|
Наслов: Спочитавати Порука од: nameless на 12.53 ч. 12.03.2009. Шта значи ова реч, да ли је својствена српском језику и зашто ју је немогуће пронаћи у било којем речнику? Претпостављам да има значење: замерати, пребацивати и сл. , али нисам сигуран.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: alcesta на 13.47 ч. 12.03.2009. Ima. Mada bih rekla da je pre karakteristična za hrvatski, verovatno je zato nema u srpskom rečniku.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 16.04 ч. 12.03.2009. Како, бре, нема? :) Спочитáвати, -итавам несврш. прекоравати кога због чега, замерати, пребацивати коме што. Није баш толико ретка ни у српском.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 16.08 ч. 12.03.2009. А где? У РМС, претпостављам?
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 16.12 ч. 12.03.2009. Да. Шестотомник. Ја сам је почесто сретао у писаној речи и сâм је употребљавао.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: alcesta на 16.49 ч. 12.03.2009. Ali u jednotomniku ga nema, pa sam zato pretpostavila da se u šestotomniku odnosi na hrvatski deo. Valjda su imali razlog da ga ne stave?
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Оли на 18.46 ч. 12.03.2009. Никако се не бих сложила да је у питању некаква хрваштина. Користим је, моја мама је умела да употреби ту реч, а није ни прошла поред Хрватске. Знам још неке људе који је користе.
Пошто немам једнотомник, већ само шестотомник, интересује ме у чему је штос с једнотомником. Претпостављам да се званични вокабулар Срба допуни речима које су се појавиле у међувремену или да се дају речи које су најфреквентније или шта? Мислим, није нам се језик сигурно свео са шест томова на један, зар не? Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 18.57 ч. 12.03.2009. Naravno da nije, ali pretpostavljam da su birali reci koje su vise u upotrebi. Mislim, da bi se sest tomova svelo na jedan, moralo se nekako odluciti koje reci ulaze u recnik a koje ne...
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Оли на 19.21 ч. 12.03.2009. То ти кажем ;D.
Мој коментар се више односио на алчестину опаску да су ваљда имали разлог да реч не ставе у речник. Ја бих пре рекла да су бирали речи које су имали разлог да ставе. Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: alcesta на 19.48 ч. 12.03.2009. Pa da, ali ovo nije nikakva egzotična reč niti arhaizam, pa mi je zato i čudno, baš bih po značenju rekla da spada u one koje ne bi trebalo izostaviti.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 20.20 ч. 12.03.2009. Па не знам, не бих рекла да није архаизам. Мислим да се не користи баш толико у свакодневном говору. Оли нпр. зна за ту реч зато што је њена мајка користи, али да је не користи, питање је да ли би је знала. Мени делује архаично. А то што је Мики користи, не значи да је учестала, јер он баш воли да вади речи из бунара које су одавно заборављене и које нико не користи, као она натукница, на пример... ;)
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: alcesta на 20.51 ч. 12.03.2009. Pa, meni se čini da je Hrvati daleko češće koriste u svakodnevnom govoru, ali pomislila sam da je hrvatska baš zato što je bila u rečniku srpskohrvatskog, a sad je nema u rečniku srpskog. Razume se da to nije nikakav dokaz, ali tako mi se učinilo, što ne znači da sam u pravu.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 21.26 ч. 12.03.2009. Hm, a meni stvarno ne lici na rec koju bi koristili Hrvati. Meni lici na neku arhaicnu rec na koju mozes naleteti u starim srednjovekovnim spisima... To je samo moj utisak, narafski... :)
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Stoundar на 21.43 ч. 12.03.2009. HJP reče:
spočitávati spočitávati (komu, što) nesvrš. 〈prez. spočìtāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉 prekoravati koga zbog čega; zamjerati, prigovarati ✧ s (a)- + po- + v. čitati spočitávati spočitávati (komu, što) nesvrš. 〈prez. spočìtāvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉 prekoravati koga zbog čega; zamjerati, prigovarati ✧ s (a)- + po- + v. čitati Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Зоран Ђорђевић на 21.45 ч. 12.03.2009. Та реч се често чује и у нашој скупштини. У оном значењу које је на почетку навео Мирослав, а отоич и Стоундар.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: b.n. на 23.51 ч. 12.03.2009. Зар српски израз није корити - прекорити - прекоревати а не прекоравати: зар то није стварно хрватски облик?
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 00.05 ч. 13.03.2009. Па не знам, не бих рекла да није архаизам. Мислим да се не користи баш толико у свакодневном говору. Оли нпр. зна за ту реч зато што је њена мајка користи, али да је не користи, питање је да ли би је знала. Мени делује архаично. А то што је Мики користи, не значи да је учестала, јер он баш воли да вади речи из бунара које су одавно заборављене и које нико не користи, као она натукница, на пример... ;) :) Брзом претрагом форума устврдих да је већ помињана ова реч из наслова неколико пута. Мени не звучи архаично, а често ћу радије употребити и неку архаичнију или мање заступљену реч него туђицу. Па ако кажем и спремник, хреновка, црпка, повест, земљопис, ваздушна лука, двопек, дизало, натукница, пригута, ледник итд. — разумете ме. И нису ово никакве хрваштине. ;) Зар српски израз није корити - прекорити - прекоревати а не прекоравати: зар то није стварно хрватски облик? Прекоравати = прекоревати, нема разлике никакве, једино се напомиње да је иначица (;)) са е учесталија. :) Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: b.n. на 00.15 ч. 13.03.2009. Ја не разумем кад кажеш пригута. Никад чула. ???
Да ли је прекоревати/прекоравати као тачка/точка или није? ::) Осим тога, устврдити је, ваљда, утврдити? ;) Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Соња на 00.35 ч. 13.03.2009. Одма’ се ограђивам: ништа не тврдим, јербо нисам покушавала да установим шта јесте а шта није.
Утврдити у мом простом мозгу значи установити као истинито, на основу некаквих доказа, више ми личи на потврдити, него на уСтврдити, које мислим да значи тврдити нешто, забедити за нешто, наметати неко своје мишљење по питању нечега, тврдити да нешто јесте онако како мислиш да јесте. Устврдиш, па провериш, па евентуално утврдиш :). Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 00.42 ч. 13.03.2009. Па ето, намерно сам рекао устврдити. А ово прекоравење/пркоревање није као тачка/точка (Точно, одговор је тачан, рекао би Оливер Малкар. ;D) Пригута је ’десерт’. А Сошке је посве у праву: ’устврдити’ значи рећи, исказати нешто тврдећи, а ’утврдити’ има друкчија значења (једно сто педесет, па ме мрзи да преписујем).
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Соња на 00.52 ч. 13.03.2009. Јао, што волем кад испаднем (откуд год) паметна ;)!
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: b.n. на 17.11 ч. 13.03.2009. Е, па добро, драго ми је, хвала Сошки, хвала Мирославу, дакле устврдити је и код нас (постало) легитиман израз(!) :)
Пригута је, дакле, десерт. Добро, а какав је то израз - шатровачки или из свакодневног говорног језика и у ком крају? Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 17.17 ч. 13.03.2009. Пригута је, дакле, десерт. Добро, а какав је то израз - шатровачки или из свакодневног говорног језика и у ком крају? Moram se pridružiti b.n. u pitanju. Nikad u životu nisam čula ni videla reč priguta. Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: nameless на 17.30 ч. 13.03.2009. Хвала вам свима на брзом и прецизном одговору. Иначе, за реч се никако не може рећи да је архаична: врло често је користе наши политичари, тако сам и чуо за њу. Ја код куће имам само једнотомни речник Матице српске, у којем ова реч није заведена. Ипак, дало се наслутити шта ова реч значи.
Да додам, у фамозном Речнику српскога језика налазе се не само српске него и хрватске речи. Није проблем наћи речи: лисница, изниман, опорба, спужва, али су аутори зато проценили да не би требало да стоји глагол спочитавати. А и речник је пун грешака. Уз одредницу хардвер пише оно што треба да стоји за софтвер и обратно. За Сретење пише да је празник који се слави 14. фебруара, уместо дан касније итд. Тако да тај речник свакако није Свето писмо, а људи који су на њему радили су, по мом скромном мишљењу, дудуци. Него, мене сада занима само још да ли постоји и свршен вид овог глагола: спочитати, тако некако?? Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 18.28 ч. 13.03.2009. Спочитнути. И спужва није никаква хрватска реч. Сунђер је, иначе, турцизам.
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 18.31 ч. 13.03.2009. Moram se pridružiti b.n. u pitanju. Nikad u životu nisam čula ni videla reč priguta. Стварно? ;D http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3355.msg32701#msg32701 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3355.msg32701#msg32701) Пригута је, дакле, десерт. Добро, а какав је то израз - шатровачки или из свакодневног говорног језика и у ком крају? Мислим да је има још у Вуковом речнику. Из ког је краја... Питаш Ђорђа. :) Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Madiuxa на 18.55 ч. 13.03.2009. Moram se pridružiti b.n. u pitanju. Nikad u životu nisam čula ni videla reč priguta. Стварно? ;D http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3355.msg32701#msg32701 (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=3355.msg32701#msg32701) Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Miki на 20.59 ч. 13.03.2009. Их, сад тако! Па зар не слушамо стално о богатству нашег језика? Пошто је то изгледа закопано благо, ја решио да га мало по мало откопавам. :)
Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Психо-Делија на 21.28 ч. 13.03.2009. Цитат Спочитнути. И спужва није никаква хрватска реч. Сунђер је, иначе, турцизам. Спужва можда није хрватска реч, али се, колико је мени познато, много више користи у западним крајевима бивше Југославије (а у те крајеве спада и Хрватска) док се турцизам сунђер много више користи у источним крајевима бивше Југославије. Будући да на овом Форуму важи неписано правило нема поделе на српске и хрватске речи, био сам присиљен да разлику између речи спужва и сунђер опишем изокола и са много више речи него што би било потребно у случају да сам описивању тих разлика приступио на други начин. Надам се да ми нико неће замерити што сам се дрзнуо да на овај начин објасним употребне разлике између ова два синонима. ;D И нешто ми никако није јасно: Ако нема поделе на српске и хрватске речи, ако су и спочитавати и спужва српске речи, да ли то значи да је све то у ствари српски језик (па и онај језик којим говоре Хрвати, Бошњаци и Црногорци) којем су други народи само дали ново име? А ако се ради о свесрпском језику, зашто онда користимо термине хрватски, црногорски или бошњачки (босански) језик? Зашто не кажемо да сви говоре српским језиком? Зашто, на пример, не кажемо: Српски језик којим говоре Хрвати у Хрватској незнатно се разликује од српског језика којим говоре Бошњаци у БиХ, а само мало више од српског језика којим говоре Срби у Србији? ??? Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: nameless на 23.03 ч. 13.03.2009. Цитирано: Мирослав link=topic=3511. msg34313#msg34313 date=1236965334 Спочитнути. И спужва није никаква хрватска реч. Сунђер је, иначе, турцизам. Још како је кроатизам! Сунђер је турцизам који се временом толико одомаћио у српском језику да се у свакодневном говору употребљава без етимолошке обојености. Ни тисућа није "хрватска" реч, помиње се и у Душановом законику, али данас се тако не говори. Користимо грчку реч хиљаду, али, као што већ рекох, то за мене више није грчка, него српска реч. Наслов: Одг: Спочитавати Порука од: Ђорђе Божовић на 20.47 ч. 09.05.2009. И нешто ми никако није јасно: Ако нема поделе на српске и хрватске речи, ако су и спочитавати и спужва српске речи Па ту је погрешка у премиси, те зато не ваља ни закључак. Нису само српске речи, него су заједничке. (Једнако и српске и хрватске.) да ли то значи да је све то у ствари српски језик (па и онај језик којим говоре Хрвати, Бошњаци и Црногорци) којем су други народи само дали ново име? Па зато и не значи да је то „све и свуда“ у ствари српски језик. Сваки од тих народа има СВОЈ језик, и даје му своје име. (Нити је ичији језик у ствари туђи, ни поклоњен ни позајмљен, нити му је ико смишљао нова имена.) А ако се ради о свесрпском језику, зашто онда користимо термине хрватски, црногорски или бошњачки (босански) језик? Зашто не кажемо да сви говоре српским језиком? Зашто, на пример, не кажемо: Српски језик којим говоре Хрвати у Хрватској незнатно се разликује од српског језика којим говоре Бошњаци у БиХ, а само мало више од српског језика којим говоре Срби у Србији? Зато што не кажемо ни да се хрватски језик којим говоре Срби у Србији незнатно разликује од хрватског језика којим говоре Бошњаци у Бих, а само мало више од хрватског језика којим говоре Хрвати у Хрватској; нити кажемо да се босански језик којим говоре Срби у Србији незнатно разликује од босанског језика којим говоре Бошњаци у Бих, а само мало више од босанског језика којим говоре Хрвати у Хрватској... А могли бисмо сасвим ласно и тако рећи једнако као што можемо и тако како си ти предложио. Откуда та „збрка“? Ево откуд. То што речи не делимо на српске и на хрватске, не значи одмах да су све српске. Јер, језик јесте један и исти, па су и све речи заједничке, али сваки од народа има своју етнотериторијалну књижевну варијанту тога језика, коју логично назива својим етничким именом, и нормира је у својима културним центрима. Српски језик само је једна од тих социолингвистичких варијаната, као што су и хрватски и бошњачки језик, која има своје место у томе дијасистему, своју сферу и ареу употребе, своју сцену на којој наступа, и своју рају која ће јој тапшати на крају баладе. :) |