|
Наслов: Два пара руку Порука од: планинарка на 22.32 ч. 28.08.2009. Ако неко може да ми напише како се ово мења по падежима, пошто сам малочас у једној књизи прочитала двоја пари руку, па се нађох у недоумици.
Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: Ђорђе Божовић на 01.32 ч. 29.08.2009. Pogrešno je dekliniran broj, a ni za genitiv pari nisam siguran je li književan ili pokrajinski; to će neko drugi bolje znati. Inače treba dvaju parova ruku. (Ili dvaju pari, ako se ispostavi da je i to književno.) Dvoja je pak zbirni broj u srednjem rodu množine.
NAV. dva para ruku G. dvaju parova ruku DLI. dvama parovima ruku (Trenutno nemam Bojanovu fantastičnu tastaturu sa akcentima na računaru, pa ne mogu akcentovati, ali to verovatno možeš i sama. :)) Ruku je genitivna dopuna (tačnije partitivna) koja ostaje nepromenjena kroz padeže, a jedino se broj dva i glavna reč par menjaju. Pri tome je imenica par u nominativu (i akuzativu i vokativu) u obliku paukala para, koji ide uz broj dva, a u ostalim padežima ima oblike plurala (koga je nom. parovi), jer paukal nema svoju promenu u zavisnim padežima. Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: планинарка на 01.50 ч. 29.08.2009. Хвала.
Е да, нисам дала пун пример, у књизи је у инструменталу, тј. требало је да буде инструменталу — „радиће с двама паровима руку мање". Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: Ђорђе Божовић на 02.18 ч. 29.08.2009. Okej, to je pravilan instrumental: s dvama parovima ruku. :)
Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: Ђорђе Божовић на 02.20 ч. 29.08.2009. Nego, koliko je to ruku, u stvari? :D Dva para ruku - to su četiri ruke, jelda? A s parom ruku manje su dve? :)
Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: J o e на 10.08 ч. 29.08.2009. Именице које означавају меру, количину без обзира на декл. врсту имају -и у генитиву плурала (не важи за све такве именице): ари, месеци, степени, вати, па тако и пари у овом значењу (зар имамо *пет парова чарапа?). Зато не може двају парова руку.
Ипак, цела ова ствар с променом основних и збирних бројева 2—4 незгодна је зато што се данас мало где (чак и у књижевности) они деклинирају, нарочито ако имају неки необични облик уза се (ко би рекао узео сам то од двога деце, нпр.?!), па су изишли из језичког осећања. Зато је норма допустила овде дублете — свуда осим у дативу (*Дао сам то два човека). Тако имамо: од два човека и од двају људи, с два човека и с двама људима, од два пара руку и од двају пари руку... Пошто је много обичнији, ја препоручујем први облик (особито, кажем, што је синтагма већ компликована), који у инструменталу гласи: радиће с два пара руку мање. (Иначе је често препоручљивији деклинирани облик.) Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: планинарка на 13.23 ч. 29.08.2009. Џо, сећам се, из Језичког приручника чини ми се, да се допушта коришћење недеклинираних облика кад је у питању промена збирних бројева до пет, што ми и ти сад потврђујеш. Зато ме увек изнова фасцинирају назовилектори који упорно хоће да их мењају а не умеју и неће да сазнају како је правилно, посебно кад на тако нешто налетим у преводној белетристици, кад заиста нема потребе инсистирање на промени по старој двојини (то беше то, ако ме памћење служи).
Наслов: Одг: Два пара руку Порука од: Ђорђе Божовић на 04.30 ч. 31.08.2009. Ипак, цела ова ствар с променом основних и збирних бројева 2—4 незгодна је зато што се данас мало где (чак и у књижевности) они деклинирају, нарочито ако имају неки необични облик уза се (ко би рекао узео сам то од двога деце, нпр.?!), па су изишли из језичког осећања. Lepo, osećam se kao mamut. :D Ali u suštini slažem se s tobom, nedeklinirani oblici jesu kudikamo zaista odneli prevagu u suvremenom jeziku. Sigurno će za koje vreme i sasvim potisnuti deklinaciju brojeva, pa ćemo o njozi govoriti kao o arhaizmu i poslastici iz starijih faza našega jezika. :) |