|
Наслов: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: Stoundar на 12.28 ч. 01.11.2008. Ne razumijem ovaj citat iz RJN (pod odrednicom nadimci):
Цитат Ličnosti iz književnih i scenskih dela, bajki, stripova itd. pišu se velikim slovom prve reči: Sluškinja, Prvi vojnik, Čovek s tašnom; velikim slovom pišu se i ostale reči ako su upotrebljene kao vlastito ime, npr. Majka Hrabrost, Deda Mraz, Sneško Belić, Paja Patak. Ovako se pišu i indijanska imena: Crveni Orao, Sedeći Bik (bolje nego „Bik Koji Sedi“, prema P). Kako ustanoviti da li su ostale riječi upotrijebljene kao vlastito ime? Znači li to da Prvi vojnik, Sluškinja i Čovjek s tašnom moraju imati prava vlastita imena, te da se ovi nazivi zapravo shvataju kao opisni (ali se pišu velikim početnim slovom, zato što se misli na određene ljude)? Drugim riječima, mora li prvi vojnik, recimo po redoslijedu u kojem je ušao u kasarnu, da postane Prvi vojnik ako mu se ne zna ime, pa tek onda Prvi Vojnik ako se taj naziv baš ustali umjesto vlastitog imena? Наслов: Одг: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: alcesta на 00.14 ч. 02.11.2008. Mislim da nije reč o tome da se ustali, nego da ovde ne znamo kako se ti likovi zovu, a ovo su samo načini da ih obeležimo kad ulaze na scenu i napuštaju je. Recimo, Prvi ubica i Drugi ubica kod Šekspira, ili epizodni likovi koji su nabrojani na kraju filmske špice a kojima obično ne saznamo ime (ne moraju čak ni biti epizodni, kao recimo većina likova u Ko to tamo peva: Pevač, Nevesta i tako dalje).
Ukratko, ova prva varijanta su likovi kojima to nisu imena (podrazumeva se da ih imaju ali ih ne znamo), nego je to samo način da ih opišemo i(li) označimo njihovu ulogu u radnji. U stvari, to si i sam rekao. Ovi drugi primeri koji se označavaju svim velikim slovima predstavljaju baš vlastita imena (eventualno nadimke). Nisam baš razumela ovo oko ustaljivanja, nema logike da Prvi vojnik postane Prvi Vojnik. Može malo opširnije šta si mislio? Наслов: Одг: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: Ђорђе Божовић на 00.27 ч. 02.11.2008. Sve velikim slovima, kaže Klajn, „ako su [reči] upotrebljene kao vlastito ime“. To nam je jasno. A Prvi vojnik, Prvi ubica nisu vlastita imena likova, nego samo njihove oznake, kako kaže Alčesta. Pišu se samo s početnim velikim slovom, iako nisu vlastita imena ali verovatno zbog prominencije (u odnosu na obične zajedničke imenice, prvi vojnik, prvi ubica, jer se radi o „ličnostima iz književnih i scenskih dela“, kojima vlastita imena nisu poznata pa im ova u neku ruku zamenjuju ime).
Наслов: Одг: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: Stoundar на 14.58 ч. 02.11.2008. Recimo da imamo ovaj granični slučaj: ako u nekoj daljoj epizodi serije saznamo da Čovjek s tašnom (koju uvijek nosi iz navike) i sam koristi taj naziv jer neće da otkrije svoje pravo ime, postaje li onda to vlastito ime (Čovjek s Tašnom) ili ne, zato što i dalje nije ono „pravo“, već nešto što je nastalo od opisne oznake?
Možda je takođe relevantan ovaj citat iz t. 19d školskog Pravopisa (nisam našao ništa preciznije): Цитат Ali ako [pridjevsko-imenički] izraz zamenjuje ime, piše se velikim slovom (prva reč): Sveti vračevi, Sveta braća; tako i Presveta djevica, Sveta prečista, Sveti duh ili Duh sveti, Sveta trojica, Sveto trojstvo. Ako je logika ista, tj. da se prva riječ opisnog naziva počne pisati velikim početnim slovom onda kada zamjenjuje ime, onda bi ostala oznaka Čovjek s tašnom (možda bismo kasnije saznali da je u pitanju čovjek s tašnom John). Наслов: Одг: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: alcesta на 15.15 ч. 02.11.2008. Čini mi se da nema opravdanja da se sve piše velikim slovima, jer to i dalje ne bi bilo njegovo pravo ime ni nadimak već oznaka. Slažem se s ovim što si u drugom delu rekao. Doduše, u okviru drame se imena likova uglavnom pišru verzalom, pa je teško razgraničiti, ali na početku može da se nađe... evo nekih primera iz Per Ginta:
Žena u zelenom Dvorski trol Memnonov kip Norveški pomorski kapetan Strani putnik Livac dugmadi (inače moj omiljeni lik, ali da ne odlutam od teme). Наслов: Одг: Sluškinja, Čovjek s tašnom, Prvi vojnik Порука од: Оли на 09.50 ч. 03.11.2008. Recimo da imamo ovaj granični slučaj: ako u nekoj daljoj epizodi serije saznamo da Čovjek s tašnom (koju uvijek nosi iz navike) i sam koristi taj naziv jer neće da otkrije svoje pravo ime, postaje li onda to vlastito ime (Čovjek s Tašnom) ili ne, zato što i dalje nije ono „pravo“, već nešto što je nastalo od opisne oznake? Možda je takođe relevantan ovaj citat iz t. 19d školskog Pravopisa (nisam našao ništa preciznije): Цитат Ali ako [pridjevsko-imenički] izraz zamenjuje ime, piše se velikim slovom (prva reč): Sveti vračevi, Sveta braća; tako i Presveta djevica, Sveta prečista, Sveti duh ili Duh sveti, Sveta trojica, Sveto trojstvo. Ako je logika ista, tj. da se prva riječ opisnog naziva počne pisati velikim početnim slovom onda kada zamjenjuje ime, onda bi ostala oznaka Čovjek s tašnom (možda bismo kasnije saznali da je u pitanju čovjek s tašnom John). Наравно, знамо да је разлика између овог цитата и почетног питања таман у томе што се цитат бави светим именима и правопис је ту јасан (и разликује се од црквене норме). Али, питање је веома занимљиво. У таквим случајевима, ако то неког занима ;D, ја се понашам по личном осећају. Нпр. написаћу Мајка Јевросима и Стари Вујадин и Мали Радојица. Све су ово за мене лична имена макар као Снешко Белић, ако не нешто више ;D. |