|
Наслов: Др и остале скраћенице Порука од: ognjenmi на 23.03 ч. 08.11.2006. Имам једно питање. Како је правилно писати др. Петар Петровић или Др. Петар Петровић.
Ја мислим да је по правопису да се Др. пише испред покојних, др. испред живих особа. Да ли сам у праву? Огњен Милић Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Бојан Башић на 23.53 ч. 08.11.2006. Skraćenica dr piše se bez tačke i malim slovom (nebitno da li je reč o živoj ili pokojnoj osobi), osim, naravno, kada je na početku rečenice, na početku potpisa i sl.
Česta greška je i Dr PETAR PETROVIĆ. Ako već ime pišemo verzalom, onda to svakako važi i za titulu — DR PETAR PETROVIĆ. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: ognjenmi на 00.39 ч. 09.11.2006. Хвала. Служим цивилно у дому здравља, а тамо свуда пише Др. Ово ми је сметало јер сам имао осећај да је Др. неправилно јер није ничије име Доктор Петар Петровић.
Оно за Др. код покојника сам чуо, па сам хтео да проверим. Ипак најсмешније ми је што на једним вратима пише Прим. Др. Чак и примаријус великим словом. Најсмешнија ствар коју сам у животу видео је када је декан Факултета за менаџмент Браћа Карић у на којем је моја мајка радила издао саопштење Богољуба Карића са помињањем његовог имена на следећи начин. Оснивач Председник Богољуб Карић Лично Огњен Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: kontra на 08.08 ч. 09.11.2006. E, kad smo već kod doktora.
Znam da je ranije postojalo neko nepisano pravilo da to dr ispred imena lekara treba pisati uz tačku, tj. "dr." da bi se razlikovalo od onih koji su stekli doktorsku titulu. Ima li toga još? Meni je to imalo nekog smisla, s obzirom da su lekari to dr sebi prišili bez ikakvog osnova, već posle završenog fakulteta, dok drugi moraju da pošteno odrade i magistraturu i doktorat da bi do ta dva slovca stigli. Veliko D može da stoji na početku i u potpisu. U potpisu samo zato što se često dvojako tumači - kao nastavak teksta (završetak) i kao početak poslednje "rečenice". Zbog toga ćeš često po vizitkama i raznim pločicama po vratima viđati veliko početno slovo. Druga (potpuno neopravdana i svakako pogrešna) krajnost je ovo preuzimanje velikog slova iz stranih jezika. Englezi pišu kod svih titula veliko početno slovo za svaku reč, pa su naši to brže-bolje preuzeli, ne bi li tim velikim slovima dobili na važnost. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Бојан Башић на 14.08 ч. 09.11.2006. Znam da je ranije postojalo neko nepisano pravilo da to dr ispred imena lekara treba pisati uz tačku, tj. "dr." da bi se razlikovalo od onih koji su stekli doktorsku titulu. Ima li toga još? Iskreno, prvi put čujem za to, i vrlo bih se iznenadio ako bi se ispostavilo da je nekad stvarno tako bilo. Dr u značenju doktor uvek se piše bez tačke, kao i ostale skraćenice u kojima je uključeno poslednje slovo skraćene reči (mr—magistar, gđa—gospođa, Bgd—Beograd). Ako želimo da istaknemo kako je neko doktor medicine, tu je skraćenica dr sc. med. (koju danas viđamo gotovo isključivo u lošem obliku dr sci. med.). Kad smo već kod skraćenica, nagradno pitanje: kako biste skraćeno napisali diplomirani ekonomista? :) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Данијела на 14.12 ч. 09.11.2006. Дипл. ек.
А награда? Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Дарко Новаковић на 14.26 ч. 09.11.2006. Зар није dipl ecc ?
... Клајн каже да није, погледао сам. Скраћено за економиста је ек., а не ec. ili ecc. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Бојан Башић на 14.31 ч. 09.11.2006. Дипл. ек. Slažem se, može i tako (a posebno u ćiriličkom tekstu, kao i дипл. инж., jer u tom slučaju ne dolazi u obzir дипл. инг., a ni mešanje pisama nije baš preporučjivo), mada to nije ono što sam imao na umu. Bode mi oči napis dipl. ecc., koji je gotovo jedini što ekonomisti koriste (moj otac je ekonomista, i ne mogu ga naterati da to izmeni jer, kako on kaže, „tako svi pišu“). Jedina latinska reč od koje bi ecc. mogla da bude skraćenica je ecclesia—crkva! Ako ćemo već da se „pravimo stranci“, onda moramo pisati dipl. oec. (od oeconomia). Još zanimljiva je titula dr ecc., koja označava crkvene oce, doctores ecclesiae, poput svetog Jovana Zlatoustog i ostalih učitelja tih vremena! Da li se to naši ekonomisti polako ali sigurno poistovećuju s božanstvima? Ma neee... :) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: kontra на 08.48 ч. 10.11.2006. Znam da je ranije postojalo neko nepisano pravilo da to dr ispred imena lekara treba pisati uz tačku, tj. "dr." da bi se razlikovalo od onih koji su stekli doktorsku titulu. Ima li toga još? ...Dr u značenju doktor uvek se piše bez tačke, kao i ostale skraćenice u kojima je uključeno poslednje slovo skraćene reči... Govorim o drugoj pojavi, a to je da se to dr gura ispred imena kao sinonim za reč lekar. Kada je neko doktor nauka, ma koje to nauke bilo, u redu je da titulu prikaže na taj način, ali određen broj lekara nema završene doktorske studije, te samim tim nisu doktori, ali ih to ne sprečava da pišu famozno dr ispred imena. Tako je to kad imamo nezgodne homonime. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: BugA на 17.22 ч. 09.07.2009. Видим да је тема малко застарела, али чини ми се да нисмо добили одговор на недоумицу коју је изнела kontra. Да ли се и доктор (у смислу степена стручне спреме) и доктор (у смислу струке, тј. лекар) пишу исто - др Пера Петровић? Ако је тако, онда то стварно јесте прилично глупо. На пример, постоје и трогодишње зубарске студије, и након тога студенти могу узети то др, а са друге стране неко за то студира годинама ???
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Бојан Башић на 14.11 ч. 10.07.2009. Dobro si shvatio, piše se isto. Ne bih se izjašnjavao o tome je li tako „prilično glupo“ (jer svakako nećemo stići dalje od ličnog utiska), samo bih skrenuo pažnju na jednu stvar: ako je već naziv stepena stručne spreme isti kao naziv struke (doktor i u jednom i u drugom slučaju; nije bitno što za struku postoji i sinonim lekar), zašto je čudno što su i skraćenice iste? Drugim rečima, ako ovog zubara s trogodišnjih studija ne možemo razlikovati od doktora nauka prema neskraćenom nazivu, zašto bismo morali tu razliku isticati prilikom skraćivanja?
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: BugA на 14.56 ч. 10.07.2009. Хвала :)
Зато што се углавном из контекста реченице (или разговора) може схватити да ли се говори о лекару или доктору наука (кажем углавном, не мора да значи). Када само напишемо - др Петар Петровић, више се не зна да ли је дотични доктор (неких) наука, или класичан лекар. Па ваљда јесте сврха бити што прецизнији приликом изражавања - ако кажем ''коса'', не зна се на шта тачно мислим, али ако кажем да сам косом косио траву, или да сам ошишао косу, то је већ нешто. Исто је тако и са ''доктором'', само што се самостално ''др'' (испред имена) много чешће среће него пример који сам навео. ''Прилично глупо'' јесте, пре свега, (мој) лични утисак, не кажем да сад треба мењати правопис због мене ;) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 23.30 ч. 10.07.2009. Нимало ниси у праву. Ни један ни други пар (мада они и нису потпуно аналогни јер је доктор пример за полисемију, а коса — за хомонимију) нису једнозначни у било ком контексту, него тек у понеком. Шта ћеш са реченицом Сетила се његове косе? На шта се ту односи?
Дакле, као што контекст ту може да разреши дилему, тако може и код д(окто)ра. Сасвим је јасно на ког се доктора мисли у реченици Лечиће га др Павловић, а на којег у Др Павловић је изабран за доцента. Све и кад би тачка била сувисла код једног од ове двојице доктора, ништа не би значила у говорном језику, кад опет не бисмо знали о коме се ради. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: BugA на 01.46 ч. 11.07.2009. Ја сам и рекао углавном, не мора да значи. Поента је била да се рецимо ''коса'' сама по себи ређе среће него скраћеница ''др'' која нас може довести у заблуду. Нисам стручан по питању језика, за полисемију и хомонимију нисам ни чуо (осим ако хомонимија није везана за хомониме), само износим свој лични осећај, и драго ми је да дискутујем са људима којима је језик струка, или су барем доста стручнији :)
У изговору свакако нећемо приметити разлику, али је цела прича била око писања, када некоме на нпр. визит карти пише ''др Петар Петровић'', шта је он? (осим тога што је ''неписмен'', могао је лепо да напише - Петар Петровић, лекар, или - др мед Петар Петровић, или како се већ пише за доктора медицинских наука ;) ) Причам о томе да ако већ нека реч има примену у стручним круговима, можда би боље било да је јасније дефинисана њена скраћеница, да не долазимо у дилему... што опет не значи да сам ја много паметан и да би требало мењати правопис, него само примећујем пропуст, по мени :) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 01.51 ч. 11.07.2009. Da nije ovo tema za Antipravila?
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 12.37 ч. 11.07.2009. Ја сам и рекао углавном, не мора да значи. Поента је била да се рецимо ''коса'' сама по себи ређе среће него скраћеница ''др'' која нас може довести у заблуду. Нисам стручан по питању језика, за полисемију и хомонимију нисам ни чуо (осим ако хомонимија није везана за хомониме), само износим свој лични осећај, и драго ми је да дискутујем са људима којима је језик струка, или су барем доста стручнији :) У изговору свакако нећемо приметити разлику, али је цела прича била око писања, када некоме на нпр. визит карти пише ''др Петар Петровић'', шта је он? (осим тога што је ''неписмен'', могао је лепо да напише - Петар Петровић, лекар, или - др мед Петар Петровић, или како се већ пише за доктора медицинских наука ;) ) Причам о томе да ако већ нека реч има примену у стручним круговима, можда би боље било да је јасније дефинисана њена скраћеница, да не долазимо у дилему... што опет не значи да сам ја много паметан и да би требало мењати правопис, него само примећујем пропуст, по мени :) Није то никакав пропуст. Јако су ретки случајеви када контекст не разрешава двосмисленост. То што људи немају културу да напишу своје занимање на визит карти није проблем правописа. Ето, и г. је скраћеница и за ’господин’ и за ’година’, па се нико не збуњује око тога, нити предлаже да једанпут иде с тачком, а други пут без ње. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: BugA на 15.59 ч. 11.07.2009. Није то никакав пропуст. Јако су ретки случајеви када контекст не разрешава двосмисленост. То што људи немају културу да напишу своје занимање на визит карти није проблем правописа. Ето, и г. је скраћеница и за ’господин’ и за ’година’, па се нико не збуњује око тога, нити предлаже да једанпут иде с тачком, а други пут без ње. То за културу изражавања си у праву. Чекај, зар није скраћеница за годину ''год.''? А шта је било са оним ''гдин.'', или ''г-дин.'', како ли већ беше, за господин? Јесу ли ове скраћенице уопште исправне? Остало ми тако нешто у глави... Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 18.51 ч. 11.07.2009. За годину може и г. и год., а за господина само г. (пре је важило и гдин, без тачке). Исто, и гђа, гђица или гца пишу се без тачака и цртица, као др.
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 13.37 ч. 08.08.2009. Ovako, znam da sam to negdje pročitala, ali ne mogu sad da nađem. . .
Pišemo prof. dr Nasa Nastić, ali da li je to slučaj i sa doc. dr (docent doktor) i prof. dr sci ??? Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 13.46 ч. 08.08.2009. Ne bi trebalo koristiti forum kao besplatnu službu za odgovore na sasvim jednostavna pitanja, pogotovu ne u ovakvim količinama, već kao mjesto gdje možemo raspravljati o nedoumicama koje zaista nisu dobro obrađene u dostupnoj literaturi. Mnoge odgovore možeš pronaći u Rečniku jezičkih nedoumica, jednotomnom Rečniku Matice srpske, Pravopisu srpskoga jezika, raznim gramatikama, pa i u arhivi ovog foruma.
Mislim, ne bih da zloupotrbljavam forum, ali stao mi mozak! ;D Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 13.51 ч. 08.08.2009. Ne bi trebalo koristiti forum kao besplatnu službu za odgovore na sasvim jednostavna pitanja, pogotovu ne u ovakvim količinama, već kao mjesto gdje možemo raspravljati o nedoumicama koje zaista nisu dobro obrađene u dostupnoj literaturi. Mnoge odgovore možeš pronaći u Rečniku jezičkih nedoumica, jednotomnom Rečniku Matice srpske, Pravopisu srpskoga jezika, raznim gramatikama, pa i u arhivi ovog foruma. Mislim, ne bih da zloupotrbljavam forum, ali stao mi mozak! ;D Dobro dosla! Izvini, gde si nasla taj tekst? Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 13.58 ч. 08.08.2009. Bolje vas našla! Nađoh u Razno: Stoundarov odgovor na, čini mi se, spagetinu listu pitanja.
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Зоран Ђорђевић на 14.02 ч. 08.08.2009. Ти си још нова, па не знаш да Брунхилда има памћење као риба. :)
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 14.09 ч. 08.08.2009. Ти си још нова, па не знаш да Брунхилда има памћење као риба. :) :D A, bre, Zorane, pa ko jos pamti sve sto se pisalo na ovom forumu? To ovi mladji mogu da pamte ko slonovi — npr. nas BB — oduvek me je fascinirala njegova sposobnost da se seti tacnog posta, tacne teme tacnog foruma Vokabulara a bogami i van Vokabulara, gde je neko nesto rekao ili pisao... Ja inace nemam predispozicije da budem tak'a (porodicna karakteristika nam je zaboravnost i rasejanost :D), a bogami i godinice me stisle... Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 14.11 ч. 08.08.2009. Bolje vas našla! Nađoh u Razno: Stoundarov odgovor na, čini mi se, spagetinu listu pitanja. Ih, pa to je nesto drugo. Ovo tvoje ne moze se porediti sa spagetinom listom, svakako. A mislim da se to jos nije ni pominjalo (mislim, konkretno taj primer), mada, nemoj me drzati za rec, s obzirom da mi memorija nije najjaca strana... :D Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 14.16 ч. 08.08.2009. Uh, napisala sam odgovor ali nesta mi negdje. Vidiš Bruni, ima nas svakakvih! ;D
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 14.18 ч. 08.08.2009. Sada moram da idem, ali baš mi je drago da sam popričala s najmilijim mi forumašima!
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 14.33 ч. 08.08.2009. Ovako, znam da sam to negdje pročitala, ali ne mogu sad da nađem. . . Pišemo prof. dr Nasa Nastić, ali da li je to slučaj i sa doc. dr (docent doktor) i prof. dr sci ??? Јесте, увек се пише без тачке. Само, пази и на ово: Ako želimo da istaknemo kako je neko doktor medicine, tu je skraćenica dr sc. med. (koju danas viđamo gotovo isključivo u lošem obliku dr sci. med.). Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Stoundar на 15.28 ч. 08.08.2009. Bolje vas našla! Nađoh u Razno: Stoundarov odgovor na, čini mi se, spagetinu listu pitanja. Ih, pa to je nesto drugo. Ovo tvoje ne moze se porediti sa spagetinom listom, svakako. A mislim da se to jos nije ni pominjalo (mislim, konkretno taj primer), mada, nemoj me drzati za rec, s obzirom da mi memorija nije najjaca strana... :D Špagetina prva poruka na ovom forumu previše je ličila na domaći zadatak, na šta po prav'lima treba mrko gledati kada se traže samo gotova rješenja. Iako smo saznali da se ne radi o tome, opet mi je glupo očekivati od ostalih forumaša da se bave fizičkim poslom traženja akcenata po rječniku i prenošenja tipičnih nedoumica iz RJN, umjesto da se raspravlja o nejasnoćama u literaturi. Ipak, drago mi je što se nakon detaljnih odgovora došlo do očekivanog zaključka, tj. da su pitanja jednostavna i da treba nabaviti RJN, SJP i RMS. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 09.09 ч. 10.08.2009. Hvala!!!
Наслов: Re: Др и остале скраћенице Порука од: Pedja на 11.47 ч. 11.08.2009. Ipak, drago mi je što se nakon detaljnih odgovora došlo do očekivanog zaključka, tj. da su pitanja jednostavna i da treba nabaviti RJN, SJP i RMS. Вокабулар је управо и настао са идејом да не мора и не треба свако да има у кући РЈН, СЈП и РМС. Зато у оквиру Вокабулара постоје речник (http://речник), правопис (http://www.vokabular.org/pravopis/), граматика (http://www.vokabular.org/gramatika/) и језичке недоумице (http://www.vokabular.org/nedoumice/), да би свако могао да сазна и научи а да е мора да купује скупе приручнике. Проблем баналних питања и понављања истих питање се решава тако што се у поменуте екције на Вокабулару једном напишу одговори и касније се људи упућују да их тамо потраже или им се једноставно да веза ка одговарајућем чланку. Све то може да ради било ко од нас. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Stoundar на 07.21 ч. 12.08.2009. Vokabularovi projekti nikada ne mogu zamijeniti RJN ili SJP, a pogotovo ne RMS, jer se na tim projektima gotovo i ne radi; umjesto toga, većina korisnika zapravo ima najvažniju literaturu ili je postepeno nabavlja, korak po korak. Problem predstavlja uglavnom literatura koju je gotovo nemoguće pronaći u knjižarama, a čak i da je nekim korisnicima preskupo postepeno nabavljati literaturu, ima i drugih rješenja kao što je biblioteka, ako korisnik živi na našim prostorima. Ovako bih ukratko opisao neke od ideja Vokabulara: da korisnik ne mora imati literaturu koju je izuzetno teško nabaviti u knjižarama, da se može informisati o nedoumicama koje nisu dobro razrađene u postojećoj literaturi, mada povremeno može postavljati i jednostavnija pitanja, u manjim količinama.
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 08.34 ч. 12.08.2009. Хм, Стоундар, па ваљда Пеђа зна шта је хтео кад је оснивао Вокабулар... ;D
Неки језици имају Академије језика које су своје знање буквално поклониле свом народу — направили су страницу на интернету где ама баш СВАКО може да дође и потражи оно што га занима и разреши своју језичку недоумицу. Српски језик, нажалост, није међу таквима. Чак и папирната литература је ужасно тешка да се нађе — пословични Правопис, на пример, књига коју би требало сваки дом да има, која би требало да буде лако доступна СВИМА и по врло приступачној цени, више се не штампа! Ако неко, ко по струци није језичар, или му језик није хоби, као што је то многима овде на овом форуму, пожели да сазна да ли се пише престава, представа или претстава и зашто, где да пита? Да јури комшиницу професорку српског? А шта ако нема? Шпанац у таквој ситуацији седне за компјутер, потражи сајт РАЕ и у року од пет и по секунди нађе одговор на своје питање. Србин, за сада, има Вокабулар. Верујем да нисмо једино, али свакако јесмо ретко место где се одговор на било какву језичку недоумицу, колико год она тривијална била, може добити у веома кратком року. Та тривијална питања која су обрађена већ у ранијим разговорима већ постоје на форуму, и нови који питају лепо се упуте на старије разговоре и то је то. Нико овде ником неће и не може да забрани да поставља питања која неко карактерише једноставнима, јер оном који пита сигурно нису једноставна — да су му једноставна, не би питао. Ако те мрзи да одговараш, једноставно немој одговорити. Али ни у ком случају немој забрањивати људима да питају. Самим тим што питају направили су велики корак, и треба им помоћи, а не обасхрабривати их тиме што ћемо им рећи "Иди купи Правопис". С обзиром на веома висок ниво врло уображене неписмености међ Србима, треба да се радујемо што неко ПИТА, а не пише онако како он ЖЕЛИ да јесте, не марећи за то како је ПРАВИЛНО. Вокабулар ни у ком случају не претендује да буде замена за РЈН, РМС и сл., већ место где они који знају, радо помажу онима који не знају, где они који имају литературу, радо је прелистају јер неко други, који је нема, има неку недоумицу. Дакако, Вокабулар је такође и место где они који знају, могу да расправљају о не тако тривијалним стварима и сл. Али, првенствено је замишљен као место где се може наћи одговор лако, без потребе за одласком у библиотеку, јурцањем за комшиницом профанком српског или књигама којих никад нема, а кад их и има, толико су скупе да их ретко ко може приуштити. Вокабулар свакако јесте и место где би људи који имају знање расправљали о недоумицама које нису довољно разрађене у већ постојећој литератури, али то не значи да од њега треба правити елитистичко место где приступ имају само они који имају Правопис или РМС и не постављају тривијална питања. Јер, Вокабулар је створен управо због таквих људи. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: nale на 10.11 ч. 12.08.2009. Svojim pitanjem sam baš "zametnula kavgu"!!! ;D
Slažem se da mora postojati mjesto i način da bilo ko dođe do odgovora na pitanja o jeziku, jezičkim nedoumicama, itd. Literatura je dosta siromašna, često zastarjela i štura. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Stoundar на 20.23 ч. 12.08.2009. Bruni: pokušao sam da opišem stvarno stanje Vokabulara, koje se, čini mi se, razlikuje od Peđinih prvobitnih namjera, jer vidim da je forum najaktivniji dio Vokabulara i da se na ostalim projektima gotovo i ne radi, iako www.vokabular.org i dalje pokazuje na rječnik a ne na forum. I ja sam rekao da je u redu postavljati jednostavna pitanja, ali u malim količinama; naravno, nisam ja ovdje bilo šta da zabranjujem, ali bih lično u nedostatku literature prvo otišao u biblioteku kada bih imao sređen spisak od pedesetak jednostavnih pitanja, o čemu je ovdje zapravo riječ. Stvar je u odnosu količine i vrste pitanja, a stvarno nema nikakvog elitizma u tome da neko posjeduje jednotomni RMS, RJN ili školski Pravopis; sve se to relativno lako može postepeno nabaviti.
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 21.10 ч. 12.08.2009. Stoundar, moze se nabaviti, ako se ima interesovanje za tako nesto, ali ima mnogo ljudi koji inace nemaju dodirne veze sa lingvistikom (kuca, deca, zena posao koji nema veze opet, ni sa pisanjem ni sa pravopisom i sl.) , a koje u datom momentu iz nekog razloga zanima odredjena kolicina informacija. Za to sigurno nece da planira postepeno nabavljanje literature, kao sto ni ja necu nabavljati odredjenu literaturu koju treba da ima svaki geograf, ako me eto, zanima nesto konkretno (a za geografe osnovno) iz te oblasti. U jednom se slazem: Korisnik/ca Spagete jeste malo preterala, ali to je samo tvoje i moje misljenje koje ne dele svi forumasi, jer je Spagete ipak na kraju dobila potpun odgovor, pa samim tim, ni ti ni ja ne mozemo sad propisivati neka nova pravila i kolicini postavljenih prostih pitanja, jer je ocigledno da se ne slazu svi sa nama. Ako eventualno u nekoj daljoj buducnosti ovo tvoje i moje misljenje bude rasirenije medju stalnim korisnicima, mozda moze da se razmisli o pravilu "neradjenja domacih zadataka" ili o propisivanju odredjenih pravila o pristojnoj kolicini pitanja, ali ne pre. A verovao ili ne, za mnoge jeste veci napor da daju 100 evra za jednotomni RMS (koliko ga ja platih kad sam bila, cini mi se da bese oko te cene). Jeste, skolski Pravopis ili RJN ne kostaju toliko, ali vecina ljudi koji postavljaju jednostavna pitanja nije ni culo za RJN niti RMS niti bilo koju drugu knjigu koje se ovde kod nas cesto pominju, pa samim tim, i da hoce, ne znaju sta treba da kupe. A informacija im treba odmah. Seti se, npr. imali smo ovde nekoliko puta neke sefove koji su se natezali oko pravopisa sa svojim sekretaricama oko nekih veoma prostih stvari koje su osnova pismenosti, pa smo im odgovarali. Ja licno jesam srecna zbog toga sto su uopste dosli na ideju da negde pitaju, i sto su ovde dobili ispravan odgovor, jer je profil prosecnog srbijanskog dirEktora-privatnika do sada bio prilicno tuzan, a kao osnovni deo istog cinila je polupismenost.
Ja sam jako srecna sto Vokabular postoji, i sto ga cine ljudi ciji je profil dijametralno razlicit od profila ljjudi koji se obicno mogu sresti na forumima, kako po kulturi (pre svega domacoj, a onda i opstoj), tako i po znanjima koja poseduju i stavovima koje imaju. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Милош Бркушанин на 22.55 ч. 07.09.2009. Људи, ето мене са једним питањем. Зашто скраћеницу ВМА изговарамо као ве-ме-а? Кратко сам на форуму, али сам научио да аналогија није добар пут ка исправном закључку. Међутим, не могу да не помислим на де-ве-де и сличне примере. Неко ми једанпут рече да је то због медицинска... Није био уверљив.
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.21 ч. 07.09.2009. Људи, ето мене са једним питањем. Зашто скраћеницу ВМА изговарамо као ве-ме-а? Кратко сам на форуму, али сам научио да аналогија није добар пут ка исправном закључку. Међутим, не могу да не помислим на де-ве-де и сличне примере. Неко ми једанпут рече да је то због медицинска... Није био уверљив. И то смо имали: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=320.0 Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Милош Бркушанин на 23.27 ч. 07.09.2009. Хвала на линку. Да ли то значи да је ве-ем-а неправилно?
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.39 ч. 07.09.2009. Хвала на линку. Да ли то значи да је ве-ем-а неправилно? Мислим да у принципу није, само се теже изговара и ризикујеш да те не разумеју. Као кад би стара скраћеница АФЖ (ако се сећаш шта то беше :)) уместо а-фе-же изговарала као а-еф-же. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Ђорђе Божовић на 01.13 ч. 08.09.2009. Ne, nije greška ako ti izgovoriš i ve-em-a, ali ustaljeni je izgovor za tu skraćenicu ve-me-a, pa te verovatno niko neće razumeti da misliš na VMA, a to nije dobro.
To je nepravilan izgovor koji se ustalio i uobičajio, kao i a-fe-že. Otkuda to -me i -fe umesto -em i -ef? Prosto po analogiji sa -ve odnosno -že. Posle -ve sledi -em, ali raja je počela da izgovara -me, kao u nekakvom ritmu, -ve pa -me, i to se uobičajilo za tu skraćenicu. Isto tako i -že, pa i -fe zbog toga; nekako je valjda lakše za izgovor i ustalilo se tako. De-ve-de je pak sasvim pravilno čitanje slova u skraćenici DVD. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Милош Бркушанин на 10.01 ч. 08.09.2009. De-ve-de je pak sasvim pravilno čitanje slova u skraćenici DVD. Знам, зато сам се и позвао на тај пример. Мада, ево сада признајем, за многе речи знам како се правилно изговарају, али их изговарам онако како се говори у мом окружењу. Тако речи асистент, диригент, парламент, елемент и сличне акцентујем на последњем слогу. Примера је пуно... Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Ђорђе Божовић на 20.02 ч. 08.09.2009. Ja to nikako ne volim, to asistȅnt, dirigȅnt i sl., mada kako se čini, izgleda da će za koju godinicu to morati da bude normirano, tj. da se ozvaniči kao pravilno, jer bezmalo svi tako govore i nema mu spasa. :)
Jao, kakvo će to biti korenito menjanje akcenatske norme; jer ovo nisu jedini primeri... A meni se to ne sviđa, ja sam, valjda iz nekih sentimentalnih razloga, šta ja znam, za Vuk—Daničićevu akcentuaciju, pa kud nakraju puklo da puklo. :D Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Милош Бркушанин на 20.15 ч. 08.09.2009. Ни ја не бих могао да прихватим да у нашем језику акценат буде на последњем слогу. Међутим, није ми пријатно да ја будем тај који ће ићи мимо масе људи, да једино ја у свом друштву изговарам речи другачије од осталих, па макар то било и правилно. Нарочито ако се нађем у неком друштву старијих особа... Знате какви су наши људи, одједном ће рећи како човек оде да студира, па се уобрази... одједном нађу гомилу замерки... Зашто правити проблем беспотребно? Иако ово што ћу рећи звучи заиста глупо (јер се готово никад овога не придржавам), ипак у овом случају послушам ону реченицу: ако не можеш против њих, придружи им се. :)
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 20.41 ч. 08.09.2009. Jao, kakvo će to biti korenito menjanje akcenatske norme; jer ovo nisu jedini primeri... A meni se to ne sviđa, ja sam, valjda iz nekih sentimentalnih razloga, šta ja znam, za Vuk—Daničićevu akcentuaciju, pa kud nakraju puklo da puklo. :D Јао, и ја сам! Ех, кад би нас неко питао... :( Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Ђорђе Божовић на 21.08 ч. 08.09.2009. Pričaj mi o tome — ja ne mogu da izgovorim „mlijèko“, „zvijèzda“ i sl., pa da me ubiješ, ali ako je to Vuk—Daničićev akcenat, ja sam za i kraj priče! :)
Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Вученовић на 11.18 ч. 09.09.2009. Ja ne kapiram uopšte zašto bi postojala nekakva „opšta pravila“ u akcentovanju. Otkud uopšte ideja da se uvode neka opšta pravila, kad ionako za svaku reč u našem jeziku mora posebno da se propiše akcenat. Ta dva pravila, to pravilo da kao ne može da se naglasi zadnji slog i ono da kao ne može silazni akcenat u sredini reči, ionako nam nisu ni od kakve pomoći, kad su nedovoljna da bi se odredio pravilan akcenat neke reči. Džabe ti je opšte pravilo da ne može akcenat na zadnjem slogu, kad opet ne znaš na kom je slogu i koji je to akcenat od četiri moguća.
Tek potom još na to treba dodati da su oba ta pravila zastarela i da su neprirodna u savremenom srpskom. Ne samo što ta pravila nemaju veze s modernim stanjem u našem jeziku, nego ionako nikakve praktične koristi od njih nikad nije ni bilo. Stoga, iako obično volim da govorim što pravilnije, ta pravila akcentuacije ne pokušavam da poštujem. Ja ne uspevam da shvatim smisao njihovog postojanja, a mislim da bi za uvođenje nekog pravila ipak trebalo da postoji neki smisao. Nego, otišli smo debelo u oftopik. Tema su skraćenice... ;) Možda bi trebalo nekoliko zadnjih poruka izdvojiti... Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: J o e на 11.46 ч. 09.09.2009. :D Хе-хе...
Ако тако гледаш на ствар, заиста и не може бити смисла. Само, онда није јасно што супротстављаш правила о акценту, рецимо, правилима о палатализацији. Тако се исто може рећи да палатализација није „природна“ зато што се често чују облици Зорицин, Даницин, а заиста није тако! Новоштокавски начелни систем акцентуације представља крајњу тачку једног огромног пута од прасловенска три, односно шест акцената, преко њиховог свођања на прасрпска два (три, с чакавским акутом), па све до најновије новоштокавске метатоније, која је дала два узлазна акцента. Ово последње је нарочито битно за главне карактеристике српског акцента. Од XIV века, наиме, прогресивно српско ухо не трпи акценат на непрвом слогу (мислим на тадашње силазне) и Вук—Даничићева норма је само озваничење реалног стања, а такво је стање и у осталим граматичким дисциплинама — мање-више непромењено још од Даничића и Маретића. Ко би смео да каже: „Враћамо се на старе падеже зато што се губи разлика између датива и локатива“?! А за акценте је свима лако да суде, јер их ваљда мрзи да уче стандардну акцентуацију. Јесте најтежи део граматике, али не треба због тога (лењости) да буде отписана из језичког система. kad ionako za svaku reč u našem jeziku mora posebno da se propiše akcenat. Ta dva pravila, to pravilo da kao ne može da se naglasi zadnji slog i ono da kao ne može silazni akcenat u sredini reči, ionako nam nisu ni od kakve pomoći, kad su nedovoljna da bi se odredio pravilan akcenat neke reči. Džabe ti je opšte pravilo da ne može akcenat na zadnjem slogu, kad opet ne znaš na kom je slogu i koji je to akcenat od četiri moguća. Вараш се. О томе сам већ писао: та су два правила само начелне смернице за акцентовање. Осим њих постоји тушта и тма ситних образаца по којима функционишу акценти. Те морфолошке парадигме су, на срећу, добро истражене (сетимо се још Даничићевих Акцената), док су оне творбене скоро нетакнуте (у новије време Станимир Ракић пише о томе, помало неспретно и компликовано, чини ми се). Веровао или не, за већину речи постоји одговор зашто имају баш тај акценат, осим немотивисаних речи словенског порекла, које чине основни лексички фонд, па се зато и најбрже уче. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Вученовић на 13.30 ч. 09.09.2009. :D Хе-хе... Ако тако гледаш на ствар, заиста и не може бити смисла. Само, онда није јасно што супротстављаш правила о акценту, рецимо, правилима о палатализацији. Тако се исто може рећи да палатализација није „природна“ зато што се често чују облици Зорицин, Даницин, а заиста није тако! Пре него што се предам, само ћу рећи да ми се чини да то није исто. Рекао бих да се за палатализацију не може рећи да није „природна“ у модерном српском само зато што се, како кажеш, „често“ чују погрешни облици неких речи. Колико често? Код целих класа речи савременог српског језика, с друге стране, опште је, широм српског говорног подручја, прихваћена акцентуација која се коси с тим двама основним правилима Вука и Даничића. Није реч о томе што се „често“ греши, греши се увек и свуда, осим када су у питању школовани те-ве или радио спикери који пажљиво изговарају те речи правилно, а и они онда доживљавају да им се широка јавност подсмева због таквог изговора. Ко би смео да каже: „Враћамо се на старе падеже зато што се губи разлика између датива и локатива“?! Ја сам смео и хтео да кажем тако нешто и да вичем на сав глас, само сам прво морао да проверим има ли икакве разлике међу тим падежима. Стога сам ево овде (http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=540.0) поставио питање има ли разлике. Пошто се испоставило да разлике ипак има, нисам излетео са тим захтевом за укидање једног од тих падежа. Мада... Разлика је ето само у акценту и то колико сам укапирао у прилично малом броју речи, а мени се чини да, па бар ми овде у мом крају, ту разлику уопште и не правимо, те ја заправо и даље мислим да бисмо мирно могли да смањимо те падеже на шест комада, само, не смем баш да вичем, јер изгледа да те акцентске разлике између тих падежа ваљда још у неким крајевима стварно и живе. То што их ја заиста не примећујем и не осећам, баш ми и није неки аргумент, па ето ћутим. А за акценте је свима лако да суде, јер их ваљда мрзи да уче стандардну акцентуацију. Јесте најтежи део граматике, али не треба због тога (лењости) да буде отписана из језичког система. Ја сад почињем са предајом у овом случају. Прво ћу са задовољством да признам да ја не морам да је учим — кад говорим, говорим онако како људи у мом граду говоре, кад пишем немам проблема, јер акценти се не пишу, сем у стручној језичкој литератури. :) kad ionako za svaku reč u našem jeziku mora posebno da se propiše akcenat. Ta dva pravila, to pravilo da kao ne može da se naglasi zadnji slog i ono da kao ne može silazni akcenat u sredini reči, ionako nam nisu ni od kakve pomoći, kad su nedovoljna da bi se odredio pravilan akcenat neke reči. Džabe ti je opšte pravilo da ne može akcenat na zadnjem slogu, kad opet ne znaš na kom je slogu i koji je to akcenat od četiri moguća. Вараш се. О томе сам већ писао: та су два правила само начелне смернице за акцентовање. Осим њих постоји тушта и тма ситних образаца по којима функционишу акценти. Те морфолошке парадигме су, на срећу, добро истражене (сетимо се још Даничићевих Акцената), док су оне творбене скоро нетакнуте (у новије време Станимир Ракић пише о томе, помало неспретно и компликовано, чини ми се). Веровао или не, за већину речи постоји одговор зашто имају баш тај акценат, осим немотивисаних речи словенског порекла, које чине основни лексички фонд, па се зато и најбрже уче. Па да завршим са том предајом. Будући да сам са задовољством већ признао да се не морам упуштати у учење тога, а људи су се очигледно озбиљно и научно бавили тиме, наравно да ми једино остаје да се повучем у мишју рупу у овој дискусији, те да ћутим и уживам што сам ипак и даље слободан да у свом говору терам по своме. ;) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: charmed94 на 21.04 ч. 20.10.2009. Uočih da se skraćenice gđa, gđica i skraćenica za gospodina pišu bez tačke, ali ne znam kako je sad pravilno za gospodina. Da l' je gdin, g-din ili možda gosn?
Hvala unapred! Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Madiuxa на 21.52 ч. 20.10.2009. Uočih da se skraćenice gđa, gđica i skraćenica za gospodina pišu bez tačke, ali ne znam kako je sad pravilno za gospodina. Da l' je gdin, g-din ili možda gosn? http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=627.0Hvala unapred! Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: agvozden на 13.53 ч. 22.10.2009. Др. је скраћеница од "друг".
То сам користио још у средњој школи. . . ;) Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Индијанац Џоунс на 04.29 ч. 31.01.2011. Jedna zamjerka:
Ako želimo da se izražavamo pravilno, a pretpostavljam da svi koji koriste ovaj forum tome teže, onda mislim da bi bilo prikladnije da koristimo naziv "stomatolog" umjesto "zubar". Zubari su osobe koje se bave samo zubima i njih više nema, pošto savremena stomatologija izučava pored zuba i ostala tkiva usta, pa i šire. Znam da u rječnicima postoji taj pojam, ali mi to zvuči kao kad bismo ljude koji izučavaju srpski (ili bilo koji drugi) jezik nazvali jezičarima, da ne kažem jezičarama, a to mi ne zvuči baš fino. Postoji li takav naziv za ginekologe? Baš bih volio da ga znam. Nema veze sa temom i možda pretjerujem, sitničarim, ali mi je zaparalo uši. Inače, bavim se stomatologijom. :) Volio bih da čujem mišljenja. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: самоникли на 09.47 ч. 31.01.2011. Jedna zamjerka: Ako želimo da se izražavamo pravilno, a pretpostavljam da svi koji koriste ovaj forum tome teže, onda mislim da bi bilo prikladnije da koristimo naziv "stomatolog" umjesto "zubar". Zubari su osobe koje se bave samo zubima i njih više nema, pošto savremena stomatologija izučava pored zuba i ostala tkiva usta, pa i šire. Znam da u rječnicima postoji taj pojam, ali mi to zvuči kao kad bismo ljude koji izučavaju srpski (ili bilo koji drugi) jezik nazvali jezičarima, da ne kažem jezičarama, a to mi ne zvuči baš fino. Postoji li takav naziv za ginekologe? Baš bih volio da ga znam. Nema veze sa temom i možda pretjerujem, sitničarim, ali mi je zaparalo uši. Inače, bavim se stomatologijom. :) Volio bih da čujem mišljenja. Нека особа у некој дискусији на интернету: "Као језичар морам да приметим да је различита етимологија тих презимена." http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-141189.html (http://forum.krstarica.com/archive/index.php/t-141189.html) Врло неотесана особа. Сама себе вријеђа. А сјетимо се и оне увредљиве поп пјесме: Моја зубарка је врло згодна девојка Често идем код ње мада имам здраве зубе све Свакако је требало да не понижава све стоматологе и да својој симпатији први стих спјева обазриво: Мој стоматолог је врло згодна девојка Или барем стоматолошкиња или стоматологиња. Јер стварно није у реду. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Aleph на 13.44 ч. 31.01.2011. Pričaj mi o tome — ja ne mogu da izgovorim „mlijèko“, „zvijèzda“ i sl., pa da me ubiješ, ali ako je to Vuk—Daničićev akcenat, ja sam za i kraj priče! :) Lep kalkić. ;D Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Индијанац Џоунс на 14.35 ч. 31.01.2011. Možda "jezičar" nije dobar primjer, ali ja ne znam kako to njima zvuči, isto kao što i drugi ne znaju kako "zubaru" taj naziv zvuči.
U svakom slučaju, naziv zubar ne obuhvata sve čime se on bavi. Ako to nije bitno, onda i veterinara možemo da zovemo stočarom, iako on liječi i druge životinje, koje ne spadaju u stoku, kao i botaničara travarom, iako proučava i druge biljke, a ne samo trave, ili informatičara kompjuterašem. . . Vezano za pop pjesme - čuo sam svašta. Naravno, naziv zubar narod više koristi u svakodnevnom govoru, u kojem može da koristi ko šta hoće, pa tako i u pjesmama, što je u redu, ali sam na taj naziv jednom naišao u nekoj "stručnoj" literaturi za pravni fakultet, ne sjećam se sad tačno u kojoj knjizi. Zato sam to i pomenuo, a to i nije za rubriku Pravopis, tako da možete i da ignorišete sve ovo što sam pisao. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: the Archer на 08.06 ч. 11.03.2014. Цитирано: Бојан Башић link=topic=366. msg2383#msg2383 date=1163026413 Skraćenica dr piše se bez tačke i malim slovom (nebitno da li je reč o živoj ili pokojnoj osobi), osim, naravno, kada je na početku rečenice, na početku potpisa i sl. Česta greška je i Dr PETAR PETROVIĆ. Ako već ime pišemo verzalom, onda to svakako važi i za titulu — DR PETAR PETROVIĆ. Pozdrav :) Imam jedno kratko pitanje: Kada na kraju dokumenta treba da ostavim prostor za potpis: Da li je pravilno da ispod crte stoji (kucano): Dr Ime i Prezime ili dr Ime i Prezime? Hvala unapred. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: kontra на 09.49 ч. 11.03.2014. A odgovor je da može i jedno i drugo.
Ako shvataš kao zasebnu celinu, početak teksta, tada pišeš velikim, ukoliko to shvataš kao nastavak nečega, tada možeš i malim. Odavno se lome koplja oko toga i nema strogog pravila. Meni je uvek lepše kad je napisano malim slovom, ali to je stvar ličnih afiniteta. Наслов: Одг: Др и остале скраћенице Порука од: Ena на 08.54 ч. 30.04.2014. Hm, u vezi sa pisanjem titule dr ispred imena pokojnih osoba, skoro sam sigurna da sam jednom pročitala (najverovatnije u kolumni Jovana Ćirilova) da nju izostavljamo u određenim (ili svim?) prilikama.
Znači trebalo bi pisati i govoriti Bulevar Zorana Đinđića, Trg Zorana Đinđića. Nisam sasvim sigurna u ovo, pa ću se javiti ponovo na forum kad proverim. |