|
Наслов: Има ли смисла рећи: нигде другде? Порука од: Дарко Новаковић на 09.21 ч. 01.11.2006. Чини ми се да је довољно рећи само другде. Нпр:
- Видео сам једну лепу кућу у Нишу. Таква кућа не постоји другде. Шта ви мислите? Наслов: Одг: Има ли смисла рећи: нигде другде? Порука од: Maduixa на 20.46 ч. 01.11.2006. Ja mogu da ti kažem samo da to meni užasno zvuči. Ja bih rekla:
Nema takve (tako lepe) kuće nigde! Nigde na ovom svetu nema takve kuće! Takva kuća ne postoji nigde više! Takva kuće ne postoji više nigde! Takve kuće nema na drugom mestu! Neke verzije mi zvuče odlično, neke manje dobro, ali sve mi zvuče bolje od: Takva kuća ne postoji drugde. Наслов: Одг: Има ли смисла рећи: нигде другде? Порука од: alcesta на 23.14 ч. 01.11.2006. Meni nigde drugde nekako ide zajedno, i bolje mi zvuči nego samo drugde, valjda što sam navikla. Ne shvatam to kao pleonazam, samo kao naglašavanje.
Наслов: Одг: Има ли смисла рећи: нигде другде? Порука од: Maduixa на 23.18 ч. 01.11.2006. Da, u pravu si, alcesta. Nigde drugde takodje dolazi u obzir, barem se tako govori u narodu, cula sam milion puta. Sad, da li je to i gramaticki ispravno, to vec ostavljam da nam Bojan et al. razjasne. ;D
Наслов: Одг: Има ли смисла рећи: нигде другде? Порука од: Бојан Башић на 01.31 ч. 04.11.2006. Gramatička greška svakako nije.
Prilog drugde znači „na kom drugom mestu“, pa bi se u vezi sa sintagmom možda moglo govoriti o pleonazmu (stilska greška), ali mislim da je u pitanju samo pojačana konstrukcija. Kao što možemo reći „Takvu kuću nisam video na drugom mestu“, ali i „Takvu kuću nisam video ni na jednom drugom mestu“, tako i ovde imamo izbor između dve varijante koje se razlikuju po upečatljivosti. Često sam viđao formulaciju nigde drugde i kod naših istaknutih lingvista, što je razlog više da to ne smatramo greškom. Primera radi, Branislav Brborić u knjizi S jezika na jezik piše: Цитат Da bi se razumeli složeni sociolingvistički procesi u bivšoj Jugoslaviji posle 1945. godine, pogotovu oni koji se tiču „srpskohrvatskog jezika“, odnosno srpskoga i hrvatskoga jezičkog standarda, mora se imati u vidu i predistorija tih procesa. To znači da valja razmotriti ne samo razdoblje između dva svetska rata nego i ono koje mu je prethodilo. U tome, prethodnom, razdoblju dogodilo se ono što se nije desilo nigde drugde u slovenskom svetu — nastao je isti standardni jezik za dve buduće slovenske nacije. Značenjski, bilo je dovoljno reći samo drugde. Stilski, efekat ipak nije isti. |