|
Наслов: Још једном о малом и великом слову Порука од: Срећко Петровић на 13.32 ч. 02.03.2009. Цитирано: Ђорђе Божовић link=topic=3445. msg33580#msg33580 date=1235853736 Kako Pravopis navodi Svetu trojicu, Sveto pismo i Sveti duh (pa i Svetog Savu), nema razloga zašto ne bi moglo i Sveti gral — kao ustaljeno celo ime toga pojma. (Spram, na drugoj strani, svetog Save, svetog Petra i sl. , gde je sveti samo atribut uz ime. ) Ово је цитат са друге теме, и ова одредба Правописа ме је заинтересовала. Наиме, рекао бих да би било правилније да се пише Света Тројица и Свети Дух - јер су у питању лична имена. Бог у кога верују хришћани је личност, па ми отуда логично да се име Божије пише великим словом. Иначе, може да се каже и само Тројица, или нпр. Дух Свети - ово кажем у прилог тврдњи да је реч о личним именима. Света тројица, с друге стране, по мом схватању ствари пре означавају неку нпр. тројицу светитеља = људи. А односно Светог Писма, лична ми је навика да пишем великим словом. Примећујем да је исто и у богословској литератури на српском језику (па и у другим језицима). Некада кажем/пишем само Писмо, стога ми је логично да се обе ове речи пишу великим словом. Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Дарко Новаковић на 14.03 ч. 02.03.2009. Već se raspravljalo o tome. Pogledaj ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2107.0;all) i ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1828.msg15585#msg15585).
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Срећко Петровић на 14.22 ч. 02.03.2009. Хвала Дарко.
Куртоазно писање :) Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Ђорђе Божовић на 15.54 ч. 02.03.2009. S tim što nam takvo kurtoazno pisanje nije potrebno i u opštem pravopisu, pa čak je i pogrešno. Jedino ćemo se njime okoristiti u tekstu kakve religiozne sadržine i takvoga stila. (Recimo, tako će možda pisati patrijarh u svojim poslanicama.)
Piše se Sveta trojica i Sveto trojstvo, Sveti duh i Duh sveti, i Sveto pismo; dakle samo s prvim slovom imena velikim, što je i sasvim dovoljno, jer čak ni Sveti duh nije osoba koja se zaista tako i zove, već religijski pojam. Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Срећко Петровић на 22.58 ч. 02.03.2009. Не бих могао да се сложим са тврдњом да је у питању само религијски појам, јер није реч ни о каквој сили или чему сличном, већ о конкретној особи - или, да кажем "коректније" - такво значење има име Дух Свети у хришћанској терминологији: на пример, постоји Молитва Духу Светоме, или призив Духа Светога на Литургији, итд. Али разумели смо се - хвала на појашњењу.
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Ђорђе Божовић на 23.12 ч. 02.03.2009. Pa ja ne bih mogao reći da sam čovek od religije, ali mislim da Duh sveti nije osoba već upravo kakva sila ili što slično, jedna od triju manifestacija hrišćanskog boga, da tako kažem; mislim da je Sveti duh u stvari ono što stariji filozofi zovu actus purus (bukv. „čista energija“). Zaista ne mislim da je konkretna osoba.
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Срећко Петровић на 23.46 ч. 02.03.2009. Слично је учио Савелије, као и неки други творци такозваних "модалистичких" јереси, и Македоније - и остали који су припадали "пневматомасима" и "духоборачким" (и уопште антитринитарним) јересима. Али, бојим се да расправа о овоме превазилази језикословне оквире, и прелази на неки други терен.
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Ђорђе Божовић на 23.48 ч. 02.03.2009. Dobro, rekoh, nisam ponajbolje upućen u teologiju. :) Nikad nisam umeo shvatiti kako Bog može u isto vreme biti i jedan i trojica. :D No dobro, bitno je da smo pravopis raščistili.
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Stoundar на 00.08 ч. 03.03.2009. Kod Duha svetog i Svete trojice bitno je to da se radi o 'ustaljenim zamjenama imena', ne o pravim imenima. Nije bitno jesu li sile ili osobe. Pravopis na više mjesta razgraničava običajem stvorena imena od onih pravih, zvaničnih, pa i u t. 34e, na koju se upućuje s ta dva pojma u pravopisnom rječniku. Sjećate li se rasprave o imenima država, koja mogu biti zvanična ili običajem stvorena?
Sveto pismo navodi se odmah pored Travničke hronike u t. 29a kao naziv primjerka, te u t. 21e kao jedno od 'ostalih' vlastitih imena. Onda, čini mi se da Srećko navodi primjere relevantne za t. 38, koja kaže: Цитат Međutim, nije predmet jezičkog i pravopisnog normiranja pisanje velikog slova u onim stilovima u kojima se to primenjuje kao posebna obeleženost izraza, kao stilističko sredstvo da se postigne poseban utisak. To se pre svega odnosi na verski markirani izraz, kakav se primenjuje u crkvenim i svešteničkim tekstovima (npr. velikim slovom i imenice i zamenice kad se odnose na božanstvo), a onda i na pisanje velikog slova kao ekspresivnog i simboličkog sredstva u umetničkim i drugim posebno sročenim tekstovima. Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Срећко Петровић на 00.14 ч. 03.03.2009. Значи, у реду је да се у текствима богословске/религијске садржине одступа од званичних и општих правописних норми (едит - мислим на горепоменуте и њима подобне примере). Ако сам вас добро разумео ???
Наслов: Одг: Још једном о малом и великом слову Порука од: Ђорђе Божовић на 00.21 ч. 03.03.2009. Pa da, to je kurtoazno pisanje takvog stila, a koje nije dobro u opštem pravopisu, ali onamo u bogoslovskim tekstovima je stilističko sredstvo.
|