|
Наслов: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 19.23 ч. 09.11.2008. На сајту једне издавачке куће из Београда стоји:
Мјуриел Барбери; Отменост јежа и Ричард Метисон: Ја сам легенда. Правилно је, наравно, Мјуријел Барбери и Ричард Матесон, али, књиге су одштампане, штета је учињена и што је најгоре, проширила се и на српску Википедију, где постоји чланак са насловом Ја сам легенда и где је име писца наведено онако како га је тај вајни преводиоц транскрибовао. Погрешно, наравно, али за аутора чланка (и све остале сараднике) тај сајт је КОМПЕТЕНТАН извор и презиме аутора МОРА се навести у облику који је на сајту, па макар то било и погрешно. Е, сад, да ли је такав поступак исправан или не, велико је питање. Шта ви мислите? 8) Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 19.28 ч. 09.11.2008. Исто се десило и са Сиднијем Пеинтером који је у ствари Сидни Пејнтер и његовим делом Историја средњег века... Међутим, морам додати да верујем да је то био неки "склиз" неуобичајен за дотичну издавачку кућу. Имам неколико књига од истог издавача и преводи су доста добри.
А да ли је исправно или не, шта? То што на српској Википедији узимају сајт издавача као референцу за транскрипцију имена писца? Па... Хе... Мислим да ти већ погађаш шта ЈА мислим о томе... Ја се сећам једне расправе око Политикиног забавника... И даље стоји велико З само зато што тако пише на сајту Политике.... А и на самом Забавнику.... Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: odista на 19.39 ч. 09.11.2008. Da, ovo su prilično jasni primeri - mislim, nema tu puno nedoumica u vezi sa pravilima transkripcije. Naravno, drugo je kada pokušavamo da transkribujemo ime ili prezime za koje ne znamo ni kako se izgovara pa to direktno utiče na transkripciju.
Redovno me kolege, u toku rada na prevodu sa engleskog na srpski, pitaju, "Je li, a kako se izgovara [neko levo prezime]"... I ja uglavnom slegnem ramenima i odgovorim, "Pojma nemam, pitajte njega kako ga izgovara!" To se naročito odnosi na Amerikance sa nekakvim prezimenima latvijskog porekla za koje ni oni ne znaju kako se izvorno izgovaraju! Uvek se nasmejem i na ime „Tom Selek” (to je onaj glumac iz osamdesetih koji je uvek glumio neke brkate šmekere). Da li mu je neko rekao da "Toma Seljak" baš neće imati prođu?! Nego, skrenuo sam sa teme... Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 19.44 ч. 09.11.2008. За Бруничајлд:
Ма знам ја шта ТИ мислиш о томе, али у питању је ипак принципијелна ствар: колико је Википедија (или нека друга енциклопедија) овлашћена да мења нешто што је прошло неку, какву-такву лекторску контролу, па макар она била и траљаво урађена, као што је у овом случају. Можда би и овде проблем решило једноставно преусмеравање, односно, напомена у чланку да је презиме погрешно транскрибовано позивајући се при том на Прћића или неки други језички ауторитет. 8) За Одисту (хехе, или за Одиста ???): Цитат Da, ovo su prilično jasni primeri - mislim, nema tu puno nedoumica u vezi sa pravilima transkripcije Свакако ме интересује и твоје мишљење. 8) Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 19.51 ч. 09.11.2008. Ма знам ја шта ТИ мислиш о томе, али у питању је ипак принципијелна ствар: колико је Википедија (или нека друга енциклопедија) овлашћена да мења нешто што је прошло неку, какву-такву лекторску контролу, па макар она била и траљаво урађена, као што је у овом случају. Можда би и овде проблем решило једноставно преусмеравање, односно, напомена у чланку да је презиме погрешно транскрибовано позивајући се при том на Прћића или неки други језички ауторитет. 8) Ја мислим да транскрипција имена писца није исто што и наслов дела да морамо да се водимо "званичним преводом/транскрипцијом". Ако би било више превода у издању више издавачких кућа, и свака од њих транскрибовала име другачије (било је таквих примера), за које би се онда нека енциклопедија (која држи до себе и свог угледа, не Википедија ;)) одлучила? Ако бих и додавала фусноту, ја бих онда име писца писала у чланку како треба, а у фусноти бих додала да је издавач тај и тај издао превод са погрешно транскрибованим именом. Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 20.31 ч. 09.11.2008. Цитат Ако би било више превода у издању више издавачких кућа, и свака од њих транскрибовала име другачије (било је таквих примера), за које би се онда нека енциклопедија (која држи до себе и свог угледа, не Википедија ) одлучила? Мудро збориш, о Брунхилдо! Али, замисли сад да неко интервенише у чланку и направи предложене измене. ;) Па, дежурни чувари српског језика и Паћино-Вићенца транскрипције напросто би га растргали. ;D Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 20.36 ч. 09.11.2008. Цитат Ако би било више превода у издању више издавачких кућа, и свака од њих транскрибовала име другачије (било је таквих примера), за које би се онда нека енциклопедија (која држи до себе и свог угледа, не Википедија ) одлучила? Мудро збориш, о Брунхилдо! Али, замисли сад да неко интервенише у чланку и направи предложене измене. ;) Па, дежурни чувари српског језика и Паћино-Вићенца транскрипције напросто би га растргали. ;D Принцип рада "главних фаца" Википедије смо одавно апсолвирали, тако да то што кажеш, кад је Википедија у питању, није ништа ни ново ни чудно. Ја бих се зачудила кад бих видела тај чланак са исправно транскрибованим именом писца... Ето малопре се сита исмејах кад видех да је Карл I наследио свог стрица, Војводу Франца Фердинанда.... ;D Како је оно беше било, ваљда са Ериком Јонг, Џонг и сл... Има више издања Страха од летења са различитим именом писца... Чини ми се да се о томе негде овде на Вокабулару већ говорило и да се баш спомињала гђа Ерика... Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Stoundar на 22.45 ч. 09.11.2008. Prćić je jasan na str. XVIII u rječniku ličnih imena iz 1998. (podebljavanje je njegovo):
Цитат Treba, naime, imati na umu da ozbiljno korišćenje stranih imena, u bilo kom jeziku, ne spada u domen autorske slobode, već mora da predstavlja osmišljen i sistematizovan proces, koji se temelji na sistemu pravila — taj sistem pravila, poput svih ostalih elemenata u jeziku, podložan je standardizovanoj upotrebi kolektiva, uključujući i doslednu podršku od strane obrazovnih ustanova, izdavačkih kuća, te sredstava masovne komunikacije. Prevodioci ili lektori su autori transkripcija u prevodima, ali prema ovome nemaju slobodu da odlučuju o njima. Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 22.49 ч. 09.11.2008. I sta time hoces da kazes? Da u enciklopedijskom clanku treba pisati pogresnu transkripciju imena pisca samo zato sto je to neki prevodilac lose transkribovao njegovo ime? Ne razumem sta hoces da kazes tim citatom. Osim toga, nigde u tom citatu ne vidim gde se kaze da je prevodilac autor transkripcije... I sta to uopste znaci autor transkripcije? Da ima autorsko pravo na tu transkripciju? Pa lepo pise u tom citatu da koriscenje stranih imena ne spada u domen autorske slobode, pa samim tim i nema nikakvih autorskih prava...
Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Stoundar на 22.55 ч. 09.11.2008. Pa rekao sam jasno da nemaju slobodu da odlučuju o njima: „Prevodioci ili lektori su autori transkripcija u prevodima, ali prema ovome nemaju slobodu da odlučuju o njima.“
1) Transkripcija ne spada u domen autorske slobode prema Prćiću, tj. prevodilac se ne može odlučiti za Metison, onako kao što se može odlučiti za stilizaciju neke rečenice u svom prevodu. 2) Prevodioci i lektori su autori transkripcija u prevodima. 3) Zaključak: prevodioci i lektori ne mogu odlučivati o transkripcijama. Ako napišu Metison, pogriješili su prema Prćićevoj normi. Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 23.00 ч. 09.11.2008. Ја сам разумео да Стоундар ипак подржава наш заједнички став да би у енциклопедију требало да се унесе исправан облик (односно транскрипција), без обзира на то како пише на корицама неке књиге. Односно, преводиоци би требало да се придржавају правила транскрипције који су, на пример, изложени у Прћићевим књижицама (између осталог). Стоундар, јесам ли ја све то добро укапирао? ;D
Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 23.02 ч. 09.11.2008. Pa naravno da su oni autori, oni su ih i napisali, ali ako su ih pogresno napisali, drugi nisu obavezni da ponavljaju njihove pogresne transkripcije. Mada, moram priznati da ne vidim vaznost zakljucka br. 2, niti odakle je izvucen. Prcic u tom citatu koji navodis nigde to ne pominje.
Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 23.03 ч. 09.11.2008. Ја сам разумео да Стоундар ипак подржава наш заједнички став да би у енциклопедију требало да се унесе исправан облик (односно транскрипција), без обзира на то како пише на корицама неке књиге. Односно, преводиоци би требало да се придржавају правила транскрипције који су, на пример, изложени у Прћићевим књижицама (између осталог). Стоундар, јесам ли ја све то добро укапирао? ;D To sam i ja shvatila. Ali ne kapiram odakle je izvukao zakljucak da su prevodioci i lektori AUTORI transkripcija... Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Stoundar на 23.14 ч. 09.11.2008. Htio sam reći da kada treba izabrati transkripciju, prevodioci i lektori igraju ulogu Prćićevog autora koji nema slobodu da transkribuje izvan norme. Autori su u smislu da ih unose u tekst, ali možda je bolje ne koristiti taj naziv u vezi s transkripcijama, budući da je njihov stvarni autor norma.
Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 23.59 ч. 09.11.2008. Цитат Ako napišu Metison, pogriješili su prema Prćićevoj normi. А ти преводиоци и лектори могу онда поставити питање: Који Прћић и која Прћићева норма? ;D Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Stoundar на 07.59 ч. 10.11.2008. Цитат Ako napišu Metison, pogriješili su prema Prćićevoj normi. А ти преводиоци и лектори могу онда поставити питање: Који Прћић и која Прћићева норма? ;D Od tih 'posebnih' korisnika jezika, kako ih Prćić naziva, svakako očekujem da znaju o toj normi i da nekako nabave neophodne priručnike. Ipak, iskoristiću ovu priliku da se požalim na to što u prosječnoj knjižari u centru Beograda, makar ovog ljeta, nije bilo velikog Pravopisa, Prćićevih rječnika, a teže je bilo pronaći i jednotomni RMS. Prolazio sam kroz Beograd ove godine u nadi da ću u roku od dva sata napokon pronaći taj geografski rječnik i veliki Pravopis — ipak govorimo o Knez Mihailovoj ovdje, ne bi trebalo biti tako teško, zar ne? Nema šanse — obišao sam desetak knjižara, od ove literature ni traga. Jedva sam našao jednotomni RMS, u blizini Knez Mihailove u jednoj knjižari koja je imala nekoliko odličnih primjeraka (nakon što sam preskočio drugu knjižaru u kojoj je jedini primjerak kupio prašinu). Sa druge strane, u prosječnoj zagrebačkoj knjižari možeš naći sva tri velika hrvatska pravopisa, sva tri standardna rječnika i još mnogo toga. Ovo naravno ne opravdava ponašanje korisnika na Vikipediji, ali nije tako teško povjerovati da ima mnogo ljudi (koji nisu među 'posebnim' korisnicima jezika) bez ikakvog iskustva s Prćićevim pravilima ili čak onim u Pravopisu. Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Madiuxa на 08.09 ч. 10.11.2008. Tu si, Stoundar, apsolutno u pravu. Pravopisa odavno nema u knjizarama (godinama!), Prcicev Recnik imena se vise ne stampa, a Recnik geografskih imena je prava sreca ako naletis da ga kupis. S druge strane, hrvatski pravopisi i druge gramaticke knjige ne samo da se regularno nalaze u Zagrebu, nego cak i u Beogradu! Secam se pre par godina, kad sam resila da kupim taj cuveni Pravopis, bila sam zabezeknuta — srpskom Pravopisu ni od korova, dok u svakoj knjizari si mogao videti hrvatski pravopis... Tuzno i ruzno, a o sramoti da i ne govorim....
Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 08.21 ч. 10.11.2008. Цитат А ти преводиоци и лектори могу онда поставити питање: Који Прћић и која Прћићева норма? Мислио сам, заправо, на чињеницу да одређен број тих преводилаца и лектора ПОЗНАЈЕ али НЕ ПРИЗНАЈЕ Прћића. ;D Што се тиче Прћићевог "већег" речника, зар није Бојан пре неки дан, у позамашном списку књига које је купио на овогодишњем Сајму, навео и друго издање тог речника? У приватној поруци ми је напоменуо да има неких малих разлика у односу на прво издање (додато је неколико нових одредница). 8) Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Психо-Делија на 08.29 ч. 10.11.2008. Цитат S druge strane, hrvatski pravopisi i druge gramaticke knjige ne samo da se regularno nalaze u Zagrebu, nego cak i u Beogradu! Хрвати то штампају у за наше прилике огромним тиражима. Имам четврто издање Великог Анићевог рјечника хрватскога језика и у предговору лепо пише да су прва три издања продата у "рекордној наклади" од 72.000 примерака "тијеком 11 година". Ја рачуњам да је, са овим четвртим издањем из 2003, та цифра прешла 100.000 примерака. Па сад ти види. ;D Наслов: Одг: Мјуриел и Метисон Порука од: Stoundar на 10.05 ч. 10.11.2008. Цитат А ти преводиоци и лектори могу онда поставити питање: Који Прћић и која Прћићева норма? Мислио сам, заправо, на чињеницу да одређен број тих преводилаца и лектора ПОЗНАЈЕ али НЕ ПРИЗНАЈЕ Прћића. ;D Што се тиче Прћићевог "већег" речника, зар није Бојан пре неки дан, у позамашном списку књига које је купио на овогодишњем Сајму, навео и друго издање тог речника? У приватној поруци ми је напоменуо да има неких малих разлика у односу на прво издање (додато је неколико нових одредница). 8) Jeste, nakon deset godina, napokon je izašlo novo izdanje rječnika ličnih imena. (Ne znam da li je bilo u prodaji ovog ljeta kada sam bio u posjeti Beogradu, budući da to izdanje nisam vidio, ili se pojavilo tek na Sajmu.) Ipak, nova Prometejeva izdanja (među kojima su RJN i Veliki rečnik stranih reči i izraza) lako sam nalazio u istim knjižarama. |