|
Наслов: Помоз Бог Порука од: mt на 16.25 ч. 23.01.2009. Интересује ме да ли је израз "Помоз Бог" граматички исправан.
И још једна недоумица - у говору често чујемо 'де си итд. пример: 'Де си Марко, шта се ради? Како се то пише. Да није случајно заједно? Поздрав! ;) Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Madiuxa на 16.49 ч. 23.01.2009. Pomoz' Bog, rekla bih ja. Sad, da li je to ispravno gramatički ili nije, ne znam. Ja bih rekla da nije, ali ima ovde i pametnijih od mene (u pravopisno-gramatičkom smislu, of kors :D).
Ovio drugo je od Gde si, pa samim tim i ne treba da ide spojeno. Mislim da ne treba ni apostrof, s obzirom da ni ajde nema apostrof... Ako grešim, već će me neko ispraviti... :) Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: mt на 16.51 ч. 23.01.2009. а које слово/слова су изостављена - уместо ' ?
Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Madiuxa на 16.53 ч. 23.01.2009. а које слово/слова су изостављена - уместо ' ? Не знам тачно на који од ова два мислиш, па ћу ти рећи за оба: ПомозИ Бог (или Боже) Где си? Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: mt на 18.07 ч. 23.01.2009. ПомозИ Бог? хм... не звучи ми исправно
Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Дарко Новаковић на 18.24 ч. 23.01.2009. Занимљиво је ово.
РМС наводи да се пише помозбог и помоз(и)бог и значи познаник, знанац, а у изреци — ни род ни помоз(и)бог ми (му) није — значи никакве везе, ништа заједничко нема(м) с њим. Међутим, као поздрав пише се помози бог или помоз' бог. Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: mt на 19.26 ч. 23.01.2009. Ок, ако је тако, међутим помозИ Бог ми нема смисла.
Помаже Бог, уреду(или у реду?!), али ово... Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Дарко Новаковић на 19.37 ч. 23.01.2009. У реду.
Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Madiuxa на 21.12 ч. 23.01.2009. ПомозИ Бог? хм... не звучи ми исправно Pa najvereovatnije nije ispravno, ako gledamo strogo gramaticki... Medjutim, recimo da je to neki okamenjeni izraz u narodu i koji znaci pomaze bog, bog ti pomogao ili nesto slicno... A ne bi bilo prvi put da nesto sto je odomaceno u narodu ne bude gramticki/pravopisno tacno... Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: b.n. на 21.23 ч. 23.01.2009. Помози Бог је уобичајено у народним причама, са одговором Бог ти помогао, и то чак толико да се пише Помоз` Бог када је и изостављено.
Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: J o e на 15.34 ч. 25.01.2009. Строго гледано, Помоз(и) Бог није у складу са граматичким системом нашег језика, јер у српском 3. лице нема морфолошки императив, већ само перифрастични (Нек (ти) Бог помогне! или Бог (ти) помогао!, мада овде то и није прави императив). Ипак, с обзиром на то да је српски језик потомак прасловенског, у коме је овај глаголски начин (оптатив) био жив и у трећем лицу, разумљиво је што се тај поздрав у народу задржао, додуше, с елизијом -и. Мислим да је исправно сматрати тај обрт књижевним, наравно, иако је јасно да он одудара од морфолошког и помало од синтактичког система (јер не постоји таква конструкција, али постоји тај гл. начин). Уосталом, од морфолошког система одступају и, нпр., именице мати и кћи у номинативу, па су и даље књижевни наведени облици, баш зато што су наслеђени.
Кад смо већ код тога, ја мислим да није добро употребљавати новију варијанту Помаже Бог при сусрету, јер је то, у ствари, асертивни исказ и означава констатацију, а не жељу, што иначе чине сви остали поздрави у облику елиптичних реченица: [Желим ти] добар дан; добро јутро/вече; лаку ноћ; срећан рођендан... (а то све исто може и са Нек ти је...). Као што ником не би пало на памет да каже Срећан ти је рођендан!, тако не би требало ни Помаже Бог! Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: Вученовић на 18.29 ч. 25.01.2009. Уосталом, од морфолошког система одступају и, нпр., именице мати и кћи у номинативу, па су и даље књижевни наведени облици, баш зато што су наслеђени. Мене сад још занима како то мати и кћи одступају од система и одакле су наслеђени? Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: b.n. на 20.10 ч. 25.01.2009. Кад смо већ код тога, ја мислим да није добро употребљавати новију варијанту Помаже Бог при сусрету, јер је то, у ствари, асертивни исказ и означава констатацију, а не жељу, што иначе чине сви остали поздрави у облику елиптичних реченица: [Желим ти] добар дан; добро јутро/вече; лаку ноћ; срећан рођендан... (а то све исто може и са Нек ти је...). Као што ником не би пало на памет да каже Срећан ти је рођендан!, тако не би требало ни Помаже Бог! Ja se slažem sa Joem u pogledu pozdrava pri susretu i mislim da Pomaže Bog, pored toga što je (vidi gore) zvuči još i nekako suviše ceremonijalno, nekako kao da se proglašava realnost, da tako kažem, što meni lično ide na nerve... >:(U poslednje vreme ima dosta takvih novotarija ali... možda će neko drugi imati nešto da kaže. :) Наслов: Одг: Помоз Бог Порука од: J o e на 23.58 ч. 25.01.2009. Мене сад још занима како то мати и кћи одступају од система и одакле су наслеђени? Овако: системске именице женског рода се у српском завршавају на -а и имају парадигму као жена или на сугласник (одн. на о < л) и имају парадигму као реч. Мати одудара јер се завршава на -и и има основу матер- у косим падежима. Системски номинатив био би матера, -е (као потера, -е), што и постоји у неким дијалектима. Кћи би, да је регуларна именица IV врсте, имала номинатив кћер па би се мењала као реч, речи (и номинатив кћер се чује у говору, мада га норма не прихвата). Спадају, као и сва словенска лексика, у наслеђе из прасловенског (*matī, *dъkt’ī), одн. прајужнословенског језика, а сигурно је и стари српски дуго чувао тај деклинациони тип. |