|
Наслов: „Дадање“ Порука од: Срећко Петровић на 00.01 ч. 03.03.2009. Нисам знао како да насловим тему, а о следећем се ради:
Некако ми је неприродно да у говору/писању користим инфинитив глагола. Сад, гледам мало телевизију, и видим да народ ипак користи инфинитив, па се питам да ли је са мојим капирањем језика све у реду. На пример: "Отишао је пливати" - никад не бих рекао тако, већ: "Отишао је да плива", "Идем да пливам", "Идеш ли да пливаш" итд. И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити :D ) инфинитив. Ево још неки пример, можда онај одозго није најсрећнији: "Гибаница ће се пећи" - ја то никада не бих рекао, већ: "Гибаница ће да се пече" "Ватра ће горети" - "Ватра ће да гори" "Они ће цепати дрва" - "Они ће да цепају дрва", итд. И питање: има ли право мој брат, и колико је и да ли је "дадање" у духу српског језика? Мени се - по слуху - чини да јесте. едит: погледајте ово - три "да" у једној реченици. А није било намерно - једноставно - тако сам навикао: Цитат И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити :D ) инфинитив. Ваљда сад још боље разумете шта хоћу да кажем и каква је моја мука ::)Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 00.13 ч. 03.03.2009. Već smo pričali o tome, probaj da pretražiš forum.
Infinitiv i konstrukcija veznik „da“ + prezent ravnopravni su kao dopune glagola. Može se podjednako reći „otišao je plivati“ i „otišao je da pliva“, „želim ti otkriti jednu tajnu“ i „želim da ti otkrijem tajnu“; pa svak može govoriti kako mu više prema jezičkom osećaju prija. U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“. Ono što pak stilski nije u redu, a javlja se u jeziku, jeste to „dadakanje“, tj. ređanje uzastopnih konstrukcija s veznikom „da“: „želim da odem da vidim da li ima neka knjiga da pročitam“. Ili ređanje infinitiva: „želim otići videti“... Takve uzastopne sledove treba razbiti naizmeničnom upotrebom infinitiva, veznika „da“ i „kako“ i potencijala „ne bi li“ i „kako bi“ (u odgovarajućem licu). Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 00.16 ч. 03.03.2009. погледајте ово - три "да" у једној реченици. А није било намерно - једноставно - тако сам навикао: И са братом поразговарам једном о томе, и он вели да и није добро то моје инсистирање на "дадању" (од њега сам први пут чуо тај израз), и да он сматра да је сасвим легитимно да се користи (хм, он би рекао: користити :D ) инфинитив. To „dadakanje“ nije stilski u redu, i mogao si naizmenično pisati: „i on veli kako nije dobro moje insistiranje, i da on smatra kako je (ovde ti je promaklo četvrto „da“) sasvim u redu koristiti infinitiv“, kako bi ta rečenica zvučala dobro. ;) Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Срећко Петровић на 00.19 ч. 03.03.2009. Цитат U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“. Ух, онда је не умем да саставим ниједну једину реченицу у футуру :D Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Вученовић на 09.18 ч. 03.03.2009. Мислим да није неправилно рећи „они ће да цепају дрва“, али то онда није футур, него значи да они хоће да цепају та дрва. Исто тако, „ватра ће да гори“ сасвим је правилно, али није футур.
Цитат U futuru, međutim, ispravan je samo infinitiv — „peći će se“, „vatra će goreti“, „oni će cepati drva“. Ух, онда је не умем да саставим ниједну једину реченицу у футуру :D Баш никад не кажеш направићу, донећу, ставићу, пребићу те, доћи ћу, скочићу, погледаћу, видећу, завршићу, знаћу, пашћу!? Сигурно? Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 10.57 ч. 03.03.2009. Tačno, takva razlika između infinitiva i „da“-konstrukcije postoji, gde infinitiv nosi značenje futura a „da“-konstrukcija voljno značenje, ali ne uvek i u svima inačicama.
„Vatra će da gori“ nije ispravna rečenica, već ako je futur valja upotrebiti infinitiv „vatra će goreti“, a ako je voljna konstrukcija duži oblik „vatra hoće da gori“. Ne gradi se voljna konstrukcija sa enklitičkim oblikom. E, jedino u odričnom obliku javlja se ta dopunska distribucija, tj. „neće da gori“ je voljna konstrukcija, a „neće goreti“ je futur. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Срећко Петровић на 15.34 ч. 03.03.2009. Ma kažem i tako ponekad Vučenoviću, kad mi se omakne. ;D
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 16.27 ч. 03.03.2009. Na svakome je hoće li i koliko će negovati svoju jezičku kulturu. Mnoge stvari vučemo iz svojih dijalekata, te tako i ovu — u mnogim dijalektima Srbije običnije je „dakanje“ umesto upotrebe infinitiva; infinitiv češće dolazi zapadnije, od Užica pa diljem Bosne, a „dadanje“ istočnije, da bi na krajnjem istoku, u govorima torlačkoga narečja, infinitiv i sasvim bio nepoznat. Tamo, pa i šire u mnogim dijalektima u slivu Morave, i futur se gradi drugojačije, uz pomoć prezenta (će idemo, će da idemo, ću uznem i će uznem, će napraviš i će da napraviš, „ti će mi kažeš“). O tome, dakako, nema govora u književnom jeziku.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Срећко Петровић на 16.55 ч. 03.03.2009. Ти ће ми кажеш! ;D
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 17.27 ч. 03.03.2009. Neću ja, daleko bilo, nego gramatike i pisana književnost. ;) I ja imam običaj da se s porodicom i prijateljima služim svojim maternjim dijalektom, ali uvek razgraničavam privatne situacije u kojima to može od onih gde bi se valjalo služiti standardnim jezikom. Doduše, s druge strane, dovoljno je jednom odgledati prenos zasedanja skupštine Srbije pa se naslušati toliko „frljanja s padeži“ i odvratnog jezika da se čovek zapita čemu onda više književni standard. Ali tamo valjda i tako može, jer ionako jedni druge i ne slušaju. :)
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Mallrat на 15.16 ч. 04.03.2009. Да није коришћење инфинитива више карактеристично и за хрватски језик?
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Miki на 15.43 ч. 04.03.2009. Могло би се тако рећи, Малрате, мада није неуобичајена употреба инфинитива ни у српском језику. „Морам ићи гледати“ и сличне конструкције се, пак, врло ретко срећу у српском (иако, наравно, нису неправилне), док су у хрватском доста уобичајеније.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Оли на 16.06 ч. 04.03.2009. Е, Мирославе, и ти га претера! Морам ићи гледати! Ма, дај. Не верујем да ће писмен Хрват тако рећи.
Гледате ли некад емисију о језику из школског програма на ХРТ-у? Одличан пример да се види како се и Хрвати боре за очување доброг језика, од акцента преко многих других тема. О употреби инфинитива као економичнијег писали су многи лингвисти. Ево неких примера у којима је јасно да и Срби користе ову конструкцију, а да често тога нису ни свесни: Тако мора бити. Лако је то урадити. Треба радити. Рекао му је да може покушати. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Оли на 16.49 ч. 04.03.2009. П. С. А како би већина Срба рекла ову реченицу? Морам да идем да гледам. Морам ићи да гледам. Морам да идем гледати. Мислим да си у налету "страсти" изабрао лош пример. Морам да гледам. или Морам гледати. Гагол ићи био би сувишан и код писмених Срба и код писмених Хрвата, зар не?
И сам си у свом одговору употребио добар пример као доказ да и Срби користе инфинитив као допуну. Могло би се тако рећи. Лепше је и боље него да си написао Могло би и тако да се рекне. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Stoundar на 16.51 ч. 04.03.2009. Molrate: evo odluke (http://www.rastko.org.yu/filologija/odbor/odluka024.html) Odbora za standardizaciju.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: d@do на 16.58 ч. 04.03.2009. Tačno je da u nekim dijelovima BiH (Zvornik, Bijeljina, Bratunac ...) pojedino stanovništvo guta "da" (hoću jedem, hoću pijem vode ...).
Ima jedna anegdota koja se prepričava u ovim krajevima. Na jednoj svadbi, nakon što je djever "kupio" mladu, stari svat (vođa svatova) ustaje, uzima mikrofon i najavljuje običaj "kićenja svatova" na sljedeći način: "Ustajte svatovi, hoće žene (da) kite". Unaprijed se izvinjavam!!! ;) Наслов: Одг: "дадање" Порука од: b.n. на 21.48 ч. 04.03.2009. П. С. А како би већина Срба рекла ову реченицу? Морам да идем да гледам. Морам ићи да гледам. Морам да идем гледати. Мислим да си у налету "страсти" изабрао лош пример. Морам да гледам. или Морам гледати. Гагол ићи био би сувишан и код писмених Срба и код писмених Хрвата, зар не? И сам си у свом одговору употребио добар пример као доказ да и Срби користе инфинитив као допуну. Могло би се тако рећи. Лепше је и боље него да си написао Могло би и тако да се рекне. Možda moraću da pogledam ili moraću da odem da vidim ili moram da vidim. :) Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Оли на 23.31 ч. 04.03.2009. То је било реторско питање, а у конкретном случају била је допуна презента, а не допуна футура.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Mallrat на 16.22 ч. 05.03.2009. Хвала! :)
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Mallrat на 16.34 ч. 05.03.2009. Још нешто: читао сам негде (ваљда у мом уџбенику српског који је писан руским језиком) да се претерање са "да" конструкцијом осећа код народа као немачки утицај. Тако да говорим немачки могу да кажем да нема ничег сличног томе у немачком језику. Моје питање је, кад странац сувише често користи ову "да" конструкцију, могли бисте рећи (или предпоставити) да он је Немац?
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Miki на 17.05 ч. 05.03.2009. Немачки напротив тежи инфинитивима у изражавању. Тврдња да се немачки утицај огледа у прекомерном коришћењу конструкције са да нема много додирних тачака са стварношћу.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.00 ч. 05.03.2009. Знам да се у стандардима увек користи конструкција са "да". Temperature (pressure...) must be... се у стандардима преводи: Температура мора да буде... Никада мора бити. Тако и све остало.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: alcesta на 23.34 ч. 05.03.2009. Ja nikad nisam čula to o nemačkom uticaju. Čak će se stranci pre prepoznati po češćoj upotrebi infinitiva, verovatno im je to mnogo lakše nego da se muče sa da+ konstrukcijom.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Ђорђе Божовић на 00.00 ч. 06.03.2009. Знам да се у стандардима увек користи конструкција са "да". Temperature (pressure...) must be... се у стандардима преводи: Температура мора да буде... Никада мора бити. Тако и све остало. Pa to nije sasvim opravdano. Ne postoji gramatička niti stilska niti normativna razlika između „mora da bude“ i „mora biti“. Čini mi se, nešto kao kroz maglu, da sam i ja čitao o nemačkom uticaju na zapadnu prevashodnu upotrebu infinitiva; ali ona, ako je ima, dobiće svoje mesto jedino u ranijem purgerskom knjiškom izrazu (recimo, kajkavski književni jezik ili neki kasniji hrvatski književnojezički izrazi) i, eventualno, u panonskima hrvatskim i srpskim dijalektima (ako je nemački uticaj bio toliko odmakao na istok). Ipak, i infinitiv i „dakavska“ konstrukcija kao dopune glagolima domaće su osobine naših dijalekata; jedino se češća upotreba infinitiva u nekima govorima može tumačiti stranim uticajima, npr. dalmatinska konstrukcija „za“ + infinitiv jeste romanizam: „za rijet“, „za mnit“, „za omrznit“, „mučio sam se za nać ga“ (Ivić). Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Miki на 00.35 ч. 06.03.2009. Ja nikad nisam čula to o nemačkom uticaju. Čak će se stranci pre prepoznati po češćoj upotrebi infinitiva, verovatno im je to mnogo lakše nego da se muče sa da+ konstrukcijom. Баш тако. У немачком су могућа чак три инфинитива заредом, нпр. Das habe ich machen lassen sollen = ’требало је да допустим да то буде учињено’. Друкчије се оно на немачком не може рећи, па не знам коме је пало на памет да прекомерно кориштење конструкције са да припише немачком утицају. ::) Такође, ако је субјекат у зависној реченици исти, у немачком се користи конструкција zu + инфинитив, па ми је она тврдња још мање јасна. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.38 ч. 06.03.2009. У стандардима је усвојен тај облик. Вероватно због једнообразности пошто, како кажеш,
Ne postoji gramatička niti stilska niti normativna razlika između „mora da bude“ i „mora biti“. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Вученовић на 08.08 ч. 06.03.2009. У стандардима је усвојен тај облик. Вероватно због једнообразности пошто, како кажеш, Ne postoji gramatička niti stilska niti normativna razlika između „mora da bude“ i „mora biti“. О којим стандардима причаш? ??? Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Duja на 10.45 ч. 06.03.2009. I ja sam od nekog nekad čuo to da je dakanje germanizam, ali sam to brzo odbacio kao urbanu legendu. Naprotiv, što se dalje udaljavamo od nemačkog govornog uticaja, "dakanje" je sve izraženije. Bugarski i makedonski jezik uopšte nemaju infinitiv, a i u našim torlačkim govorima se slabo ili nikako koristi.
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.19 ч. 06.03.2009. О којим стандардима причаш? ??? Заборавио сам нагласити да се ради о стандардима из области технике. Они су ми блиски.Наслов: Одг: "дадање" Порука од: DM на 15.59 ч. 29.03.2010. Цитирано: Срећко Петровић link=topic=3466. msg33738#msg33738 date=1236034909 Некако ми је неприродно да у говору/писању користим инфинитив глагола. Сад, гледам мало телевизију, и видим да народ ипак користи инфинитив, па се питам да ли је са мојим капирањем језика све у реду. На пример: "Отишао је пливати" - никад не бих рекао тако, већ: "Отишао је да плива", "Идем да пливам", "Идеш ли да пливаш" итд. Prilikom prevodjenja titlova, postoje dva ograničavajuća faktora, a to su prostor i vreme. Titl je obično ograničen na dva reda i na 29 do 37 karaktera po redu. Iz tog razloga se češće koristi infinitiv (da bi se titl skratio). Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Madiuxa на 16.52 ч. 29.03.2010. Цитирано: Срећко Петровић link=topic=3466. msg33738#msg33738 date=1236034909 Некако ми је неприродно да у говору/писању користим инфинитив глагола. Сад, гледам мало телевизију, и видим да народ ипак користи инфинитив, па се питам да ли је са мојим капирањем језика све у реду. На пример: "Отишао је пливати" - никад не бих рекао тако, већ: "Отишао је да плива", "Идем да пливам", "Идеш ли да пливаш" итд. Prilikom prevodjenja titlova, postoje dva ograničavajuća faktora, a to su prostor i vreme. Titl je obično ograničen na dva reda i na 29 do 37 karaktera po redu. Iz tog razloga se češće koristi infinitiv (da bi se titl skratio). Gola istina (cirilica je ogranicena na 30, to znam iz iskustva, sa latinicom nisam radila), ali ja sam uvek vise volela da pretumbam recenicu, nadjem neki drugi nacin da nesto kazem, cak i izbacim nepotrebne reci, samo da ne ubacijem infinitiv gde on ne zvuci prirodno. Ih, kad se setim prebrojavanja slovnih mesta i slova... :D Наслов: Одг: "дадање" Порука од: DM на 17.26 ч. 29.03.2010. Onda sve znaš. :D Medjutim, kad prevod dodje do lektorke pa ona ubaci infinitive, onda ti dodje da plačeš. ;D
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Miki на 18.11 ч. 29.03.2010. А мени дође да плачем кад уместо „(словни) знак“ чујем „карактер“. ;)
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: DM на 18.59 ч. 29.03.2010. Nemoj da plačeš, ispravljam karakter u slovni znak. ;D
Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Madiuxa на 19.03 ч. 29.03.2010. Onda sve znaš. :D Medjutim, kad prevod dodje do lektorke pa ona ubaci infinitive, onda ti dodje da plačeš. ;D Hehe.. Ja sreća, nisam imala lektorke :D... Gde to radiš kad za prevode filmova postoje lektori? To je nešto sasvim novo za mene... Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Madiuxa на 19.04 ч. 29.03.2010. А мени дође да плачем кад уместо „(словни) знак“ чујем „карактер“. ;) Ja to obično zovem slovna mesta. Jer i belina se računa u slovno mesto, a nije znak (a ni karakter ;))... Наслов: Одг: "дадање" Порука од: durdubak на 22.36 ч. 29.03.2010. Miki, nikako da stignem da te pitam. Šta ćemo sa ovim:
KŠ, Veliki rečnik stranih reči i izraza karakter 4. slovni znak, simbol, ideogram. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: DM на 23.39 ч. 29.03.2010. Цитирано: Бруни link=topic=3466. msg52962#msg52962 date=1269882198 Цитирано: DM link=topic=3466. msg52952#msg52952 date=1269876371 Onda sve znaš. :D Medjutim, kad prevod dodje do lektorke pa ona ubaci infinitive, onda ti dodje da plačeš. ;D Hehe. . Ja sreća, nisam imala lektorke :D. . . Gde to radiš kad za prevode filmova postoje lektori? To je nešto sasvim novo za mene. . . Prevodilačka agencija u Beogradu. :) Odmah se vidi ko nema lektore. ;) Iako ubacuju infinitiv, skidam im kapu zbog drugih stvari. Kod nas ne može da prodje na primer ovo, što sam pre nekoliko dana zapazila na jednom od kanala: Čini mi se kao da je juče trčala sa konjskim repom i aparatićem za zube. Treba da baci jastučiće za ramena, podseća na Dalas i Dinastiju. ::) Цитирано: Бруни link=topic=3466. msg52963#msg52963 date=1269882249 Цитирано: Мирослав link=topic=3466. msg52954#msg52954 date=1269879113 А мени дође да плачем кад уместо „(словни) знак“ чујем „карактер“. ;) Ja to obično zovem slovna mesta. Jer i belina se računa u slovno mesto, a nije znak (a ni karakter ;)). . . E, nek si mu rekla! :D :D Tek sam stigla, a on već počeo da plače, pa sam morala da mu povladjujem. :D :D Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Madiuxa на 09.03 ч. 30.03.2010. DM, mnogo mi je drago sto nisi plasljiva. Mi ovde ponekad volimo da zakeramo, ali kad nas bolje upoznas, vidis da smo dobri sto se ono kaze "ko leba". ;) Ali neki se uplase pa pobegnu...
Ja sam se tim poslom bavila devedesetih godina, i radila sam na jednom mestu gde se ipak vodilo racuna ko prevodi. Za lektorisanje vremena nije bilo, jer se radilo o jednoj TV stanici (a tamo se nikad ni za sta nema vremena), tako da verujem da prevodi nisu bili savrseni ali svakako mogu da garantujem da nisu bili kao ovi sto su ovde (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=439.0) navedeni. Наслов: Одг: "дадање" Порука од: DM на 13.32 ч. 30.03.2010. Nisam plašljiva, valjda mi je to omogućila LK (lična karta, odnosno datum koji je tamo upisan ;D ). Svesna sam toga da do razmimoilaženja u mišljenjima mora da dodja, a ne sumnjam da ste jako dobra ekipa (ili tim? ;)) čim ste zajedno uspeli da stvorite ovakav sajt. :) Nikada se neću uvrediti u slučaju da me neko ispravi, jer ako sam dobro shvatila, ovde smo da bismo se usavršili. :)
Naravno, uvek se vodi računa o tome ko prevodi (osim u nekim hitnim situacijama kada nemaš izbora, pa posle ispravljaš tudje greške), vremena i dalje ima malo, a lektori su angažovani upravo zbog toga: da isprave greške koje su napravljene usled kratkog roka. Videla sam tu temu pre nekoliko dana, pa sam posle toga otišla na još neke sajtove i čitala komentare. Kod "velikih" prevodilačkih kuća je problem je u tome što ne znaju koga angažuju, jer se to radi preko globalne mreže ;D (jel tako beše zovemo internet? ;D ) ne vodeći računa o tome da li je neko u svakodnevnom kontaktu sa jezikom, gde živi i čime se bavi. Pre nekoliko dana, slučajno sam naletela na post jedne naše devojke koja živi u Americi i bavi se prevodjenjem. Žali se što nikako ne može da dodje do posla, a post je bio toliko loše napisan, prepun pravopisnih grešaka, da je mene bilo sramota. Nekada nismo realni u proceni sopstvenih mogućnosti. :( Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Madiuxa на 14.20 ч. 30.03.2010. Ne znam, ja sam prošle godine pokušavala u Srbiji da nađem nekog izdavača koji bi mi dao posla, nekoliko ih se udostojilo da mi odgovori, a ni od tih na kraju ništa nije bilo, s tim što je jedan pokušao da mu besplatno čitam knjige i dajem ocene, a kad je video da ja to nekako ne bih, više se nije ni javio). Slala sam im predloge i svoje prevode, i mislim da uopšte nisu loši (čemu lažna skromnost :D), jer 10 godina živim u Španiji (dipl. prof. španskog jezika i književnosti), a kontakt sa srpskim jezikom nisam izgubila, štaviše, od kad sam na ovom forumu, moja znanja u toj oblasti su se uvećala. Meni se sve čini da bi naši izdavači da im neko prevodi za jako male pare, a onda prevodi budu kakvi budu pri čemu oni pune svoje džepove, a svi drugi gube: srpski jezik gubi, narod gubi (jer uči pogrešno, pa omladina priča tako kao da bukvalno prevodi svoje misli sa engleskog jezika, užas). Da ti budem iskrena, ne jednom mi se desilo da sam kupila prevode nekih španskih knjiga (i ne samo španskih), kad bih bila u poseti, i ni jednu nisam pročitala do kraja, jer mi se smučilo od neveštog prevoda i još goreg srpskog jezika. I to se ne radi samo o nekim tamo dž izdavačima, već o vrlo poznatim i renomiranim kućama.
Наслов: Одг: „Дадање“ Порука од: DM на 18.42 ч. 01.04.2010. I ja sam čula da svašta rade, počev od toga da daju oglas za lektore, javi se mnogo lektora koji su u obavezi da rade test i tako oni dobiju besplatnu lekturu. ::) Ako budeš u prilici, pročitaj Prćićevu knjigu "Engleski u srpskom".
Наслов: Одг: „Дадање“ Порука од: Madiuxa на 19.03 ч. 01.04.2010. I ja sam čula da svašta rade, počev od toga da daju oglas za lektore, javi se mnogo lektora koji su u obavezi da rade test i tako oni dobiju besplatnu lekturu. ::) Ako budeš u prilici, pročitaj Prćićevu knjigu "Engleski u srpskom". E, vala to samo Srbin može da smisli... :DRado bih ja, ali ne znam da li može još da se nađe u knjižarama, jer npr. onog njegovog Rečnika transkripcije ličnih imena više nema niti će se štampati... Kao i Pravopis (da ne započinjemo opet bolnu temu... ) Наслов: Одг: „Дадање“ Порука од: DM на 19.53 ч. 01.04.2010. Mislim da može da se nadje. Meni je drugarica kupila u decembru ili januaru, u Novom Sadu na Zmajevom štandu u Spensu. Ovde mislim na Engleski u srpskom, Novi transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena i Englesko-srpski rečnik geografskih imena. Mislim da sve zajedno nije prešlo 500 dinara. ;)
Наслов: Одг: „Дадање“ Порука од: Madiuxa на 20.03 ч. 01.04.2010. Ma cena nije problem (barem ne još uvek). Ali to znači da kad prihajam u domovinu, da ću morati da idem do Novoga Sada... A ne znam koliko mi je to izvodljivo... :(
Наслов: Одг: „Дадање“ Порука од: Miki на 08.11 ч. 11.04.2010. Miki, nikako da stignem da te pitam. Šta ćemo sa ovim: KŠ, Veliki rečnik stranih reči i izraza karakter 4. slovni znak, simbol, ideogram. Пфф, чини ми се да су аутори били негде превише попустљиви... :( :P Као и за оно процесор текста... :P ::) Мени то звучи јако накарадно... :-X Наслов: Одг: "дадање" Порука од: Aleph на 19.56 ч. 20.01.2011. Да није коришћење инфинитива више карактеристично и за хрватски језик? Zapravo, nekritička upotreba konstrukcije da + prezent simptom je regionalizacije i balkanizacije srpskog jezika (slično i za postavljanje pitanjâ sa da li). Da + prezent trebalo bi koristiti u svakoj izričnoj (subjektnoj, objektnoj) rečenici. Ili, malo detaljnije: u voljnom prezentu, uz neke modalne glagole, uz glagol trebati u zavisnosti od slučaja. |