|
Наслов: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.45 ч. 26.08.2006. Да ли је ''варијаната'' или ''варијанти''?
Наслов: ''варијаната'' или ''варијанти''? Порука од: tony на 14.17 ч. 26.08.2006. Klajn u "Rečniku jezičkih nedoumica" navodi:
varijanta, gen. mn. varijanata, bolje nego varijanti. V genitiv množine (imenice ženskog roda). Mislim da ja nikada nisam izgovorio, ili napisao, varijanata, malo mi para uši. Hvala na odgovoru za DJ-eve, iako mi uopšte nije drago što je pravilo takvo kakvo jeste. Reč DJ je u množini DJ-i (didžeji), kao i DJ-evi (didžejevi). :( Ja ću i dalje pisati i govoriti DJ-evi ili didžejevi! :) Znači pravilno je i CD-i! :( U knjizi Matice srpske "Jezik danas", nigde nisam video da piše DJ-i. DJ-evi se pominje. Наслов: ''варијаната'' или ''варијанти''? Порука од: Бојан Башић на 14.43 ч. 26.08.2006. Zar nije bolje ako neko pravilo daje više mogućih rešenja da svako može sebi da odabere šta mu se najviše sviđa?
Da, pravilno je i CD-i i CD-ovi, a meni, recimo, lepše zvuči prva varijanta i oduvek nju upotrebljavam. Наслов: ''варијаната'' или ''варијанти''? Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.58 ч. 26.08.2006. Слажем се да је боље. Зато ја увек кажем ''варијанти'' а не ''варијаната''.
Наслов: CD i DVD Порука од: сањолал на 23.19 ч. 29.01.2007. Kako bi se ove skracenice menjale po padezima?
Unapred hvala! Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 03.17 ч. 30.01.2007. CD-a, CD-u... i DVD-a, DVD-u... Može se pisati i kao reč: cede, cedea, cedeu...; devede, devedea, devedeu...
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: kontra на 08.25 ч. 30.01.2007. Heh, ja eto uvek koristim "varijanata" i potpuno mi normalno zvuči. Ali, eto, lepo ste primetili da je ispravno i dopušteno i varijanti, pa svi mogu da budu srećni i zadovoljni svojim izborom. :D
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 12.18 ч. 30.01.2007. devede, devedea, devedeu... Pored "dividi, dividija, dividiju". Nema svrhe izopštavati engleski izgovor tamo gde je već uvrežen ili makar ravnopravno konkurentan nemačkom - svakako neće proći dekret da se sme reći samo "Be-Be-Ce, na Be-Be-Ceu" ili "rad na Pe-Ceu" ili "pratimo vesti sa Ce-Be-Esa, En-Be-Cea" ili "prskali smo De-De-Teom" ili da ne sme "El-Es-Di" pored "El-Es-De" itd. (čak ni jezikoslovci ne pominju da se ćirilicom može pisati "Бе-Бе-Це", već samo "Би-Би-Си"). Tamo pak gde je engleski izgovor nezgodniji, prirodno se uvrežio nemački - lakše je reći "Ve-Ha-Es" nego "Vi-Ejč-Es". Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: kontra на 14.53 ч. 30.01.2007. Jes' nezgodno tamo gde je već ustaljeno, ali nekako podjednako često čujem i devede i dividi, ali zato isključivo čujem cede, nikada sidi, pa mi je i logičnije da se držim devedea...
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 15.20 ч. 30.01.2007. Ја, видиш, не чујем деведе, сем кад се неко труди да тако говори.
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 15.47 ч. 30.01.2007. Pored "dividi, dividija, dividiju". Odluka br. 41 Odbora za standardizaciju (tačka 7) ne gleda blagonaklono na tvoje oblike. Tvrtko Prćić u knjižici Engleski u srpskom (str. 225) preporučuje da „poluleksikalizovane akronime u funkciji vlastitog imena trebalo bi izgovarati prema engleskim vrednostima slova, a one u funkciji opšte imenice prema tzv. latiničkim vrednostima slova“. Istina, u nastavku dodaje da se to ne može učiniti kod akronima u kojima je „praksa već ’učinila svoje’“, ali kako za jedan od primera uzima upravo /de-ve-de/, jasno je da smatra kako je tu moguće sprovesti pravilo. S moje strane, daleko je opravdanije (sa stanovišta značenja) upoređivati DVD sa skraćenicama CD, VHS, MC, LP nego s onima koje si ti uzeo za primer. Prema tome, ako dividi i nije izričito zabranjen, u svakom slučaju nije poželjan i treba ga izbegavati. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.54 ч. 30.01.2007. Симпатични су ми они новинари који за w кажу ''дабл ве''.
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 16.01 ч. 30.01.2007. Добро, Прћићево је да сматра (он тамо и каже само "није ли боље овако" а не "исправно је само овако"), а на пракси је да покаже је ли он у праву или није. Сем тога, у Одлуци 44 можеш прочитати ко је за шта задужен - Прћић НИЈЕ задужен за скраћенице, те тај његов текст засад остаје као жеља или препорука, а не као нацрт будуће норме.
"МC" и "LP" у ком значењу? Никад нисам чуо ел-пе плоча, само ел-пи. Ако мислиш на реперско МС, и ту увек само ем-си, никад ем-це. Са становишта "личног имена", чисто сумњам да ће "ејч-би-о" постати раширеније од "ха-бе-о". Надаље, је ли UNHCR лично име или општа именица? Не бих рекао да је ово друго. Стога хајд нек Прћић пропише ју-ен-ејч-си-ар, ако се усуђује :) У сваком случају, већ смо у разним пригодама констатовали да људима не можеш прислонити пиштољ уз главу и терати их да говоре или пишу на одређени начин. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 16.19 ч. 30.01.2007. Ne znam šta je „repersko MC“, mislio sam na skraćenicu od musical cassette; nikad nisi čuo reklamu „novi /ce-de/ i /em-ce/ Pere Perića“? Možda si čuo i samo /el-pi/ ploča, ja zaista nikad nisam čuo ništa drugo osim /el-pe/. U svakom slučaju, te dve skraćenice su pomalo i zastarele, a sigurno nećeš predložiti da bude /si-di/ i /vi-ejč-es/ (pri čemu, ako ovo drugo i jeste teže za izgovor od odgovarajućeg latiničkog čitanja, u prvom nema baš nikakve razlike).
Pobrkao si izvore koje sam naveo. To „nije li bolje ovako“ piše u Odluci Odbora, ne kod Prćića (i svakako ima bar formu preporuke, kao što rekoh na kraju poruke). Prćić je prilično izričit, jeste da dopušta već ustaljene izgovore, ne znam svrstava li HBO i UNHCR među njih, ali /di-vi-di/ ne svrstava; no dobro, možemo reći da Prćićevi saveti nemaju zvaničnu težinu (ali svakako nisu za zanemarivanje). Zaključak, imamo zvaničnu preporuku Odbora, i nezvaničnu isključivost Prćića, pa mislim da je to zajedno sasvim dovoljno. Imaš li ti neki dokument koji bi dao prednost (ili makar ravnopravnost) izgovoru /di-vi-di/? Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 16.30 ч. 30.01.2007. Реперско МС као у "МС Hammer" - елем, нисам се досетио да мислиш на касету. Написано МС јесам видео, али нисам никад чуо ништа осим "нови диск и касета" или "нови ЦД и касета", тј. ту скраћеницу никад нисам чуо спеловану.
Нећу предлагати си-ди ни ви-ејч-ес, наравно. Немам никакав папир иза себе, само тврдњу да "дивиди не него деведе" има велике шансе да у ПРАКСИ остане мртво слово на папиру, тим пре што се у 99,9% случајева ионако пише права скраћеница, и онда нико и не размишља како ће се то читати (тј. оставља се читаоцу да је спелује онако како мисли да треба, а чисто сумњам да ће се изговор "дивиди" протерати - у најбољем случају, постојаће двојство). (Исто као што, упркос свим препорукама, код нас "хладњак" у значењу "кухињски апарат за расхлађивање хране" није у битној мери потиснуо лексикализовану робну марку "фрижидер" - Frigidair - док изрази "паста за ципеле" и "паста за зубе" остају чешћи у књижевном педантно-лекторском стилу, а "ималин" и "каладонт" не одступају у свакодневној комуникацији.) Узгред, де-јот би такође била општа именица, је ли? ДОДАТАК: Врло битан моменат. Докле год људи у титловима америчких и енглеских филмова и серија буду читали "ДВД", а са екрана слушали "дивиди", неће се тај изговор искоренити. Француских је хај-тек филмова збиља премало, а Немци то ионако изговарају "де-фау-де", што се у нас неће примити. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: сањолал на 21.03 ч. 30.01.2007. Zar nije bolje ako neko pravilo daje više mogućih rešenja da svako može sebi da odabere šta mu se najviše sviđa? Da, pravilno je i CD-i i CD-ovi, a meni, recimo, lepše zvuči prva varijanta i oduvek nju upotrebljavam. Da li pravilo CD-i i CD-ovi onda vazi i za DVD-i i DVD-ovi? Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 21.35 ч. 30.01.2007. Da - može DVD-i, DVD-ovi, a može i DVD-ji i DVD-jevi. Ja pak uvek upotrebljavam dužu množinu (CD-ovi).
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 00.21 ч. 31.01.2007. ...има велике шансе да у ПРАКСИ остане мртво слово на папиру O mrtvim slovima na papiru sam si pokrenuo temu (http://forum.vokabular.org/index.php?topic=788.0). Jeste, nepismena smo nacija, većina stanovništva misli da reč lingvista označava neku marku paštete a da je pravopis novi tip automobilskih guma, pa to ipak ne znači da ćemo ovde svako pravilo (preporuku i sl.) ignorisati zbog toga što ga se Mitar iz Donju Žagubicu ne pridržava. Докле год људи у титловима америчких и енглеских филмова и серија буду читали "ДВД", а са екрана слушали "дивиди", неће се тај изговор искоренити. Nisam primetio da je drugačiji izgovor smetao kod skraćenice CD. ...a može i DVD-ji i DVD-jevi. Ne gubeći, naravno, iz vida sve rečeno. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 07.28 ч. 31.01.2007. Хајде, не претеруј, Бојане. Разлика између дивиди и деведе нипошто није разлика између незнам и не знам. Поента је овде да си ти изразито склон идолопоклоничком слушању свега што наши Седобради прогласе за исправно, без икаквог промишљања зашто је то проглашено исправним - да ли можда из пуризма, да ли из заштите сопствене НАЈЛИЧНИЈЕ могуће говорне навике, да ли можда, у неким случајевима, из политичког отпора према хрватском језику итд. итд. Поред свих живих потребних и непотребних англицизама које већ имамо и који захтевају хитнију реакцију, двојство дивиди/деведе је миноран проблем, али који добро дође да се Седобради за њега закаче и глуме ауторитет.
Компакт-дискови стигли су нам као аудио-носачи, пре опсежније компјутеризације, и зато се нису примарно везали за компјутере услед чега им се лако примио немачки изговор. С дигиталним видео-дисковима ствар је другачија: прво су се раширили (бар у нас) као покретни меморијски медиј, па тек онда и као видео-уређај који се повезује на телевизор. А пошто огромну већину компјутерских скраћеница изговарамо енглески, природно то чинимо и са дивидијем. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 09.36 ч. 31.01.2007. Разлика између дивиди и деведе нипошто није разлика између незнам и не знам. Nije, slažem se. Međutim, mi na ovom forumu raspravljamo kako o krupnim stvarima i najvećim nacionalnim jezičkim boljkama, tako i o marginalnim pitanjima (a rekao bih o ovome znatno češće), sitnicama na koje verovatno niko ne bi obratio pažnju da je sve ostalo kako treba, ali eto, možda i one zaslužuju reč-dve (između ostalog i baš zbog toga što se obično guraju pod tepih kao „sitnice“). Ja ne izmišljam pravila, već ih se pridržavam kakva su da su, pa makar smatrao da je moja logika pet puta bolja od onoga što su „Sedobradi“ ostavili na papiru. Njima se može da donose pravila, meni se ne može, pa mi ostaje da poštujem to što oni kažu. Nazovi to idolopokloničkim slušanjem ili kako god hoćeš, tvoj naziv ne menja poentu. Uglavnom, za iznošenje svoje logike i kritike nekih odluka „Sedobradih“ postoji kutak Antipravila, koji je otvoren upravo na moju inicijativu da ne bi u svakoj temi gde je pitanje „šta kaže papir“ svako iznosio svoje mišljenje da li je to na papiru glupo ili nije. Da je ovo u forumu Antipravila, rekao bih da se ovog puta moje lično mišljenje poklapa s papirom, kako zbog analogije s ostalim po značenju približnim skraćenicama, tako i zbog jednostavnosti pisanja ćirilicom. ЦД možeš napisati ćirilicom, ДЈ i ББЦ ne možeš, pa bi, da je kao što ti želiš, ćirilicom jedino ispravno bilo дивиди (jer ne treba mešati dva pisma ako postoji mogućnost da se to izbegne), a toga se (da se malo koristim tvojom logikom) apsolutno niko ne(će) pridržava(ti). U svakom slučaju je i moje i tvoje lično mišljenje ovde zanemarljivo. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 10.39 ч. 31.01.2007. Ако погледаш историју правописа и нормативистике, закључићеш да је у свим периодима било норми и прописа који нису ушли у праксу, или су штавише и улазили у праксу па из ње излазили, можда чак и без јасног разлога. За време Белића придеви од именица на -ија писали су се -иски, па је то у међувремену измењено у -ијски. Је ли за тиме било РЕАЛНЕ потребе? Да ли су облици без "ј" неразумљиви? Старији облик свакако је ближи Вуковим фонетским принципима. Можемо о томе расправљати, и вероватно наћи убедљиве аргументе и за једно и за друго. Даље, добар број спојева "предлог + именица" које је П60 давао спојено данас је дат одвојено (читаво поглавље П93 бави се образлагањем те норме) - опет, из ког разлога? Зато што су аутори П93 анкетирали четрдесетак људи разних профила и извукли просек из ПРАКСЕ, исправно закључивши да од мртвог слова на папиру вајде нема. Опет, аргументи П60 за спојено писање јесу били и логични и консеквентни, али ипак џаба ако се то није "запатило". Сходно томе, УВЕК ваља бити опрезан кад су "октроисане" норме у питању, а не верујем да језикословцима ту мањка искуства него да реагују емотивно - да су им главе хладне, оставили би двојство и препустили пракси да у року од десетак-петнаест година сама пресуди.
Поводом тога да се ЦД и ББЦ не могу писати ћирилицом - већ помињана Одлука бр. 41, тачка 3, други пасус: "Пошто се скоро све скраћенице страног порекла могу пресловити с латинице на ћирилицу и обратно, није нужно у ћириличком тексту наводити њихове латиничке еквивалентне и обратно. Дакле, BBC може бити ББЦ, с одговарајућом силабизацијом односно лексикализацијом Бе-Бе-Це и Бебеце, BSG се може пресловити у БСГ или БСЖ, а CIA може бити, и бива, ЦИА, односно, и боље, Ција, када уметак слова ј управо обележава и дословно прерастање силабизације у лексикализацију." Значи ли ово да нам је забрањено говорити "Бибиси"? Илузорно је и покушавати протерати тај изговор - дапаче ће огромној већини "Бебеце" деловати извештачено. О варијанти "Ција" да не говорим - нису се пак усудили да пропишу "Бија". Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 10.58 ч. 31.01.2007. НОТА: Приметити да је аутор текста Одлуке направио, за домен о коме говори и за компетенцију којој тежи, ГРУБУ грешку - француска скраћеница гласи BCG (Bacillus Calmette-Guérin), a ne BSG.
Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Бојан Башић на 11.18 ч. 31.01.2007. Dobro, pogrešio sam primer, ali to nikako ne menja suštinu onoga što sam hteo reći, čak i potvrđuje. Ako napišeš ББЦ (ćirilicom), ti to ne možeš pročitati drugačije osim /be-be-ce/ (što se i kaže u tekstu koji si citirao); analogno, kad napišeš ДВД (ćirilicom), to se može pročitati jedino kao /de-ve-de/. Stoga skraćenice poput DJ (navedene u prošloj poruci) i PC ne možeš pisati ćirilicom, jer se one čitaju po engleskim vrednostima slova.
За време Белића придеви од именица на -ија писали су се -иски, па је то у међувремену измењено у -ијски. Је ли за тиме било РЕАЛНЕ потребе? Možemo raspredati i naći ubedljive argumente i za jedno i za drugo, svakako, međutim ne pričam o tome. Posedujem nekoliko kompleta časopisa Naš jezik iz vremena dok je važio Belićev pravopis (verovatno ti je poznat ugled koji uživa taj časopis). Nikome nije padalo na pamet da piše istoriJski, iako su i tad postojali argumenti za to (zbog čega je, uostalom, i izmenjeno). To je ono pridržavanje norme kakva je da je, o čemu pričam sve vreme (ne samo u ovoj temi, već na celom Vokabularu). Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Фаренхајт на 12.03 ч. 31.01.2007. Ту се, видиш, разликујемо: судећи по разним досадашњим нормативним "фаулима" или бар накнадним изменама, ја се приклањам мењању саме методологије - против сам октроисања било какве норме у којој се још јасно и ОПРАВДАНО задржава двојство, тројство... или у којој пак постоји значајна двоумица, пошто је већ сасвим јасно да ауторитативне "песнице о сто" могу довести до унификације у НЕКОМ периоду, али и да већ после коју деценију могу постати превазиђене. Укратко, то што неко седи у неком телу НЕ ЗНАЧИ да је у праву - а шта је критеријум за прихватање норме: то да је она добра или то да ју је прописао академик доктор заслужни грађанин тај и тај? Не прихватам подтекст да само академици доктори заслужни грађани ти и ти ЗНАЈУ српски језик док смо сви ми остали овце које појма немају, те да смо дужни ћутке прихватати оно што нам се сервира.
Уосталом, сам чин анкетирања школованих говорника српског језика указује на то да правописци нису хтели никакву "ауторитативну фигуру" која ће сести на чело стола и раздељивати норме по нахођењу. И то сматрам крајње позитивним помаком у односу на праксе из ранијих времена. Ништа ме не спречава да "у вестима станице ББЦ" прочитам као "у вестима станице Бибиси" - шта ће ме спречити? Правило "читај како је написано", по коме ћу онда морати читати и "под текст", "Банг Кок" и сл.? А такође ме ништа неће спречити да "агент ЦИА" прочитам као "агент Ције", иако тако нећу НАПИСАТИ. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: karloružni на 21.16 ч. 31.01.2007. ...Докле год људи у титловима америчких и енглеских филмова и серија буду читали "ДВД", а са екрана слушали "дивиди", неће се тај изговор искоренити. Француских је хај-тек филмова збиља премало, а Немци то ионако изговарају "де-фау-де", што се у нас неће примити. Управо то бих и ја истакнуо: Слово V на немачком се зове "фау" а W "ве". Према томе "Ве-Ха-Ес" није нити енглеска нити немачка варијанта. Немци, дакле, кажу "Фау-Ха-Ес". Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: alessandra на 08.57 ч. 08.10.2007. zasto kazete si-vi za CV (curriculum vitae) a ne ce-ve ?
Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: Бојан Башић на 09.46 ч. 08.10.2007. Zato što se skraćenice ponekad usvajaju sa stranim izgovorom slova, a ponekad s našim (precizno pravilo zasad ne postoji; nešto je predloženo, pa ćemo videti hoće li naredni pravopis to usvojiti). Ova je usvojena po engleskom izgovoru.
Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: Часлав Илић на 09.50 ч. 08.10.2007. Цитирано: Бојан Башић Zato što se skraćenice [...] precizno pravilo zasad ne postoji; nešto je predloženo, pa ćemo videti hoće li naredni pravopis to usvojiti [...] Ко? Где? Шта? :) Скраћенице су ми омиљена тема, па да не испаднем из тока. Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: Бојан Башић на 09.58 ч. 08.10.2007. Vidi ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=237.msg6655#msg6655).
Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: Часлав Илић на 10.20 ч. 08.10.2007. Хм, како пропустих то... Него, шта тачно значи „полулексикализоване“ у „poluleksikalizovane akronime u funkciji vlastitog imena[...]“? Нпр. обично се каже Ај-би-ем (IBM) али Ха-пе (HP), иако су оба властита имена америчких компанија — да ли би усвајање ове препоруке учинило један од ова два непрепоручљивим (не рачунајући позивање на устаљени изузетак)?
Наслов: Одг: Честе грешке Порука од: Бојан Башић на 10.38 ч. 08.10.2007. To označava one skraćenice koje su vlastita imena (kompanija i sl.) i izgovaraju se spelovanjem slova koja ih čine (za razliku od izgovaranja punog imena: IBM /aj-bi-em/, a ne International Business Machines).
S druge strane, postoje i poluleksikalizovane zajedničke imenice (kao što je CV). Ukoliko se ova preporuka zaista usvoji, i ukoliko zanemarimo to pozivanje na izuzetke, onda bi zaista moglo samo /ejč-pi/ i /ce-ve/. Međutim, očigledno bi (i zbog ovih primera, a i mnogih drugih) kriterijum izuzimanja zbog ustaljenosti morao biti prilično fleksibilan. Наслов: Re: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Miloš Stanić на 14.40 ч. 08.10.2007. Samo da razjasnim, ono što vi zovete "repersko MC", je u stvari "Master of Ceremony". I mene je dugo mučilo šta znači, pa sam na kraju izguglao.
Što se tiče nemačkog "fau", u slengu medicinske radiološke tehnike je usvojena čista nemačka skraćenica "be-fau", od BV - Bild Versterker, iliti pojačavač slike. Pretpostavljam zato što su začeci ove discipline u nas potekli od prvih rentgen aparata Siemensove proizvodnje koji su došli kod nas. Наслов: Одг: ’Varijanata’ ili ’varijanti’?; Skraćenice CD i DVD Порука од: Вученовић на 15.27 ч. 08.10.2007. |