|
Наслов: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Svetlana78 на 02.05 ч. 08.07.2009. Zanima me šta mislite o tome? U vreme mog školovanja "R" nikako nije bio samoglasnik, ali sam čula od starijih generacija da je u njihovo vreme bio! Istina ili zabluda?
Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: BugA на 02.18 ч. 08.07.2009. Ако је ово 78 из твог корисничког имена твоје годиште, онда не знам шта сте ви учили :) Шалим се, наравно. Ја сам нешто млађи (1985), и колико мене сећање служи, слово Р је могло да се сматра ''помоћним самогласником'' (не сећам се како се стручно звало) када се нађе између два сугласника, а ово нам је од помоћи било приликом деобе речи на слогове кад наставак желимо пренети у нови ред.
И мене занима како се ова ''камелеонска'' вештина слова Р стручно објашњава и одакле је потекла... и немојте ми замерити ако сам се налупао, ово је била нека поспана интерпретација сећања никада разјашњене мистерије ;D Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Mallrat на 06.50 ч. 08.07.2009. Слово "р" може да служи као самогласник кад је између два сугласника (крв, крст, чврст, брдо) и чак може да буде акцентован (дуг силазни или кратак улазни итд...) Иначе, ово "р" се стручно зове "слоготворно р". Иста је ситуација и у чешком језику, например, само да они имају још и слоготворно "л" (vlk, Vltava итд...)
Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Duja на 09.00 ч. 08.07.2009. Slogotvorno L može da se javi i u srpskom, u nekim stranim rečima: bi-ci-kl, Vim-bl-don, Vl-ta-va.
Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Бојан Башић на 09.28 ч. 08.07.2009. Ajde u stranim rečima, pošto tamo mogu da se jave svakakve kombinacije, ali zanimljivo je da se slogotvorno L javlja i u nekim dijalektizmima: Stlp, Vlča glava (a i sadašnje ime Vuk nekada je glasilo Vlk).
Takođe se pojavljuje i slogotvorno N, mada za njega ne znam „domaće“ primere. Stranih ima dosta: sešn, Ibn, njutn, Idn, klovn... Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 10.35 ч. 08.07.2009. Слово "р" може да служи као самогласник кад је између два сугласника (крв, крст, чврст, брдо) и чак може да буде акцентован (дуг силазни или кратак улазни итд...) Иначе, ово "р" се стручно зове "слоготворно р". Иста је ситуација и у чешком језику, например, само да они имају још и слоготворно "л" (vlk, Vltava итд...) Само да знате ви новији форумаши да је Малрат, кад се појавио на форуму, тек почињао да учи српски језик, иначе он је Украјинац. Сада више не прави никакву грешку, а мислим да је мало Срба који успевају да напишу више од једне просте реченице без иједне грешке (овај форум није мерило просечне писмености). Браво, Малрате. Сада ево већ имаш чему и да ти подучиш нас што нам је српски језик матерњи. Takođe se pojavljuje i slogotvorno N, mada za njega ne znam „domaće“ primere. Stranih ima dosta: sešn, Ibn, njutn, Idn, klovn... Бојане, да ли се слово н у тим примерима заиста понаша као самогласник, или заправо у тим случајевима испред њега изговарамо онај тзв. полуглас, који смо негде већ на форуму помињали? Онај самогласник који постоји у неким страним језицима. Често се појављује у енглеском, када га најчешће транскрибујемо у „е“ (нпр. Google Earth транскрибујемо у Гугл ерт, ко зна енглески знаће како енглези изговарају први самогласник речи Earth — земља). Не кажемо ли уствари сеш#н, иб#н,... ? Знак # користио сам у претходној реченици да представим тај самогласник за који у нашој азбуци знака немамо, јер тог гласа у изворно српским речима нема, али чини ми се да га у тим неким речима страног порекла речима изговарамо. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Duja на 11.36 ч. 08.07.2009. Бојане, да ли се слово н у тим примерима заиста понаша као самогласник, или заправо у тим случајевима испред њега изговарамо онај тзв. полуглас, који смо негде већ на форуму помињали? Онај самогласник који постоји у неким страним језицима. Често се појављује у енглеском, када га најчешће транскрибујемо у „е“ (нпр. Google Earth транскрибујемо у Гугл ерт, ко зна енглески знаће како енглези изговарају први самогласник речи Earth — земља). Не кажемо ли уствари сеш#н, иб#н,... ? Знак # користио сам у претходној реченици да представим тај самогласник за који у нашој азбуци знака немамо, јер тог гласа у изворно српским речима нема, али чини ми се да га у тим неким речима страног порекла речима изговарамо. Taj samoglasnik lingvisti nazivaju "šva" (schwa), i zaista se on vrlo kratko izgovara pre "slogotvornih" suglasnika (R, L, M, N), te bi se moglo reći da on nosi slog. Link (http://tinyurl.com/37pk49). (Ne znam da li se može nazvati "poluglasom" u užem smislu te reči, koja označava glas koji se uvek mora kombinovati s nekim drugim — valjda može). Njegov IPA znak je ə. Ako je nezgodno da ga kucaš na tastaturi, "tradicionalni" ASCII IPA znak je @. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 12.12 ч. 08.07.2009. Taj samoglasnik lingvisti nazivaju "šva" (schwa), i zaista se on vrlo kratko izgovara pre "slogotvornih" suglasnika (R, L, M, N), te bi se moglo reći da on nosi slog. Link (http://tinyurl.com/37pk49). (Ne znam da li se može nazvati "poluglasom" u užem smislu te reči, koja označava glas koji se uvek mora kombinovati s nekim drugim — valjda može). Njegov IPA znak je ə. Ako je nezgodno da ga kucaš na tastaturi, "tradicionalni" ASCII IPA znak je @. Da, šva, fala, Dujo. Negde na forumu se već pričalo o tom glasu i tada je neko već pomenuo naziv „šva“. Čini mi se da sam tada tamo naleteo i na termin „poluglas“, gde je neko taj glas šva tako nazvao, pa sam taj termin zapamtio odatle. Taj samoglasnik lingvisti nazivaju "šva" (schwa), i zaista se on vrlo kratko izgovara pre "slogotvornih" suglasnika (R, L, M, N), te bi se moglo reći da on nosi slog. Pa ne bih ja rekao da se on u našem jeziku javlja ispred glasa R, kada je ono samoglasnik. Mislim da se baš oseća razlika u našem izgovoru slova R u reči Srbija u odnosu na ono kako to Englezi izgovaraju u svom jeziku — S@rbija. Meni se čini da se naše R baš jako čuje i da ono zaista nosi naglasak i celu njegovu dužinu, kao pravi samoglasnik — sRRRbija. Kod Bojanovih primera sa slovom N u ulozi nosioca naglaska, rekao bih, međutim, da tu umećemo to jedno šva ispred N, samo ga ne zapisujemo, te da u tom slučaju šva zapravo nosi naglasak. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Duja на 14.26 ч. 08.07.2009. Taj samoglasnik lingvisti nazivaju "šva" (schwa), i zaista se on vrlo kratko izgovara pre "slogotvornih" suglasnika (R, L, M, N), te bi se moglo reći da on nosi slog. Pa ne bih ja rekao da se on u našem jeziku javlja ispred glasa R, kada je ono samoglasnik. Mislim da se baš oseća razlika u našem izgovoru slova R u reči Srbija u odnosu na ono kako to Englezi izgovaraju u svom jeziku — S@rbija. Meni se čini da se naše R baš jako čuje i da ono zaista nosi naglasak i celu njegovu dužinu, kao pravi samoglasnik — sRRRbija. Kod Bojanovih primera sa slovom N u ulozi nosioca naglaska, rekao bih, međutim, da tu umećemo to jedno šva ispred N, samo ga ne zapisujemo, te da u tom slučaju šva zapravo nosi naglasak. Po meni je on tu, bar u istoj dužini i kvalitetu kao u "sešn". Uporedi "smrt", "grm". Ako "grmlje" ili "trnje" izgovaraš sa (pravilnim) dugosilaznim akcentom, ne verujem da zaista zarolaš to r od početka do kraja (gRRRRmlje, tj. /gr:mʎe/), nego će pre to biti nešto kao /gə:rmʎe/. U engleskom izgovoru /sə:biə/ to jeste još izraženije, ali opet, kod njih je šva prava fonema, dok se kod nas javlja tek kao "pomoćno sredstvo" artikulacije. Naime, šva je "najcentralniji" samoglasnik i smatra se "najlakšim" za izgovor (u smislu da su svi mišići vokalnog sistema opušteni). Zato se često i javlja kao alofon nenaglašenih samoglasnika u mnogim jezicima. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.13 ч. 08.07.2009. Zanima me šta mislite o tome? U vreme mog školovanja "R" nikako nije bio samoglasnik, ali sam čula od starijih generacija da je u njihovo vreme bio! Istina ili zabluda? Када сам ја ишао у школу, беше то давно (од 1954), дефиниција је била оваква. Самогласници су а, е, и, о, у и понекад р. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Mallrat на 15.28 ч. 08.07.2009. Хвала ти велика, Вученовићу, баш ми је драго да чујем овакву "конструктивну" критику :) Као што сам већ рекао, много сам дужан овом форуму за мој напредак у српском језику :)
Што се слоготворног "н" тиче, има га доста много и у немачком језику. Например у речи "haben" (имати): понекад се транскрибирује са оном шва између "б" и "н" али најчешће са слоготворним "н" [ ha:b n̩ ] . Иначе, сви се слоготворни сугласници транскрибирују са малом цртицом испод слова [ ˌ]. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 15.14 ч. 09.07.2009. Po meni je on tu, bar u istoj dužini i kvalitetu kao u "sešn". Uporedi "smrt", "grm". Ako "grmlje" ili "trnje" izgovaraš sa (pravilnim) dugosilaznim akcentom, ne verujem da zaista zarolaš to r od početka do kraja (gRRRRmlje, tj. /gr:mʎe/), nego će pre to biti nešto kao /gə:rmʎe/. U engleskom izgovoru /sə:biə/ to jeste još izraženije, ali opet, kod njih je šva prava fonema, dok se kod nas javlja tek kao "pomoćno sredstvo" artikulacije. Мени се и даље чини да га ролам од почетка до краја — „грррмље“. Сад ипак признајем да нисам сасвим сигуран, ипак би ми требало бар мало више слуха (у смислу „музичког“ слуха, осећаја за нијансе звука, ја с тим прилично слабо стојим). Нисам чак баш сасвим сигуран ни који је тај нагласак у тој речи, дужина је свакако ту, а чини ми се да јесте силазни. Чини ми се да ипак није исто кад кажем грррмље и г@рмље. Ипак ми се то р које изговарам у „грмље“ и даље чини као некако звучније, јасније него кад свесно убацим то „шва“ испред р. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Duja на 15.29 ч. 09.07.2009. Чини ми се да ипак није исто кад кажем грррмље и г@рмље. Ипак ми се то р које изговарам у „грмље“ и даље чини као некако звучније, јасније него кад свесно убацим то „шва“ испред р. Pa nije isto, naravno, ali je podjednako razumljivo. Ali moraš priznati da je mnogo lakše sa šva. Jezik ima prirodnu tendenciju da uprošćava takve "jezikolomke". S time što nije uvek jednostavno sebe "uhvatiti" da to (ili bilo šta drugo) kažeš prirodno, bez svesnog pokušaja da to "ispravno" zvuči. Kao ono, kad u svakodnevnom govoru kažeš "čet'res'", a kad te neko pita da ponoviš, onda kažeš "četrdeset, pa rekao sam ti već ???". :) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 15.33 ч. 09.07.2009. Zanima me šta mislite o tome? U vreme mog školovanja "R" nikako nije bio samoglasnik, ali sam čula od starijih generacija da je u njihovo vreme bio! Istina ili zabluda? Када сам ја ишао у школу, беше то давно (од 1954), дефиниција је била оваква. Самогласници су а, е, и, о, у и понекад р. И ми смо у школи баш тако учили — „самогласници су а, е, и, о, у и понекад р“, а то не беше баш тако давно — од '77. ;) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 15.54 ч. 09.07.2009. Pa nije isto, naravno, ali je podjednako razumljivo. Ali moraš priznati da je mnogo lakše sa šva. Jezik ima prirodnu tendenciju da uprošćava takve "jezikolomke". Океј, подједнако разумљиво јесте, али слажеш се да ипак није исто? И ти кажеш да разлика ипак постоји, тј. да је коректан изговор без „шва“, са заиста зароланим р од почетка до краја? Пази, мислим да то није ни могуће за „сешн“, да то не може да се изговори без уметнутог шва испред н. S time što nije uvek jednostavno sebe "uhvatiti" da to (ili bilo šta drugo) kažeš prirodno, bez svesnog pokušaja da to "ispravno" zvuči. Kao ono, kad u svakodnevnom govoru kažeš "čet'res'", a kad te neko pita da ponoviš, onda kažeš "četrdeset, pa rekao sam ti već ???". :) Да, да, јасно ми је то, знам да ми је врло тешко да покажем неким људима да сви ми, па и они, једначимо сугласнике по звучности и између речи, тамо где се једначење не записује. Онда они то изговарају полако и са паузом између речи, па кажу нпр. — видиш да лепо кажем „код прозора“. А кад на то не мисле, кад причају нормалном брзином, наравно да заправо кажу „кот прозора“. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Ђорђе Божовић на 19.35 ч. 09.07.2009. Šva jeste, što Duja pomenu, najcentralniji vokal, i najlakši za izgovor, pa ga zato i izgovaramo kada pokušavamo nečega da se setimo — znate onaj zvuk kada neko zastane da razmisli pre no što će početi da govori, to je šva. :)
„A, E, I, O, U, i ponekad R“ je prvačka formulacija koju sam, naravno, i ja kao papagaj ponavljao u školi, ali je sa lingvističkog stanovišta sasvim netačna. R nikada, pa ni „ponekad“, ne može biti samoglasnik, već su to u našem jeziku ovih prvih pet, a R je svakako suglasnik (sonant), samo što može imati slogotvornu funkciju. Ali pošto se to ne može đacima prvacima zgodnije objasniti nego da im se kaže „i ponekad R“, tako im se i govori. Fonetski, svakako da ne „rolamo“ R kada je nosilac sloga, nego izgovaramo jedno šva, koje zapravo nosi slog — bilo ispred ili iza R. (Dakle, gərmlje ili grəmlje, srəbija i sl.) Ali to ne primećujemo, i to ne beležimo, jer šva ne postoji kao fonema u našem jeziku, pa R proglašavamo slogotvornim. (A tako i za L i N kada su slogotvorni, takođe se izgovaraju sa jednim šva, koje je zapravo nosilac sloga, a ne oni — slogotvorno L javlja se samo u nekim istočnosrbijanskim dijalektima, kao u Bojanovim primerima, a inače je drugde dalo U, te u našem jeziku izvorno ne postoje slogotvorno L i N, nego se oba javljaju jedino u stranim rečima i imenima; sa šva u izgovoru, ali pošto ono nije fonema, onda R, L i N proglašavamo slogotvornim.) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 11.07 ч. 10.07.2009. Šva jeste, što Duja pomenu, najcentralniji vokal, i najlakši za izgovor, pa ga zato i izgovaramo kada pokušavamo nečega da se setimo — znate onaj zvuk kada neko zastane da razmisli pre no što će početi da govori, to je šva. :) „A, E, I, O, U, i ponekad R“ je prvačka formulacija koju sam, naravno, i ja kao papagaj ponavljao u školi, ali je sa lingvističkog stanovišta sasvim netačna. R nikada, pa ni „ponekad“, ne može biti samoglasnik, već su to u našem jeziku ovih prvih pet, a R je svakako suglasnik (sonant), samo što može imati slogotvornu funkciju. Ali pošto se to ne može đacima prvacima zgodnije objasniti nego da im se kaže „i ponekad R“, tako im se i govori. Fonetski, svakako da ne „rolamo“ R kada je nosilac sloga, nego izgovaramo jedno šva, koje zapravo nosi slog — bilo ispred ili iza R. (Dakle, gərmlje ili grəmlje, srəbija i sl.) Ali to ne primećujemo, i to ne beležimo, jer šva ne postoji kao fonema u našem jeziku, pa R proglašavamo slogotvornim. (A tako i za L i N kada su slogotvorni, takođe se izgovaraju sa jednim šva, koje je zapravo nosilac sloga, a ne oni — slogotvorno L javlja se samo u nekim istočnosrbijanskim dijalektima, kao u Bojanovim primerima, a inače je drugde dalo U, te u našem jeziku izvorno ne postoje slogotvorno L i N, nego se oba javljaju jedino u stranim rečima i imenima; sa šva u izgovoru, ali pošto ono nije fonema, onda R, L i N proglašavamo slogotvornim.) Aha, fala ti na ovom objašnjenju. Meni se činilo da, za razliku od L i N, glas R zaista može da ponese slog, a da se ne umetnutne šva. Ipak, teško je proceniti „na sluh“, nekome poput mene ko sluha baš i nema. Inače, ta definicija „... i ponekad R“ nije, bar u mom školovanju, bila samo za đake prvake, već je opstala do kraja škole. Nego, Đorđe, sad me zanima zašto onda šva ne postoji kao fonema u našem jeziku, kad posle ovog jasnog odgovora znamo da šva izgovaramo, da šva nosi slogove i naglaske, poput svih ostalih samoglasnika. Zar se tu zapravo ne odstupa od proklamovanog principa „jedno slovo — jedan glas“? Otkud to da je onda radije izabrano to uvođenje pojma nekakvog „slogotvornog suglasnika“, umesto uvođenja još jednog samoglasnika? Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Ђорђе Божовић на 15.22 ч. 10.07.2009. Foneme nisu ništa drugo do glasovi koje vidimo i osećamo. Recimo, ne izgovaramo ni K isto u rečima kiša i kuća, ni N ne govorimo isto u rečima banana i banka, ni L u rečima lice i olovka, ni E ne izgovaramo isto u rečima tema i tekst (ne računajući pri tome i različit akcenat) itd., već se radi o različitim glasovima. Međutim, to su glasovi koje srpski govornik ne vidi i ne oseća kao različite, iako ih izgovara. On zapravo vidi i oseća samo jedno K, jedno N, jedno L, jedno E, u svim tim rečima, i zato su to foneme u srpskom jeziku, a ovi različiti glasovi nisu, već ih zovemo alofonima, glasovima koji se izgovaraju i uvek postoje tu gde jesu kao i foneme, ali se ne osećaju kao foneme u svesti govornika, već kao varijante fonema. Francuz ili Slovenac će primetiti razliku između dva E, i zato su oba foneme u njihovim jezicima, Englez će videti razliku između dva N, i on ima oba glasa kao foneme u engleskome itd., ali u srpskom to su samo alofoni, a ne foneme, jer ih za razliku od Francuza, Slovenaca, Engleza mi ne vidimo i ne osećamo.
Mi nemamo šva nigde drugde osim u kombinaciji sa R. (U nekim bosanskim dijalektima, možda će doći i kao rezultat redukcije vokala, gde će uostalom biti i „slogotvornih“ N i L, zapravo N i L u kombinaciji sa redukovanim šva — ali i to alofonski.) Dakle, nemamo šva kao pravi, samostalan samoglasnik, kao što imamo A, E, I, O i U, već ga izgovaramo samo između R i drugog suglasnika, odnosno u novijim rečima i između N i L i drugog suglasnika. Zato ga i ne vidimo i ne osećamo kao fonemu, već jedino što zaista vidimo jesu R i suglasnici oko njega. Zato se, fonemski, tu radi o slogotvornom R, ali fonetski, njega zapravo izgovaramo sa šva, ali ga ne osećamo i ne primećujemo kao fonemu, jer se jedino tu javlja, ispred ili iza R. Ali u bugarskom, recimo, oni izgovaraju šva jednako kao mi, u slogu sa R i L (npr. l’žica, B’lgarija, S’rbija), ali kod njih se ne kaže da su R i L slogotvorni kao kod nas, jer oni vide i osećaju šva u jeziku, i imaju šva kao fonemu i drugde van tih spojeva sa R i L, i slovo za nju (debelo jer). Oni izgovaraju l-ə-ž-i-c-a, glasovno jednako kao što mi govorimo b-i-c-i-k-əl (ali ne i fonemski jednako), i pišu l’žica, sa slovom za šva, i vide šva kada rastavljaju tu reč glas po glas. A mi pak pišemo b-i-c-i-k-l, i ne vidimo šva jer ga inače nemamo kao pravi samoglasnik, već samo tu, i vidimo samo -k-l, iako govorimo fonetski k-əl, pa i zato kažemo da je tu L slogotvorno, jer samo njega osećamo i vidimo kao fonemu. Tako da se ovde zapravo sasvim poštuje princip „jedno slovo — jedan glas“ (tj. fonema)! Trideset slova imamo, pa trideset fonema i vidimo i osećamo u jeziku, i opisujemo u gramatikama (i obratno, trideset fonema imamo u jeziku, i trideset slova u azbuci — Vuk je imao neverovatan sluh za fonologiju; on je prepoznao tačno svih trideset fonema u govoru i na osnovu toga reformisao azbuku), a sve ostalo što izgovaramo nisu foneme, već alofoni, jer ih ne osećamo kao punopravne glasove niti ih predstavljamo slovima, niti imamo potrebu za time, ne primećujemo ih kao različite od drugih alofonskih realizacija te foneme itd., već spadaju u nekakav, kao, sekundaran izgovor. :) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Вученовић на 17.22 ч. 10.07.2009. Hvala, Đorđe, ova poruka mi je zaista bila vrlo zanimljiva! Stvarno nešto naučih sad.
Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.33 ч. 10.07.2009. Tako da se ovde zapravo sasvim poštuje princip „jedno slovo — jedan glas“ (tj. fonema)! Trideset slova imamo, pa trideset fonema i vidimo i osećamo u jeziku, i opisujemo u gramatikama (i obratno, trideset fonema imamo u jeziku, i trideset slova u azbuci — Vuk je imao neverovatan sluh za fonologiju; on je prepoznao tačno svih trideset fonema u govoru i na osnovu toga reformisao azbuku), a sve ostalo što izgovaramo nisu foneme, već alofoni, jer ih ne osećamo kao punopravne glasove niti ih predstavljamo slovima, niti imamo potrebu za time, ne primećujemo ih kao različite od drugih alofonskih realizacija te foneme itd., već spadaju u nekakav, kao, sekundaran izgovor. :) Ово је из сутрашње Политике (интернет издање објављује се у десет увече претходног дана): http://www.politika.rs/rubrike/exyu/Crnogorski-jezik-sa-32-slova.sr.html Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Ђорђе Божовић на 00.50 ч. 11.07.2009. Neki dijalekti imaju i više ili manje fonema, i glasova. Prizrensko-timočki, na primer, ima poluglas (šva) kao šesti samoglasnik, i to u statusu foneme. Neki govori Crne Gore imaju i još jedan samoglasnik, /æ/. Neki pak crnogorski i bosanskohercegovački govori, imaju i ta dva dodatna suglasnika, umekšano Š (kao i u govoru Užica), i umekšano Ž, a koji se sada žele standardizovati u crnogorskom jeziku, kao god što je u bosanskome standardizovano aspiratorno /h/ u mnogim „mahalizmima“.
Svak se sada, izgleda, drži svojih posebnosti. A ne vide da to zatvaranje u sebe, okretanje u prošlost i spuštanje na etnički dijalekatski registar koji je i sâm praktično već izumro, samo vodi siromašenju i problemima. To važi za sva četiri standarda, isto tako i za današnju standardizaciju srpskoga jezika. (Pogledajte samo šta Odbor radi.) Udaljujući se jedni od drugih, zapravo se svi samo udaljuju sami od sebe. Zatvaraju se u neku konzervu kojoj je davno istekao rok upotrebe. :) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Ђорђе Божовић на 17.47 ч. 11.07.2009. S time što nije uvek jednostavno sebe "uhvatiti" da to (ili bilo šta drugo) kažeš prirodno, bez svesnog pokušaja da to "ispravno" zvuči. Kao ono, kad u svakodnevnom govoru kažeš "čet'res'", a kad te neko pita da ponoviš, onda kažeš "četrdeset, pa rekao sam ti već ???". :) To je jedna fantastična sociolingvistička metoda istraživanja na terenu. :) Čini mi se da ju je uveo Labov u svojoj doktorskoj disertaciji, kao prvi ikada urađen sociolingvistički eksperiment. On je tokom dvaju popodneva obišao njujorške robne kuće različitih društvenih statusa (tamo gde kupuje viša srednja klasa, gde kupuje niža srednja klasa, i gde kupuje radnička klasa), i proučavao jezik prodavaca, pomoćnog osoblja i sl. tražeći u njemu razliku između neformalnog i formalnog stila, tako što je svima postavljao pitanje gde se nešto nalazi, da bi dobio odgovor fourth floor (četvrti sprat), a razliku između formalnog i neformalnog jezika nalazi u odsustvu ili prisustvu glasa r u odgovoru: fourth floor. Pa kada dobije prvi, spontan i neformalan odgovor, on kaže: „Izvinite, nisam dobro čuo“; našto mu svi ponove odgovor, sada pazeći na formalni jezik! :) Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Aleph на 13.35 ч. 17.04.2011. Nije samoglasnik pobogu. Kako alveolarni vibrant može biti samoglasnik?! :o Ali jeste slogotvoran samoglasnik. Što je nešto sasvim drugo.
Piše to u knjigama iz fonologije srpskog. A u srpskoj reči bicikl ne postoji šva nego tamno l, velarizovani zvučni alveolarni lateralni aproksimant. :P Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Aleph на 13.38 ч. 17.04.2011. (Dakle, gərmlje ili grəmlje, srəbija i sl.) :o Ja to ne izgovaram tako. Наслов: Одг: Slovo "R" kao samoglasnik!? Порука од: Aleph на 13.41 ч. 17.04.2011. Crnogorsko [ɕ] i [ʑ] zapravo su samo fonetske realizacije fonemskog niza /sj/ i /sz/.
|