Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2
|
Наслов: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 23.09 ч. 15.10.2008. (Naravno, osim na početku imena.)
Ima li negdje u literaturi detaljnije objašnjenje? Hvala. Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Часлав Илић на 10.49 ч. 16.10.2008. Шта су тачно „помоћне“ речи?
(Оно, ја сам читао о променљивим и непроменљивим, самосталним и несамосталним, нисам наишао на поделу на главне (?) и помоћне речи.) Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 11.05 ч. 16.10.2008. Član, prijedlog, veznik — vrste riječi koje se pišu malim početnim slovom u imenima čak i kada se sve ostale pišu velikim. Pravopis srpskoga jezika koristi izraz pomoćne riječi.
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Часлав Илић на 11.23 ч. 16.10.2008. Ах, то сам очито пропустио.
Али, онда, питање ми је мало чудно — зашто би се интересовао само за образложење у вези чланова, предлога и везника, кад се и све остале речи пишу малим словом? Односно, зашто би неко образлагао писање чланова, предлога и везника почетним малим словом, ако већ није такво писање именица или придева у именима? А уопште у вези величине почетног слова, мени се чини да је општа смерница „мало, осим ако нема неки посебан разлог да буде велико“, тј. да треба образложити свако велико („почетак реченице“, „почетак имена“, „реч сама по себи лична именица“, итд.), а не обрнуто. Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 12.03 ч. 16.10.2008. Ima imena za koja je ušlo u običaj da se sve riječi osim tih pomoćnih pišu velikim početnim slovom, pa me zanima zašto Pravopis insistira na tome da pripazimo na pomoćne riječi. Je li u pitanju vrlo specifičan običaj (i kako je uopšte nastao), ili ima neki drugi razlog za to?
Takva su npr. imena država i gradova — za njih ne važi taj opšti princip o pisanju višečlanih imena, tj. da se prva riječ piše velikim početnim slovom, a ostale samo ako su i same vlastita imena. Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Miki на 12.12 ч. 16.10.2008. Па зар није логично писати Војвода од Јоркшира или Јохан Волфганг (фон) Гете, или ван у холандсим именима, де у француским итд. Та имена се и у изворном језику записују на овај начин.
Мене би пак занимао разлог да се ове помоћне речи у именима пишу великим словом — то ми никако не би било јасно. Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Miki на 12.14 ч. 16.10.2008. Ако тражиш неки разлог, ја имам утисак да се тиме само наглашава порекло и није потпуни део имена. Јохан Волфганг Гете, тј. Јохан Волфганг (од) Гете(ових).
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 12.50 ч. 16.10.2008. Uzmimo Bojanov primjer Soko Koji Lebdi u Planinama — razumio bih da Soko Koji Lebdi živi recimo u planinama koje se zovu Planine, kao što Stratford i jeste na Ejvonu, pa da malim slovom hoćemo dočarati relaciju između dva nezavisna vlastita imena, ali u ovom slučaju ne vidim funkcionalnu razliku između u i npr. Koji, tako da mi nije jasno zašto moramo pripaziti na vrstu riječi.
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Miki на 12.59 ч. 16.10.2008. Није „Соко Који Лебди у Планинама“ већ „Соко Који Лебди у Висинама“. :) Можда је ту разл... Шалим се. Сачекајмо Бојана, Џоа, Оли или неког петог, па да нам изложи решење недоумице, које није дуже од две-три реченице, сигуран сам. :)
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Miki на 13.34 ч. 16.10.2008. У „Соко Који Лебди у Висинама/Планинама“ је само везник у помоћна реч у имену, ако се оне дефинишу као предлози, везници и чланови. Који јесте заменица, па нема никаквог разлога да њу пишемо малим словом у овом имену.
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 14.01 ч. 16.10.2008. Nije u tome stvar — ne zanima me kako se taj primjer izvodi iz pomenutog pravopisnog pravila, već odakle nam dolazi to pravopisno pravilo. Zašto moramo pripaziti na to da baš veznik, član i prijedlog ostanu napisani malim početnim slovom, budući da ignorišemo opšti princip za sve ostale vrste riječi? Po čemu su te tri kategorije posebne?
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Miki на 14.09 ч. 16.10.2008. Рекох већ: можда се ове три категорије не сматрају пуноправним члановима имена, да се тако изразим. Можда је то преузето из других језика, други неко ће боље знати. И мене занима да чујем.
Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Оли на 16.11 ч. 16.10.2008. У је предлог, а не везник ;D.
Правопис је конвенција, да не кажем договор. Потпуно се на исти начин може поставити питање: Зашто се називи насељених места пишу свим великим словима (осим помоћних речи, што за овај пример није битно), а називи осталих географских имена великим словом прве речи и осталим малим. Напросто је такав договор. Мени тај договор има смисла будући да предлози и везници, који се заправо једини пишу малим словом јер се једини у таквим називима појављују, нису ништа друго него речи које помажу да на овај или онај начин повежемо у целину два дела једног имена, те као такви немају вредност самог имена већ само функционалну вредност, коју није потребно обележити великим словом. Наслов: Одг: Zašto se pomoćne riječi u imenima pišu malim početnim slovom? Порука од: Stoundar на 17.09 ч. 16.10.2008. Pa dobro, ali i taj dogovor vjerovatno se zasnivao na nekoj postojećoj praksi, a ona potiče odnekud. Što se tiče tvog opštijeg pitanja, mogu samo pomenuti to da je Ljudevit Jonke, koji je radio na P 60, svojevremeno pisao o tome kako nam taj stil pisanja geografskih imena pomaže u razlikovanju npr. Crne Gore i Crne gore, ali ne kaže eksplicitno da su se zato opredijelili za njega u P 60.
Budući da se javlja i u drugim jezicima (u engleskom se zove title case), zajedno s ovim opštim (u engleskom sentence case), možda su nam preko stranih jezika ušla u upotrebu oba načina, pa kada se odlučilo da je ovaj drugi bolji za opštu upotrebu, iz nekog razloga očuvao se i prvi način za konkretne vrste imena. Možda odgovor za pomoćne riječi stoga treba tražiti i u priručnicima za druge jezike, ali bih radije počeo s našim jezikom ako negdje postoji objašnjenje. |