|
Наслов: S poštovanjem... Порука од: nensi на 20.47 ч. 31.01.2009. Gotovo sam sigurna da ''S postovanjem'' ide bez apostrofa, ali posto moj sef kaze da je on ucio da se pise sa. . . molim Vas za potvrdu ispravnog stava.
S i sa su ravnopravni, ali nisam nigde uspela da nadjem dokaz. . . Inace, pohvaljujem mogucnost ovakve komunikacije. I sama se trudim i negujem gramaticku ispravnost jezika. Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 20.56 ч. 31.01.2009. Нема апострофа јер је и с реч, а не скраћено од СА, и обично је боље рећи с него СА, осим кад се нађе испред речи које почињу са С, Ш, Ж и З (мислим да нисам заборавила ни једно слово) јер је лакше изговорити.
С поштовањем, Брунхилда Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Miki на 21.00 ч. 31.01.2009. У праву си ти, Невенка — пише се без апостофа. Са је дужи облик предлога с, као што је и ка дужи облик предлога к итд. Можеш се позвати на шестотомни Речник Матице српске, примерице, свеска пет, страна 593. Дефиниција и значења се дају на три стране.
Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 21.09 ч. 31.01.2009. Ех, да. А то што је он тако учио у школи, може да окачи мачку о реп, јер овде само на форуму има барем десет људи (све заједно са мном) који су исто тако учили у школи да је погрешно рећи задњи у смислу последњи, па то није тачно. А није једина ствар коју су нас из правописа учили погрешно...
Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Вученовић на 22.45 ч. 31.01.2009. Да, много нас се на овом форуму присетило разних глупости из школе. Да задњи није правилно у смислу последњи, да пуно не може бити употребљено у смислу много, да време не може бити цело, да је обадва некакав плеоназам. Ипак, за себе бар могу да кажем да знам да су ме увек у школи учили да се предлог с пише без апострофа. Још од млађих разреда основне школе.
Стога ми тај поздрав с' поштовањем, на који нажалост врло често наилазим, оставља јак утисак неписмености. S i sa su ravnopravni, ali nisam nigde uspela da nadjem dokaz. . . Скоро да јесу, али не баш сасвим. Наиме, препоручује се краћи облик тог предлога — с, што значи да је с ипак мало равноправније него са. ;) И неки други српски предлози који се завршавају сугласником имају своју продужену варијанту с додатим а — пред(а), к(а), под(а), над(а), уз(а). Разлог: У случају једнословних предлога, с и к — ако се неки такав предлог нађе испред речи која почиње неким словом које се у изговору стапа са тим сугласником он се потпуно губи, нпр. „бурек с сиром“ бисмо изговорили „бурек сиром“, „аутобус креће с Зеленог венца“ изговорили бисмо „... креће Зеленог ...“. У случају пред, под, над, уз — кад се такав предлог нађе испред неке речи која почиње „незгодним“ сугласником, претворио би се у пре, по, на, у — а то су сасвим други предлози који постоје у нашем језику. Међутим, у модерном језику се у овим случајевима ипак ређе употребљавају дужи облици за ове предлоге, чак и пред „незгодним“ сугласником (заправо је јасно који је предлог у питању због падежа — „пред турчином“, што је у изговору „претурчином“, чешће него „преда турчином“ — ипак је јасно да није у питању предлог „пре“ иза кога не иде инструментал). Примећујем ја још да предлог „из“ нема тај продужени облик иако реч „и“ постоји. То објашњавам тако што је „иза“ други предлог, а оно „и“ бар није предлог него везник, па ће се нека забуна тешко направити. Поменуте продужене облике, осим што их каткад користимо пред неким сугласником који се стапа с предлогом или бар с његовим задњим словом, користимо испред инструментала личне заменице „ја“. Она у инструменталу гласи „мном“ — са мном, преда мном, нада мном. Та реч мном је изгледа специфична по томе што не може да понесе нагласак, па га онда мора преузети предлог. Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: alcesta на 22.50 ч. 31.01.2009. Meni se ipak čini da se ovo pravilo kad treba a kad ne upotrebiti duži oblik sve manje poštuje. Verovatno zato što u pisanom jeziku ljudi manje obraćaju pažnju na to kako bi nešto zvučalo da je naglas pročitano. Pa i meni samoj nekad bolje zvuči sa iako iduća reč ne počinje nijednim od teže izgovorljivih suglasnika. Ni lektori više na tome toliko ne insistiraju, iako sam se uvek trudila da pazim. A da ne pominjem obrnute slučajeve, kad se piše s umesto sa iako posle toga ide ž, s, š, što mi stvarno bode oči...
Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 23.04 ч. 31.01.2009. Примећујем ја још да предлог „из“ нема тај продужени облик иако реч „и“ постоји. То објашњавам тако што је „иза“ други предлог, а оно „и“ бар није предлог него везник, па ће се нека забуна тешко направити. Mada ja i tako pišem: „probuditi se iza sna“, „iza stanovitih razloga“ itd. Unosim konfuziju među predloge. :D Поменуте продужене облике, осим што их каткад користимо пред неким сугласником који се стапа с предлогом или бар с његовим задњим словом, користимо испред инструментала личне заменице „ја“. Она у инструменталу гласи „мном“ — са мном, преда мном, нада мном. Та реч мном је изгледа специфична по томе што не може да понесе нагласак, па га онда мора преузети предлог. To je zato što „mnom“ počinje suglasničkom grupom nezgodnom za izgovor kada joj se još pridruži i suglasnik iz predloga: *s mnom, *pred mnom. Zato i tu dolazi ovaj privezak „a“. Isto važi i za neke druge reči koje počinju suglasničkim grupama, recimo *s psom je takođe teško za izgovor i kaže se „sa psom“, pa i njih treba dodati onom spisku reči na s-, z-, š- i ž- ispred kojih ide „sa“ a nikad „s“, odnosno na k-, g- i h- ispred kojih ide „ka“ a nikad „k“. Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Вученовић на 00.11 ч. 01.02.2009. Поменуте продужене облике, осим што их каткад користимо пред неким сугласником који се стапа с предлогом или бар с његовим задњим словом, користимо испред инструментала личне заменице „ја“. Она у инструменталу гласи „мном“ — са мном, преда мном, нада мном. Та реч мном је изгледа специфична по томе што не може да понесе нагласак, па га онда мора преузети предлог. To je zato što „mnom“ počinje suglasničkom grupom nezgodnom za izgovor kada joj se još pridruži i suglasnik iz predloga: *s mnom, *pred mnom. Zato i tu dolazi ovaj privezak „a“. Isto važi i za neke druge reči koje počinju suglasničkim grupama, recimo *s psom je takođe teško za izgovor i kaže se „sa psom“, pa i njih treba dodati onom spisku reči na s-, z-, š- i ž- ispred kojih ide „sa“ a nikad „s“, odnosno na k-, g- i h- ispred kojih ide „ka“ a nikad „k“. Да, тачно, са псом. Међутим, чини ми се да је „мном“ једина реч која нагласак препушта предлогу. Зато сам мислио да је ствар у томе. Изговара се „сАмном“. С друге стране, кажемо „сапсОм“, нагласак није на предлогу. Дакле, ствар је ипак у томе што реч почиње с два сугласника. Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 02.10 ч. 01.02.2009. Nije jedina, akcenat mnogih reči prenosi se na proklitike kada su one silazno akcentovane (jer znamo kako unutrašnji slog ne trpi silazni naglasak): bèz menē, ȕ šumi, sȁ tīm, ìz kućē /iskuće/ i sl. Samo što u savremenom jeziku to uglavnom više nije običaj, i ta praksa čuva se još jedino u ovim dvama slučajima:
1) ispred „mnom“: sȁ mnōm, zȁ mnōm, pȍda mnōm. 2) u odričnim oblicima glagola: nè dām, nè padā, nè čujū, nè jedū i dr. (I. Klajn, Gramatika srpskog jezika za strance, str. 28: Prenošenje akcenta na proklitiku) Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: nensi на 12.10 ч. 01.02.2009. Hvala, bili ste divni!
Veoma je korisno komunicirati ovako i razresiti sve dileme. . . Volela bih da i dalje ucestvujem u radu, bilo kroz pitanja ii razresenje nedumica ili pomoc. Srdacan pozdrav svima! Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: J o e на 12.35 ч. 01.02.2009. bèz menē, ȕ šumi, sȁ tīm, ìz kućē /iskuće/ i sl. Po standardnom pravilu prenošenja akcenata biće ù šumi (jer je taj kratkosilazni od starog akuta koji se kratio), sà tīm, a dužina u G. sg. zam. ja je dijalekatska (dozvoljeno je bez mène, bez mȅne i bèz mene). Samo što u savremenom jeziku to uglavnom više nije običaj, i ta praksa čuva se još jedino u ovim dvama slučajima: 1) ispred „mnom“: sȁ mnōm, zȁ mnōm, pȍda mnōm. 2) u odričnim oblicima glagola: nè dām, nè padā, nè čujū, nè jedū i dr. (I. Klajn, Gramatika srpskog jezika za strance, str. 28: Prenošenje akcenta na proklitiku) Koliko god bio autoritet na većini jezičkih polja, za prozodiju je I. Klajn prilično klimav. U citiranoj gramatici sam našao dosta primera koji pokazuju da za neke reči daje akcenat sasvim proizvoljno (ili možda s nastojanjem da menja postojeći standard). Evo, i u navedenim primerima on skoro redovno zaboravlja dužine, što nije u skladu s ozbiljnošću te knjige u svim drugim pogledima. Наслов: RE: S poštovanjem... Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.44 ч. 01.02.2009. Hvala, bili ste divni! То смо радили с најбољом намером.Veoma je korisno komunicirati ovako i razresiti sve dileme. . . Volela bih da i dalje ucestvujem u radu, bilo kroz pitanja ii razresenje nedumica ili pomoc. Srdacan pozdrav svima! И ми бисмо волели да нам се придружиш. Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 14.00 ч. 01.02.2009. Po standardnom pravilu prenošenja akcenata biće ù šumi (jer je taj kratkosilazni od starog akuta koji se kratio), sà tīm, a dužina u G. sg. zam. ja je dijalekatska (dozvoljeno je bez mène, bez mȅne i bèz mene). Eh, nikad se neću osloboditi dužina. Ja ih u dijalektu imam više nego u standardnom jeziku i nikad se ne krate. Tako često nisam siguran za neku dužinu koju izgovaram je li zaista na mestu ili je dijalekatska. Isto tako i sa užičkim velarnim „l“. :) Znam kako treba da izgovorim „l“ ali to umem samo kad se nateram. U običnom govoru stalno izgovaram dijalekatsko velarno „l“ i ne mogu se nikako ni toga osloboditi. Ove dve stvari uvek me prate. Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 14.01 ч. 01.02.2009. Eh, da. A zaboravili smo da pomenemo još i to kako neki poput Klajna preporučuju upotrebu dužeg oblika „sa“ mesto „s“ i ispred reči koje počinju samoglasnikom, radi lepše zvučnosti.
Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 14.37 ч. 01.02.2009. Eh, da. A zaboravili smo da pomenemo još i to kako neki poput Klajna preporučuju upotrebu dužeg oblika „sa“ mesto „s“ i ispred reči koje počinju samoglasnikom, radi lepše zvučnosti. Pa meni je zvučnije da ne ide samoglasnik do samoglasnika... A šta ako reč počinje sa A? To je tek smešno... Nego Đole, kako ide to velarno L? Znam da je teško opisati al aj probaj, pliz... Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 15.43 ч. 01.02.2009. Kao „l“ izgovara se s vrhom jezika na alveolama gornjih sekutića, ali zadnji deo jezika kreće se prema zadnjem nepcu i zato je velarizovano. Taj se glas pojavljuje kao alofon od „l“, recimo, u susedstvu zadnjih samoglasnika, ali u nekim dijalektima i znatno češće, čak i sa statusom foneme. U dijalektima duž Podrinja, zabeležen je velarni izgovor „l“ koji čak potpuno potiskuje alveolarno „l“. Velarno je „l“ na kraju sloga, inače, razlog zbog kojega je u štokavskim dijalektima, kao i mnogim drugim slovenskim dijalektima, došlo do promene „l“ u „o“, jer je ono podložno vokalizaciji do polusamoglasnika „w“ ili, potpunoj, do samoglasnika „o“.
Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 15.51 ч. 01.02.2009. Џоле, заборавио си да ја нијесам лигвиста и ја ти те ваше рећнике ниш'не капирам... Како изговараш то веларно Л? Лепо кажеш да наше нормално Л изговарамо са врхом језика на горњим секутићима — како се изговара веларно Л? Где је језик, где секутићи?
Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 15.55 ч. 01.02.2009. Vrh jezika je na alveolama sekutića, kao sa „običnim“ L, ali zadnji deo jezika izdiže se prema zadnjem nepcu (velumu).
Poslušaj na Vikipediji, mislim da se članak zove „Velarized alveolar lateral approximant“. Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 15.57 ч. 01.02.2009. Vrh jezika je na alveolama sekutića, kao sa „običnim“ L, ali zadnji deo jezika izdiže se prema zadnjem nepcu (velumu). Poslušaj na Vikipediji, mislim da se članak zove „Velarized alveolar lateral approximant“. Nešto mi se sve čini da je to L kao katalonsko L... :D Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 16.00 ч. 01.02.2009. Ne mogu da čujem to sa vikipedije. Oni imaju tu neku glupavu ekstenziju ogg koju ja ne znam kako da reprodukujem...
Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Ђорђе Божовић на 16.08 ч. 01.02.2009. Nešto mi se sve čini da je to L kao katalonsko L... :D Tačno, u mnogim katalonskim dijalektima velarno [ɫ] jeste alofon od /l/ u susedstvu zadnjih samoglasnika ili na kraju sloga, dok je u istočnim katalonskim dijalektima (recimo na Majorci) i svako /l/ postalo velarno kao u mome dijalektu. :) Наслов: Одг: S poštovanjem... Порука од: Madiuxa на 16.10 ч. 01.02.2009. Eto vidiš... :D
|