|
Наслов: Poimeničena reč Порука од: language_master на 14.36 ч. 11.02.2009. u recenici podvuci rec nastalu poimenicavanjem. . recenica glasi *Citavog jutra niko o tome nije hteo da prica*. . . i u jednom testu u resenju nadjem da je to rec TOMe. . kako to nije mi jasno. . . :-\
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Miki на 18.30 ч. 11.02.2009. Да ли је овде реч о „правом“ поименичавању — и мене копка. Заменица/речца то јесте овде одговор на питање о коме/о чему није хтео да прича, али томе овде ипак остаје заменица (у ср. р. лок.). *Позаменичавање?
Ни мени није баш најјасније. Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: language_master на 18.47 ч. 11.02.2009. tako je. . . . na isti nacin mislimo. . . . ako je poimenicena,onda treba da bude imenica. . to svakako sotaje zamenica u ovom slucaju. . . skroz nerazumljivo pitanje
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Оли на 21.25 ч. 11.02.2009. Поименчавање значи да нека реч која није именица почне да се понаша као именица у смислу да има промену попут именице и сл. Мени су најблискији примери скраћеница које су поименчене зато што се могу мењати кроз падеже и својим обликом изгледају као именице. У Нолиту, из Нолита итд. Конкретно овај пример који даје језички мајстор ;D, није ми познат.
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: alcesta на 21.58 ч. 11.02.2009. Da, pitanje je bez glave i repa. Hajde de, možemo reći, kao što je Oli kazala, da se išlo logikom kako se poimeničavanjem dobijaju imenske reči (dakle ne samo imenice već sve reči koje se ponašaju kao imenice: pridevi, brojevi, zamenice) ali u konkretnom slučaju to nije tačno jer je zamenica ostala zamenica, to što ima promenu po padežima je sasvim normalno.
A nije tačno ni teorijski jer se poimeničavanje ipak odnosi samo na dobijanje imenica a ne svih imenskih reči, za prideve se npr. kaže popridevljenje ili popridevljavanje, zavisno od udžbenika. Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Ђорђе Божовић на 22.04 ч. 11.02.2009. Poimeničavanje je takođe i vrsta tvorbe reči konverzijom — imenice „dȍbro“ i „mlȃda“ nastale su konverzijom, tj. poimeničenjem prideva „dobro“, s. r., odnosno „mlada“, ž. r. Ovaj ovde primer sa „tome“ ni meni nije poznat; u toj rečenici jedina imenica koju primećujem jeste — „jutro“.
Eventualno možda „niko“ (ali i to je zamenica) može ispasti da je nastalo poimeničavanjem, ako je sastavljač testa bio nedovoljno pažljiv pa se zaleteo za subjektom. Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Miki на 22.30 ч. 11.02.2009. Без жеље да вређам, али имам утисак како састављачи питања понекад теже за претераном оригиналношћу, или нечим сличним, — не знам како бих то назвао — нарочито ако се ради о питањима за какво такмичење из српског језика, а ми се после ударамо у главу зашто је ђацима граматика одбојна или је не знају: наравно да им је одбојна кад их неко стално засипа двосмисленим питањима (чак погдегде и нетачним питањима или одговорима!), а да није образложио одговор. У случају да такав одговор није задовољавајући за ученика, или је, у најгорем случају, нетачан (због двосмислено/погрешно сроченог питања) — a priori важи да је састављач „непогрешив, тј. ’није погрешио’ јер се иначе питање и не би нашло у збирци“, па се тако ђаци нађу у небраном грожђу те омрзну предмет.
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Madiuxa на 22.36 ч. 11.02.2009. Слажем се с Микијем. Ово је тотално безвезе. Није чудо што нам деца не воле ни граматику ни правопис...
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Miki на 22.57 ч. 11.02.2009. ... безвезе... Надам се да је куцачка грешка :), ал’ ја да кажем: пише се одвојено, без везе. Само да не забраздимо с овим ван теме! Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Madiuxa на 22.59 ч. 11.02.2009. ... безвезе... Надам се да је куцачка грешка :), ал’ ја да кажем: пише се одвојено, без везе. Само да не забраздимо с овим ван теме! Није, него је подсвесно неслагање с правилом... :) Мис'ииим, кад неки могу упорно да пишу СрБски уместо српски, могу и ја безвезе. Ако ништа друго, има више логике него СрБски... ;) Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Miki на 23.03 ч. 11.02.2009. Да, „СрБски“ је баш безвезе! ;D И доста са оф-топиком (уф, каква реч! :P :-X)! ;D
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Ђорђе Божовић на 20.52 ч. 25.02.2009. U pravu je rešenje testa, pogrešili smo mi. :(
„Tome“ je ovde poimeničeni relativizator u službi nepravog objekta u odnosnoj zavisnoj rečenici, Popović o tome piše u žutoj gramatici u delu o odnosnim rečenicama! Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Madiuxa на 20.55 ч. 25.02.2009. Ма дај, Ђоле, па то је за оне на факултееееету... Шта је то поименичени релативизатор у служби неправог објекта? Што би један мој друг реко... Немоооо да ме псујеш! :D
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: alcesta на 21.14 ч. 25.02.2009. A zašto zamenica ne može da bude u službi nepravog objekta takva kakva je, bez relativizovanja? :)
Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: Ђорђе Божовић на 08.10 ч. 26.02.2009. Radi se o tome da ovde nije u pitanju poimeničavanje u svetlu tvorbe reči (na što smo mi sve vreme mislili), već poimeničavanje u svetlu sintakse. (Slažem se, Bruni, to je za one na fakulteeetu, i neverovatno je kako ga je neko strpao u gimnazijalski test.)
To je neiskazana odnosna rečenica sa imeničkom vrednošću, i zato se s glavnom rečenicom povezuje imeničkim korelativom (imeničkom zamenicom) ili pridevskom ili pokaznom zamenicom za koju se onda kaže da je poimeničena, jer u rečenici sa imeničkom vrednošću ima imeničku službu i ponaša se kao imenički korelativ; zato što osim što je korelativ ili relativizator kojim se povezuju glavna i odnosna rečenica, ona je i glavni konstituent zavisne rečenice, i u tome se ogleda njena poimeničenost. Наслов: Одг: Poimeničena reč Порука од: alcesta на 13.54 ч. 26.02.2009. Radi se o tome da ovde nije u pitanju poimeničavanje u svetlu tvorbe reči (na što smo mi sve vreme mislili), već poimeničavanje u svetlu sintakse. (Slažem se, Bruni, to je za one na fakulteeetu, i neverovatno je kako ga je neko strpao u gimnazijalski test.) Aaaaaa, ovo je znači onaj deo o imeničkim konstituentima zbog koga sam pala na ispitu kod Popovića! :P ;DTo je neiskazana odnosna rečenica sa imeničkom vrednošću, i zato se s glavnom rečenicom povezuje imeničkim korelativom (imeničkom zamenicom) ili pridevskom ili pokaznom zamenicom za koju se onda kaže da je poimeničena, jer u rečenici sa imeničkom vrednošću ima imeničku službu i ponaša se kao imenički korelativ; zato što osim što je korelativ ili relativizator kojim se povezuju glavna i odnosna rečenica, ona je i glavni konstituent zavisne rečenice, i u tome se ogleda njena poimeničenost. Šalu na stranu, mislim da je srednjoškolcima sasvim dovoljna pojava poimeničavanja u okviru tvorbe reči. Ovo je mnogo i za fakultet ako neko baš ne studira srpski... :( |