|
Наслов: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Madiuxa на 19.28 ч. 09.07.2009. Како се зове језик којим говоре у Казахстану? Казашки, казачки или казаски? И која би то била гласовна промена, тј. како се уопште од СХ дошло до тог Ш (Ч, С)?
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Duja на 21.17 ч. 09.07.2009. Đorđe prođe a ne odgovori? Ajd' da probam ja, ali nisam 100% siguran.
Etnik je Kazah, pa bi po analogiji sa Čeh—češki moralo biti "kazaški". To je valjda jotovanje ispred mekog poluglasa u sufiksu (kao u dašak, krušni). Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Madiuxa на 21.25 ч. 09.07.2009. Aha.. Jotovanje. A bi li mi mogao malo detaljnije objasniti ceo proces?
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 22.01 ч. 09.07.2009. Mora da smo se mimoišli. :)
Duja je u pravu, to je ta promena, samo se ne bismo složili oko tačnog termina. Ovo je, pre nego jotovanje (fali nam jota u sufiksu za pravo jotovanje), palatalizacija H u Š ispred prednjeg poluglasa. Na osnovu kazah- (kao i čeh- ili, radi usporedbe s drugim velarima, grk- i vitez- od starijeg viteg-, o kome smo drugde govorili) dodajemo nastavak -ski, ali on uzrokuje palatalizaciju jer se ispred S nalazio poluglas prednjeg reda. (Samoglasnici prednjeg reda utiču na izgovor velara, koji su suglasnici zadnjeg reda, da se i on pomeri unapred radi lakšeg izgovora, prema mekom nepcu, te od velara postaju palatali.) Dakle, palatalizacijom K, G i H prelaze u Č, Ž, odnosno Š: kazaš’ski i češ’ski, grč’ski, vitež’ski. Dalje se dogodilo uprošćavanje suglasničkih grupa: -šski u -ški i -čski u -čki, a u -žski prvo jednačenje po zvučnosti do -šski, pa uprošćavanje u -ški. (Ili obrnuto, ako više volimo: uprošćavanje do -žki, pa jednačenje po zvučnosti do -ški. Naravno, te promene odjednom zahvataju reč, i ujedno se sprovode — nema jednačenja po zvučnosti bez uprošćavanja i ispadanja S, i nema ispadanja a da se ne dogodi jednačenje po zvučnosti, pa ne možemo baš jasno da ih poređamo po sledu, prvo ova pa onda ova, jer su prilično koherentne, ali to ipak činimo iz metodičkih razloga. :)) I tako smo dobili oblike kazaški, češki; grčki, viteški. Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Madiuxa на 22.04 ч. 09.07.2009. Дакле, прво палатализација, онда упрошћавање сугл. група. Фала, Ђоле.
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 22.12 ч. 09.07.2009. Ništa. Pogle, što se drugih opcija tiče, kazački bi bilo da je etnik Kazak ili Kazac — kao Grk : grčki, ili Užice : užički. A kazaski bi bilo da je etnik Kazas (ili Kazaz ako -z nije od starijeg -g) — kao Rus : ruski, ili Pariz : pariski. Ovde, dakle, analogija uglavnom važi, pa ona rešava nedoumicu: Kazah uporediš sa Čeh, i znaš da je i pridev kazaški, kao i češki, i ne razmišljaš mnogo o istoriji i tvorbi i promenama i raznim procesima... :)
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Madiuxa на 22.25 ч. 09.07.2009. Ма да, покушавала сам да се сетим неког етника који се завршава са Х, али ми не паде на памет... Чех! :) Фала још једном. Мораћу да проучим и остале гласовне промене, за сада једино умем да препознам једначење по звучности... :(
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Duja на 22.33 ч. 09.07.2009. Hvala na sistematičnom objašnjenju Đorđe. Ja sam to znao samo u grubim crtama.
Koja je promena u reči "krušni"? Je li tu poluglas ili jota u sufiksu? (Edit: ...i "ručni", "nožni", čisto da upotpunimo sve velare.) Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.43 ч. 09.07.2009. Hvala na sistematičnom objašnjenju Đorđe. Ja sam to znao samo u grubim crtama. И ја захваљујем Ђорђу на стрпљењу и живцима које има за све нас. Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 22.47 ч. 09.07.2009. Hvala na sistematičnom objašnjenju Đorđe. Ja sam to znao samo u grubim crtama. Koja je promena u reči "krušni"? Je li tu poluglas ili jota u sufiksu? Poluglas, koji je kasnije dao a. Stari sufiks je -’n (apostrofom obeležavam poluglas), koji je dao -an za neodređeni vid, a -ni za određeni (jer je a nepostojano). Tako i u dašak, sufiks je isto -’k sa poluglasom (tj. savremeno -ak, jer je poluglas dao a). Nisam sasvim siguran, ali čini mi se da takvo jotovanje imamo, recimo, u prezentu nekih glagola. Dok je vrći : vršem palatalizacija (h u š ispred e, 3. l. mn. vrhu bez promene), disati : dišem je pak jotovanje (nastavak je -jem, a 3. l. mn. dišu). Sibilarizacija je pak i ovde u infinitivu, h u s ispred a, tj. poluglasa. Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 22.50 ч. 09.07.2009. И ја захваљујем Ђорђу на стрпљењу и живцима које има за све нас. Ne, gluposti, ja zahvaljujem vama što imate strpljenja za mene! :) Od vas sam mnogo naučio. A ja, i kada o jeziku govorim, a bogami i kada o njemu ne govorim, što možda ne bi trebalo da radim, ja umem da se zanesem i sigurno preteram. Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: J o e на 12.35 ч. 11.07.2009. disati : dišem je pak jotovanje (nastavak je -jem, a 3. l. mn. dišu). Sibilarizacija je pak i ovde u infinitivu, h u s ispred a, tj. poluglasa. Ђорђе, а у дисати није пореклом од полугласника. Ту је с дошло вероватно аналогијом према глаголима који су имали и а не јери испред велара (клицати-кличем). У старословенском је још увек било дыхати-дышѫ. Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 13.57 ч. 11.07.2009. Aha, taj drugi pasus jesam napamet pisao.
Osim disati, grešim li za palatalizaciju i jotovanje u vršem odn. dišem? Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: J o e на 14.02 ч. 11.07.2009. Мислим да не. И ја тако знам.
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Ђорђе Божовић на 17.37 ч. 11.07.2009. O, lepo, nisam još za bacanje, mogu da izguram još koju godinicu. :D Hvala ti. :)
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: NouvelleVague на 23.12 ч. 11.09.2011. Uf. . Sta je poluglas? (ja radim sada uproscavanje suglasnickih grupa, gubljenje suglasnika, i ne znam ni ja vise koliko naziva ima i isto to i u francuskom).
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: NouvelleVague на 23.22 ч. 11.09.2011. I to prednjeg reda. (nemam edit opciju)
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: Дарко М на 21.30 ч. 18.09.2011. Полуглас је самогласник чији је изговор редукован, односно мање изражен, да се једноставније изразим. Полуглас је постојао у старословенском и изговарао се на сличан начин као када размишљамо, па отегнемо оно "ааааа" (можда би правилније било бележити ову појаву знаком "ЪЪЪЪЪЪЪ" :D). Дијалектално се овај глас и даље јавља, а није стран ни београдском говору, будући да многи, нпр, реченицу "немам појма" изговарају као да је написано "неЪм појмЪ".
Наслов: Одг: ХС - Ш (или С или Ч) Порука од: NouvelleVague на 22.10 ч. 18.09.2011. Super! Hvala :)
|