|
Наслов: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 03.08 ч. 07.07.2008. Зна ли се можда (тј. да ли је забележено у литератури) ко је и када почео са увођењем накарадних спојева за називе једињења, као преписаних из немачког: натријум-сулфат, итд.? Зар није милион пута лепше и пригодније духу нашег језика натријумов сулфат или сулфат натријума; трећи оксид гвожђа уместо гвожђе(III)-оксид (овде имамо чак и правописну грешку, будући да се римски број у загради чита као три — дакле, не обележава редни број)... Разумем да начело језичке економиности „налаже“ краће облике, али много незграпно делују садашњи распрострањени облици. Сигуран сам да Французи говоре као што бисмо требали ми (допуна: ево и потврде са њихове Википедије, P2O5: hémipentoxyde de phosphore).
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.30 ч. 09.07.2008. Пошто сам ја хемичар, покушаћу да ти дам просто објашњење.
Овде се не ради ни о лепоти, ни о правопису. Хемијска једињења морају да се обележавају на исти начин, по истом шаблону, да би се тако омогућило споразумевање међу људима који се баве хемијом, било као научници, трговци, студенти... Институција која се скраћено зове IUPAC (International Union of Pure and Applied Chemistry) прописала је и на неком свом конгресу усвојила један шаблон, који је после прихваћен у целом свету. Код нас је (а вероватно и другде) било проблема са превођењем. Чак су и неки симпозијуми били посвећени томе. Стари професори су се дуго опирали променама, као што је ред и обичај, али спаса није било. Без обзира на правопис живин хлорид у коме је жива једновалентна означава се као Hg(I) Cl, а где је двовалентна Hg(II) Cl. Формуле су им Hg2Cl2 и HgCl2. Код органских једињења је то много компликованије, али не бих да давим друштво детаљима. Узми упутство из кутије са неким леком па прочитај шта је по хемијском саставу и пробај да смислиш неко лепше име. Водим те на пиво ако успеш. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 00.17 ч. 12.07.2008. Узми упутство из кутије са неким леком па прочитај шта је по хемијском саставу и пробај да смислиш неко лепше име. Водим те на пиво ако успеш. Хе, хе...Ја се и сам изузетно занимам за хемију и одувек су ми сметали такви називи код нас. Знам и како се пишу и читају органска хемијска једињења и рекао бих да ту „нема помоћи“. Можда би за она простија било лепше увести „наше“ називе, као што то чине Французи, барем у нестручној комуникацији. Но, добро. Ипак разумљиост долази на прво место. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Зоран Ђорђевић на 08.29 ч. 12.07.2008. У неформалној комуникацији то може, али када се прави, рецимо, каталог (онај Мерков има скоро хиљаду страна и преко осам стотина хиљада једињења), онда мора по шаблону.
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Madiuxa на 17.25 ч. 12.07.2008. Ja mislim da je Miroslav mislio na ime, a ne na formulu. Vi, Zorane, navodite same formule hemijskih jedinjenja, sto naravno, mora biti SVUDA u svetu isto napisano i standardizovano. Medjutim, Miroslav je lepo naveo primer francuskog, a ja mogu da dodam da i u spanskom hemijska jedinjenja se kazu na isti nacin, koristeci ono "de"...
engleski: sodium sulfate nemacki: natriumsulfat francuski:sulfate de sodium spanski: sulfato de sodio italijanski: solfato di sodio srpski:natrijum sulfat Dakle, pitanje je bilo, ako se ne varam (Miki, ispravi me ako gresim) zasto smo mi blizi nemcima i englezima i koristimo dve imenice u nominativu (natrijum sulfat) umesto prisvojni pridev ili genitiv jedne kad je to ispravnije, a taj je fazon koji koriste romanski jezici: natrijumov sulfat ili sulfat natrijuma sto bi bilo mnogo slicnije romanskim jezicima jer bukvalno prevedeno, u svim romanskim jez. se kaze sulfat OD natrijuma... Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 17.34 ч. 16.07.2008. Да, Бруни, баш на то и циљах. Не видим разлога да уместо конструкције са две именице од којих је једна у улози непроменљивог придева, која није нимало у духу нашег језика не користимо једну од неколико могућности, примерице: натријумов сулфат, сулфат натријума, итд.
Запитао бих се и зашто се ово не примењује у уџбеницима и другој литератури, јер исто такође спада у правилно (а и стилско) изражавање. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Madiuxa на 18.08 ч. 16.07.2008. Исто такође? :D
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 18.36 ч. 16.07.2008. Исто такође? :D Опет читаш летимице: Запитао бих се и зашто се ово не примењује у уџбеницима и другој литератури, јер исто такође спада у правилно (а и стилско) изражавање. ;)Овде ово = исто = „наши“ називи за једињења. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Madiuxa на 18.40 ч. 16.07.2008. hehehe
Ma sfatila ja sta si ti hteo da kazes, medjutim ja bih uvek rekla na drugaciji nacin jer vrlo lako moze doci do zabune, posto je recenica dvosmilena. Ne ljuti se, malo se shalam ja sas tebe... :) Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Оли на 18.45 ч. 17.07.2008. Натријум-сулфат, баш тај пример, бележи и СЈП и правописни речник :).
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 21.39 ч. 18.07.2008. Натријум-сулфат, баш тај пример, бележи и СЈП и правописни речник :). Бележили их или не, мени се никако не допадају, из наведених разлога и сматрам да су погрешни макар колико и конструкција предлог + глагол, о којој већ дискутовасмо. :) Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Оли на 23.05 ч. 18.07.2008. Уау, па ми се претварамо и у реформаторе језика ;).
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 23.13 ч. 18.07.2008. Eј, окани се тог „уау“, молим те! :) Лепо, српски: човече, уф, охохо, види види... Алергичан сам на то „енглеско кевтање“. ;D Важи?
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.06 ч. 19.07.2008. Зар уау није исто што и у је... на српском?
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 00.08 ч. 19.07.2008. Ма како год, само ме нервира оно „њоњ“ из енглеског (Надам се да нисам био превише груб малочас.):
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Madiuxa на 00.30 ч. 19.07.2008. Зар уау није исто што и у је... на српском? jeste, ali na engleskom :D... Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Madiuxa на 00.31 ч. 19.07.2008. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Оли на 08.38 ч. 19.07.2008. Ау, то је нека хајка? :P: Сад ћемо ми њој да нађемо... видеће она! Ево, да питам моје личне лекторе, може ли аууу? ;D ;D ;D
Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Вученовић на 13.59 ч. 19.07.2008. Ма како год, Мирославе, ја бих рекао да се то „како год“ баш превише увукло у жаргон у задње време. Мени то тако личи на неки буквални превод енглеске речи „вотевер“, коју наши преводиоци радије преводе са „како год“ или „шта год“, уместо са обичнијим „свеједно“, па млађе генерације све мање користе „свеједно“. Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Miki на 22.16 ч. 19.07.2008. Вученовићу, мени, који на сва уста критикујем и „прогањам“ англосрпски, ни на крај памети није био превод неке енглеске речи, а дотично „како год“ се одвајкада употребљава и постоји у нашем језику. Ја се трудим да свој речник не сведем на анкетама потрвђеним просечних неколико десетина речи, већ увек потражим истозначне (по могућству наше) речи при састављању текста, како би он што лепше звучао.
Али, можда си и у праву — постоје такве „коров речи“, као омражено нам „ужасно“, а да се ово „како год“ посредством филмова увукло у говорни језик више него што треба. У теми „Највећа будалаштина“ има подоста бисера из преводилачке области. :) Оли, није никаква хајка. :) Пошто сам се самопрепознао, може „ауууу“, али само ако није вучије арлаукање посреди. ;D ;D ;D Наслов: Одг: Називи хемијских елемената Порука од: Вученовић на 11.00 ч. 21.07.2008. а дотично „како год“ се одвајкада употребљава и постоји у нашем језику. Мислим да је то што кажеш тачно. Једнако је правилно употребити га као и „свеједно“ у контексту у ком си га ти употребио, а најлепше је у том контексту наизменично употребљавати и једно и друго и нешто треће. Приметио сам, међутим, да је „како год“ у задње време много чешће него пре. Дакле, чињеница је да је дошло до промене у свакодневном говору, нарочито код млађих генерација — „како год“ се употребљава много више него пре. Ја то тумачим утицајем филмова и преводилаца, тим превођењем енглеског „вотевер“, које би, по мом мишљењу, добар преводилац радије превео у „свеједно“, него у „како год“, јер је „свеједно“ чешће у нашем језику. Добро, можда резултат и није тако лош на крају, то је довело до равноправније употребе „како год“ и „свеједно“, што доприноси богатству језика, насупрот апсолутној доминацији речи „свеједно“. |