|
Наслов: Bjelina prije tri tačke Порука од: Stoundar на 14.01 ч. 22.04.2009. Je li negdje normirano kada se piše bjelina prije tri tačke? Pravopis navodi dva primjera, s bjelinom i bez nje, ali ne kaže ništa o njenom mogućem značaju.
Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Miki на 14.32 ч. 22.04.2009. Колико је мени познато, ако реченични знак три тачке следи незавршеној мисли или томе слично, онда се пише без размакнице (нпр. И тако... :)), а ако се њиме подразумева неки дужи изостављени текст, тада пишемо са белином. Ако наводимо туђе речи, па изоставимо неке делове у дужем тексту, онда пишемо три тачке у угластим заградама ([...]), како бисмо то изостављање означили.
Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Бојан Башић на 15.20 ч. 22.04.2009. Ако наводимо туђе речи, па изоставимо неке делове у дужем тексту, онда пишемо три тачке у угластим заградама ([...]), како бисмо то изостављање означили. Uglaste zagrade nisu potrebne. :) Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 18.03 ч. 22.04.2009. Ако наводимо туђе речи, па изоставимо неке делове у дужем тексту, онда пишемо три тачке у угластим заградама ([...]), како бисмо то изостављање означили. Uglaste zagrade nisu potrebne. :) Potrebne su uvek kad "trotačkiranje" nije deo izvornog citata nego priređivačeva intervencija u nečijem upravnom govoru. I ne samo kod trotačke, nego kod bilo kakvih takvih intervencija. Recimo: "[V]eć posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." gde je izvorni citat bio "Na zaprepašćenje svih prisutnih, već posle nekoliko minuta, tokom kojih je Neskafica raspredao nadugačko i naširoko, blabla truć, šlbk, drn zvrc, tandara mandara broć, šio mi ga Đura, bilo je jasno da on pojma nema o čemu govori". Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Бојан Башић на 18.34 ч. 22.04.2009. Potrebne su uvek kad "trotačkiranje" nije deo izvornog citata nego priređivačeva intervencija u nečijem upravnom govoru. Ne, nisu potrebne. Pravopis (u tački 219) povodom pisanja uglastih zagrada oko tri tačke kaže: „Retko za ovim postupkom postoji prava potreba, tj. obično je dovoljno da se ispuštanje obeleži sa tri tačke, a podrazumeva se da je skraćivanje izveo autor koji je prenosio tuđi tekst.“ Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Оли на 18.35 ч. 22.04.2009. "[V]eć posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." "Na zaprepašćenje svih prisutnih, već posle nekoliko minuta, tokom kojih je Neskafica raspredao nadugačko i naširoko, blabla truć, šlbk, drn zvrc, tandara mandara broć, šio mi ga Đura, bilo je jasno da on pojma nema o čemu govori". :D Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 19.40 ч. 22.04.2009. Potrebne su uvek kad "trotačkiranje" nije deo izvornog citata nego priređivačeva intervencija u nečijem upravnom govoru. Ne, nisu potrebne. Pravopis (u tački 219) povodom pisanja uglastih zagrada oko tri tačke kaže: „Retko za ovim postupkom postoji prava potreba, tj. obično je dovoljno da se ispuštanje obeleži sa tri tačke, a podrazumeva se da je skraćivanje izveo autor koji je prenosio tuđi tekst.“ Veruj mi da NIKO u praksi nije čitao tu odredbu Pravopisa, pošto se po naučnim i drugim stručnim radovima sve intervencije u upravnom govoru vrlo uredno obeležavaju uglastim zagradama. A drugo, nemoj da tebe matematičara ubeđujem u razliku između njihovog "OBIČNO nisu potrebne" i tvog "NIKAD nisu potrebne". Samo mi opiši šta ćeš raditi ako je trotačka sastavni deo izvornog citata (što se vrlo lako može očekivati u naučnom radu o nečijim stihovanim pesmama, pesmama u prozi, esejima ili refleksivnoj prozi), i kako će se onda izvorna trotačka razlikovati od umetnute. Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: alcesta на 23.34 ч. 22.04.2009. A jesu li u tom slučaju dovoljne obične zagrade, ili moraju baš uglaste? Ja vidim da svi to beleže uglastim, pa ne smem da eksperimentišem. :)
Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 23.50 ч. 22.04.2009. Morale bi uglaste, zbog istog principa: naime, za obične zagrade (kao daleko frekventnije od uglastih) moglo bi se pomisliti da su deo izvornog citata, te onda uglaste, pošto "štrče", postaju znak za spoljnu intervenciju.
Činjenica je da bi se nešto poput "(...)" teško moglo pogrešno shvatiti, ali zbog ujednačenosti, ako u svim drugim instancama idu uglaste, red je da idu i u toj. Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Duja на 09.44 ч. 23.04.2009. Potrebne su uvek kad "trotačkiranje" nije deo izvornog citata nego priređivačeva intervencija u nečijem upravnom govoru. I ne samo kod trotačke, nego kod bilo kakvih takvih intervencija. Recimo: "[V]eć posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." gde je izvorni citat bio "Na zaprepašćenje svih prisutnih, već posle nekoliko minuta, tokom kojih je Neskafica raspredao nadugačko i naširoko, blabla truć, šlbk, drn zvrc, tandara mandara broć, šio mi ga Đura, bilo je jasno da on pojma nema o čemu govori". Pravo da ti kažem, ide mi malo na jetru ovo "[V]eć", kao hiper-lektorisanje. (Za neupućene: htelo se pokazati da rečenica nije počela sa "već", nego je bilo teksta i pre, koji je priređivač skratio jer nije relevantan, pa je "korigovao" u veliko slovo). Ja bih uvek ovo citirao sa tri tačke na početku, tj. "...već posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." Evo bila je baš neki dan na en.viki diskusija o tome. Reč je o engleskom, ali ne vidim bitnu razliku između srpskog u ovom pogledu: http://tinyurl.com/cprxx3 Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 17.00 ч. 23.04.2009. Potrebne su uvek kad "trotačkiranje" nije deo izvornog citata nego priređivačeva intervencija u nečijem upravnom govoru. I ne samo kod trotačke, nego kod bilo kakvih takvih intervencija. Recimo: "[V]eć posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." gde je izvorni citat bio "Na zaprepašćenje svih prisutnih, već posle nekoliko minuta, tokom kojih je Neskafica raspredao nadugačko i naširoko, blabla truć, šlbk, drn zvrc, tandara mandara broć, šio mi ga Đura, bilo je jasno da on pojma nema o čemu govori". Pravo da ti kažem, ide mi malo na jetru ovo "[V]eć", kao hiper-lektorisanje. (Za neupućene: htelo se pokazati da rečenica nije počela sa "već", nego je bilo teksta i pre, koji je priređivač skratio jer nije relevantan, pa je "korigovao" u veliko slovo). Ja bih uvek ovo citirao sa tri tačke na početku, tj. "...već posle nekoliko minuta [...] bilo je jasno da [Neskafica] pojma nema o čemu govori." Evo bila je baš neki dan na en.viki diskusija o tome. Reč je o engleskom, ali ne vidim bitnu razliku između srpskog u ovom pogledu: http://tinyurl.com/cprxx3 Konkretno taj odlazak na jetru vrlo se lako može rešiti intervencijom tipa "[Već] posle...", koja je praktično ista, a manje je "pedanterijska". To "[V]eć" sam stavio samo kao ilustraciju jednog mogućeg tipa "uglastozagradiranja" u citatu. Meni pak smeta da se samostalna zaokružena rečenica NE počne velikim slovom nego trotačkom. Zato uvek glasam bilo za "[V]eć posle...", bilo za "[Već] posle..." Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Duja на 17.14 ч. 23.04.2009. Konkretno taj odlazak na jetru vrlo se lako može rešiti intervencijom tipa "[Već] posle...", koja je praktično ista, a manje je "pedanterijska". To "[V]eć" sam stavio samo kao ilustraciju jednog mogućeg tipa "uglastozagradiranja" u citatu. Ako staviš [Već], to implicira da je cela reč "već" umetnuta, pa je ozbiljnije narušen integritet citata. Mislim da se u ovom trenutku možemo složiti da se ne slažemo. Svakako je u pitanju isterivanje maka na konac. De gustibus... Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 21.26 ч. 23.04.2009. Konkretno taj odlazak na jetru vrlo se lako može rešiti intervencijom tipa "[Već] posle...", koja je praktično ista, a manje je "pedanterijska". To "[V]eć" sam stavio samo kao ilustraciju jednog mogućeg tipa "uglastozagradiranja" u citatu. Ako staviš [Već], to implicira da je cela reč "već" umetnuta, pa je ozbiljnije narušen integritet citata. Mislim da se u ovom trenutku možemo složiti da se ne slažemo. Svakako je u pitanju isterivanje maka na konac. De gustibus... Umetanje grafički drugačijeg oblika iste reči ("Već" umesto "već") svakako je benignije "narušavanje integriteta" citata nego umetanje čitave nove reči ("Neskafica" umesto "on"), a ovo drugo ti, reklo bi se, ne smeta - tako da ti ta linija argumentacije malko curi. Ali svakako, de gustibus... Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Duja на 08.52 ч. 24.04.2009. Konkretno taj odlazak na jetru vrlo se lako može rešiti intervencijom tipa "[Već] posle...", koja je praktično ista, a manje je "pedanterijska". To "[V]eć" sam stavio samo kao ilustraciju jednog mogućeg tipa "uglastozagradiranja" u citatu. Ako staviš [Već], to implicira da je cela reč "već" umetnuta, pa je ozbiljnije narušen integritet citata. Mislim da se u ovom trenutku možemo složiti da se ne slažemo. Svakako je u pitanju isterivanje maka na konac. De gustibus... Umetanje grafički drugačijeg oblika iste reči ("Već" umesto "već") svakako je benignije "narušavanje integriteta" citata nego umetanje čitave nove reči ("Neskafica" umesto "on"), a ovo drugo ti, reklo bi se, ne smeta - tako da ti ta linija argumentacije malko curi. Ali svakako, de gustibus... Samo da pojasnim šta sam 'teo da kažem, pa da prekidamo.a i da bude moja zadnja :P. Jasno je da je, kad staviš [Neskafica] u zagrade, cela reč umetnuta, i da pripada redakciji a ne originalnom citatu. Međutim, kad staviš [Već] u zagrade, po analogiji čitalac stiče utisak da je i cela ta reč umetnuta... a nije; samo je izvršena (po meni nepotrebna, ali de gustibus...) intervencija u kapitalizaciji. Dakle, zagrade treba koristiti dosledno, i ja bih ih ograničio samo na reči koje su fizički umetnute, a ne na interpunkcijsko-kapitalizacijske intervencije. Наслов: Одг: Bjelina prije tri tačke Порука од: Нескафица на 13.36 ч. 24.04.2009. Konkretno taj odlazak na jetru vrlo se lako može rešiti intervencijom tipa "[Već] posle...", koja je praktično ista, a manje je "pedanterijska". To "[V]eć" sam stavio samo kao ilustraciju jednog mogućeg tipa "uglastozagradiranja" u citatu. Ako staviš [Već], to implicira da je cela reč "već" umetnuta, pa je ozbiljnije narušen integritet citata. Mislim da se u ovom trenutku možemo složiti da se ne slažemo. Svakako je u pitanju isterivanje maka na konac. De gustibus... Umetanje grafički drugačijeg oblika iste reči ("Već" umesto "već") svakako je benignije "narušavanje integriteta" citata nego umetanje čitave nove reči ("Neskafica" umesto "on"), a ovo drugo ti, reklo bi se, ne smeta - tako da ti ta linija argumentacije malko curi. Ali svakako, de gustibus... Samo da pojasnim šta sam 'teo da kažem, pa da prekidamo.a i da bude moja zadnja :P. Jasno je da je, kad staviš [Neskafica] u zagrade, cela reč umetnuta, i da pripada redakciji a ne originalnom citatu. Međutim, kad staviš [Već] u zagrade, po analogiji čitalac stiče utisak da je i cela ta reč umetnuta... a nije; samo je izvršena (po meni nepotrebna, ali de gustibus...) intervencija u kapitalizaciji. Dakle, zagrade treba koristiti dosledno, i ja bih ih ograničio samo na reči koje su fizički umetnute, a ne na interpunkcijsko-kapitalizacijske intervencije. Kakvi god tvoji ukusi bili, mislim da bi se anketiranjem došlo do rezultata da bi većini čitalaca bilo logično da rečenica počne velikim slovom, a ne trotačkom i malim. A kojim ćeš konkretno načinom DOĆI do tog velikog slova, u suštini je nebitno. No, ako ipak želiš umetanje nove reči, izbaci reč "već" i stavi "ali/no" - "[Ali] posle...", "[No] posle...". Eto, umetnuo sam novu reč, tako da sam ispoštovao tvoj kriterijum za zagrade, a dobio sam veliko slovo na početku. |