Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2
|
Наслов: Глагол „имати“ Порука од: Miki на 15.09 ч. 26.06.2008. Да ли постоји нека препорука (званична) или слично која каже да се глагол имати, употребљен безлично, увек слаже са генитивом, а у личним облицима је допуштено слагање и са генитивом и са акузативом, зависно ког квалитета је појам (именица), где нпр. за жива створења користимо акузатив (имам сестру), за градивне именице оба (имам кафе/кафу), за неживе ствари углавном акузатив (имам телефон; контрапример који ми паде на памет је имам миша [рачунарског] — никако ми се не уклапа акузатив), за апстрактне појмове углавном генитив, мада често и акузатив (имам жеље/жељу, храбрости/храброст), итд?
Оно што мени смета је кад неко каже има једна кућа итд. итд., схватили сте поенту, а где бих ја увек рекао има једне куће и сл. Ово важи само за једнину, јер би у множини било има двеју кућа, што би било малчице рогобатно (а можда и неправилно?). Да ли је ово пуко ситничарење или има ту неке логике? :) Шта кажу свете језикословне књиге? :) ;) П. С. И мала дигресија сличне проблематике: чини ми се да сам читао овде на форуму како није неправилно рећи, примерице „Идем сваки дан у школу“, што бих лично увек сменио генитивом: „Идем сваког дана у школу“, па бих молио да ми ово неко потврди (мислим на (не)правилност коришћења акузатива сваки дан наместо темпорарног генитива и других сличних примера). Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 18.49 ч. 26.06.2008. Ово П. С. је и мени својевремено објаснио Б. Башић ;D. Може оба.
Ово прво. На брзака. Генитив може код именица које могу имати деони генитив. Тако да кућа не може на начин који ти користиш. Ево једне куће, то да, зато што се иза речце ево намеће генитив, али иза имати треба Имам једну кућу, а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Деони генитив се често може заменити акузативом и тада је и тај генитив у функцији правог објекта (ако ме то уопште неко пита ;D). Имам хлеб/хлеба; воће/воћа... Иза броја и прилога за количину аутоматски иде генитив без обзира који глагол претходи, просто зато што бројеви и прилози за количину већ самом својом природом означавају део нечега. Имам два хлеба, много хлеба, килограм хлеба... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Miki на 18.58 ч. 26.06.2008. Нешто је хтело да набасам у међувремену на дискусију у којој си објашњавала баш деони генитив (сад је не могу наћи па да сам још толики!) и одмах сам схватио оно што сам овде питао, па мишљах да уклоним тему, али је оставих због П. С.-а :).
Потражићу ону тему, па ћу дати повезницу. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Miki на 19.03 ч. 26.06.2008. Нађох. (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1843.0;all)
Хвала на одговору. (Уз једно мало опажање: што ти није јасно, питај Бојана Башића! ;); Требало би човека барем одвести на ручак! :)) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 15.27 ч. 27.06.2008. Уз једно мало опажање: што ти није јасно, питај Бојана Башића! ;); Требало би човека барем одвести на ручак! :)) Па, то ти кажем :D. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 10.36 ч. 29.06.2008. , а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Oprostices mi na znatizelji, ali zasto? Pa konstrukcija "Ima jedan/jedna..." koliko mi se cini, prilicno je zastupljena u bajkama i pesmama... "tamo se nalazi jedna..." zvuci dobro, ali zvuci mnogo "zvanicno", a ponekad i previse "obicno", i mislim da bi bajka ili pesma izgubila na svojoj lepoti kad bi se konstrukcija "ima tamo jedna" zamenila sa "tamo se nalazi jedna"... Licno mislim da je uslovno receno problem u reci nalaziti se. Previse zvanicno zvuci... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 13.18 ч. 29.06.2008. У бајкама да, и не пише баш има једна чини ми се, већ била једном једна, али то је већ нешто друго. Могу да коригујем своје мишљење, оно ће зависити од контекста. Ја сам замислила ђачки писмени у коме ђак каже нпр.: Поред шуме има кућа. Стилски би ми ту боље звучало: Поред шуме се налази кућа. и сл.
Такође, бајке, народна књижевност и слична дела, не могу бити показатељ исправности језика. За пример исправности се узимају дела признатих књижевника, а за категорију признатости битан фактор јесте и време. У народној бајци је нисам понекад записано одвојено, пише оженио је девојку и разне друге неправилности. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 13.31 ч. 29.06.2008. Нисам мислила на почетак бајке, већ иначе у тексту... У неком сеоцету крај непознате реке, има једна кућа која је одавно напуштена... Тако нешто, ово сам сад измислила...
Ово за исправност језика бајки и народне књижевности сам већ знала, међутим, поставља се питање: Да ли то значи да су наше народне умотворине неписмене? А то "ни сам" ја сам виђала и у књигама скоријег датума, не само у текстовима којима се датум настанка најчешће не зна... Исто као и "не ћу" и сл... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 22.47 ч. 29.06.2008. Да ли то значи да су наше народне умотворине неписмене? Ех. Наравно, да не представљају основ за изучавање књижевног језика. Народне умотворине су продукт ума обичног човека, записане у облику у коме су смишљене... Да ли би данас неко могао да заснива мишљење о језику, нпр. на вицевима (као остатку усмене књижевности). Мислим да је питање сувишно. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 22.52 ч. 29.06.2008. Ох, извини што сам га уопште поставила... Стварно не знам шта ми би... ;D
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 17.10 ч. 30.06.2008. Да ли би данас неко могао да заснива мишљење о језику, нпр. на вицевима (као остатку усмене књижевности). Мислим да је питање сувишно. Ох, извини што сам га уопште поставила... Стварно не знам шта ми би... ;D Мислила сам на своје питање које нисам ни обележила упитником, али некако, пошто је било реторско, не уписах дотични знак. Хтела сам да кажем да је то питање сувишно јер се одговор већ унапред зна. 8) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Ena на 13.16 ч. 19.07.2008. , а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Oprostices mi na znatizelji, ali zasto? Pa konstrukcija "Ima jedan/jedna..." koliko mi se cini, prilicno je zastupljena u bajkama i pesmama... "tamo se nalazi jedna..." zvuci dobro, ali zvuci mnogo "zvanicno", a ponekad i previse "obicno", i mislim da bi bajka ili pesma izgubila na svojoj lepoti kad bi se konstrukcija "ima tamo jedna" zamenila sa "tamo se nalazi jedna"... Licno mislim da je uslovno receno problem u reci nalaziti se. Previse zvanicno zvuci... U potpunosti se slažem sa Brunhildom, iako ona kasnije povlači svoj stav ili ga recimo ne zastupa tako sigurno. Ima jedna kuća, ima jedna zemlja, ima jedan čovek itd. sasvim su pravilne konstrukcije, nalaze se u bajkama i pesmama i ne vidim ni jedan razlog zašto bi bile stilski nepreporučljive, već mislim da doprinose lepoti izraza i da je zabluda menjati ih sa postoji ili nalazi se. Znate onu pesmicu Ima jedan cvetak, al' mu ne znam ime ... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 14.39 ч. 19.07.2008. Ена, потпуно се слажем, те конструкције доприносе лепоти израза. Оли, па зар би заиста био лепши стил да чувени Ршумов стих „Има једна пећина строга у којој живи баба Рога“, преправимо у званичније „Постоји једна...“?
„Поред шуме се налази једна кућа“ делује званичније. „Поред шуме има једна кућа“ је, по мени, лепши стил у писању. Е сад, Оли је у прилици да оцењује писмене задатке, ја нисам. ;) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 14.53 ч. 19.07.2008. А како бисмо овде поступили (позната песма Има дана, не знам да ли је народна или јој се аутор зна):
Постоји дана када не знам шта да радим .... Постоји ноћи када не знам где да лутам .... То чак није ни правилно, рекао бих. Ту свакако има (налази се, постоји) неко неслагање. Изгледа да „постоји“ не би ни могло с генитивом. Морали бисмо да направимо веће промене у тексту песме — „Постоје дани...“ Оли, па зар ти је то лепше? Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 16.23 ч. 19.07.2008. , а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Oprostices mi na znatizelji, ali zasto? Pa konstrukcija "Ima jedan/jedna..." koliko mi se cini, prilicno je zastupljena u bajkama i pesmama... "tamo se nalazi jedna..." zvuci dobro, ali zvuci mnogo "zvanicno", a ponekad i previse "obicno", i mislim da bi bajka ili pesma izgubila na svojoj lepoti kad bi se konstrukcija "ima tamo jedna" zamenila sa "tamo se nalazi jedna"... Licno mislim da je uslovno receno problem u reci nalaziti se. Previse zvanicno zvuci... U potpunosti se slažem sa Brunhildom, iako ona kasnije povlači svoj stav ili ga recimo ne zastupa tako sigurno. Ima jedna kuća, ima jedna zemlja, ima jedan čovek itd. sasvim su pravilne konstrukcije, nalaze se u bajkama i pesmama i ne vidim ni jedan razlog zašto bi bile stilski nepreporučljive, već mislim da doprinose lepoti izraza i da je zabluda menjati ih sa postoji ili nalazi se. Znate onu pesmicu Ima jedan cvetak, al' mu ne znam ime ... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 16.41 ч. 19.07.2008. Izvini, ali ne razumem ovo da ja povlacim svoj stav... Ne vidim gde ja to povlacim svoj stav. Mozes li citirati gde po tebi ja povlacim svoj stav? Hvala najlepse. :) Заиста ниси нигде рекла да повлачиш свој став. Међутим, читајући тему и мени је, као и Ени, изгледало као да си прихватила аргументе које даје Оли, па ми се, ваљда зато што јој ниси рекла да се и даље не слажеш с њом, чинило да си се на крају повукла, да се слажеш с њом у томе да је „има“ стилски лошије него „постоји“ или „налази се“, макар само у ђачким писменим задацима. Не знам, цела прича некако оставља такав утисак. Дакле, погрешан. Ето, још једном се показује да треба пажљивије да читамо и да не дозволимо себи да извлачимо лоше закључке, да не подразумевамо оно што неко није рекао, а само нам се учинило да тако мисли. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 16.48 ч. 19.07.2008. Da li biste mogli da mi citirate to sto sam rekla a sto lici kao da se povlacim? Pogledala sam ono poslednje sto sam napisala (ono sto je i Ena citirala) i zaista ne vidim da ja tu negde povlacim ono sto sam rekla na pocetku tog posta...
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 17.10 ч. 19.07.2008. Da li biste mogli da mi citirate to sto sam rekla a sto lici kao da se povlacim? Pogledala sam ono poslednje sto sam napisala (ono sto je i Ena citirala) i zaista ne vidim da ja tu negde povlacim ono sto sam rekla na pocetku tog posta... Па не. Не бисмо могли да цитирамо, јер повлачења и нема. То је неки погрешан утисак који смо, ето, и Ена и ја, стекли. Кад прочиташ редом поруке, од ове (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2275.msg22345#msg22345) до ове (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2275.msg22424#msg22424), пет порука, Оли прича о томе да бајке нису основа за књижевни језик и на крају још каже да, бар у писменим задацима ђака, лошим стилом сматра употребу речи „има“ у смислу „постоји“. Ти си се сложила с њом за оно прво, за бајке, а што је свакако тачно, а на оно друго си пропустила да јој одговориш, тј. ниси тада рекла да и даље сматраш да „има“ по теби није стилски лошије, изгледало нам је као да се подразумева да се повлачиш. То нам се ваљда учинило не због нечега што си написала, већ због тога што ниси написала. Стога цитата не може бити, а нама за наук да не извлачимо закључке из тога што неко нешто није рекао. Заправо, то је објашњење које важи за мене, а ваљда и за Ену, не знам, то она ипак сама треба да каже. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 17.24 ч. 19.07.2008. Pa ovako. Narodne bajke nisu osnov za proucavanje knjizevnog jezika i tu je Oli sasvim u pravu, cak je ona i navela neke primere neknjizevnog jezika koji se pojavljuje u narodnim bajkama. Dakle, toj Olinoj izjavi nema se sta zameriti. Ja sam se slozila s tom njenom izjavom , ne sa tvrdnjom da "ima jedna" nije stilski dobro. Medjutim, ako jezik bajki i nije najknjizevniji, to ne znaci da je bas SVE sto se u njima pojavljuje pravopisno nepravilno. Ja mislim da "ima jedna" spada u taj, da kazemo "pravopisno tacan" deo jezickog korpusa bajki.
Dalje, takodje je istinita druga Olina tvrdnja, a to je da bajke pocinju pre sa "Bila jednom jedna" neko sa "Ima jedna", tako da ni tu nemam sta da joj zamerim, ali iako je ta izjava tacna, to opet ne podrazumeva da je "ima jedna" pravopisno netacno. Radi se o dve sasvim odvojene tvrdnje koje nemaju veze jedna sa drugom. A sto se decjih zadataka tice, nisam videla. Sad sam videla to sto je rekla o decjim zadacima i moram reci da su meni obe izjave sasvim ok. S tim sto druga, "Pored sume se nalazi jedna kuca" mi vise lici na neutralan, obican i svakodnevni jezik, dok "Pored sume ima jedna kuca" vise lici na bajkovit, pripovedacki stil. Nadam se da sam sad otklonila i poslednju nedoumicu oko toga kakav je moj stav u vezi sa "ima jedna". ;D ;D ;D Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Ena на 17.35 ч. 19.07.2008. Vučenović ti je odgovorio umesto mene (sasvim je pogodio moje razloge 8)), ali evo da se i sama ispravim, preterala sam kad sam rekla da povlačiš svoj stav - to jednostavno nije tačno, i dozvoli da sada povučem moju reč.
Ono što me ja nagnalo na taj pogrešan sud je dalji tok rasprave u kojem ovo pitanje ostaje po strani i nekako neodređeno visi, a pažnja se usmerava na to da li narodne umotvorine predstavlaju osnov za izučavanje književnog jezika. Potom se dolazi do obostrano prihvaćenog zaključka da ne treba da to predstavljaju itd. čime se na kraju stiče utisak da (s obzirom da ste o izrazu ima jedan/a/o raspravljale u kontekstu narodnih priča, a došlo se do zaključka da one nisu relevantan parametar) to onda povlači sobom da i konstrukcija ima jedna kuća ... nije stilski prihvatljiva. Nigde se to izričito ne kaže, i ja samo objašnjavam šta me je navelo da dalji tok diskusije interpretiram kao povlačenje tvog stava. Inače, ti zaista ne povlačiš stav - reč je o mojoj pogrešnoj interpretaciji. Izvini. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 17.43 ч. 19.07.2008. Ena, taman posla da treba da mi se izvinjavas. ;D
U pravu si da je diskusija u jednom momentu otisla malo u stranu, ali ponekad nam je to nemoguce izbeci. A pitah gde sam ja to rekla ili gde vam se to ucinilo iz ciste znatizelje, ni zbog cega drugog, jer sam mislila da sam bila jasna, medjutim, nakon vasih komentara, ocigledno je bilo da nisam, te me je zanimalo sta je konkretno bilo sto vas je navelo na pogresan zakljucak. Zaista nisam nista drugo mislila, a izvinjenje je zaista nepotrebno jer nije bilo ni uvrede niti bilo cega slicnog sto bi ga iziskivalo. ;D Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 18.21 ч. 19.07.2008. Сад је ето све јасно. :)
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Ena на 19.06 ч. 19.07.2008. Uzgred budi rečeno, ima jedna ... se javlja i u svakodnevnom govoru
Ima (jedna) radnja na kraju ulice, možda u njoj možete da nađete to što tražite. Ima jedno otvoreno pitanje ... ... gde takođe mislim da je na mestu. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 14.46 ч. 21.07.2008. Uzgred budi rečeno, ima jedna ... se javlja i u svakodnevnom govoru Ima (jedna) radnja na kraju ulice, možda u njoj možete da nađete to što tražite. Ima jedno otvoreno pitanje ... ... gde takođe mislim da je na mestu. Na mestu je i nema — nema problema, nema frke, nema tamo ničega, u toj šumi nema vukova, za nas više nema nade, ovog jutra nema gužve na beogradskim ulicama. Zar bismo lepšim stilom smatrali da se u tim rečenicama nema zameni s ne postoji? Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 15.53 ч. 27.08.2008. Ово П. С. је и мени својевремено објаснио Б. Башић ;D. Може оба. Ово прво. На брзака. Генитив може код именица које могу имати деони генитив. Тако да кућа не може на начин који ти користиш. Ево једне куће, то да, зато што се иза речце ево намеће генитив, али иза имати треба Имам једну кућу, а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. [/b] Деони генитив се често може заменити акузативом и тада је и тај генитив у функцији правог објекта (ако ме то уопште неко пита ;D). Имам хлеб/хлеба; воће/воћа... Иза броја и прилога за количину аутоматски иде генитив без обзира који глагол претходи, просто зато што бројеви и прилози за количину већ самом својом природом означавају део нечега. Имам два хлеба, много хлеба, килограм хлеба... У бајкама да, и не пише баш има једна чини ми се, већ била једном једна, али то је већ нешто друго.[/b] Могу да коригујем своје мишљење, оно ће зависити од контекста. Ја сам замислила ђачки писмени у коме ђак каже нпр.: Поред шуме има кућа. Стилски би ми ту боље звучало: Поред шуме се налази кућа. и сл. Добар дан свима после дуже паузе. Распреде се прича "без крчмара", а ево горе можете погледати ШТА сам написала, тако да, Ена, ниси се имала са чиме не сложити јер ја нисам нити била категорична нити давала примере које сте ви после наводили као примере ЗА употребу глагола имати у овом контексту. Говорила сам о конкретним примерима које сам и навела. :) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 15.47 ч. 30.08.2008. Добар дан свима после дуже паузе. Распреде се прича "без крчмара", а ево горе можете погледати ШТА сам написала, тако да, Ена, ниси се имала са чиме не сложити јер ја нисам нити била категорична нити давала примере које сте ви после наводили као примере ЗА употребу глагола имати у овом контексту. Говорила сам о конкретним примерима које сам и навела. :) Čekaj, ako sad dobro razumem, ima jedna je po tebi loš stil ispred imenice kuća, a ispred imenice pećina nije loš („pećina stroga“ je bio jedan od primera koje sam ja posle naveo)? Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 16.45 ч. 30.08.2008. Па слушај, Има једна пећина строга је стих из песме, то су сасвим другачије околности.
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 16.49 ч. 30.08.2008. Па слушај, Има једна пећина строга је стих из песме, то су сасвим другачије околности. A što su to sasvim drugačije okolnosti? Šta nije u redu sa rečenicom: U tom selu, odmah pored seoske kafane, ima jedna mala žuta kuća iz koje se uvek ujutru rano širi neodoljivi miris pečenog hleba... Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 16.50 ч. 30.08.2008. Па у каквим је побогу околностима лепши стил „постоји једна пећина строга“? У неписаним правилима „лепог“ правничког жаргона једино.
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 16.58 ч. 30.08.2008. Па слушај, Има једна пећина строга је стих из песме, то су сасвим другачије околности. A što su to sasvim drugačije okolnosti? Šta nije u redu sa rečenicom: U tom selu, odmah pored seoske kafane, ima jedna mala žuta kuća iz koje se uvek ujutru rano širi neodoljivi miris pečenog hleba... Лепше би било: „У том насељу чије се становништво бави пољопривредом, у непосредној близини локалног ресторанског објекта, постоји једна кућа малих димензија, жуте боје, а из које се у раним јутарњим часовима шири мирис печеног хлеба који се може сматрати неодољивим...“ Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 17.09 ч. 30.08.2008. E, pa meni nije...
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 17.10 ч. 30.08.2008. Ма ни то не негирам. Ради се о конкретном примеру/примерима, журим, па не могу да се враћам да их цитирам. :)
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 17.11 ч. 30.08.2008. Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum.... ;)
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 17.26 ч. 30.08.2008. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Вученовић на 17.29 ч. 30.08.2008. Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum.... ;) Ни случајно! Овде је све време реч о критеријуму за оцењивање писмених задатака. Наставник свакако мора да учини све да заобиђе лични укус, зар не? Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 17.32 ч. 30.08.2008. Svakako. Zato i treba da zna kad je pitanje tačnosti a kad pitanje ukusa...
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 22.18 ч. 30.08.2008. Ma sve se meni čini da je ovde primenljiva ona De gustibus non est disputandum.... ;) Ни случајно! Овде је све време реч о критеријуму за оцењивање писмених задатака. Наставник свакако мора да учини све да заобиђе лични укус, зар не? Наставник мора да се бави и стилом и стилским грешкама. А у примерима које сам ја навела, наћи ћу их нешто касније, мислим да се ради о стилски лошим конструкцијама. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: J o e на 12.34 ч. 31.08.2008. Зар ником за два месеца писања о овоме није пало на памет да овде није реч о стилској грешци (или „грешци”), већ о чисто синтактичкој!
У безличним реченицама са глаголом имати (у то не спадају реченице: Имам сестру, Имаш ли кафе?) оно што стоји у генитиву јесте логички субјекат (Има сунца). О томе пише Поповић у средњошколској граматици и даје онај чувени пример: Данас има наставе, Јуче је било наставе, Сутра ће бити наставе. Дакле, само у презенту се у тим егзистенцијалним реченицама (означавају постојање) користи глагол имати, а у свим осталима глагол бити. Традиционално се у нашим граматикама о овоме говори шкрто, и то што се у савременом језику у тој конструкцији уместо старијег Има једне куће (ген.) почело чути Има једна кућа (ном.) не бележи чак ни Стевановић у свом великом Савременом сх. језику: код њега може само генитив. У новије време (2005) Клајн је у Граматици српског језика писао: „Из ове глаголе именица по правилу иде у генитиву, осим у садашњем времену у једнини, и то само у потврдном облику, ако је именица бројива. С небројивом именицом ишао би генитив.” Он даје пример Има један проблем. Закључак: ако је реченица 1) потврдна, 2) у презенту, ако је именица 3) бројива и 4) у једнини, та именица може стајати у номинативу (питање је коју синтактичку функцију врши, тешко да је логички субјекат, можда нека допуна), што ће рећи да су примери Има једна кућица, Има једна пећина строга, Има један цветак — књижевни. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 13.00 ч. 31.08.2008. а тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Зар ником за два месеца писања о овоме није пало на памет да овде није реч о стилској грешци (или „грешци”), већ о чисто синтактичкој! Наравно да је све већ објашњено, на овај или онај начин, прочитај пажљиво све коментаре од почетка, а затим и линк на који је неко упутио и који се бавио сличним питањем. Дискусија се развила искључиво због реченице коју сам ја написала, а коју сам ево сад пронашла и цитирала. Чак и ту нисам написала да је у питању стилска грешка, већ да ми то стилски није лепо и мислим да ће ти, ако све пажљиво прочиташ, бити јасно да си исправио тачно у тачно. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 13.07 ч. 31.08.2008. Јое, хвала на објашњењу. Сад знам и ЗАШТО је "има једна кућа" тачно, као и то да се уопште не ради о стилу, већ о синтакси. :)
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Оли на 13.50 ч. 31.08.2008. Јое, хвала на објашњењу. Сад знам и ЗАШТО је "има једна кућа" тачно, као и то да се уопште не ради о стилу, већ о синтакси. :) Баш се радујем што ти је Џо све објаснио ;D. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Катарина на 15.58 ч. 15.09.2008. Zdravo!
Redovno pratim sta pisete i o cemu razgovarate na forumu. Dosta toga sam naucila ovde. Hvala vam. Hej,a zar rec JEDNA u datom primeru nije pleonazam? :) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Madiuxa на 16.00 ч. 15.09.2008. Ne verujem. Mogu biti i dve i tri i četiri kuće... :) Ček da vidimo šta kažu ovi pametniji... ;)
Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Катарина на 17.31 ч. 15.09.2008. Pre mnogo godina u NEKOM malom gradu, dobar ucitelj nauci svoje djake da izbegavaju rec JEDNA u svom izrazavanju.
Najcesce se broj odredjuje imenica uz koju stoji. Pitam se . . pitam da li je to tako. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Катарина на 17.32 ч. 15.09.2008. Цитирано: Katarina link=topic=2275. msg23976#msg23976 date=1221492683 Pre mnogo godina u NEKOM malom gradu, dobar ucitelj nauci svoje djake da izbegavaju rec JEDNA u svom izrazavanju. Najcesce se broj odredjuje imenica uz koju stoji. Pitam se . . pitam da li je to tako. Sve to u interesu lepog izrazavanja. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: J o e на 18.50 ч. 15.09.2008. Нешто ми тај учитељ из малог града личи на оне језикословце паметнице који се гнушају израза сат времена, месец дана, задњи пут, на телефону. Све те језичке „прохибиције” смислили су људи који језик познају само и једино са оне најповршније његове стране (и најчешћи им је принцип „Свака реч сме да има само једно значење”).
Одговор је, дакле, не. Реч једна у тој конструкцији није сувишна. Шта остаје без тога: Има кућица?! У оваквом склопу реченице (егзистенцијална реч. са она четири услова које сам помињао горе) мора стајати некаква допуна или одредба, јер без тога звучи „празно”. Пролази Има једна кућица (број), Има нека кућица (заменица), Има лепа кућица (придев; али и то је помало непотпуно без једна), па пролази чак и Змајева материна маза: Има дете у селу, али не могу да замислим да изговарам реченицу Има кућица, осим ако то није одговор на питање Шта има тамо? Постоје у језику оне речи које не уносе ново значење у говорну мисао, али поспешују споразумевање. Оне се зову редундантним. Ако кажем Видео сам једног слона и две жирафе, неки ће ме учитељ извући за уши и пре него што му објасним да је због тог „једног слона” моју реченицу схватио бар за делић секунде брже него што би без те речи. Да сам рекао само слона, он би из тог акузатива једнине морао да ишчитава да је реч једном слону, а овако је знао да ће бити један и пре него што сам изговорио именицу. ;) Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Ena на 19.14 ч. 28.09.2008. Hej,a zar rec JEDNA u datom primeru nije pleonazam? :) Nije pleonazam. Pored onog što je Džo objasnio, da dodam samo da je reč jedan u primerima ima jedna zemlja, ima jedan čovek, ima jedan cvetak ... i stilski poželjna. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Jambi на 11.11 ч. 19.02.2014. Цитирано: Оли link=topic=2275. msg22271#msg22271 date=1214498970 тамо има (у значењу налази се) једна кућа, мада ми то стилски није лепо, ја бих рекла тамо се налази једна кућа. Pronasao sam primer sa prevodom za glagol imati : na zidu imaju dve slike — there are two paintings on the wall imaju je ovde upotrebljeno u znacenju nalaze se a moje pitanje je da li je pravilnije reci na zidu imaju dve slike ili na zidu IMA dve slike. Prvi primer mi zvuci jako gadno i nervira me kad ga neko upotrebljava, nadam se da nije pravilno da bih mogao da ispravljam ljude u buducnosti. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: VladKrvoglad на 13.22 ч. 19.02.2014. "There are two paintings on the wall" se prevodi sa "Dve su slike na zidu"/"Na zidu su dve slike".
Sto se tice frazeologije koristenja glagola 'imati' u smislu 'nalaziti se' - ja bih upotrebio neodredjeni oblik: " Ima (TU) dve slike na zidu" Oblik "Imaju dve slike na zidu" bih upotrebio radije u posedovnom smislu. Na primer, opisujes ('njihovu') sobu i kazes: "Njihova soba je bila prostrana. Na zidu (ONI) imaju dve slike". Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: s.z. на 14.52 ч. 19.02.2014. Свакако да је гадно, јер се ради о буквалном преводу од стране оних који не познају ни матерњи језик, а камо ли енглески. То доста говори о катастрофалном стању наше просвете, а и друштва.
'На зиду имају две слике' значи да неко ('Они') има две слике на свом зиду, или на енглеском, '[They] have two paintings on the(ir) wall', а никако и никада, 'There are two paintings оn the wall'. Влад је већ пружио одговарајуће преводе за ову другу реченицу. Ово је само један од безброј примера не само накарадног превођења, већ и накарадног језика који је у употреби од стране медија и преводилаца. Грштим се када видим преводе на већини канала, јер не само да обилују грешкама у преводу, већ и употребљавају некакав извештачен, ригидан језик који се ослања на ваше познавање изворног језика - у противном, мале су шансе да ћете разумети шта преводилац покушава да преведе. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: MasaMalinovski на 23.58 ч. 09.03.2014. Zdravo! Redovno pratim sta pisete i o cemu razgovarate na forumu. Dosta toga sam naucila ovde. Hvala vam. Hej,a zar rec JEDNA u datom primeru nije pleonazam? :) pa i bilo bi da jedna znaci '1'. ali ne znaci uopste nikakav broj nego sluzi da saopsti odredjenost objekta, u ovom slucaju relativnu neodredjenost koja u daljem toku pripovedanja treba biti nadomestena informacijama o doticnoj kuci. posve kao clan u stranim jezicima. apsolutna neodredjenost bi bilo "neka", ali to bi ta vrsta neodredjenosti koja saopstava da nece biti nicim nadomestena nego je definitvna. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Ena на 09.19 ч. 10.03.2014. Цитат apsolutna neodredjenost bi bilo "neka", ali to bi ta vrsta neodredjenosti koja saopstava da nece biti nicim nadomestena nego je definitvna. Ne mora da znači. ;) Ako zamisliš nastavak priče: U tom malom gradu bilo je ... I dalje mogu da se nižu rečenice koje će dati opis malog grada i njegovih, recimo, stanovnika. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Stevuk на 04.43 ч. 21.03.2014. Pokušajte sa odgovorom na pitanje " Ima li čega (ičega) u šumi ? ".
"Ima jedna kuća. " Da li može biti jasnije i jednostavnije? Ujedno je data i informacija o količini. Složićete se da bi ovde " postoji " loše zvučalo iako " Ima " ovde ima (hm) upravo to značenje. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: Stevuk на 08.20 ч. 21.03.2014. Цитирано: s. z. link=topic=2275. msg69063#msg69063 date=1392817945 Свакако да је гадно, јер се ради о буквалном преводу од стране оних који не познају ни матерњи језик, а камо ли енглески. То доста говори о катастрофалном стању наше просвете, а и друштва. 'На зиду имају две слике' значи да неко ('Они') има две слике на свом зиду, или на енглеском, '[They] have two paintings on the(ir) wall', а никако и никада, 'There are two paintings оn the wall'. Влад је већ пружио одговарајуће преводе за ову другу реченицу. Ово је само један од безброј примера не само накарадног превођења, већ и накарадног језика који је у употреби од стране медија и преводилаца. Грштим се када видим преводе на већини канала, јер не само да обилују грешкама у преводу, већ и употребљавају некакав извештачен, ригидан језик који се ослања на ваше познавање изворног језика - у противном, мале су шансе да ћете разумети шта преводилац покушава да преведе. Мислим да је " од стране оних" застрањено. Или можда није? Поздрав s. z. Наслов: Одг: Глагол „имати“ Порука од: MasaMalinovski на 17.34 ч. 02.04.2014. Pokušajte sa odgovorom na pitanje " Ima li čega (ičega) u šumi ? ". "Ima jedna kuća. " Da li može biti jasnije i jednostavnije? Ujedno je data i informacija o količini. nije data informacija o kolicini. osim te jedne kuce moze biti i drugih kuca; "ima jedna kuca" ostavlja i tu mogucnost. |