|
Наслов: Evo su Порука од: Duja на 10.07 ч. 20.02.2009. Imao sam podužu raspravu sa prijateljima iz Smedereva o upotrebi konstrukcija kao što su "evo su olovke", "eno su komšije", i uzalud ih ubeđujem da "evo, eno, eto" mogu biti praćeni samo imenicom/zamenicom u genitivu, tj. "evo olovaka", "eno komšija". "A gde ti je tu glagol?" "Pa nema ga, to su krnje rečenice. . . ". Onda ja pitam, "Da li kažete 'evo sam ja' ili 'evo mene'?" Dakle, ja u klin, oni u ploču, a rešavanje po analogiji ni sa čim ne ide, jer su prosto te konstrukcije takve, samo sebi slične. . . Moja poenta je da je, prosto, u gramatici kao jedino pravilno izabrano to evo+genitiv, koje se javlja na većem delu našeg jezičkog prostora, a da je "evo su" lokalizam. . .
1) Ima li nešto o tome zabeleženo po stručnoj literaturi? (A ne posedujem veće količine iste :P ). 2) Koliko је u stvari raširena konstrukcija "evo su" po lokalnim govorima? Moj utisak je da je to jedan deo centralne Srbije. . . samo koliki? Наслов: Одг: Evo su Порука од: mama Helen на 10.20 ч. 20.02.2009. Mislim da si ti gramaticki u pravu, ali neka presude strucnjaci.
A da li je lokalizam u pitanju ili je to narodni govor, a ne knjizevni. Cini mi se da kazu: "Eno olovka"(bez glagola), ali u mnozini :" Eno su olovke" (sa glagolom). Ali nisam cula da neko kaze drugacije do :" Eto je olovka" ( nisam cula da neko kaze: "Eto olovka"). Isto, kod mene u kraju, kazu:" Eno ga komsija" i " Eno je komsika" a kad, recimo, dolazi, onda:" Evo komsije", ili " Eto nama komsike" Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 11.17 ч. 20.02.2009. Има, има у граматикама. Ево, сад ћу покушати да пронађем како тачно гласи правило.
Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 11.37 ч. 20.02.2009. Не успех да нађем у граматикама, али нађох примере у речнику и рећи ћу оно што ја знам, али неко ће се наћи да ти цитира из граматике, јер сам сигурна да сам то код неког лингвисте читала, али сам заборавила код кога и где.
Те реченице које помињеш зову се непотпуне. Кад се не би смело тако говорити, онда не бисмо смели ни да кажемо: Добар дан. Да. Не. и слично. Дакле, то је у вези с "њиховом" погрешном идејом да то нису реченице. Мислим једино да грешиш за генитив. Ту може и генитив и акузатив. Заправо, иза тих речца (у случајвевима на које се односи твоје питање) иде прави објекат, дакле генитив без предлога или акузатив без предлога. Ево (ти) хлеб. Ево хлеба. Ево, ето, ено, гле, све су то речце истог типа, речце за показивање/указивање. Примери из речника: Ево сунца. Ево шећер, на. (дакле акузатив може) Ево ти оно што сам ти... (Овде је датив иза, али ево се односи на реч оно, а ово ти је само коме ево, тј. коме дајеш то нашта указујеш овом речцом) Сео је ево овако. Учитељ је ту ево већ четири године. Дело излази, ево, и у српском преводу. Ево, истину ћу казати. Оно што одмах пада у очи јесте да се ни у једном примеру не појављује глагол нити било шта слично ономе што "они" говоре. Потпуно си у праву, ако "они" инсистирају, навешћу ти шта који пример значи. Наслов: Одг: Evo su Порука од: emm на 10.43 ч. 21.02.2009. Онда би они рекли и: ево је он? :D
Можда би рекли: ево га он, али то не би био глагол, него заменица. Ево сам. Ево си. Ево је Марија. Ево је Милош. Ево је дете. :o Наслов: Одг: Evo su Порука од: J o e на 12.25 ч. 21.02.2009. Свакако глагол не може ићи после ево, ето, ено. То сигурно пише у жутој граматици, мрзи ме да тражим и прекуцавам.
Те реченице које помињеш зову се непотпуне. У новије време (од Поповићеве синтаксе) те се реченице зову специјалним јер ништа у њима није изостављено. Добар дан и сл. јесу елиптичне (непотпуне) реченице јер се глагол подразумева, а код специјалних уопште нема потребе за глаголом (такве су, на пример, Лепог ли дана!, Незналице једна!) Мислим једино да грешиш за генитив. Ту може и генитив и акузатив. Заправо, иза тих речца (у случајвевима на које се односи твоје питање) иде прави објекат, дакле генитив без предлога или акузатив без предлога. Ево (ти) хлеб. Ево хлеба. Ево, ето, ено, гле, све су то речце истог типа, речце за показивање/указивање. Ево сунца. Ево шећер, на. (дакле акузатив може) Није ми при руци Стевановић, тако да не могу баш да потврдим да не може ништа осим генитива, али ако би ишта могло, то, без сумње, не би био акузатив, него номинатив. У примеру са шећером нема спора да се ради о номинативу (уп. слично Ево рука! са *Ево руку!). Наслов: Одг: Evo su Порука од: emm на 12.38 ч. 21.02.2009. Али када кажемо: Ево ти хлеб, говоримо о предмету, мислим да би у томе била кључна разлика. Не можемо рећи: Ево човек, јер човека не можемо да пружимо неком. С тим да у неким случајевима и жива бића можемо да пружимо, па можда тако можемо да кажемо: Ево ти беба (придржи бебу), Ево ти куче (на поклон) и слично. Када се човек сам појављује, дакле нико га никоме не пружа, онда би ишао генитив: Ево Марка.
Објаснила сам зашто не иде уз глагол бити, јер би онда том логиком било: Ево је Јован. Па тако не може ни Ево сам. Наслов: Одг: Evo su Порука од: Madiuxa на 13.28 ч. 21.02.2009. Koliko se ja secam, pravilno je reci evo ih, a ne evo su. Evo njih, evo ih.... Eto njega, Eto ga, od eto njega ne eto je on, eto nje...
Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 17.07 ч. 21.02.2009. Није ми при руци Стевановић, тако да не могу баш да потврдим да не може ништа осим генитива, али ако би ишта могло, то, без сумње, не би био акузатив, него номинатив. У примеру са шећером нема спора да се ради о номинативу (уп. слично Ево рука! са *Ево руку!). Мислим да је ипак у питању акузатив. Чак и у примеру са шећером. Ево шећер, на. значи Ево ти дајем шећер. Кога, шта дајем, кога, шта ти ево? Узмимо да је у питању човек: Ево Петра. То је облик и генитива и акузатива. Ево Петар већ може мало теже, зар не? Такође ако употребимо заменицу: Ево га. Не може Ево он. Наслов: Одг: Evo su Порука од: J o e на 17.21 ч. 21.02.2009. Мислим да је ипак у питању акузатив. Чак и у примеру са шећером. Ево шећер, на. значи Ево ти дајем шећер. Кога, шта дајем, кога, шта ти ево? Узмимо да је у питању човек: Ево Петра. То је облик и генитива и акузатива. Ево Петар већ може мало теже, зар не? Такође ако употребимо заменицу: Ево га. Не може Ево он. Већ је неко рекао да номинатив важи за неаниматне именице. Сложио бих се с тобом, Оли, само кад би ми дала један једини пример именице III врсте која уз ове речце стоји у акузативу. Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 18.26 ч. 21.02.2009. Занимљиво. Нисам о томе резмишљала, рекох да сам одговарала без гледања у литературу. Но, не бих рекла ни да може номинатив. Као што кажемо Ево жене, али не и Ево жену, не верујем да можемо рећи Ево жена. Рекла бих пре да акузатив важи за неаниматне именице, мада тај податак нисам знала, али сада ми делује логично.
Но, сад кад боље размислим, изгледа да алтернирају акузатив и генитив где и иначе могу да алтернирају. Можемо ми ипак употребити глагол иза овог ево: Ево иде Петар... а онда ћемо збиља употребити номинатив, али који се слаже с глаголом ићи, а не с речцом ево. ??? Наслов: Одг: Evo su Порука од: J o e на 19.42 ч. 21.02.2009. Можемо ми ипак употребити глагол иза овог ево: Ево иде Петар... а онда ћемо збиља употребити номинатив, али који се слаже с глаголом ићи, а не с речцом ево. ??? Не може субјекат да се слаже с предикатом, него је обрнуто. Како било, у реченицама с глаголом више нема специјалне конструкције и не поставља се питање који падеж иде уз речце. Мислим да је ипак у питању акузатив. Чак и у примеру са шећером. Ево шећер, на. значи Ево ти дајем шећер. Кога, шта дајем, кога, шта ти ево? Још једанпут, ово нису елиптичне реченице и нису преобликоване/скраћене од предикатских, тако да акузатив уз давати не доказује ништа јер нема везе са конструкцијом о којој говоримо. (А не знам шта треба да представља реченица: Кога/шта ти ево?) Као што кажемо Ево жене, али не и Ево жену, не верујем да можемо рећи Ево жена. Рекла бих пре да акузатив важи за неаниматне именице, мада тај податак нисам знала, али сада ми делује логично. Ако се слажеш да Ево + номинатив (или, по твоме, акузатив) важи само за неаниматне именице, зашто помињеш им. жена, која је аниматна? Дакле, треба расправити шта је од овога граматично: (*)Ево тегла, Ево тегле, (*)Ево теглу. Ја гласам за прво и друго. (А као доказ за прво прилажем пример из РМС s. v. ето: Ето зора, из Радичевића). Узгред, Речник САНУ (под ено) каже: најчешће уз генитив, понекад уз номинатив. Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 11.05 ч. 22.02.2009. Можемо ми ипак употребити глагол иза овог ево: Ево иде Петар... а онда ћемо збиља употребити номинатив, али који се слаже с глаголом ићи, а не с речцом ево. ??? Не може субјекат да се слаже с предикатом, него је обрнуто. Како било, у реченицама с глаголом више нема специјалне конструкције и не поставља се питање који падеж иде уз речце. Да, када је у питању конгруенција, али ја сам овде говорила о рекцији. Мислим да је ипак у питању акузатив. Чак и у примеру са шећером. Ево шећер, на. значи Ево ти дајем шећер. Кога, шта дајем, кога, шта ти ево? Још једанпут, ово нису елиптичне реченице и нису преобликоване/скраћене од предикатских, тако да акузатив уз давати не доказује ништа јер нема везе са конструкцијом о којој говоримо. (А не знам шта треба да представља реченица: Кога/шта ти ево?) [/quote] Ја сам их допуњавала. Нисам схватила у твом јучерашњем посту да ни оне нису непотпуне, а тога се не сећам, па ти верујем. Као што кажемо Ево жене, али не и Ево жену, не верујем да можемо рећи Ево жена. Рекла бих пре да акузатив важи за неаниматне именице, мада тај податак нисам знала, али сада ми делује логично. Ако се слажеш да Ево + номинатив (или, по твоме, акузатив) важи само за неаниматне именице, зашто помињеш им. жена, која је аниматна? Дакле, треба расправити шта је од овога граматично: (*)Ево тегла, Ево тегле, (*)Ево теглу. Ја гласам за прво и друго. (А као доказ за прво прилажем пример из РМС s. v. ето: Ето зора, из Радичевића). Узгред, Речник САНУ (под ено) каже: најчешће уз генитив, понекад уз номинатив. [/quote] Изабрала сам именицу жена због именица треће врсте. Нисам у том моменту размишљала о живом и неживом. Међутим, проблем је сад што мени и код тегле смета номинатив али и акузатив. ??? ;D Оно око чега смо се свакако сложили јесте да помоћни глагол не иде иза овог типа речци. :) Наслов: Одг: Evo su Порука од: J o e на 11.34 ч. 22.02.2009. Да, када је у питању конгруенција, али ја сам овде говорила о рекцији. Али, Оли, не може номинатив да буде рекција глагола ићи. (Могао би да буде рекција глагола, рецимо, постати.) То је непрелазни и не(семи)копулативни глагол. Оно око чега смо се свакако сложили јесте да помоћни глагол не иде иза овог типа речци. :) Надам се и да се слажемо да није правилна конструкција Ево + енкл. облика л. заменице у генитиву + номинатив (Ево га Петар). :) Наслов: Одг: Evo su Порука од: Оли на 21.41 ч. 22.02.2009. Али, Оли, не може номинатив да буде рекција глагола ићи. (Могао би да буде рекција глагола, рецимо, постати.) То је непрелазни и не(семи)копулативни глагол. Знаш шта, ту сам се ја мало спетљала око оног акузатива и номинатива и уопште целе ове приче, па сам се понашала као да је акузатив, а био је номинатив. Све у свему, јасно ми је да су аргументи на твојој страни, мада ми се не допада ни номинатив ни акузатив на овом месту. Надам се и да се слажемо да није правилна конструкција Ево + енкл. облика л. заменице у генитиву + номинатив (Ево га Петар). :) Наравно, слажемо се да не може енклитика иза ево, била она од помоћног глагола или од личне заменице. :) Наслов: Одг: Evo su Порука од: Madiuxa на 21.43 ч. 22.02.2009. A što ne može? Zašto se ne može reći Evo ga?
Наслов: Одг: Evo su Порука од: alcesta на 23.08 ч. 22.02.2009. Može se reći samo "evo ga", ako nema posle toga imena, ili "evo Petra", ali ne može "evo ga Petar". Ili jedno ili drugo.
Наслов: Одг: Evo su Порука од: Madiuxa на 23.11 ч. 22.02.2009. Može se reći samo "evo ga", ako nema posle toga imena, ili "evo Petra", ali ne može "evo ga Petar". Ili jedno ili drugo. Ах, ок. Биће да ја нисам онда разумела... Фала Алцеста. :)Наслов: Одг: Evo su Порука од: alcesta на 23.15 ч. 22.02.2009. Nema na čemu. :)
Наслов: Одг: Evo su Порука од: Duja на 09.51 ч. 23.02.2009. Može se reći samo "evo ga", ako nema posle toga imena, ili "evo Petra", ali ne može "evo ga Petar". Ili jedno ili drugo. ...mada se ovo potonje često čuje u svakodnevnom govoru, pa i sebe uhvatim da kažem nešto slično. Naravno, ne tvrdim da je pravilno. Наслов: Одг: Evo su Порука од: alcesta на 15.12 ч. 23.02.2009. Problem i jeste sa svakodnevnim govorom, kad se ne bi koristilo ne bismo imali nedoumice oko ispravnosti takvih oblika. :)
Наслов: Одг: Evo su Порука од: Duja на 15.15 ч. 23.02.2009. Problem i jeste sa svakodnevnim govorom, kad se ne bi koristilo ne bismo imali nedoumice oko ispravnosti takvih oblika. :) Da bismo prevazišli problem, predlažem da u potpunosti ukinemo svakodnevni govor! :P Наслов: Одг: Evo su Порука од: alcesta на 15.19 ч. 23.02.2009. ;D
|