|
Наслов: Koren riječi Порука од: MarkoD на 19.57 ч. 23.01.2009. Moze li mi iko napisati nesto o korenu reci u srpskom jeziku. Ako moze sto sire. Unapred hvala
Наслов: Одг: Koren riječi Порука од: Ђорђе Божовић на 15.03 ч. 24.01.2009. Koren je reči onaj njen deo na koji se dodaju drugi razni afiksi da bi se tvorila reč, i koji se ne može dalje deliti. Koren je glavni nosilac značenja reči, a afiksi samo koriguju to osnovno značenje do konkretnog koje znači ta reč.
Na primer, u reči „radnik“ uočavamo sufiks -nik kao u imenima drugih vršilaca radnje: obesnik, ratnik, župnik itd. Kada njega odbijemo, ono što je ostalo, i što ne možemo dalje deliti na morfeme jeste koren te reči, rad-, koji uočavamo i u drugim rečima sa sličnim značenjem: rad, radnica, raditi, izraditi, naraditi se i dr. Sve reči nastale od istoga korena čine porodicu reči. Koreni su reči u našem jeziku po postanku sveslovenski, nasleđeni iz slovenskog prajezika, i slični onima u drugim srodnim slovenskim jezicima; ili su, međutim, konkretno u srpskom, pozajmljeni iz susednih jezika, germanskih, romanskih, grčkog, orijentalnih jezika preko turskog itd., ili pak potiču iz paleobalkanskog ilirsko-keltskog supstrata. Oni zajednički slovenski koreni mogu se još dalje pratiti usporedbom sa korenima iz drugih indoevropskih jezičkih grupa do indoevropskog prajezika. Neki su lingvisti pokušali ići i dalje, do nostratičkog prajezika, ali je taj pokušaj ostao u magli pretpostavke. Neki su koreni reči nastali onomatopejom, podražavanjem zvukova iz prirode. Neki su nastali u vezi s drugim korenima slična značenja. Usporedbom srodnih korena reči jezika iz jedne porodice, može se preko korena reči prajezika do kojih se tako dođe, dosta saznati i o kulturi i načinu života te prajezičke zajednice. Tako znamo da su Praindoevropljani imali i upotrebljavali kola i točak, jer srodan koren nalazimo u srodnim jezicima te porodice (tako engl. wheel i srp. kolo potiču od pie. korena *kwekwlo-, a mogla je biti rekonstruisana i reč za osovinu, *ak’s-). Наслов: Одг: Koren riječi Порука од: Ђорђе Божовић на 12.08 ч. 26.04.2009. Naravno, ono što sam ja prevideo, a i pomalo smutio u tom objašnjenju jeste to da ne smemo mešati te povesnojezičke sa tvorbenim morfemama.
U tvorbi reči, afiksi se dodaju na OSNOVE da tvore novu reč — radnik je od glagola raditi (jer znači „onaj koji radi“; ali bi se moglo izvesti i iz imenice rad). Radnik je, dakle, motivisana, a raditi njojzi motivna reč. Na osnovu glagola raditi, rad-, dodat je sufiks -nik da bi se tvorila reč radnik. Ali i radnik i raditi (i imenica rad) u savremenom su jeziku; u tvorbi nema toliko dijahronije da bismo tražili korene i povesni razvoj. KORENIMA pak baratamo u etimologiji i istoriji jezika. Sličnim principima kao u tvorbi, ali svakako ne istima, prepoznajemo korene koji su iz prajezika, to je bitno — dijahronija, povest jezika. Tako ovde prepoznajemo rad- kao koren, ali on nam još ništa ne znači dok ne rekonstruišemo koren iz prajezika od koga je ovaj nastao, i svi njemu srodni iz srodnih jezika. Kada tražimo koren, reč delimo na značenjske čestice kojima utvrđujemo poreklo sve dok je više ne možemo deliti, i to tako što idemo sve dalje i dalje u prošlost. (Neradnik je, recimo, od korena rad- sa prefiksom ne- i sufiksom -nik.) Ali kada tražimo osnovu i opisujemo procese tvorbe reči, polazimo od suvremenog jezičkog osećaja, zanima nas samo poslednji u nizu tvorbenih procesa, pristupamo sinhronijski, i dijahronijski samo koliko je u okviru suvremenog jezičkog osećanja. (Neradnik je od prefiksa ne- na osnovu radnik.) U prošlosti nauke o jeziku, tvorba reči bila je i odviše pomešana sa istorijom jezika i etimologijom. Lingvisti su u potpunosti primenjivali dijahronijski pristup (zato nam je čak i deo o tvorbi reči u prvom tomu Stevanovićeva Savremenog srpskohrvatskog jezika danas pomalo neupotrebljiv), ali danas naravno preovladava sinhronijski, što se ponajviše očituje u Babićevoj Tvorbi riječi, koja je katkad i suviše sinhronijska. (Recimo, kada opijum izvodi od glagola opiti.) Klajnova Tvorba reči je ovoj nauci konačno kod nas dala njezin pravi pristup, sinhronijski sa onoliko malčice dijahronoga tek koliko je potrebno. (Toliko da, primerice, opijum raspoznamo kao reč stranog porekla, za razliku od glagola opiti, pa da ih ne svrstavamo u istu porodicu — što ne znači da Babić greši, on samo ima drugojačiji pristup! I zato je i lingvistika podjednako suptilna nauka koliko i filozofija ili nauka o književnosti ili katkad i psihologija, ili zašto da ne, i kulinarstvo. :)) Наслов: Одг: Koren riječi Порука од: Ђорђе Божовић на 12.18 ч. 26.04.2009. Koreni su reči u našem jeziku po postanku sveslovenski, nasleđeni iz slovenskog prajezika, i slični onima u drugim srodnim slovenskim jezicima; ili su, međutim, konkretno u srpskom, pozajmljeni iz susednih jezika, germanskih, romanskih, grčkog, orijentalnih jezika preko turskog itd., ili pak potiču iz paleobalkanskog ilirsko-keltskog supstrata. Ovo mi je takođe zapalo za oko, i ovde sam ostao nedorečen... :) Nisu koreni pozajmljeni iz susednih jezika niti nasleđeni iz praslovenskoga — pozajmljene su i nasleđene reči. A korene tih reči onda pronalaze lingvisti koje ta stvar zanima. Jer, nijedan jezik ne sastoji se od korena, nego od reči. Na primer, ne postoje srpski koreni, i ne postoji koren u srpskom jeziku — koreni postoje kao rekonstruisane jedinice, ne stvarne već su ih tako definisali lingvisti, u praindoevropskom i praslovenskom jeziku, odakle su kao reči nasleđeni u srpski i ostale slovenske jezike. Ni praslovenski dok je bio govorni jezik Slovena nije imao korene, već svoje reči; ali kako su se od njega razvili današnji slovenski jezici sa svojim rečima, tim rečima mi možemo tražiti korene u praslovenskome, ali korene koji su, dakle, „zamišljeni“ jer ih tako samo lingvisti definišu — starim Slovenima ništa oni ne bi značili, nisu se oni korenima sporazumevali nego rečima. :) Наслов: Одг: Koren riječi Порука од: Ђорђе Божовић на 15.18 ч. 07.05.2009. Elem, zato kada ja, recimo, objašnjavajući etimologiju neke reči, napišem da potiče od korena koji znači to i to ili sl., verovatno i nisam sasvim tačan, jer koreni zapravo ne znače ništa i ne nose značenja, prosto zato što nisu deo jezika; već samo mogu da se odnose na neko značenje, jer su sadržani u srži reči na koje se odnose, pa tako i u srži njihova značenja, ali oni sami ne nose značenje, zato što nisu lekseme.
Ali to ja malo pojednostavim, pa ispričam „narodski“, i to ćete mi oprostiti, jelda? ;) |