|
Наслов: upitni oblici- rečce Порука од: crni_bor на 00.06 ч. 05.07.2009. Prvo, rečca upitnih oblika poput ovih DA LI (je) i JE LI su ravnopravne u ljudskom govoru, ali neko mi je rekao da rečce DA LI lepše zvuči nego ovo drugo. E sad, da mi objasnite, postoji li neko posebno priloško kretanje za ova dva rečca.
Drugo, Koji upitni oblik je bolji i zašto: Da li postoji nešto takvo...? Postoji li nešto takvo....? Наслов: Одг: upitni oblici- rečce Порука од: Ђорђе Божовић на 05.02 ч. 05.07.2009. Svejedno je. Rečca „li“ je upitna rečca, i pomoću nje se grade upitni oblici glagolâ, tako što se ona dodaje iza njih:
postoji — postoji li? osećam — osećam li? žmuriš — žmuriš li? bio si — jesi li bio? (na duži oblik pomoćnog glagola) sedeli smo — jesmo li sedeli? tražiću — hoću li tražiti? budem našao — budem li našao? pade — pade li? ode — ode li? Tako, i ako je glavni glagol u rečenici kopula JE, njen upitni oblik bi glasio: JE LI. (Ovo JE tragedija. — JE LI to tragedija?) A međutim, svako to glagol + „li“ može se zameniti konstrukcijom „da li“ + glagol (osim futura II): Da li postoji? — da li osećam? — da li žmuriš? — da li si bio? — da li smo sedeli? — da li ću tražiti? — da li pade? — da l’ ode? Da li je to tragedija? (Rambo Amadeus :D) Te tako možeš reći bilo „postoji li?“ bilo „da li postoji?“, svejedno je, samo šta ti se više sviđa. :) |