|
Наслов: Програмерско правописно питање Порука од: Црни на 01.51 ч. 14.12.2008. Имам један проблем и никако да га разрешим јер не могу да нађем једно преовлађујуће мишљење. Питам, читам, мислим. . . И опет све у круг. Па сам тако решио да се са вама овде посаветујем пре него одлучим. Овде су ме упутили са другог форума као место где ћу највероватније наћи одговор. Дакле, треба да напишем семинарски рад и тиче се рачунара и програмирања. Мој проблем се састоји у томе што хоћу да га напишем српским језиком али нисам баш сигуран у добро познавање правописа, мада питање је да ли је и правопис сигуран која су му правила. Пошто треба да користим рачунарске (читај енглеске) термине имам неке недоумице:
Microsoft Windows = Мајкрософтов виндоуз Windows = виндоуз SQL Server = SQL сервер C, C++, C#, Java = C, C++, C#, Јава PC = пи-си . NET = . NET . NET Framework = . NET радни оквир Visual Studio = визуелни студио Пошто правопис дозвољава коришћење другог писма у ћириличном тексту неке речи сам писао латиницом. Мислим да називе програмских језика не би требао писати под наводницима или курзивом. И нисам сигуран да ли виндоуз треба писати малим или великом, као и визуелни студио. Малим, зато што је реч о производу, као јафа или шкода, али великим јер је то име. Молим за савет, јер стварно би желео да што је могуће исправније напишем текст. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Ђорђе Божовић на 02.14 ч. 14.12.2008. Пошто правопис дозвољава коришћење другог писма у ћириличном тексту неке речи сам писао латиницом. Dozvoljava samo u iznimnim situacijama, a inače nikako; ali mislim da ova tvoja situacija sa C, C++, C# ili . NET jeste jedna od njih pa verovatno nećeš pogrešiti. Što se transkripcije imenâ programa tiče, zasigurno će se pojaviti ljudi koji će ti dati tumačenja. (O tome smo, ako me sećanje ne vara, već i naširoko raspravljali ovde na forumu, pa možeš probati i s pretragom foruma.) I, naravno, dobro nam došao. ;) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Црни на 14.21 ч. 14.12.2008. А да ли Виндоуз да пишем великим или малим словом? Питање је можда основно али нисам сигуран јер ме збуњује правило да се називи производа пишу малим словом ?
И шта да радим са нпр. Microsoft Visual Studio? Кад пишем цео назив мислим да би требало да пишем "Мајкрософтов визуелни студио" а кад не наводим да је Мајкрософтов опет дилема да ли "Визуелни студио" или "визуелни студио"? Хвала унапред. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 15.22 ч. 14.12.2008. У Речнику страних речи Клајна и Шипке виндоуз стоји малим словом. Међутим, у једном приватном писму које ми је г. Клајн послао одговарајући на неке моје недоумице управо из те области (имена програма и сл.) писао је више пута Виндоуз, великим словом. Зато сам и ја збуњена што се тога тиче. Међутим, мислим да ипак треба следити речник а не приватну преписку, јер је Речник нешто доступно свима, док је приватна преписка ипак само приватна и не може служити као аргумент. Међутим, то је само моје мишљење (које чак и није стручно), и знам да има и оних који мисле другачије, тј. да је сасвим ок узети ово писмо као неку врсту Клајнове корекције онога што пише у Речнику.
С друге стране, у истом том одговору, на моје питање да ли имена програма треба транскрибовати или их писати у оригиналу, одговор г. Клајна је био да, уколико су познати широј јавности треба их свакако транскрибовати, док они који нису толико познати, њих треба оставити у оригиналу, барем док не постану исто толико познати и раширени у широј јавности да њихова транскрипција не изазива конфузију. Ево, овде ћу ти залепити део мог писма које се односи на ту проблематику као и део писма проф. Клајна у ком ми даје свој одговор на постављено питање: Цитат Питање: Дакле, основно питање јесте да ли треба да се транскрибују имена информатичких програма, или да се оставе увек и безусловно у оригиналу, без обзира да ли се ради о латиничном или ћириличном тексту? Правопис каже, транскрипција је могућа у ћирилици и латиници, а изворно писање у латиници, ми то разумемо на следећи начин: Транскрипцију можемо користити у оба писма, јер нам то та два писма дозвољавају без проблема, а изворно писање се може користити само у латиници, док у ћирилици треба писати транскрибовано кад год је то могуће. Дакле, постоје изузеци, које даље правопис (а и ви у свом одговору) наводи: латинска имена биљака и животиња (lupus vulgaris), латински изрази и изрази из страних језика (de facto, sui generis, итд., или c'est la vie), или пак она имена која не знамо како се транскрибују. Према ономе како неки од нас тумаче малопре наведено, ни у једну од ових група не спада виндоуз, Мајкрософт, линукс, убунту, ворд, и сл. Штавише, у Велком речнику страних речи и израза чији сте један од аутора, баш наводите виндоуз, и то управо тако како неки од нас мисле да треба – транскрибован. Наравно, постоје такође и имена информатичких програма, компоненти и сл. која садрже скраћенице (које су према мом скромном мишљењу, недовољно обрађене у Правопису), тако да се налазимо пред правом дилемом кад је у питању, на пример Windows XP, или било која од скраћеница, а поготову оне које у себи садрже слова која не постоје у ћирилици (X,Z,W). Како поступити са Windows XP у једном ћириличном тексту? Транскрибовати све (виндоуз икс-пе), транскрибовати делимично (виндоуз XP), или једноставно све оставити у оригиналу (Windows XP) или нешто четврто? Цитат Одговор: Покушаћу укратко да Вам изложим теоријска начела која леже у основи ваших дилема око транскрипције. При том остаје отворено питање како ће аутори новог Правописа применити та начела, и колико их је могуће применити, будући да, као и увек у језику, нема оштрих граница, него се категорије неосетно преливају једна у другу. Долазећи у наш језик, стране речи и страна имена подложни су процесу одомаћења (натурализације), што практично значи да постају познати код нас и да стичу фреквенцију употребе упоредиву са фреквенцијом домаћих речи. Последица је њихова адаптација (прилагођавање), која може бити најпре морфолошка (нпр. енглеске именице добијају род и нашу падежну промену), затим фонетска (нпр. енглеско w изговарамо као наше в, мутни вокал у француском Peugeot или немачком Goethe замењујемо нашим е) и графичка (тј. пишемо фонетски уместо изворне графије). Ове адаптације су зависне од одомаћења, као и једна од друге, по наведеном реду. То значи да не вреди да размишљате о правопису ако се претходно није усталио наш прилагођени изговор (нпр. пежо, Гете), а тај изговор се неће усталити ако се име није уклопило у нашу граматичку промену (нпр. Гетеа, Гетеу, Гетеов), без чега нема употребе у говору. Прелазећи на Ваше примере, то значи да је нормално да пишемо Виндоуз, у Виндоузу, Виндоузом, као што сви пишемо возим се у пежоу (а не „у Peugeot-у“), дакле као што употребљавамо друге познате фабричке називе и страна имена уопште. То не би важило за неки нови, непознати и вишечлани назив програма (рецимо, на мом десктопу је икона за некакав AutoHotkey Setup 1.0.47.05 Wizard), бар дотле док он не постане познат и не сведе се на једну или две речи, што би му омогућило да се мења по падежима. (...) Писање „Windows-а“ „у Windows-у“, „Windows-ом“ у ћирилици је непрактично, јер подразумева сваки пут промену фонта и употребу цртице (док Хрвати немају ни један ни други проблем). Мислим да последњи пасус одговара на твоје питање. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Црни на 16.28 ч. 14.12.2008. Дакле, мој закључак и оно како ћу да применим је да пишем "виндоуз", "визуелни студио", ". NET радни оквир", "у SQL-у" и сл. Очигледно да је језик спорији од технологије и да не може да прати све новине и промене које настају те стога долазимо до оваквих недоумица и прелазних решења.
Хвала пуно. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Црни на 16.33 ч. 14.12.2008. Наравно без наводника, иако у неким новинама пишу виндоуз са наводницима
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 16.40 ч. 14.12.2008. Па сад, ако је визуелни студио и радни оквир уобичајена терминологија међу вама, информатичарима, не видим што не би могао да преводиш те појмове у једном стручном раду, међутим, ако је уобичајеније да се ти програми зову оригиналним именом а заиста нису нешто што је познато широкој јавности (као виндоуз, нпр.) онда би можда ипак било боље да оставиш у оригиналу... Ово је чисто размишљање, јер заиста нисам толико стручна да се усудим да препоручујем кад су у питању ствари око којих још ни сами лингвисти нису дали јасно и недвосмислено мишљење...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 16.41 ч. 14.12.2008. Ја могу навести како ја записујем, на основу неких својих искустава:
•виндоуз (малим словом, без наводника и без навођења изворне графије, на основу тога што сматрам да је реч довољно препознатљива, као и да је то назив производа, па је лично име прешло у општу именицу — зато се називи производа и пишу малим словом); •виндоуз Виста (Виста великим словом, без наводника, будући да је реч о личном имену); •виндоуз ИксПе (ћириличко прилагођавање латиничког „ХР“, без наводника, исти разлози као и горенаречени); •Мајкрософт (лично име, велико слово, без наводника због препознатљивости); •Мајкрософтов виндоуз (Виста/ИксПе); •линукс (Убунту/Федора/Ред хет/Опен сусе/Мандрива/...). SQL Server бих писао „SQL-сервер“ уз обавезно навођење изворне графије у загради при првом помињању појма, такође са цртицом, да би се ове две речи некако повезале у целину, где би SQL „глумило“ непромењиви придев у именичкој синтагми, али без наводника, да се не би непотребно оптерећивао текст. Исто важи и за .NET Framework: „.NET-радни оквир“, уз навођење изворног записивања, и без наводника у самом тексту. Microsoft Visual Studio бих писао „Визуелни студио“ зато што је ипак реч о личном имену — наравно, претходно навевши изворну графију — али овог пута на два начина: •Мајкрософтов Визуелни студио, без наводника, или; •„Визуелни студио“ — сада са наводницима, јер ми синтагма не звучи довољно препознатљиво ако је намењена широј читалачкој публици. Јава је довољно познат појам да га можемо писати ћирилицом, без наводника, али лично преферирам писати великим словом, ради разликовања од именице „јава“ у значењу будност; стварност, премда се у контексту тешко може заменити значење. С, С++, С# може бити мало незгодно у ћириличком тексту, али је, сматрам, довољно препознатљиво да се избегну недоумице, па и ово без наводника, али навести рецимо „програмски језик С“ ту и тамо, ради разбијања монотоније. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.43 ч. 14.12.2008. Црни,
Види прво ово http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1860.msg15998#msg15998 па после претажи форум, негде смо о томе још расправљали. Чини ми се код модела аутомобила. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 16.47 ч. 14.12.2008. Цитат (Виста/ИксПе); Ух, ух, ух... Не знам колико је ово ок... С једне стране видим сасвим ок, с друге стране... Зашто великим словима? Икс и Пе? Па онда би требало да пишемо и у српском имена слова великим словом, а видим да у свим правописним књигама имена слова се пишу малим словима... Друга ствар која ми се не допада и која мислим да није по српском правопису је велико слово у сред речи. Дакле, или Икспе или Икс Пе или икс пе... ИксПе никако... Да није тако онда бисмо писали и МекДоналдс уместо Мекдоналдс... Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Црни на 16.49 ч. 14.12.2008. Да, ја сам приликом првог помињања стручних, наравно, енглеских термина, писао у загради оригиналан назив на енглеском, и надаље користио нашу реч. И да, нисам уводио своје преводе, него онде где не постоје, као што је случај са SQL-сервером, користио запис на енглеском јер сматрам да ако напишем "Ес-Ку-Ел" то ће бити тешко за читање и разумевање стручном лицу, а нестручно неће ни разумети о чему се ради, нити ће успети да евентуално пронађе на интернету о чему је заиста реч.
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 16.55 ч. 14.12.2008. Па, „Икспе“ има један нагласак, краткосилазни на И, док ИксПе има, рекао бих, два. Можда си у праву, можда треба писати „Икс Пе“. Ја бих великим словом/словима, јер је ово лично име. Горе сам образложио зашто лично тако поступам, мада не мора бити да сам у праву код свега.
Црни, око „SQL-сервера“ се слажем са тобом, а горе поменух зашто бих писао са цртицом. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 16.56 ч. 14.12.2008. Да, ја сам приликом првог помињања стручних, наравно, енглеских термина, писао у загради оригиналан назив на енглеском, и надаље користио нашу реч. И да, нисам уводио своје преводе, него онде где не постоје, као што је случај са SQL-сервером, користио запис на енглеском јер сматрам да ако напишем "Ес-Ку-Ел" то ће бити тешко за читање и разумевање стручном лицу, а нестручно неће ни разумети о чему се ради, нити ће успети да евентуално пронађе на интернету о чему је заиста реч. Мислим да добро чиниш. Само, не знам да ли би требало онда задржати енглески распоред речи (SQL-сервер), или би боље било прилагодити га ту српском редоследу речи (сервер SQL). исто се односи и на NET радни оквир. Можда је боље радни оквир NET... Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Stoundar на 17.41 ч. 14.12.2008. Neka od pitanja imaju vrlo osjetljive odgovore, pa ću stoga početi s otvaranjem posebnih tema.
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 18.01 ч. 14.12.2008. Pa kad je prenošenje informatičkih pojmova u srpski jezik u pitanju, sve je osetljivo, baš iz razloga što ima mnogo stvari koje su u postojećem pravopisu nedorečene ili potpuno izostavljene...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 16.02 ч. 17.01.2009. Heh, ovo je veoma zanimljivo. . .
Lično pišem Windows XP, Vista, . NET Framework, i to sa navodnicima, jer smatram da ne treba transkribovati. Molim zagovornike da objasne zašto ". NET radni okvir", a ne "Majkrosoft Prozori"? Ježim se od prevoda "radni okvir". U engleskom jeziku POSTOJI imenica "framework" i tačno se zna šta predstavlja, nevezano za računarsku terminologiju. Šta znači "radni okvir"?! Pitajte nekog učenog čoveka šta znači "radni okvir". Ne znači ništa. "Framework" ostaje takav, "Windows" ostaje takav, "Auto HotKey Installer" ostaje takav. Izvinjavam se na tonu. Ukoliko se piše ćirilicom, ne sme da predstavlja problem prebacivanje na latinicu i pisanje ovih reči pod navodnicima. Ukoliko se piše latinicom (moja preporuka za stručne tekstove), problem ne postoji. Iako i sam pišem ćirilicom, na kompjuteru stručne tekstove kucam latinicom, jer su oba pisma ravnopravna i zašto da idem težim putem? Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Ђорђе Божовић на 16.11 ч. 17.01.2009. Ali onda ti uopšte ne trebaju navodnici. U latiničkom tekstu, strano ime se može bilo transkribovati (što je više „u duhu“ našeg jezika, ali ajde) bilo ostaviti u originalu, bez navodnika i bez crtice za odvajanje padežnih nastavaka. U ćirilici, međutim, tako ne može, jerbo iako su pisma ravnopravna, ne mogu se na taj način tek tako mešati u jednom istom tekstu.
Dakle, ukoliko se piše ćirilicom, ipak će predstavljati strog pravopisni problem prebacivanje na latinicu svih tih izraza. Ukoliko se piše latinicom, međutim, problem zaista ne postoji. :) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 16.23 ч. 17.01.2009. Đorđe, upravo to je i meni palo na pamet kad sam već klinuo "pošalji". Ukoliko se piše latinicom, navodnicu su suvišni i to je upravo onako kako smatram da je prirodno. . .
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 17.46 ч. 17.01.2009. Heh, ovo je veoma zanimljivo. . . Lično pišem Windows XP, Vista, . NET Framework, i to sa navodnicima, jer smatram da ne treba transkribovati. Molim zagovornike da objasne zašto ". NET radni okvir", a ne "Majkrosoft Prozori"? Ježim se od prevoda "radni okvir". U engleskom jeziku POSTOJI imenica "framework" i tačno se zna šta predstavlja, nevezano za računarsku terminologiju. Šta znači "radni okvir"?! Pitajte nekog učenog čoveka šta znači "radni okvir". Ne znači ništa. "Framework" ostaje takav, "Windows" ostaje takav, "Auto HotKey Installer" ostaje takav. Izvinjavam se na tonu. Ukoliko se piše ćirilicom, ne sme da predstavlja problem prebacivanje na latinicu i pisanje ovih reči pod navodnicima. Ukoliko se piše latinicom (moja preporuka za stručne tekstove), problem ne postoji. Iako i sam pišem ćirilicom, na kompjuteru stručne tekstove kucam latinicom, jer su oba pisma ravnopravna i zašto da idem težim putem? Тако је. У ЕНГЛЕСКОМ постоји framework, а исто тако постоји и firewall, browser, search engine, download, upload, sign in, и још много много израза, који су као такви усвојени у нашем језику, ПОТПУНО БЕСПОТРЕБНО. ЈЕРБО, у Србији се сви пуфтају „богатством свог језика“ а, са друге стране, много воле да „баратају 'стручним' терминима“, пошто су, тобоже, домаће речи нејасне и неодређене у свом значењу. Ту поготово предњаче компјутераши, уместо да се угледају мало на лекаре, који се труде да свој језик приближе народу, а међусобно се споразумевају на ускостручном ЖАРГОНУ. Зашто ће још framework да буде 'радни оквир', и browser да буде 'прегледач/читач', и firewall 'заштитни зид', и search engine 'претраживач', и download 'преузети', и upload 'окачити/поставити', и сви остали примери, јесте ЗАТО што те изразе користе и стручни часописи, у жељи да њихови читаоци не седе са енглеско-српским речником у руци док покушавају да се снађу у мору БЕСПОТРЕБНИХ англизама. 'Англо-кретенизми' попут фрејмворк, фајервол, браузер, серч-енџин, даунлоуд, аплоуд, сајн ин немају шта да траже у 'народном' језику. Даље, изворно записивање се препоручује онде где појам није довољно познат, па тако нема никаквог оправдања за писањем у изворној графији 'виндоуз Виста' и другим изнесеним у овој теми. То што У СРПСКОМ ти англизми „остају таквим“ је невиђена глупост. Кад сам дошао на немачко говорно подручје, видео сам да они имају чак све називе за типке на тастаури преведене, док се СРБИ, наравно, гнушају свог језика, иако је он „невероватно богат“, па су задржали СВЕ стране називе. КАКО СЕ НЕ ВОДИ РАЧУНА О ЈЕЗИКУ КОД НАС, ОСТАЈУ СВИ ИЗРАЗИ ПРЕУЗЕТИ, ПА ЈОШ СА ИЗВОРНИМ ЗАПИСИВАЊЕМ. Кад видим ћириличко-латинички дебилизам download-овати, добијем оспе. То је најидиотскији могући начин преношења/записивања/говора. П. С. Driver и његов превод на српски 'покретачки програм', имају толико смисла колико и казати 'нарезати диск', кад је стварни поступак 'спаљивање', тј. термички начин уписивања података. Значи, тражи се израз који је јесноставан и схватљив, а не мора по сваку цену да буде енглески калк. Ево, данас купих нову графичку карту, а између осталих има и српског упутства где се помиње инсталација 'покретачког програма'. Дакле, ако се неко време инсистира на том изразу, као што се инстистира, драјвер ће се изопштити. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 17.57 ч. 17.01.2009. Čekaj, sad te ne razumem, je l' ti podržavaš pisanje "Vindouz" ili ne?
Što se tiče nabrojanih prevoda, u potpunosti se slažem sa tobom. Osim "radnog okvira". Termin "framework" postoji odavno i nije vezan za kompjutersku terminologiju. Kod nas izraz "radni okvir" ne postoji. Suprotno tome, pregledač, čitač, pretraživač, postoje. Okačiti, skinuti, preuzeti, sve su to izrazi koji postoje. "Framework" je tzv. buzzword i ne dopire mi do mozga zašto je nekom teško da shvati da nema prevoda za to. Jednostavno nema. Možda bi najbliži bio "okruženje", ali nije sasvim precizan. Miroslave, molim te, reci mi kako bi (i da li bi) preveo "file"? Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 18.03 ч. 17.01.2009. File ја искључиво употребљавам као 'датотека'. То је израз који се „вуче“ још од Амиге, иако није домаћа реч. Наравно да подржавам „виндоуз“. Служим се ћирилицом кад пишем српски језик, па за неко латинично Windows ту нема места, јер је реч свима позната.
А зашто не може 'радни оквир'? Шта мени значи што је то на енглеском framework? Баш ме брига. Имамо добар, једноставан превод за то на српски језик, па га тако и употребљавамо. Зашто не може и 'Отворени уред' него се задржао назив Open Office? Изгледа да једино компјутерашима нису јасни. П. С. 'Корисничко окружење' или 'сучеље' се користи за један други енглески израз. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 18.16 ч. 17.01.2009. Da, za "environment"...
Heh, pa kompjuteraši su i izmislili te reči, a ne lingvisti ;) ... Mislim da ti po svaku cenu tražiš prevod za sve engleske reči i da onda, u nedostatku pravog, koristiš "najmanje loš". Po meni je to pogrešno. Naravno, ti imaš puno pravo da tako radiš, to je tvoje mišljenje i ja ga uvažavam i, na kraju, diskutujemo o tome. Zato si prihvatio "radni okvir" jer je to dobar, jednostavan prevod. To ne znači mnogo. To bi starije žene rekle zgodan prevod. E, sad što nije ispravan, to ne predstavlja toliki problem ;) ... Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 18.19 ч. 17.01.2009. Što se tiče "datoteke", lično nemam svoje mišljenje koje je izgrađeno. U svakodnevnom govoru upotrebljavam "fajl", jer mi datoteka nekako skaradno zvuči...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 18.39 ч. 17.01.2009. Не тражим превод по сваку цену, иако бих могао. Могао бих монитор да зовем заслоном, пошто је то словенска реч за екран, тј. монитор, али не чиним тако. Могао бих и хардвер и софтвер да зовем тврдотворина и мекотворина, па ни то не чиним, иако сам једном давно наишао на овакав превод (отуда ми), и то не у шаљивом контексту, већ у озбиљном тексту.
Молим те да ми покажеш како то 'радни оквир' није исправан превод. Što se tiče "datoteke", lično nemam svoje mišljenje koje je izgrađeno. U svakodnevnom govoru upotrebljavam "fajl", jer mi datoteka nekako skaradno zvuči... По жељи. Датотека је мало подуже, па се многи зарад економичности окрећу краћем фајл. (Не знам је ли грешка у куцању, али каже се скаредно; није згорег мало лекторисања на оваквом форуму. ;)) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 01.49 ч. 18.01.2009. Hej, podržavam svakako, slobodno me ispravi ako nađeš grešku! Nisam znao da se tako kaže, hvala ti.
Možda bi mogao da mi objasniš šta znači "datoteka". U redu, "dato" je od data, podaci, ali šta je to "teka"? Ima kartoteka, itd. Da li je to skup podataka? Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 01.52 ч. 18.01.2009. „Датотека“ је 'један податак' = фајл. Нпр. РАР-датотека = РАР-фајл.
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 01.54 ч. 18.01.2009. Znam šta predstavlja datoteka, ali mi zanima da mi neko objasni značenje reči :) ...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 02.03 ч. 18.01.2009. Датотека је латинско-грчка кованица од 'дата' и 'тека'. Дата, лат. податак; тека, грч. причува.
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 02.10 ч. 18.01.2009. Koristan odgovor. Imaću to na umu kada budem morao da odlučim.
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: alcesta на 02.14 ч. 18.01.2009. http://www.vokabular.org/?search=teka&lang=sr-lat
:) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Вученовић на 18.27 ч. 20.01.2009. Мој професор Недељко Парезановић се противио речи датотека у смислу фајл. Говорио је да и у енглеском постоји израз data-file (што није сваки фајл, већ онај у коме се складиште подаци у ужем смислу) и сматрао је да је примереније да се то преведе са датотека, а да би општији појам file требало да буде тека.
Тај професор је од седамдесетих (можда и од шездесетих) до деведесетих година (опет, можда и у овом веку) прошлог века написао више уџбеника за средњу школу и факултет из области рачунарства и информатике. Он је покушавао да у наш језик уведе термин тека за енглеско фајл. Напомињем да је реч још о времену када је само узан круг људи баратао рачунарском терминологијом, па је он заиста био у позицији да бира термине. Пре десетак година, када је одлазио у пензију слушао сам неко његово предавање и он рече тада да се тека просто временом није примила, а да се реч фајл одомаћила, те је рекао да сад и он користи тај термин — фајл. Све у свему, његово мишљење је било да енглеско file у нашем језику треба да буде тека, а пошто се то није примило у језик, онда усвајамо фајл, али да није добро да у том смислу говоримо датотека. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 18.35 ч. 20.01.2009. E, vidiš, super je to tvoj profesor opisao. I meni datoteka zvuči kao nešto gde se čuvaju podaci, i to baš u užem smislu kako ti to lepo navodiš... Tu mislim na one fajlove koje običan korisnik obično ne dira niti ga zanimaju. Jedan vord ili neki film, ili neki PDF nikako me na asocira na "datoteku"...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 19.49 ч. 20.01.2009. U redu za PDF i film, ali zašto "vord" :) ?
Jedini ispravan prevod za fajl koji se napravi u Wordu je dokument. Zato što se i na engleskom tako naziva - word document. Prevod "tekstualni fajl" se koristi za jednostavne tekstualne fajlove, bez primenjenih stilova ili izbora fonta, i obično nastaju u programu Notepad, ili Beležnica, na srpskom. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 19.57 ч. 20.01.2009. Хтела сам рећи да ми ни ворд не звучи као "датотека" у оном смислу у ком је говорио Вученовићев професор... И ворд, и ПДФ, и АВИ или неки други филм, све ми је то пре фајл него датотека... Мој врло субјективни дојам, да се одмах оградим... :)
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 20.04 ч. 20.01.2009. Da, ali za sve ostale si navela tip fajla, osim za prvi, gde si rekla "Vord". To nije tip fajla, to sam samo hteo da kažem ;) ...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 20.11 ч. 20.01.2009. Da, ali za sve ostale si navela tip fajla, osim za prvi, gde si rekla "Vord". To nije tip fajla, to sam samo hteo da kažem ;) ... него шта је? Документ? Па документ може бити сваки текст у било ком програму за обраду текста... Опен ворд такође, имају и они воркс, или ноутпад, и други... све су то документи, тако да ако кажем документ не зна се накоји програм мслим што није случај са ПДФ... Ту се зна да се мисли на Адобе... Или ја опет нешто не разумем...? ??? Ај, ај, збунио си меееееееееееееееее............. :D Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 20.31 ч. 20.01.2009. Heh, hteo sam da kažem sledeće: ne možeš reći da je fajl "vord". To je kao što programa za obradu slika ima puno, ali ni za jedan od fajlova ne kažemo "fotošop". Zamisli rečenicu "prebaci mi te fotošopove i vordove na disk" :) .
Kaži "vord dokument", tako je najpravilnije ;) . Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Бојан Башић на 20.32 ч. 20.01.2009. Мој професор Недељко Парезановић се противио речи датотека у смислу фајл. ... Тај професор је од седамдесетих (можда и од шездесетих) до деведесетих година (опет, можда и у овом веку) прошлог века написао више уџбеника за средњу школу и факултет из области рачунарства и информатике. Je li to isti Nedeljko Parezanović koji je kroz te udžbenike pokušavao da proturi i prevode mekotvorine i tvrdotvorine (za ’software’ i ’hardware’)? Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 20.33 ч. 20.01.2009. А јел могу да кажем доц? :P
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 22.12 ч. 20.01.2009. Je li to isti Nedeljko Parezanović koji je kroz te udžbenike pokušavao da proturi i prevode mekotvorine i tvrdotvorine (za ’software’ i ’hardware’)? Аaa, знао сам да сам негде у озбиљном контексту прочитао ове преводе (које скоро на некој расправи помињах)... Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 22.24 ч. 20.01.2009. Bruni, možeš da kažeš doc, ja to obožavam, tako se najlakše opiše tip fajla kad nekom objašnjavaš. Ipak je ekstenzija to ;) .
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 23.03 ч. 20.01.2009. Bruni, možeš da kažeš doc, ja to obožavam, tako se najlakše opiše tip fajla kad nekom objašnjavaš. Ipak je ekstenzija to ;) . Исто као и пдф, јпг, тиф, ави, огг, етц... ;) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 23.08 ч. 20.01.2009. Osim etc. Tu treba itd ;) .
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Madiuxa на 23.18 ч. 20.01.2009. Osim etc. Tu treba itd ;) . Их, сад и ти тражиш длаку у ЈАЈУ.... ;D Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 23.24 ч. 20.01.2009. Pa šta ću kad sam umislio da su ovde svi jezički čistunci i da se svaka pravopisna greška surovo kažnjava :P ...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 00.19 ч. 21.01.2009. Pa šta ću kad sam umislio da su ovde svi jezički čistunci i da se svaka pravopisna greška surovo kažnjava :P ... Ниси умислио... ;) :) Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: thunderchase на 00.20 ч. 21.01.2009. ... čast izuzecima ;) ...
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Miki на 00.27 ч. 21.01.2009. :)
Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Вученовић на 10.52 ч. 21.01.2009. Мој професор Недељко Парезановић се противио речи датотека у смислу фајл. ... Тај професор је од седамдесетих (можда и од шездесетих) до деведесетих година (опет, можда и у овом веку) прошлог века написао више уџбеника за средњу школу и факултет из области рачунарства и информатике. Je li to isti Nedeljko Parezanović koji je kroz te udžbenike pokušavao da proturi i prevode mekotvorine i tvrdotvorine (za ’software’ i ’hardware’)? Mislim da je vrlo je malo verovatno da je u pitanju neki drugi. Moram primetiti da je „moj Nedeljko“, koji je gotovo sigurno ista osoba kao i „tvoj Nedeljko“, kada je pre tri ili četiri decenije pisao knjige iz te oblasti, svakako bio u prilično nezahvalnoj situaciji. Naime, svakako je bio prinuđen da čitaocu predstavi sijaset novih pojmova koji u to vreme nisu bili poznati običnom puku, engleski termini tad još nisu bili ustaljeni u našem jeziku, a nekih već ustaljenih srpskih reči takođe nije bilo, nije se mogao poslužiti nekim rečnikom. Stoga ja nikako ne bih dozvolio sebi da mu zamerim što je neke reči u takvoj (ne)prilici nesrećno sklepao. On je imao obavezu da nešto nazove nekako, morao je sam tome da da ime. To što je tada neku reč sklepao nesrećno, ne znači da bi se nje do današnjeg dana držao kao pijan plota. On je eto, savesno izabrao „teku“ za pojam fajla, a „datoteku“ za uži pojam, a kada se vremenom u jeziku ustalila prosto transkribovana reč „fajl“ koju danas svi razumeju, on se, opet savesno, priklonio toj terminologiji. „Datoteku“, reč koja se za potom ustalila kod drugih naših autora i prevodilaca u smislu fajla uopšte, kritikovao je, jer je smatrao da je „teka“ primereniji izbor, iz razloga koje sam naveo u svojoj prethodnoj poruci. Наслов: Одг: Програмерско правописно питање Порука од: Вученовић на 11.20 ч. 21.01.2009. ... Visual Studio = визуелни студио ... ... И шта да радим са нпр. Microsoft Visual Studio? Кад пишем цео назив мислим да би требало да пишем "Мајкрософтов визуелни студио" а кад не наводим да је Мајкрософтов опет дилема да ли "Визуелни студио" или "визуелни студио"? ... ... Microsoft Visual Studio бих писао „Визуелни студио“ зато што је ипак реч о личном имену — наравно, претходно навевши изворну графију — али овог пута на два начина: •Мајкрософтов Визуелни студио, без наводника, или; •„Визуелни студио“ — сада са наводницима, јер ми синтагма не звучи довољно препознатљиво ако је намењена широј читалачкој публици. ... Čudno, primetio sam da ste se negde još pri početku ove teme lako složili sa tim da „Visual studio“ treba prevesti u „Vizuelni studio“. Zar to nije naziv jednog proizvoda? Zar je u redu da to prevodimo, zar ne bi trebalo prosto da ga transkribujemo — „Vižual studio“? Kao „vindous“, ne kažete „prozori“, zar ne? Ne znam za veliko ili malo slovo, to bih ostavio sad po strani. |