|
Наслов: Бости Порука од: Miki на 10.30 ч. 20.10.2008. Како гласи треће лице једнине мушког рода у прошлом времену од глагола бости? Бо (Дерек) са дугосилазним?
Наслов: Одг: Бости Порука од: Дарко Новаковић на 10.39 ч. 20.10.2008. Hajde da probam sve:
1. bo 1. boli 2. bo 2. boli 3. bo, bola, bolo 3. boli. Наслов: Одг: Бости Порука од: Madiuxa на 21.56 ч. 20.10.2008. боцкао ;)
Наслов: Одг: Бости Порука од: Ђорђе Божовић на 22.02 ч. 20.10.2008. Jeste, bô (m. r. jd.), bòla (ž. r. jd.), bòlo (s. r. jd.), bòli (m. r. mn.), bòle (ž. r. mn.), bòla (s. r. mn.). Tome se dodaju obično kraći oblici za odgovarajuća lica pomoćnog glagola jesam: sam, si, je, smo, ste, su.
Наслов: Одг: Бости Порука од: Дарко Новаковић на 18.54 ч. 18.06.2009. Сад ме занима зашто радни глаголски придев глагола бости гласи: бо, бола, боло?
Наслов: Одг: Бости Порука од: Ђорђе Божовић на 19.15 ч. 18.06.2009. Radni gl. pridev gradi se od infinitivne osnove i nastavaka.
Infinitivna osnova ovoga glagola glasi bod-, a nastavci su -o (od starijeg -l), -la, -lo, -li, -le, -la. Kada su oni bili dodati na osnovu bod-, došlo je do uprošćavanja grupe -dl u -l: bȍdl je postalo bȍl, bòdla je dalo bòla, itd. U muškom rodu, -l na kraju sloga prešlo je u -o, pa je bȍl dalo bȏ. Isto imamo i kod drugih nekih glagola sa infinitivom na -sti: od plesti, čija je inf. osnova plet-, imamo pleo, plela (uprošć. od pletl, pletla), od sesti, čija je inf. osnova sed-, imamo takođe seo, sela (uprošć. od sedl, sedla), od krasti, s osnovom krad-, imamo krao, krala (uprošć. od kradl, kradla), itd. I sâm infinitiv dobijen je raznim glasovnim promenama (disimilacijom s ubacivanjem glasa -s) koje su nastupile u dodiru osnova bod-, plet-, sed-, krad- i dr. s nastavkom -ti. Наслов: Одг: Бости Порука од: Дарко Новаковић на 19.24 ч. 18.06.2009. Није ми јасно где си нашао оно -л у мушком роду. По Станојчићу/Поповићу, пошто је ово глагол прве врсте, у једнини за мушки род, радни глаголски придев од бости се гради када се на инфинитивну основу бод додају се непостојано а (пише у напомени) и наставак о. Према томе, требало би бити бодао. Како је то прешло у бȏ?
Наслов: Одг: Бости Порука од: Ђорђе Божовић на 20.26 ч. 18.06.2009. Ovo su starije opšteslovenske promene, te ih moramo posmatrati dijahronijski (otuda nam -l u muškom rodu, i otuda ih nema, mada bi ih trebalo biti pomenuto, u Stanojčić—Popovićeve gramatike); i one su, ovde, zahvatile samo ove glagole na -sti koji se u inf. osnovi završavaju na -d ili -t. (I drugde koje druge grupe -tl i -dl u južnoslovenskim i istočnoslovenskim jezicima.) Radi se, znači, o izuzetku.
Dakle, stariji je nastavak za muški rod jednine sviju glagola bio -l, koji je docnije dao -o. (Moje beleženje starijih oblika i nastavaka je, naravno, užasno, i jako uprošćeno, ali nemojte mi zameriti.) No, kod glagola I vrste, čija se infinitivna osnova završava na suglasnik, za radni gl. pridev bitno je to koji se suglasnik nalazi na kraju osnove. Jer, ako su se ispred toga -l našli sugasnici -d ili -t, kao kod ovih naših glagola, oni su otpali: krad-l, krad-la; plet-l, plet-la; i bod-l, bod-la, dali su krao, krala; pleo, plela; bȏ, bola. Ako se pak ispred tih -d ili -t nalazio još koji suglasnik, cela grupa je bila očuvana u m. r. jdn., tako što je ispred nastavka -l (tj. -o) ubačeno nepostojano -a: rast-l dalo je rastao; a u ostalim oblicima radnog gl. prideva i ta sugl. grupa je uprošćena u -sl: rast-la dalo je rasla. A kod drugih glagola I vrste, ispred nastavka -l, tj. -o, za m. r. jdn. radnog gl. prideva, ubačeno je -a između suglasnika osnove i nastavka — oni čija je inf. osnova na -z i -s imaju grizao, tresao, oni sa osnovom na -p i -b imaju npr. zebao, oni sa osnovom na -k, -g, -h imaju rekao, legao, vrhao, itd. Jedino su, dakle, ovi glagoli sa osnovom na -d i -t izuzetak od starine, kod njih se nepostojano -a ne ubacuje. Наслов: Одг: Бости Порука од: Дарко Новаковић на 20.40 ч. 18.06.2009. Још да ми кажеш литературу, па ћу бити у потпуности задовољан. :)
Наслов: Одг: Бости Порука од: Ђорђе Божовић на 21.02 ч. 18.06.2009. O promeni grupa -tl i -dl u -l, u radnom gl. pridevu i drugim inačicama, možeš se informisati u ma kojoj uporednoj gramatici slovenskih jezika.
Meni je kraj ruke bila „Slavenska poredbena gramatika“ M. Mihaljevića (Zgb, 2002), str. 179—183, kao i treći deo gramatike srpskoga jezika Đura Daničića, „Oblici srpskoga jezika“ (Bgd, 1863), gde o ovoj promeni u radnom gl. pridevu piše na str. 63. Наслов: Одг: Бости Порука од: Дарко Новаковић на 21.13 ч. 18.06.2009. У реду. Хвала ти.
|