iste vrste?" Као што већ рекох, немам при руци Стевановића, имаћу га надам се до краја лета, па ћу моћи са већом сигурношћу да напишем то што мислим (или да оповргнем ;D). Шта ћемо са странцима који уче српски, а има их доста, веруј ми на реч. Њих свака нелогичност и неуклапање, најмања ситна разлика, веома збуњује и слуђује. To što kažeš, da rešenje sa seminara može da zbuni (mladi) običan svet, to je tužna istina, a mislim da ima više veze s naopakim stanjem u načinu na koji kao društvo shvatamo obrazovanje nego sa nekom falinkom u samoj nauci. Važnije nam je nekako (čast izuzecima) da đaci, čak i studenti, pamte nego da razumeju, i ne mislim samo na srpski jezik. Koliko često samo čujem jake i stabilne naučne argumente po šablonu "Nemoj bre da mi pričaš, tačno se sećam da mi je profesor/profesorka uvek govorio/la da je ovo ovako". Al ajd da ne širim više temu. Апсолутно се слажем. Толико да сам то морала и посебно да назначим :). Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: maja... на 18.02 ч. 19.09.2008. Kad ste vec svi tu da i ja nesto pitam. Moze li neko da mi objasni sljedeca pravila? Prezent se pravi od prezentske osnove i nastavaka. Prezentska osnova se pravi od prezenta kad se odbije nastavak. Ako sam dobro shvatila, prvo treba da znam prezent od koga cu napraviti prezentsku osnovu da bi pomocu nje napravila prezent. Da li je ovo negdje logicno objasnjeno? I kako da ovo objasnim jednom strancu?
Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: J o e на 18.11 ч. 19.09.2008. Нигде то није логично објашњено јер је само по себи зачарани круг. Да смо две врсте наших глаголских основа назвали бројевима 1 и 2, тих проблема не би било. Рекли бисмо: од основе 1 граде се ти и ти глаголски облици, а од основе 2 ти и ти. Странац свакако мора да научи и једну и другу, то јест: мора сваком глаголу знати инфинитив и презент.
А како ће се крстити основе, није суштина граматике. Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: Miki на 18.16 ч. 19.09.2008. Презентска основа се добија од 1. л. мн. презента, за ма који глагол. Дакле, добро си схватила. :)
I kako da ovo objasnim jednom strancu? Никако не бих волео да сам у кожи тог странца. ;DП. С. Немој му, молим те, рећи да се заповедни начин гради од измењене презентске основе — побећи ће главом без обзира, бојим се. ;D Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: Miki на 18.36 ч. 19.09.2008. Странац свакако мора да научи и једну и другу, то јест: мора сваком глаголу знати инфинитив и презент. Богме, и аорист. :) П. С. Зато сам ја немачки научио очас посла: једна основа, па „такари“ наставке до миле воље! Негде преглас, па то значи нешто друго... Ма, милина једна! ;D ;D ;D Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: maja... на 18.38 ч. 19.09.2008. I niste mi bas pomogli. Nista sto vec nisam znala. Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi. Radim u skoli kao nastavnik i nasa djeca to ne shvataju, a tek stranci.
Наслов: Prezent i prezentska osnova Порука од: Miki на 18.44 ч. 19.09.2008. Па ни нама није било свеједно кад смо били клинци! ;D Сад неким новим клинцима то није јасно. ;D
Шалу на страну, не може се једноставније објаснити. Морају знати 1. л. мн. презента како би дошли до презентске основе од које се граде неколика глаголска облика, док морају знати инфинитив и, понегде, аорист глагола, како би добили инфинитивну основу и од ње изградили мало више гл. облика. :) Такав нам је језик, шта да се ради... :) Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: J o e на 18.20 ч. 20.09.2008. Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi. Правила су сасвим јасна и логична (додуше, тешка). Једино што може бити проблем за схватање јесте оно што се на енглеском зове „circular reference” (презент се гради од презентске основе, презентска основа од презента). Ја сам покушао да предочим да се то може избећи ако се објасни да није битно како ће се основе именовати (Белић их, на пример, назива, осим како је уобичајено, још и несвршеном и свршеном, а могу се назвати, у методичке сврхе, и X и Y, 1 и 2...), већ да је битна суштина: како се које време гради. Морају знати 1. л. мн. презента како би дошли до презентске основе Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста. То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији. Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3. л. јд. презента, зар не? Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2. л. јд., када се обије -ш. Бесмислено! :) Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: Miki на 18.26 ч. 20.09.2008. У суштини, презентска основа се може добити од свих лица једнине и множине одбитком наставака, сем од 3. л. мн. Оно за 1. л. мн., па и 2. л. јед. је општеприхваћено у граматикама и сви тако уче и знају. :)
Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: Оли на 19.42 ч. 20.09.2008. Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста. То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији. Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3. л. јд. презента, зар не? Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2. л. јд., када се обије -ш. Бесмислено! :) Ево само делића читаве приче о основи на овом истом форуму. Цитиране речи су моје: "Мислим да се тога као кроз маглу сећам, да сам приметила кад је изашла и кад сам је (још) читала, и да сам се запитала, откуд сад то, кад смо целог живота учили да се одбија наставак од другог лица једнине. И нек ми неко нађе пример у коме ће основа бити различита зависно од тога да ли се одбити наставак од другог лица једнине или првог множине?" Написала сам ти цитат просто зато што је тамо општи хаос у виду питања, лапсуса, нервирања итд., али ипак: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2261.0 Такође сам увек размишљала (и закључивала да они горе знају зашто) има ли неког посебног разлога што се наставци морају одбијати. И не муче само наставници малу децу, у противном не би Поповић написао у својој граматици да треба одбијати наставак. Или и он мучи децу (као и Стевановић пре њега), или има нека ситна, јадна, бедна реч која се разликује па нас (и ми њих ;D) зато муче ???. Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: J o e на 20.18 ч. 20.09.2008. Прелистао сам ону другу тему о основама и још увек нисам убеђен да постоји системски глагол коме је 3. л. јд. различито од 2. л. јд. или 1. л. мн. Хајде(мо), све и да је глагол, има један једини облик: императив и смешно је причати о његовој основи. Јесам спада у помоћне глаголе и његова се промена увек учи посебно (сетимо се да је још у прасловенском био атематски). Једино би моћи могао да прави проблем, али његово прво лице ће, како се год дефинисала презентска основа, штрчати. Дакле, тај ситни, јадни, бедни глагол не постоји.
Још само две мале исправке. Оно о презентским основама у жутој граматици је писао Станојчић (Поповић је синтактичар). Стевановић је рекао да се презентска основа прави одбијањем наставка за 1. л. мн. ИЛИ било ког другог наставка презента (осим 3. л. мн.). А ако ме неко пита зашто је уопште помињао то 1. л. мн. (које ће, из незнаног разлога, доспети као једино код Станојчића), ја бих рекао да некад и добри Стевановић задрема. :) Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: Оли на 22.18 ч. 20.09.2008. Наравно, нико није ни покушао да тврди како постоји тај фамозни глагол, но сам се ја малопре упитала, није ли то неки глупави разлог што се смислило одбијање наставака.
Можда је збиља Стевановић задремао, па сви после преписивали или модификовали кроз дремеж. Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: Оли на 22.19 ч. 20.09.2008. П. С. Колико мене сећање служи и Станојчић је синтаксичар?
Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: J o e на 22.38 ч. 20.09.2008. Знам да се бавио и синтаксом, и морфологијом, и дијалектологијом... Оно што сам хтео рећи јесте да је у жутој граматици Станојчић писао све осим синтаксе, за шта је био задужен Љуба.
Наслов: Одг: Prezent i prezentska osnova Порука од: Оли на 00.05 ч. 21.09.2008. Ааа. То. Па добро. "Осим синтаксе глаголских облика" ;D.
Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: lazarus на 19.24 ч. 07.11.2016. Људи, помагајте!
Била ми је савјетница за српски језик и констатовала сљедеће неправилности: 1. презентска основа се не гради од 1. л. мн. него, цитирам њен уџбеник за основну школу: "Презентска основа добија се из трећег лица множоне одбијањем наставака -У, -ју, или -е, као на примјер: рад-е, пиш-у, чита-ју, ишчитава-ју итд." 2. Морфологија у ширем смислу не проучава творбу ријечи- Творба је аутономна дисциплина. 3. Не постоје једноморфемске ријечи. Ако се чини да ријеч има једну морфему, она, заправо, има тзв. нулти наставак! Реците ми да је била у праву - биће ми лакше. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: harry.gegic на 18.41 ч. 20.11.2016. Цитирано: J o e link=topic=2261. msg24302#msg24302 date=1221927650 Цитирано: maja. . . link=topic=2437. msg24230#msg24230 date=1221842312 Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi. Правила су сасвим јасна и логична (додуше, тешка). Једино што може бити проблем за схватање јесте оно што се на енглеском зове „circular reference” (презент се гради од презентске основе, презентска основа од презента). Ја сам покушао да предочим да се то може избећи ако се објасни да није битно како ће се основе именовати (Белић их, на пример, назива, осим како је уобичајено, још и несвршеном и свршеном, а могу се назвати, у методичке сврхе, и X и Y, 1 и 2. . . ), већ да је битна суштина: како се које време гради. Цитирано: Мирослав link=topic=2437. msg24231#msg24231 date=1221842647 Морају знати 1. л. мн. презента како би дошли до презентске основе Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста. То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији. Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3. л. јд. презента, зар не? Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2. л. јд. , када се обије -ш. Бесмислено! :) I, na kraju zaključismo da nikako ne možemo doći do prezenta kombinovanjem neke osnove i nastavaka (osim prezentske koja sama nastaje od istog prezenta koji kasnije treba da gradi)? Mislim da bi to značilo da se prezentska osnova glagola mora učiti napamet. Isto se javlja i kod glagola čiji se infinitiv završava na ći ili sti, pa se osnova dobija odbijanjem nastavka oh od 1. lica jednine aorista, a sam aorist se gradi od te osnove i nastavka oh za prvo lice jednine. Apsolutno nelogično! Mislim da se nešto u jeziku mora raditi po tom pitanju. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: VladKrvoglad на 20.48 ч. 20.11.2016. Harise, zaista je tako. Prezentska se osnova gradi odbijanjem prezentskih nastavaka od...prezentskih oblika. Obicno se uzima za to
Sta se po tom pitanju moze uraditi? Ne mnogo. U stvari - nista. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: harry.gegic на 22.12 ч. 20.11.2016. Evo, na primer, uzmimo ma koji glagol čiji se infinitiv završava na iti, odnosno infinitivna osnova na i (pritom da infinitivna osnova nije od jednog sloga sačinjena). Tu će se prezent graditi dodavanjem (onih istih) nastavaka na infinitivnu osnovu.
Raditi - radi - radim/radiš. . . Juriti - juri - Jurim. . . (uđite na sajt rukovanje, unesite neku reč koja se završava na iti i dobićete spisak reči koje se završavaju na iti, među kojima su i glagoli. Proverite i sami se uverite) Kad su u pitanju infinitivne osnove koje se završavaju na i a sačinjene su od jednog sloga (glagol kriti, jer drugi nisam uspeo da nađem), dodaćemo je + nastavke. Ispravite me ako nije ovako. Nije ovo ni iz kakve knjige, već mi pade na pamet, pa nisam siguran da li bi bili ispravno. Наслов: Одг: Презентска основа Порука од: harry.gegic на 22.27 ч. 20.11.2016. Ne znam da editujem odgovor, a zaboravih da dodam da se dodaje je + nastavak i glagolima koji imaju neki prefiks, a bez tog prefiksa bi njihove infinitivne osnove bile jednosložne.
Primeri Kriti - Kri - Kri + je + m Prekriti - Prekriti - Prekrijem Liti - li - li + je + m Izliti - izli - izlijem |