|
Наслов: Разни глаголи Порука од: Madiuxa на 17.09 ч. 12.09.2009. Једна особа ме је замолила да поставим следеће питање:
Потребно је детаљно описати одређене глаголе: радња, стање, збивање, вид (почетно, завршно, тренутно, трајни, учестали) и род (прелазни, непрелазни, повратни прави, неправи узајамни). Глаголи су следећи: истерати, умукнути, јахати, димити, потрчати, изгубити, лутати, храбрити се, сазнати, ћутати, завијати (пси завијају), шумети, покрити, скочити, доћи, рећи, учинити, осрамотити, опростити, оставити, чинити се, одрећи се, проговорити носити, прогањати, ломити, пасти, запјевати, слетјети, прохујати, поклонити, фијукати, лупити, насмијешити, прескакати, страдати, живјети, уперити, јурити, смањити, испружити. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 23.02 ч. 16.09.2009. Evo da probam:
истерати - radnja, završno-svršeni, prelazni умукнути - radnja, trenutno-svršeni, neprelazni јахати - radnja, trajni, prelazni димити - proveri da li ovaj gl. u ovom obliku postoji u rečniku, povratni oblik dimiti se je uobičajen потрчати - radnja, početno-svršeni, neprelazni изгубити - radnja, završno-svršeni, prelazni лутати - radnja, trajni, neprelazni храбрити се - radnja, učestali, (ovde sam neodlučna:) nepravi povratni ili pravi povratni, čini mi se da je tačno ono prvo сазнати - radnja, završno-svršeni ?, prelazni ћутати - radnja (valjda), trajni, neprelazni завијати (пси завијају) - radnja, trajni, neprelazni шумети - stanje, trajni, neprelazni покрити - radnja, završno-svršeni ?, prelazni скочити - radnja, trenutno-svršeni, neprelazni доћи - radnja, završno-svršeni, neprelazni рећи - radnja, završno-svršeni, prelazni учинити - radnja, završno-svršeni, prelazni осрамотити - radnja, završno-svršeni, prelazni опростити - radnja, završno-svršeni, prelazni оставити - radnja, završno-svršeni, prelazni чинити се, одрећи се, проговорити носити, прогањати, ломити, пасти, запјевати, слетјети, прохујати, поклонити, фијукати, лупити, насмијешити, прескакати, страдати, живјети, уперити, јурити, смањити, испружити. Nastavak sledi, spremam se na spavanje, znaš, radni narod ... Ovo neka proveri, ispravi i dovrši neko drugi ako ima volje, ako nema takvog, prihvatam se posla sutra ponovo. :) Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Madiuxa на 23.06 ч. 16.09.2009. Hvala, Ena u ime osobe koja je postavila pitanje...
Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 23.10 ч. 16.09.2009. Bolje da mi se sada ne zahvaljuje, ako vrvi od grešaka biće me posle sramota :)
Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Зоран Ђорђевић на 00.11 ч. 17.09.2009. Evo da probam: димити - proveri da li ovaj gl. u ovom obliku postoji u rečniku, povratni oblik dimiti se je uobičajen je, ako nema takvog, prihvatam se posla sutra ponovo. :) Пчелари диме пчеле, па им после краду мед. :) Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ђорђе Божовић на 09.43 ч. 17.09.2009. Molim, i seljaci dime pršutu! :)
Pa se posle slade. :D Ili ju jednostavno skupo prodaju neobaveštenim turistima, zašto da ne... Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 20.19 ч. 17.09.2009. димити - radnja, trajni, prelazni
чинити се - stanje?, učestali, nepravi povratni одрећи се - radnja, završno-svršeni, nepravi povratni проговорити - radnja, početno-svršeni, prelazni носити - radnja, trajni, prelazni прогањати - radnja, trajni, prelazni ломити - radnja, trajni, prelazni пасти - stanje, trenutno-svršeni, neprelazni запјевати - radnja, početno-svršeni, prelazni слетјети - radnja, završno-svršeni, neprelazni прохујати - zbivanje, završno-svršeni, neprelazni поклонити - radnja, završno-svršeni, prelazni фијукати - zbivanje, trajni, neprelazni лупити - radnja, trenutno-svršeni, prelazni насмијешити - radnja, neodređeno-svršeni?, prelazni прескакати - radnja, učestali, prelazni страдати - stanje, završno-svršeni, neprelazni живјети - stanje, trajni, prelazni уперити - radnja, završno-svršeni, prelazni јурити - radnja, trajni, prelazni смањити - radnja, završno-svršeni, prelazni испружити - radnja, završno-svršeni, prelazni ... i to bi bilo sve ;) Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Madiuxa на 20.48 ч. 17.09.2009. Svaka cast! Eto, ja samo mogu jos jednom da ti se zahvalim na trudu!!! :)
Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: J o e на 14.54 ч. 18.09.2009. Ена, имаш доста грешака, највише у вези с глаголским видом. Ево шта се мени све учинило лошим:
Јахати може бити и непрелазни (Цео дан јаше). Изгубити може бити и непрелазни (Изгубио је на тежини, Наш тим је данас изгубио). Храбрити се је, мислим, или прави повратни (јер постоји прелазни облик храбрити некога, па тако може и храбрити себе) или узајамно-повратни (према РМС). Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени. Шумети именује збивање. Опростити може бити и непрелазни (нарочито у императиву Опрости ми! и сл.) Чинити се је трајни глагол. Проговорити може бити и непрелазни (Наше дете је проговорило, Проговорили [= ’поразговарали’] смо мало). Прогањати је учестали. Пасти може бити и прелазни (пасти испит). Запјевати може бити и непрелазни (Птице су запјевале). Поклонити — тренутно-свршени. Фијукати — може се тумачити и као учестали. Ја га тако доживљавам, али је неспорно и трајни. Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Страдати може бити и трајни (РМС). Живети је чешће непрелазно. Ређе се чује с објектом у Живети живот, Живео је своју младост пуним плућима, али и тада углавном с префиксом про-. Уперити је тренутно-свршени. Јурити може бити и непрелазни (Воз јури 200 на сат, нереално за наше железнице ;)). Смањити је чешће тренутно-свршени. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 15.04 ч. 18.09.2009. Što se tiče kat. gl. roda, pošto su svi glagoli dati van konteksta, birala sam uobičajeniju (školsku) opciju, jer moraš da se odlučiš za jednu, i mislim da nisam pogrešila.
Za ovo drugo mrzi me sad da proveram, moguće da si na mnogim mestima u pravu, pogledaću kad budem imala više vremena. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 19.44 ч. 18.09.2009. Kao što rekoh, dodatne opcije u pogledu gl. roda neću da komentarišem, jer sam pošla od toga da je onome ko pita potreban školski odgovor i da su prema tome pojednostavljenja neizbežna - tj. bavimo se jedino tim apstraktnim infinitivom koji imamo - glagoli su samo nabrojani, nemamo njihovo rečeničko okruženje.
Evo ostalih stvari: Храбрити се је, мислим, или прави повратни (јер постоји прелазни облик храбрити некога, па тако може и храбрити себе) или узајамно-повратни (према РМС). Rekla bih da je pravi povratni, vidiš nisam se setila da bi mogao da bude i uzajamno-povratni (uzajamno su se hrabrili), pa mi je zato izgledala primamljivija treća mogućnost. Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени. Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju. Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? Чинити се је трајни глагол. Tačno. Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Ne može nasmiješiti nekoga = učiniti da se nasmeši kao što može nasmijati nekoga= učiniti da se nasmeje? Pa da, u stvari kad bolje razmislim, glupo zvuči! Da li si konsultovao rečnik? Живети је чешће непрелазно. Ређе се чује с објектом у Живети живот, Живео је своју младост пуним плућима, али и тада углавном с префиксом про-. U pravu si, ovde je varijanta s objektom ređa. Уперити је тренутно-свршени. Verovatnije. Смањити је чешће тренутно-свршени. Možda, meni ipak izgleda kao završno-svršeni. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: J o e на 13.24 ч. 19.09.2009. Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени.
Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju. Није баш паметно глаголски вид одређивати ван контекста. Можда би ти за све ове глаголе могла дати контекст у којима заиста постоји некаква радња пре извршења дате радње, али мислим да су такви случајеви изузеци. Тако и најтипичнији завршно-свршени глаголи (отпевати у Отпевао је он своје) могу бити неодређено-свршени (јер су истовремено и почетни и тренутни и завршни), као у реченици Отпевај нам нешто. Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив. Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити? Насмијешити увек уза себе мора имати се, тако да је неправи повратни. Ne može nasmiješiti nekoga = učiniti da se nasmeši kao što može nasmijati nekoga= učiniti da se nasmeje? Pa da, u stvari kad bolje razmislim, glupo zvuči! Da li si konsultovao rečnik? Јесам, не бележи прелазни облик. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 21.02 ч. 20.09.2009. Hvala na objašnjenjima. Idemo redom.
Сазнати, покрити, рећи, осрамотити, учинити, оставити, одрећи се — сви су тренутно-свршени. Molim za objašnjnje. Ne liči mi da opisuju radnju koja se izvrši cela u jednom trenutku. Pre su rezultati nekog procesa, prema mom osećaju. Није баш паметно глаголски вид одређивати ван контекста. Можда би ти за све ове глаголе могла дати контекст у којима заиста постоји некаква радња пре извршења дате радње, али мислим да су такви случајеви изузеци. Тако и најтипичнији завршно-свршени глаголи (отпевати у Отпевао је он своје) могу бити неодређено-свршени (јер су истовремено и почетни и тренутни и завршни), као у реченици Отпевај нам нешто. U principu i meni je bilo teško da se odlučim za jedno (TS), drugo (ZS) ili treće (NS) ovako kada su glagoli dati van konteksta. Jedini priručnik koji sam koristila je žuta gramatika, a tamo su kao primeri za trenutno-svršene glagole dati sledeći glagoli: sesti, pasti, kucnuti, trepnuti, lupiti sa definicijom da oni označavaju radnju koja se cela izvrši u jednom trenutku. Radnja njima označena stvarno se izvrši za jedan tren, za vrlo kratko vreme. E, sad , pošto mi nijedan od gornjih nije "ličio" na ove primere iz knjige, posle kraćeg premišljanja, nisam ih stavila u to sanduče. To je bila logika kojom sam se rukovodila, što naravno ne znači da sam svuda pogodila. Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati. Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив. Šta je to prevoj vokala sa duljenjem? Tačno je da iterativi imaju sufiks -ati, ali opet ovaj sufiks imaju i glagoli koji su trajni. I drugo pitanje, zašto prilikom određivanja vidskog lika način tvorbe ima prednost u odnosu na ono kako nam radnja u pogledu trajanja "zvuči"? Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити? Nemam pojma, recimo priprema da se preda poklon. :D Šalim se. Ipak, priznajem, ovaj glagol je sigurno bliži trenutno-svršenom od npr. gl. saznati, ovde je saznavalac imao da pređe mučan put da bi nešto saznao ;). Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: J o e на 00.28 ч. 21.09.2009. Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja?
То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati. Изгледа да смо и ти и ја погрешили. Према РМС (шумити = ’правити шум’) рекло би се да је овде ипак реч о радњи, а не стању нити збивању јер је дефиниција дата активно (уп. жутети = ’постајати жут’). Прогањати је учестали. Ne mislim tako, ovde je radnja trajna, nije isprekidana. Proganjati nekog/nešto satima i danima. У том смислу јесте тако: радња се не прекида (мада има и супротних примера). Ипак, по начину творбе (суфикс -ати и превој вокала са дуљењем), то је типични итератив. Šta je to prevoj vokala sa duljenjem? Tačno je da iterativi imaju sufiks -ati, ali opet ovaj sufiks imaju i glagoli koji su trajni. I drugo pitanje, zašto prilikom određivanja vidskog lika način tvorbe ima prednost u odnosu na ono kako nam radnja u pogledu trajanja "zvuči"? Нема предност, али се може узети у обзир. (И не ради се овде нимало о „звучању“, него о значењу тих глагола.) Превој вокала са дуљењем подразумева промену квантитета вокала, а стога и његовог квалитета (пошто су у прасловенском вокали могли бити само дуги или само кратки, па се дуљењем редовно могао добити само дуги вокал). Од примера ми на памет пада уба́дати (: убо̀сти), набра́јати (: набро̀јити). Поклонити — тренутно-свршени. Možda, ali opet nisam sigurna. Zašto nije završno-svršeni? Koliko mora da je kratak taj trenutak u kome se radnja izvrši da bismo se negde opredeljivali za TS, a drugde za ZS? Није битан тренутак извршења радње (од ње зависи подела свршено : несвршено), него радња која се одвијала пре радње именоване глаголом. Каква се то радња одвијала пре поклонити? Nemam pojma, recimo priprema da se preda poklon. :D Šalim se. Ipak, priznajem, ovaj glagol je sigurno bliži trenutno-svršenom od npr. gl. saznati, ovde je saznavalac imao da pređe mučan put da bi nešto saznao ;). Тако може. Цело поподне сам учио, а тек на крају сам сазнао шта је то, или: Јеси ли сазнао новости? Али уп. ово: Данас сам отишао на факултет и сазнао да су ми одложили испит. Ту је тренутни. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 09.39 ч. 21.09.2009. Ostala je još samo jedna stvar.
Шумети именује збивање. Vrlo verovatno, ali nisam sigurna, između stanja i zbivanja je neka tanana i blesava razlika. Šta te ovde opredeljuje u korist zbivanja? То што нико не трпи радњу. Мораш да имаш пацијенс за стање. Zar nije ovde pretpostavljeni (zamišljeni) pacijens npr. lišće? Lišće šumi; gora šumi ... U žutoj gramatici su kao primeri za gl. stanja dati: žuteti, venuti, opadati. Zato sam se ovde pre odlučila za stanje nego za zbivanje (kao glagoli zbivanja navedeni su neki uslovno rečeno "klimatski": naoblačiti, zagrmeti, sevati. Изгледа да смо и ти и ја погрешили. Према РМС (шумити = ’правити шум’) рекло би се да је овде ипак реч о радњи, а не стању нити збивању јер је дефиниција дата активно (уп. жутети = ’постајати жут’). Glagol šumeti, znači, ne postoji (još jedan od pogrešno napisanih u postavci zadatka). Sada smo ga ispravili i pričamo o šumiti (praviti šum). Dozvoli, zar ovaj glagol ipak ne znači stanje ? Lišće ne šumi voljno, to je nešto što mu se dešava mimo njegove volje (na stranu to što lišće upošte nema volju na onaj način na koji je ljudi imaju ;)). Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Madiuxa на 09.59 ч. 21.09.2009. Цитат Lišće ne šumi voljno, to je nešto što mu se dešava mimo njegove volje... Izvini, Ena, ali ovo mi nekako nije jasno. Ima toliko radnji koji redimo nesvesno (npr. treptati, disati, i sl.), pa opet to nisu glagoli stanja već zbivanja... Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 10.43 ч. 21.09.2009. Brunhilda, kapiram te skroz :), ali gramatika ima neka svoja pravila a ona su ovde, i prema mojoj oceni, najbesmislenija.
Ako se dobro sećam pročitanog (gram. mi sada nije pri ruci) prema onome tamo rečenom čak i živeti nije aktivni glagol jer subjekt/pacijens ne živi voljno, on naime trpi život. Tamo su samo "voljne i pozitivne" radnje ocenjene kao glagoli radnje u pravom smislu. Jeste glupo, ali ... (ja tu ne mogu ništa) ... Zato sam i rekla da je ta razlika između glagola stanja i zbivanja, a sad se evo ispostavilo i glagola radnje blesava (izgleda tako proizvoljno). :D Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Madiuxa на 10.44 ч. 21.09.2009. Svašta! :D
Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 10.48 ч. 14.01.2014. U stvari, sad mi je ono za glagol živeti vrlo logično (može se reći i da se trpi život).
To jest ako se gleda strogo i izdvojeno, zaista je pitanje da li je živeti voljna i pozitivna radnja. Ovde isto zapravo samo kontekst daje odgovor na pitanje kako ćemo odrediti glagolski vid. Postoji npr. ona džepna mudrost: živi svoj život, ne daj da on živi tebe. Eto, u tome je razlika, znači život može, ali ne mora da se živi svesno/aktivno. Zato mislim da je stvarno teško u nekim slučajevima odrediti glagolski vid, pogotovo kad je dat samo glagol, tj. glagol van rečeničnog konteksta. Наслов: Одг: Разни глаголи Порука од: Ena на 16.42 ч. 18.01.2014. Цитат Ovde isto zapravo samo kontekst daje odgovor na pitanje kako ćemo odrediti glagolski vid. Ovde moram da se ispravim, reč je naime o tome da li ćemo i kako ćemo odrediti da je to glagol radnje ili stanja. |