|
Наслов: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 22.27 ч. 23.04.2009. На телевизији се тежи употреби домаћих речи, било о којој области да се ради, а већина тих речи јесте и стручни израз у дотичној области, па је то још један разлог. Наравно ту не подразумевам ове ушљиве „урбане телевизије“: Б92, Пинк и остало смеће (да не употребим неку тежу реч). Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд.
Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 08.51 ч. 24.04.2009. Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд. Јеси ли икада рекао да ти је пукао пнеуматик?Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Stoundar на 10.29 ч. 24.04.2009. Samo da upozorim na to da bi u (često žučnim ;D) raspravama o nepotrebnim stranim riječima uvijek trebalo navoditi konkretne reference za to šta je standardno a šta je nepotrebno, mada takve reference nisu uvijek određene; jedan zanimljiv izuzetak jeste Rečnik novijih anglicizama, u kom se status određenog anglicizma u jeziku vrlo precizno označava, a navode se i postojeće zamjene ili tačni/približni prevodi ako ih ima.
Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 12.17 ч. 24.04.2009. Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд. Јеси ли икада рекао да ти је пукао пнеуматик?А да разликујемо прво разговорни стил од нешто званичнијег? Ја увек кажем гума, али ако бих преводио за неки аутомобилски часопис засигурно не бих написао гума, као год ни неки од осталих израза који припадају свакодневној (опуштеној) комуникацији. На шта би личило да неко прочита у часопису или чује на телевизији како је некоме пукла шоферка, или му се искривила фелна (пошто је налетео на џомбу) или да има места за четрнес’ кофера у гепеку? То заиста нимало не приличи месту употребе. Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 12.34 ч. 24.04.2009. Не бих рекао да је гума жаргонски израз. Пртљажник је, рецимо, сасвим одговарајући српски израз за гепек, али пнеуматик за гуму није.
Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.25 ч. 24.04.2009. Мирославе, само да додам још нешто.
Мени вероватно смета то што сам цео радни век (35 година) провео у фабрици хидраулике и пнеуматике, па појам "пнеуматика" везујем за све друго само не за аутомобилску гуму. Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.33 ч. 24.04.2009. Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд. Вест из данашњих новина: Запаљени џип марке „лендровер” и два угљенисана тела у њему, нађен је јуче пола сата после поноћи у атару села Добановци у Београду, саопштила је полиција. Како сазнајемо, једна жртва била је у гепеку возила, а друга на задњем седишту. Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: alcesta на 23.35 ч. 24.04.2009. Hm, meni je guma sasvim normalna i standardna reč, ne zvuči uopšte kao varvarizam.
A moram priznati da mi se pećnica mnogo više dopada od rerne, iako mi uvek o rerni govorimo. Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 23.38 ч. 24.04.2009. Погледајте емисију о аутомобилизму (САТ, рецимо): нигде нећете чути шофершајбна, фелна, хауба, гепек и остале речи разговорног стила, већ увек ветробран(ско стакло), наплатак, поклопац мотора, пртљажник итд. Вест из данашњих новина: Запаљени џип марке „лендровер” и два угљенисана тела у њему, нађен је јуче пола сата после поноћи у атару села Добановци у Београду, саопштила је полиција. Како сазнајемо, једна жртва била је у гепеку возила, а друга на задњем седишту. Прочитао... Исти новинар је ставио и енклитику након зареза у даљем тексту негде... П. С. Пардон, новинар није погрешио са енклитикама (чак је текст врло лепо срочен, иако је вест таква каква је), већ је пренео речи начелника полиције, јер је он изјавио да је леш пронађен у гепеку. Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: b.n. на 23.47 ч. 24.04.2009. Ne znam za enklitiku, nisam stigla da pročitam novine poslednja dva dana, ali, kakve se stvari događaju kod nas u poslednje vreme to je zaista neverovatno.
Što se samog gepeka tiče, trebalo bi valjda prtljažnik, je l, a što se pećnice tiče, ja sam se na taj izraz sasvim navikla ali ga sama stvarno nikad ne bih izgovorila pa bih se osećala kao neka vrsta službene osobe kada bih ga upotrebila - kao da sam zaposlena u nekom hotelu ili restoranu recimo. Mislim da je bolje malo mešati te izraze, zvuči prirodnije. :) Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Stoundar на 00.53 ч. 25.04.2009. U jednotomnom RMS nisam našao posebnu odrednicu za prtljažnik, a gepek se definiše kao prtljažnik automobila. KŠ ne pominje prtljažnik u odrednici gepek. Imamo li još neke izvore?
(Naravno, znamo da jednotomni RMS izostavlja riječi obima radi, ne zato što su manje standardne, a ne znam da li KŠ mora obavezno pomenuti alternativu.) Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 01.01 ч. 25.04.2009. Имамо. Шестотомник каже само како је гепек туђица за пртљаг. Пртљажника нема као одреднице (има пртљажнице, али то је домаћа реч за гардеробу).
Допуна: Дакле, може се закључити како у једнотомнику ипак има ове одреднице. У домаћој стручној литератури гепек је потпуно маргиналан израз, ако се уопште и користи. То ипак не спречава никога да у слободној комуникацији ову реч употреби (иако је позајмљеница помереног значења: [das] Gepäck значи ’пртљаг’, а пртљажник би на немачком био [der] Gepäck|raum [и да поменем ев. {der} Koffer|raum, кад смо већ посудили нем. кофер]), јер није ни прва ни последња реч која је у стручним круговима одавно замењена домаћом речју (примерице, у другој области: сечице према цвикцанге; одвртач или одвијач према шрафцигер; вијак или завртањ према шраф и тако даље, и тако даље). Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Stoundar на 10.43 ч. 25.04.2009. I ako se u stručnoj literaturi koristi prvenstveno prtljažnik, za šta bih volio da vidim referencu, stručna literatura nije mjerodavna za standardni jezik koji se koristi u novinama i koji je namijenjen širokoj javnosti. Klajn je više puta upozoravao na prenošenje stručnih izraza u novinarskom jeziku. Za sada vidimo da riječ gepek nigdje nije obilježena kao razgovorna, tako da ne možemo dati prednost jednoj ili drugoj varijanti. Stoga ne bih kritikovao njenu upotrebu u novinama, makar dok ne pronađemo referencu koja jasno upućuje na prtljažnik kao bolju varijantu u standardnom jeziku.
Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 13.39 ч. 25.04.2009. Изрази који спадају у стручну терминологију а довољно су препознатљиви и ван ње немају разлога да остану маргинализовани у свакодневном говору. И то сам већ нагласио у пређашњој поруци. Ако се у озбиљним часописима који се баве аутомобилизмом (нажалост тренутно немам ни један под руком) махом користе домаћи изрази, јер их ипак пишу људи од струке — мислим да је то довољна референца, а НАЈВИШЕ зато јер су ти часописи намењени ШИРОЈ ЧИТАЛАЧКОЈ ПУБЛИЦИ. Можда се ту и тамо помене гепек, али далеко чешће се среће пртљажник (Као год што ћеш ретко где наићи на шибер, већ се каже кровни прозор, и ту не видим ништа спорно.). Ја нисам овде причао о стручним изразима из, узмимо пример, зградарства: спојница уместо разговорног фуга, па рекао како је „неумесно говорити фуга из овог или оног разлога“. Навешћу ти хиљаду и једну књигу о грађ. конструкцијама где ни једном речју није поменуто да је „фуга код цигле 1 или 1,2 цм“, већ ИСКЉУЧИВО стоји да се „спојница у ређању слојева опеке има извести у дебљини слоја од 1 или 1,2 цм (у зависности од врсте опеке)“, и опет не спорим да се У НАРОДУ каже фуга и цигла, али кажем да ни спојница и опека нису неразумљиви појмови., што му дође као нека паралела према гепеку насупрот пртљажнику. (Је л’ сад јасно о чему причам? Не знам зашто тражиш толико експлицитна правила у језику? Није то математика. Па и тамо се у нееуклидској геометрији две паралелне праве секу, а 1 + 1 нису увек 2 и шта ћеш онда?)
Наслов: RE: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Stoundar на 17.58 ч. 25.04.2009. Časopisi o automobilizmu namijenjeni su ljubiteljima automobila, koji su u daleko bližem dodiru sa stručnom terminologijom nego obični vozači ili putnici. Ti drugi svakodnevno nešto moraju da stave u gepek/prtljažnik, a ima i vozača koji ostave kola kod automehaničara kad nešto nije u redu i koje tehnički detalji uopšte ne zanimaju. Gepek ipak nije neki manje poznati, tehnički dio automobila, kao što su mnogi od tih drugih koje navodiš.
Ne tražim nikakvu matematiku, ali se za standardni jezik ipak pridržavam rječnika, koji za sada ne preporučuju ni jednu ni drugu riječ kao bolju. Nedavno sam otvorio Politikin Svet kompjutera, čisto da vidim kakav je jezik, kad tamo od Prćićevih pravila za pisanje anglicizama ni traga — gomila riječi se ostavlja u izvornom pisanju (tipa browser), dok rječnici standardnog jezika zahtijevaju transkripciju. Dakle, nisu takvi časopisi uvijek mjerodavni za standardni jezik, već isključivo zvanični rječnici tipa KŠ, RMS, Prćićevi rječnici, itd. Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 09.46 ч. 26.04.2009. Па, за разлику од аутомобилских часописа, рачунарски се не могу похвалити некаквом, назовимо је тако, терминологијом, јер тамошњи чланкописци, приређивачи и други уредници истих ваљда полазе од себе и мисле да све о рачунарима знају, те да је једини такав речник (уз употребу изворних речи у изворној графији, попут browser и др.) разумљив обичном рачунарском смртнику, а ја имам под руком нешто домаће рачунарске литературе коју су састављали школовани аутори, дипломирани инжењери информатике, и тамо је све лепо преведено — све је врло питко, ненаметљиво и јасно, тако да читање тече глатко и неометано. А књиге су намењене истом оном оном аудиторијуму као и ти часописи. Аутори су били предусретљиви, па су на крају свезака саставили и речник појмова и речник кориштених термина, мада нисам имао потребе до евентуално двапут у току читања да окренем књигу и потражим изворни ен. облик. Ево, наводим неке коришћене преводе по случајном узорку, да се сви могу уверити у јасноћу израза: извор непрекидног напајања (ununterruptible power supply, UPS) плоча за проширење (expansion board), чаробњак (wizard), чврсти диск (hard disk), ћаскање (на Интернету) (chat), добављач Интернета (Internet service provider, ISP), играчка палица (joystick), магистрала (bus), разводник (hub), показивач (pointer), позивна веза (dial-up connection), утичница (slot), прелом текста (word wrap), пресликавање (mapping), претапање (fade, fading), заштитна баријера (firewall), лични рачунар (personal computer, PC), преносни/преносиви рачунар (laptop, notebook)... Као што се види, нигде ни помена о *провајдерима, *четовању, *слотовима, * фајерволовима, *браузерима, *дајалаповима, *џојстицима, *хард дисковима, *упсовима, *визардима, *мапинговањима, *фејдовањима, *имиџ-ресајзовањима, *ноутбуковима, *даунлоудовањима, *аплоудовањима, *адпејтовима, *форвардовањима и осталим силним небулозама, јер се аутори нису имали потребе крити иза често врло лоше транскрибованих, или уопште нетранскрибованих, или очајно прилагођених израза, пошто је јасно да знају о чему говоре. Да ослушкиваху говор околине, сигурно бисмо имали у тексту све ове англосрпске красоте означене звездицама...
П. С. Заборавих важну чињеницу: књиге су од претпрошле године (2007.), нису неке старудије са „застарелим“ преводима... Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Madiuxa на 09.59 ч. 26.04.2009. Цитат преносни/преносиви рачунар (laptop, notebook). Misliš, lep top? ;D (Miki, tačka se ne piše kad je godina u zagradi... ;) Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Ђорђе Божовић на 10.09 ч. 26.04.2009. „Provajder“ je svakako i razumljivije i ekonomičnije i običnije nego „dobavljač Interneta“. Meni baš ovo drugo nebulozno i očajno zvuči, a ovo prvo znam šta je. U ostale se stvari ne razumem dovoljno, pa mi je i „preslikavanje“ i „maping“ i „pretapanje“ i „fejding“ sve jednako kao da je na kineskom. :)
U redu je i skovati primeren, dobrozvučeći, ne odviše neobičan termin u mladoj nauci (npr. iz gornjeg spiska: razvodnik, pokazivač, pozivna veza; u lingvistici prevoj, preglas, imenica, glagol), a u redu je i prihvatiti strani termin (odozgo: provajder, slot, brauzer, džojstik; u lingvistici npr. velar, deklinacija, sintagma, sinonim). Ne treba preterivati u purizmu (recimo taj dobavljač Interneta; ili kod starijih lingvista npr. sprezanje glagola, sklanjanje imena ili imenitelni padež), jer upravo to, upravo ta težnja za što više domaćim, što više prozirnim i što više razumljivim — a usuđujem se reći, i što više etnički čistim — izrazom vodi ka mogućnosti nerazumevanja, dobivanja raznih konotacija, izazivanja drugih aluzija na srodne reči i izraze (dobavljač robe, sprezanje stoke i sl.), a sve to nijedan termin ne sme sebi dozvoliti. Šta hoću da kažem — proterivanje stranih reči samo zato što su strane ne vodi ničemu. Anglosrpski kritikujemo zato što loše barata izrazom i žargonski utiče na leksiku, a ne zato što su te reči stranog porekla same po sebi. Neka su, niko im to ne brani — to je njihovo Ustavom zagarantovano pravo, a rasna diskriminacija je i zakonom zabranjena. ;) Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 10.10 ч. 26.04.2009. Цитат преносни/преносиви рачунар (laptop, notebook). Misliš, lep top? ;D (Miki, tačka se ne piše kad je godina u zagradi... ;) Мислим на најлееепши топ! ;D И да, знам да тачка не иде ако се година пише у загради, па, мајмун, опет написах погрешно... :P Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Madiuxa на 10.14 ч. 26.04.2009. Па знам да знаш, зато чуду не могу да се начудим... ;)
Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Miki на 11.17 ч. 26.04.2009. „Provajder“ je svakako i razumljivije i ekonomičnije i običnije nego „dobavljač Interneta“. Meni baš ovo drugo nebulozno i očajno zvuči, a ovo prvo znam šta je. U ostale se stvari ne razumem dovoljno, pa mi je i „preslikavanje“ i „maping“ i „pretapanje“ i „fejding“ sve jednako kao da je na kineskom. :) Добављач (Интернета) и није тако млад превод, ал’ ајде, ипак је чешће провајдер. А сад ћу у два потеза да одувам и *мапирање/*мапинговање/... и *фејдовање, само треба доказати и самопрокламованим језичким стучњацима међу рачунарџијама, који се воде геслом „Има ја да говорим како ’оћу, ваљда сам ја овде експерт!“, како су и изрази пресликавање и претапање јасни као дан и не могу се помешати апсолутно ни са чим: пресликавање је „увезено“ из математике тј. аналогија је засигурно била та, јер је реч о истом (сличном) поступку: пресликавамо једну тачку у другу у односу на неку праву, раван и сл., а претапање је ’постепени прелазак једне боје у другу’, тако да јасније не може бити. (Ово је из приручника о извесном програму за обраду графике, који није састављао неки туљан, већ дипл. инж. рачунарства, који се бави таквим програмима.) Да не цитирам остатак твоје поруке — закључујем како си у праву (али поменућу како се овде на форуму, и то не ретко, чује склањање [имена по падежима] ;)). Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.42 ч. 26.04.2009. А да разликујемо прво разговорни стил од нешто званичнијег? Типичан пример за ово је жена (муж) и супруга (супруг). "Жена" уопште није колоквијални израз, али се у свим документима користи израз "супруга". Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Madiuxa на 14.06 ч. 26.04.2009. А да разликујемо прво разговорни стил од нешто званичнијег? Типичан пример за ово је жена (муж) и супруга (супруг). "Жена" уопште није колоквијални израз, али се у свим документима користи израз "супруга". Па вероватно зато што је супруга ужи појам од жена.... Жена је свака жена, али само удата жена може бити и супруга. С друге стране, није само српски у том фазону. У шпанском се исто каже мухер за супругу, а ако хожеш званичније, онда је еспоса. Муж/супруг такође. маридо/еспосо. Међутим, мислим да у српском ово муж у ствари јесте старинско мушкарац, тј. да је некада муж значило и мушкарац, тако да је аналогија са женом савршено јасна... Наслов: Одг: Стране вс домаће речи у медијима Порука од: Зоран Ђорђевић на 17.21 ч. 26.04.2009. С друге стране, није само српски у том фазону. У шпанском се исто каже мухер за супругу, а ако хожеш званичније, онда је еспоса. Муж/супруг такође. маридо/еспосо. И у многим другим језицима је тако. |