|
Наслов: Aorist Порука од: Prekobrojna на 08.51 ч. 24.10.2009. Listajući Čitanku za IIr. osn. šk, naleteh na tekst sa sledećim rečenicama:
Moje pitanje je da li se može i ovako reći. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 10.43 ч. 24.10.2009. Evo na brzaka, mada tema zaslužuje dužu priču:
To nije aorist nego prezent. Prezent svršenih glagola možemo koristiti u glavnoj rečenici, kada pripovedamo, kao što je ovde slučaj. On tada ima praktično isto značenje kao "narativni aorist"i može se koristiti bilo jedan bilo drugi. Наслов: Re: Aorist Порука од: Pedja на 22.47 ч. 24.10.2009. Зар у оном горе примеру не треба да стоји "...отац се веома забрину."?
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 23.29 ч. 24.10.2009. Зар у оном горе примеру не треба да стоји "...отац се веома забрину."? Ne, zabrine je OK ako je u pitanju prezent (a po svoj prilici jeste), dok bi aorist bio otac se veoma zabrinu. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 00.07 ч. 25.10.2009. Постоје глаголи који имају исти облик (за треће лице најчешће), тј. исто гласе у презенту и у аористу (нпр. дође, рече [али: рекну] итд.), па се они разликују по акценту у говору (али не увек; онда из контекста), а из контекста у писаној речи.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 00.55 ч. 25.10.2009. To je, kako Duja reče, prezent modalno upotrebljen u pripovedanju. (Kao kada pričaš nekome: „Dođem ti ja tamo i imadnem što videti. Vidim ja gde sede oni i zezaju krizu“; a radnja je u prošlosti, no prezentima je približavaš slušaocu.)
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 06.54 ч. 25.10.2009. ...„Dođem ti ja tamo i imadnem što videti. Vidim ja gde sede oni i zezaju krizu“; a radnja je u prošlosti, no prezentima je približavaš slušaocu.) Ovakva upotreba prezenta je u redu, jer su (skoro :)) svi glagoli u prezentu. Zbunjuje to što je gotovo cela gorepomenuta priča u aotistu, što se odjednom ubacuje prezent, kao u ovoj rečenici:Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaže sedam prutova... Možda vremena ne treba da se slažu u srpskom jeziku :-X Da li je onda pokaže u prezentu ili nekom neobičnom ;D aoristu? Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 12.03 ч. 25.10.2009. Покаже је презент. Показа је аорист. Двапут је већ речено о чему се ради: о начинском (модалном) приповедачком презенту. Ја сам се надовезао рекавши како неки глаголи имају исти облик трећег лица једнине презента и аориста: ето, примерице, поред мојих горенаречених двају глагола која дадох као пример, и глагол скупити спада међу њих, и он се чак ни акцентом не разликује — краткосилазни је и у презенту, и у аористу трећег лица једнине сва три рода, али бих молио за потврду овога (мислим на акценат).
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 12.28 ч. 25.10.2009. Da, videla sam da je dvaput rečeno. Opušteno, Miroslave :)
Nisam jasno postavila pitanje, pa ću pokušati da naglasim deo koji me zanima. U ovoj rečenici, znači, nema ništa neobično? Jedanput skupi sinove oko sebe, pa im pokaže sedam prutova... Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 12.31 ч. 25.10.2009. Па опуштено сам и одговорио. :) У тој реченици је презент па презент. Да је аорист било би: „Једанпут скупи синове, па им показа седам прутова...“
Наслов: Одг: Aorist Порука од: J o e на 12.32 ч. 25.10.2009. Ја сам се надовезао рекавши како неки глаголи имају исти облик трећег лица једнине презента и аориста: ето, примерице, поред мојих горенаречених двају глагола која дадох као пример, и глагол скупити спада међу њих, и он се чак ни акцентом не разликује — краткосилазни је и у презенту, и у аористу трећег лица једнине сва три рода, али бих молио за потврду овога (мислим на акценат). Исти је, заиста, акценат. Заборавио си само дужину. Презент има ску̏пӣм-ску̏пӣш-ску̏пӣ, а аорист ску̏пих-ску̏пӣ-ску̏пӣ. (Морам да пишем у другом фонту кад Пеђа неће да нам намести Луциду. >:() Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 12.36 ч. 25.10.2009. Да, дужине. Захваљујем, Џо.
(Поводом Луциде: у праву је Пеђа, није за Интернет. Прегледавах неке форуме са Луцидом као подразумеваним фонтом, и изгледају помало луцидно :), тј. мало је напорно за дуже читање. Прегледачи их не рендерују тако добро као Вердану нпр.) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 13.09 ч. 25.10.2009. Dok plavuša opušteno ukapira... :D
Verovatno me je zbunjivalo to što je gotovo cela priča u aoristu, pa odjednom... Nema više veze. :-[ Odoh sad par dana da smanjim lupetanje ;) Наслов: Одг: Aorist Порука од: J o e на 16.14 ч. 25.10.2009. (Поводом Луциде: у праву је Пеђа, није за Интернет. Прегледавах неке форуме са Луцидом као подразумеваним фонтом, и изгледају помало луцидно :), тј. мало је напорно за дуже читање. Прегледачи их не рендерују тако добро као Вердану нпр.) Уфф... Није у праву. Ја сам на другом једном лингвистичком форуму (http://lingvoforum.net/index.php/topic,12103.0.html) нашао Луциду и уопште није толико ружна. Ипак мислим да нам треба бити битнија функционалност од естетике. Како ја, Мирославе, у Вердани да откуцам акценте на ћирилици?! >:( (Сад размишљам — офтопик у офтопику — јесмо ли расправљали на форуму о писању назива фонтова великим словом?) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 16.22 ч. 25.10.2009. У Вердани можеш да се поздравиш са акцентима... Добро, кад погледам онај форум што даде везу, и није тако лоше да буде цео у Луциди. Можда треба лепо подесити боју позадине, јер ипак буде заморно након дужег читања.
А о писању назива фонтова великим словом нисмо расправљали колико се сећам. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 16.31 ч. 25.10.2009. Nego, nazad na temu: ako je Jelena u pravu, i pola teksta je u aoristu a pola u narativnom prezentu, takav stil je u najmanju ruku upitan... A ja bih rekao da je loš. Ne sećam se da sam viđao takvo "mešano meso": obično se u jednom glagolskom vremenu (perfekat je treća opcija) pripoveda od početka do kraja.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 17.51 ч. 25.10.2009. Hm, ako prihvatimo da je skupi prezent, onda je ceo tekst napisan u pripovedačkom prezentu.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 18.03 ч. 25.10.2009. To je u redu. Ali, ako sam je ja dobro razumeo, ta rečenica je deo dužeg teksta, koji jeste u aoristu.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 00.00 ч. 26.10.2009. To nije problem. Na primer:
Dođoše oni pred jednu pećinu, i tu zanoćiše. Ujutru otac skȕpī sinove oko sebe, i pokaže im jedan prut. Prvo idu aoristi, a zatim prezenti. Čak i da je i skȕpī u aoristu, opet bi moglo; jer nemamo u srpskom „slaganje vremena“, pa bi samo ovaj drugi glagol onda bio upotrebljen u prezentu, ako je pripovedaču baš tako leglo — a zašto da ne? ;) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 06.21 ч. 26.10.2009. U pitanju je moja greška. Čitala sam tekst i akcentovala glagole u aoristu kako bi trebalo. Počeh da čitam tu rečenicu, akcentovah prvi glagol kao aorist, a onda zastadoh, jer mi je bilo logično da i drugi glagol bude u aoristu. Da li je to zbog mog nekog pogrešnog osećaja za jezik, neznanja, ili čega već drugog, ne znam. :-[
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 07.38 ч. 26.10.2009. Pa isti je akcenat i u prezentu i u aoristu: skȕpī i reče — skȕpī i kaže.
Ne, nije to ništa neobično — svakako je većini vas, ako ne i svima ovde, takav način izražavanja sa aoristima i pripovedačkim prezentima prosto stran. Jezik te pripovetke jeste danas prilično arhaičan, a takođe i dijalektalan, da ne kažem ruralan; a današnji urbani i moderni ljudi verovatno nemaju — svakako nemaju — isti takav osećaj za jezik. Elem, djeco moja i unuci :), tako se nekada moglo reći: „Ujutru otac pozva (aor.) sinove oko sebe, i pokaže im (prez.) jedan prut, te reče... (aor.)“, na primer. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 12.27 ч. 26.10.2009. Elem, djeco moja i unuci :), tako se nekada moglo reći: „Ujutru otac pozva (aor.) sinove oko sebe, i pokaže im (prez.) jedan prut, te reče... (aor.)“, na primer. Па да ти право кажем, у опуштеном разговору, у разговорном стилу, таква реченица ни данас нимало није необична. Нпр.: Једва устадосмо, а мајка нас већ зове на доручак и даде (даје) нам прженице да једемо. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 13.25 ч. 26.10.2009. To nije problem. Na primer: Dođoše oni pred jednu pećinu, i tu zanoćiše. Ujutru otac skȕpī sinove oko sebe, i pokaže im jedan prut. Elem, djeco moja i unuci :), tako se nekada moglo reći: „Ujutru otac pozva (aor.) sinove oko sebe, i pokaže im (prez.) jedan prut, te reče... (aor.)“, na primer. Tštznm. Ono prvo još kako-tako, a ovo drugo... baš mi ne zvuči. Slažem se ja s tobom da u srpskom nema "slaganja vremena" u tom smislu, ali stilski... Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 13.54 ч. 26.10.2009. Цитат Па да ти право кажем, у опуштеном разговору, у разговорном стилу, таква реченица ни данас нимало није необична. Нпр.: Једва устадосмо, а мајка нас већ зове на доручак и даде (даје) нам прженице да једемо. ;) Teško. Nije mi jasno da li ovde misliš na književnost ili na život (dijalozi u knj. delovima su u razgovornom stilu.) U nekoj književnoj formi može da se pojavi, ali u stvarnom životu - šanse su vrlo male. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 14.30 ч. 26.10.2009. На оба. У мом друштву аорист није неуобичајен начин комуникације. Колико сам схватио Џоа, и он је сличног мишљења.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 15.00 ч. 26.10.2009. U redu.
Razumem u nečijem društvu kada grupa s naročitom namerom tako govori (zato što im je to simpatično, arhaično, sviđa im se, ili šta već ...). I mi pričamo crnogorski kad se vratimo s letovanja, dok su utisci sveži, a bogme i posle toga. Ili koristimo iz zezanja kroatizme koji nam se sviđaju. Pa opet ne mogu da kažem da je to (opšte) uobičajeno. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 15.03 ч. 26.10.2009. Pa zavisi i od toga gde se nalazimo — mislim da sam to pomenuo — jer, aorist je još uvek vrlo živ u jugozapadnijim krajevima našeg jezika; a i od toga u kome se krugu ljudi nalazimo, svakako — možda aorist nije toliko moderan među gradskom omladinom, recimo, jer im zvuči arhaično i ruralno, rekao bih?
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 15.08 ч. 26.10.2009. U redu. Razumem u nečijem društvu kada grupa s naročitom namerom tako govori (zato što im je to simpatično, arhaično, sviđa im se, ili šta već ...). I mi pričamo crnogorski kad se vratimo s letovanja, dok su utisci sveži, a bogme i posle toga. Ili koristimo iz zezanja kroatizme koji nam se sviđaju. Pa opet ne mogu da kažem da je to (opšte) uobičajeno. Ајме мени, не разумемо се, изгледа. У мом друштву говоримо у аористу не зато што мислимо да је то губа, симпатично, архаично итд., већ зато што нам је тако природно, кужиш? Друго је кад се дописујемо или ћаскамо на Месенџеру, Скајпу и сл., па користимо аорист ради уштеде времена. Па ти откад оде у Београд, заборави како се говори у твојој постојбини! :) (Ха, ето! Ово би ми било потпуно неприродно да изречем перфектом!) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 15.41 ч. 26.10.2009. Da li to menja stvar ? To što vi tako (prirodno) govorite nema veze sa većim delom Srbije.
I na jugu (Srbije) se aorist upotrebljava mnogo ređe (nego prezent, perfekat, južnjački futur), bilo u gradu ili na selu. Istina, na selu se češće koristi; btw u 1. licu jed. upotrebljava se nepravilno, bez -h, odo, dođo, što je i tebi sigurno poznato ;). Ne kažem da se aorist ne upotrebljava, da se pogrešno ne razumemo, govorim o njegovoj učestalosti. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 15.47 ч. 26.10.2009. Мислим да се аорист ипак много више употребљава него што су људи свесни. Што рече Ђорђе, можда им звучи архаино и рурално, али сам мишљења да то гл. време није замрло у толикој мери колико се мисли. ;)
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Зоран Ђорђевић на 15.50 ч. 26.10.2009. Istina, na selu se češće koristi; btw u 1. licu jed. upotrebljava se nepravilno, bez -h, odo, dođo, što je i tebi sigurno poznato ;). Овде код мене често кажу одомо, стигомо, дођомо, једомо... Без "с". Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 15.56 ч. 26.10.2009. Da, da. I u Leskovcu i okolini isto.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 16.11 ч. 26.10.2009. To je zato što je stariji, originalni nastavak za 1. lice množine aorista bio -hmo, pa je tu prosto samo H ispalo kao što i inače čini u narodnim govorima. Drugde je taj nastavak docnije postao -smo.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 16.17 ч. 26.10.2009. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 16.34 ч. 26.10.2009. Jes', al' 'nako, proceđeno kroz zube... :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 19.43 ч. 26.10.2009. Istina, na selu se češće koristi; btw u 1. licu jed. upotrebljava se nepravilno, bez -h, odo, dođo, što je i tebi sigurno poznato ;). Ovakva upotreba mi je simpatična i često se čuje. Da li u pisanju stavljamo apostrof? (Doduše, ja ga pišem, ali reko' i da priupitam ;)) Овде код мене често кажу одомо, стигомо, дођомо, једомо... Без "с". Ovakav oblik nikad nisam čula. U mom zavičaju je uobičajenije npr, kad student padne ispit: "Ja pade". ;) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 20.51 ч. 26.10.2009. Istina, na selu se češće koristi; btw u 1. licu jed. upotrebljava se nepravilno, bez -h, odo, dođo, što je i tebi sigurno poznato ;). Ovakva upotreba mi je simpatična i često se čuje. Da li u pisanju stavljamo apostrof? (Doduše, ja ga pišem, ali reko' i da priupitam ;)) Kad se već hvalimo dijalektima, da se pohvalim i ja. :D U mom dijalektu će tu biti K: odok, dođok, viđek (vidjeh), uradik. Čak i mladi Užičani se sasvim normalno pri rastanku pozdravljaju sa "odok!", što je dvostruko lepo — prvo zato što se u jeziku i dalje čuva aorist, a drugo zato što se koliko-toliko čuva i lokalni dijalekat. :) Овде код мене често кажу одомо, стигомо, дођомо, једомо... Без "с". Ovakav oblik nikad nisam čula. U mom zavičaju je uobičajenije npr, kad student padne ispit: "Ja pade". ;) Ovo Zoranovo je sasvim uobičajeno širom jugoistočne Srbije, i odavna poznato u našoj dijalektologiji. Meni je to "ja pade" skroz neobično; takvo brkanje lica nisam nikada čuo, i očekivao bih ga samo od nekoga ko ima tek blagu predstavu o tome šta je aorist i da takav neki oblik postoji. ;) Koji je to zavičaj, ako mogu da pitam? Negde severnije možda? Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 21.52 ч. 26.10.2009. ...Meni je to "ja pade" skroz neobično; takvo brkanje lica nisam nikada čuo, i očekivao bih ga samo od nekoga ko ima tek blagu predstavu o tome šta je aorist i da takav neki oblik postoji. ;) Koji je to zavičaj, ako mogu da pitam? Negde severnije možda? Severni lički krajevi Srbije ;)Ja ode, ja pade, ja vide... najredovnija upotreba aorista u tim krajevima. Meni je simpatično, mada ga ne upotrebljavam. Nostalgija, šta li... ;) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 22.31 ч. 26.10.2009. U pitanju je moja greška. Čitala sam tekst i akcentovala glagole u aoristu kako bi trebalo. Počeh da čitam tu rečenicu, akcentovah prvi glagol kao aorist, a onda zastadoh, jer mi je bilo logično da i drugi glagol bude u aoristu. Da li je to zbog mog nekog pogrešnog osećaja za jezik, neznanja, ili čega već drugog, ne znam. :-[ Па није незнање, већ логика. Ако ти је остатак текста у аористу, сасвим је логично да и овде очекујеш аорист. Мени је, да будем искрена, мало ... Чудно. Мени тај проповедачки презент иде кад се хоће дати на динамичности радње, а ако говоримо о прошлом времену, аорист му дође као нешто најлогичније...Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 23.40 ч. 26.10.2009. Severni lički krajevi Srbije ;) Čekaj, ne razumem. :) Severna Lika ili severna Srbija? Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 05.40 ч. 27.10.2009. Па није незнање, већ логика. Ако ти је остатак текста у аористу, сасвим је логично да и овде очекујеш аорист. Мени је, да будем искрена, мало ... Чудно. Мени тај проповедачки презент иде кад се хоће дати на динамичности радње, а ако говоримо о прошлом времену, аорист му дође као нешто најлогичније... Tako sam se i zaletela, pa tekst tako čitala. Većina prethodnih rečenica bi u aoristu. Umesto da razmislim, postavila sam temu... Sve što je odgovoreno je logično, jedino ja i dalje ne bih ovde upotrebila prezent. :-XČekaj, ne razumem. :) Severna Lika ili severna Srbija? Severna Srbija. :)Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 09.43 ч. 27.10.2009. Цитат jedino ja i dalje ne bih ovde upotrebila prezent. Pa ni ja. :DНаслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 11.50 ч. 27.10.2009. Severna Srbija. :) Okej, tako sam i pretpostavio, jer se, što severnije, aorist sve više gubi — a onda je i razumljivo to što se kod vas govori "ja dođe" i "ja pade". Sigurno je to prelazan stupanj između pravog aorista (dođoh—dođe—dođe itd., padoh—pade—pade itd.; od kojih je ostalo samo "dođe" i "pade" za sva tri lica) i, dakako, nestanka aorista. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 11.56 ч. 27.10.2009. Sad čitam kako ovo zvuči, — kao da postavljam dijagnozu neke bolesti! :D
Ne, nije bolest, dijalekat je i simpatično je. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 12.50 ч. 27.10.2009. Цитат jedino ja i dalje ne bih ovde upotrebila prezent. Pa ni ja. :DSeverna Srbija. :) Okej, tako sam i pretpostavio, jer se, što severnije, aorist sve više gubi — a onda je i razumljivo to što se kod vas govori "ja dođe" i "ja pade". Sigurno je to prelazan stupanj između pravog aorista (dođoh—dođe—dođe itd., padoh—pade—pade itd.; od kojih je ostalo samo "dođe" i "pade" za sva tri lica) i, dakako, nestanka aorista. Sad čitam kako ovo zvuči, — kao da postavljam dijagnozu neke bolesti! :D Ne zvuči kao dijagnoza. :) To su moji Ličani sa svojim nikad izmenjenim govorom. :)Ne, nije bolest, dijalekat je i simpatično je. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 13.18 ч. 27.10.2009. Nisam ni ja rekao da se izgubio.
Opet te ne razumem! :) Misliš li na Liku u kojoj žive Ličani ili na nešto drugo, što nije Lika? Jako je važno, jer nije uopšte ista slika (dijalekatska) posmatramo li Liku ili Srbiju. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 13.22 ч. 27.10.2009. Opet te ne razumem! :) Misliš li na Liku u kojoj žive Ličani ili na nešto drugo, što nije Lika? Jako je važno, jer nije uopšte ista slika (dijalekatska) posmatramo li Liku ili Srbiju. Manje-više jeste, ako gledaš selo u kojem žive doseljenici iz Like/Hercegovine/Crne Gore/, kakvih ima dosta po Vojvodini. Stari dijalekat se tu dosta žilavo čuva, i slabo se pripuštaju jezički uticaji iz okoline (izuzevši, verovatno, ekavicu). Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 13.31 ч. 27.10.2009. Da, i to mi je palo na pamet; ali i u tom, trećem slučaju, slika je sasvim drugačija, jer i tu dijalekti su morali uticati jedan na drugi u nekoj meri i na nekim dubljim jezičkim nivoima (čak i ako je izvorni dijalekat podosta očuvan), pa bismo onda imali čitav spektar ko zna koliko zanimljivih kontaktnih jezičkih osobina toga dijalekta, od verovatno ekavice do ovoga aorista i ko zna čega još. :)
Ali to zahteva daleko opsežniju studiju na terenu, a mi ovde možemo samo da zamišljamo kako bi to lepo bilo. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 14.59 ч. 27.10.2009. @Miroslav
Цитат Па ти откад оде у Београд, заборави како се говори у твојој постојбини! Smiley :-[ Jaoj, u pravu si ! Juče sam razmišljala o ovome i moram da se ispravim. Početna greška je bila što sam sve vreme imala u vidu pravilan aorist sa pravilnim izgovorom (ne znam zašto, prof. def. možda ::)). Sada kada imam u vidu dijalekte, situacija je bitno drugačija. Padaju mi na pamet mnogi primeri sa (južnjačkim) aoristom, te priznajem da se koristi češće negoli što sam do juče tvrdila. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ena на 15.17 ч. 27.10.2009. :) evo i primera
Mi dođomo, odomo a domaćini ne vidomo. Beše li na slavu kod Jocu? Položi li ispit? Obramo mumuruz pre kišu. Završiste li kuću? itd. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 15.38 ч. 27.10.2009. Kod mene čak i imperfekta i tako i tako još ima... Najčešće od glagola biti: bȉjāg, bȉjāše ili bijáše, bȉjāsmo, bȉjāgu ili bijágu..., a sa njim i radnim glagolskim pridevom — i pluskvamperfekta: bȉjāše prvī dȍšō, al’ se razočárō, na primer, i dalje je dosta česta i razgovorljiva konstrukcija.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 16.03 ч. 27.10.2009. E, pa tako možemo čuti i ovakvu rečenicu:
Dóđosmo mȋ prèt‿kuću, kȁd li ìmađasmo štȃ i vȉđeti: òni zàśeli, te pȉjū li pȉjū — a dò večēri već su bíli pjȁni, u kojoj se razni glagolski oblici ovako smenjuju: aorist, imperfekat, infinitiv, krnji perfekat, dvaput prezent, pluskvamperfekat trpni; i sa njom je sve u redu, i gramatički i stilski :) — zapravo skoro sve, sve osim toga što će sutradan ujutru biti gadnog mamurluka. Kad smo već kod toga, uvek me je zanimalo zašto se kaže kako se rakija ljušti? Užičani govore kako neko ko mnogo pije, ljušti rakiju, a ko puši, liže cigare, ili purnja i sl. (Eh, đeco moja, nekad sam i ja to volio lizati/da ližem, rekli bi stariji ljudi. :D) Ovo drugo je i jasno, ali zašto se alkohol ljušti? (Oljušt’li su vlašu rakije njig dvoica, na primer.) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Duja на 17.12 ч. 27.10.2009. pluskvamperfekta: bȉjāše prvī dȍšō, al’ se razočárō, na primer, i dalje je dosta česta i razgovorljiva konstrukcija. Pa po meni je pluskvamperfekat još relativno zdrav i živ u razgovornom jeziku, doduše u onoj drugoj formi (sa pomoćnim glagolom u perfektu). Bar ja ga često koristim, pogotovo u situacijama kad bi perfekat doveo do dvosmislenosti koja radnja se desila pre. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 17.46 ч. 27.10.2009. Pa po meni je pluskvamperfekat još relativno zdrav i živ u razgovornom jeziku, doduše u onoj drugoj formi (sa pomoćnim glagolom u perfektu). Bar ja ga često koristim, pogotovo u situacijama kad bi perfekat doveo do dvosmislenosti koja radnja se desila pre. Такође и ја. Ја волим и потенцијал други да употребим кад ми легне или кад желим да подвучем разлику између потенцијалне и иреалне ситуације. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 22.04 ч. 27.10.2009. Da, da, ali niko od nas sa foruma nije dobar uzorak za lingvističku analizu koja bi rasvetlila stvarnu upotrebu aorista, pluskvamperfekta ili potencijala drugog među suvremenim govornicima srpskoga jezika. Bez ljutnje, ne kažem da vi niste dobri suvremeni govornici srpskoga, ali niste dobar uzorak za proučavanje suvremenoga govornog jezika — isuviše znate. :D
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Prekobrojna на 06.42 ч. 28.10.2009. ...Opet te ne razumem! :) Misliš li na Liku u kojoj žive Ličani ili na nešto drugo, što nije Lika? Jako je važno, jer nije uopšte ista slika (dijalekatska) posmatramo li Liku ili Srbiju. Slučajno ne odgovorih na pitanje, oprostite. :) Mislim na Srbiju, deo u kom žive kolonisti, koji pričaju ekavicu, ali su zadržali, čak i iskvarili govor koji su doneli đedovi iz svog zavičaja. Zato ponekad u šali kažem severni lički krajevi Srbije. :)Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 10.44 ч. 28.10.2009. Aha, dakle to je. :) Očigledno ima kontakata između dijalekata, kao što i mora imati, a ovaj aorist je verovatno rezultat jednih od njih, kao nekakvo "kompromisno" rešenje između ličkoga govora koji ima aorist i vojvođanskoga koji ga ima samo u poslovicama, emfatičkoj intonaciji i na drugim sličnim marginama jezičkoga izraza.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Зоран Ђорђевић на 16.39 ч. 15.11.2009. Kad smo već kod toga, uvek me je zanimalo zašto se kaže kako se rakija ljušti? Užičani govore kako neko ko mnogo pije, ljušti rakiju, a ko puši, liže cigare, ili purnja i sl. (Eh, đeco moja, nekad sam i ja to volio lizati/da ližem, rekli bi stariji ljudi. :D) Ovo drugo je i jasno, ali zašto se alkohol ljušti? (Oljušt’li su vlašu rakije njig dvoica, na primer.) "Љуштити" се користи и у другим ситуацијама. То нарочито воле шахисти. А може се рећи и да је Ђоковић јуће ољуштио Надала. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 16.52 ч. 15.11.2009. Zorane, jeste li ovo vi na sliki?
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Соња на 18.07 ч. 15.11.2009. Јесте. Баш је мог'о и неку лепшу да ископа.
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 18.10 ч. 15.11.2009. Јесте. Баш је мог'о и неку лепшу да ископа. Ih, bre, Sonja, pa tato ti je ki upisan, sta ono rece, 63 godine? Nema sanse, ja bi mu barem deset skinula... :DНаслов: Одг: Aorist Порука од: Соња на 18.14 ч. 15.11.2009. Молим, прецизирати то скидање! Умеју око тијех годишата људи (нарочито жене) да се залете и кад кажу да некоме не би дали (тј. дале) тамо неколико...
Таман намеравах да се оградим од оног ископавања, кад ми ти даде нову инспирацију за удвосмишљавање :). Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 18.38 ч. 15.11.2009. Цитат Молим, прецизирати то скидање! Godinice, Sonja, godinice... Sram da te bidne, pa zar sa ocom rodjenim tako? ;DНаслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 20.45 ч. 15.11.2009. "Љуштити" се користи и у другим ситуацијама. То нарочито воле шахисти. А може се рећи и да је Ђоковић јуће ољуштио Надала. Tačno, to mi nije palo na pamet! Izraz je opšti i upotrebljava se za sve vrste "zgrnjavanja prednosti, koristi ili nadmoći" (i onda je sasvim jasno i poreklo izraza), a ne naročito povezan samo sa rakijom. :) Danas je pak bio strašno kilav sa Monfilsom, ali ipak ga nekako konačno pobedi nakraju. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.13 ч. 16.11.2009. Јесте. Баш је мог'о и неку лепшу да ископа. Могао сам, али ова је најсвежија. Иначе, ставио сам је због оних који се пријављују са неким толико немуштим надимцима да само метедом златне рибице може да се одреди ког су пола. О мени знате све, само још телефон да напишем. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Зоран Ђорђевић на 22.15 ч. 16.11.2009. Danas je pak bio strašno kilav sa Monfilsom, ali ipak ga nekako konačno pobedi nakraju. Монфисом. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 23.06 ч. 16.11.2009. Ма, Ђоле нешто у последње време млого воле изворно писање: те је онај Орввелл, а овај Монфилс...
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 23.17 ч. 16.11.2009. Zorane, ti znaš da ja strana imena uglavnom pišem u originalu? Molim te, nemoj me onda ispravljati, nesuvislo je.
Ovde imam i naročit razlog da to činim: svaki put se namršim kada komentatori kažu Monfȉs, Monfȉs, Monfȉs..., kao da teraju mačku. Po mozgu mi bubnji taj silazni akcenat na -fȉs, zato i u inat pišem u originalu, jer neću, i kada bih napisao transkribovano, da se to čita Monfȉs. Miroslave, veliku većinu stranih imena radije pišem izvorno nego što bih ih transkribovao — isto kao što, vidiš, kucam latinicom radije nego ćirilicom. To je, eto, moj idiolekt, i Pravopis mi to dozvoljava. Ne razumem otkud vama dvojici to, ako vi pišete ćirilicom, da čitate i moje strane latiničke grafije kao da su ćiriličke, kad nisu. :) Ja ne pišem ni ОРВВЕЛ ni МОНФИЛС (niti ORVVELL for that matter), nego Orwell i Monfils. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 23.31 ч. 16.11.2009. Полако, нико неће да те бије што пишеш у оригиналу. :) Орвелл и др. су очигледно шале, нису напади. Правопис, међутим, каже како је боље писати транскрибовано кад већ знамо како се име прилагођено преноси у наш језик, него га оставити непресловљено. Пиши са акцентом, рецимо: Мȍнфӣс. :)
Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 00.19 ч. 17.11.2009. Pa ne može valjda biti silazni ni na prvom slogu, nego uzlazni koji tu dođe kada pomerimo silazni sa krajnjeg sloga.
Radije pišem većinu stranih imena u originalu, kad već ionako kuckam latinicom. Tako mi se bolje doima u latiničkom pismu, Chomsky ostaje Chomsky, Orwell ostaje Orwell, jer je i pismo isto kao kod njih, pa zašto ne bi bili i zapisi tih prezimena... Drugo je ćirilica, ali ona, makar po meni, sama po sebi ima neki naročit svoj stilski dodir u odnosu na latinicu, pa su zato i transkripcije u njoj prikladan dio te njezine nekakve posebne i samo njene čari. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Зоран Ђорђевић на 01.01 ч. 17.11.2009. Radije pišem većinu stranih imena u originalu, kad već ionako kuckam latinicom. Tako mi se bolje doima u latiničkom pismu, Chomsky ostaje Chomsky, Orwell ostaje Orwell, jer je i pismo isto kao kod njih, pa zašto ne bi bili i zapisi tih prezimena... Не знају сви стране језике. Могао би Мирослав да пише имена на немачком, а они који не знају читаће то како им се свиђа. А што се Монфиса тиче, важније је што га је Ноле победио. Није га баш ољуштио, али победи се у зубе не гледа. Наслов: Одг: Aorist Порука од: Miki на 01.18 ч. 17.11.2009. Ма знам да иде промена квалитета акцента у узлазни са силазног ако га померамо на први слог, али ми Мòнфӣс ич не лежи на језику. :)
Не знају сви стране језике. Могао би Мирослав да пише имена на немачком, а они који не знају читаће то како им се свиђа. А што се Монфиса тиче, важније је што га је Ноле победио. Није га баш ољуштио, али победи се у зубе не гледа. С обзиром на то да пишем ћирилицом, а и транскрипција са немачког се научи за 10-ак минута (ко не зна) — није ми ни падало на памет да пишем њихова имена у оригиналу. (А, не да имају смешних презимена: један мој познаник ради у пријавници за странце — па то је да умреш од смеха: Pimmelmann (да не кажем Цветковић ;D, мало ружније од тога), Schlüpfer (Гаћице), Reibenspieß (Гуликопљић)... :D) Хехе... Замало да изгуби, море. Видим ја резултат 6:2, 3:0 за Ђоковића, и помислим се: дај да погледам ово још пола сата, сад ће да га победи. ’Оћеш! Како седох да гледам, тако овај поче да губи: од 0:3 дође овај Монфис на 3:3, па једва Ђоковић извуче наредни сервис за 4:3, али на крају изгуби сет. Онда угасих и човек победи. Нисам сујеверан... :D Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 01.22 ч. 17.11.2009. Не знају сви стране језике. Могао би Мирослав да пише имена на немачком, а они који не знају читаће то како им се свиђа. Pa u oba slučaja se mora nešto žrtvovati — ako pišemo u originalu u latinici, rizikujemo to da ne budu svi znali dobro i pravilno pročitati, možda čak i ne budu znali na koga mislimo (znaju, recimo, za Čomskoga, ali kada vide zapis Chomsky, mogu i ne znati uopšte da je to on jer su im takav zapis i čitanje nepoznati), a ako pišemo transkribovano u ćirilici, rizikujemo to što se zatire trag izvornom nazivu i dobija se nekakva interna, lokalna varijanta sa kojom se ne može ništa uraditi mrdnemo li samo malo dalje od naše ćirilice (na primer, neko tako zna samo za Чомскога, i džaba mu, ne može ni stranu literaturu da potraži jer ne zna izvorno pisanje, a mogao bi čak, kao gore, čim ode negde na stranu i sretne se tamo sa izvornim pisanjem Chomsky, i da ne prepozna uopšte da je to Чомски koga on zna i tako se obruka). Stoga je, naravno, paralelno navođenje i izvornog i transkribovanog lika prilikom prvog pominjanja jako bitno, bez obzira na to kojim pismom pišemo, i da li transkribujemo ili ne transkribujemo, ali to baš i nećemo uvek praktikovati ovako u forumskim porukama. Zato i ja zapišem u originalu ona imena za koja znam da ih vi možete prepoznati i pročitati. Ne bih zapisao u originalu npr. Pāṇini, kada bih vam o njemu govorio, nego ja zapišem Orwell, što i onaj ko ne zna engleski umije pročitati makar po Vuku i dobiti pravo zvučanje toga imena. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 01.25 ч. 17.11.2009. Ма знам да иде промена квалитета акцента у узлазни са силазног ако га померамо на први слог, али ми Мòнфӣс ич не лежи на језику. :) Ako adaptiramo Monfȉs, onda će to biti Mònfis, bez te dužine, što meni sasvim normalno i kulturno zvuči. :) Наслов: Одг: Aorist Порука од: Madiuxa на 09.33 ч. 17.11.2009. Jao Ђоле, а шта би тек рекао ти за Шпанце, кад они, јесте да пишу у оригианли, али читају како коме воља. Марлен Дитрих је Марлена Диетрић, Цирих Цурић, Москва је Моску, Лондон је Лондрес, Дамбо је Думбо, Кларк Гејбл је Кларк Габле, Пешић је Песик (што плус овде у Каталонији значи и штипање), и много тога још што не могу сад да се сетим... Кад ти кажу неко страно име, 99% су шансе да нећеш имати појма о коме ти говоре. Их, колико сам ја само пута испала глупа у друштву јер нисам разумела о коме говоре... Док нису пустили музику тог и тог певача или групе, или поменули филм у ком је неки глумац глумио, или ја видела написано име које они тотално погрешно изговарају...
Наслов: Одг: Aorist Порука од: J o e на 14.34 ч. 14.08.2010. Kod mene čak i imperfekta i tako i tako još ima... Najčešće od glagola biti: bȉjāg, bȉjāše ili bijáše, bȉjāsmo, bȉjāgu ili bijágu..., a sa njim i radnim glagolskim pridevom — i pluskvamperfekta: bȉjāše prvī dȍšō, al’ se razočárō, na primer, i dalje je dosta česta i razgovorljiva konstrukcija. (Копах по теми па приметих:) Је ли у Ужицу заиста такав акценат? Зар немате ту књижевни узлазни (до̀шао)? (А баш се пре неки дан чудим Клајну што му у Граматици пише дошао са краткосилазним). Наслов: Одг: Aorist Порука од: VPF на 20.48 ч. 17.08.2010. Pregledah sad ovu temu kad iskoči na vrh, i moram nešto da dodam.
Meni je potpuno strana ta teza da je aorist nešto zastarelo i neobično. Ne da se ne slažem s njom, nego mi je teško da pojmim da ga iko tako doživljava. Živeo sam u Beogradu 17 godina, ono jest sad kad malo premotavam film čini mi se da se ne koristi aorist mnogo, ali valjda bih primetio da sam ja bio jedini koji ga je koristio. To mi je nekako jedan sasvim običan deo svakodnevnog govora, samo je odsutan iz formalnog jezika nauke, dnevnih vesti, političkih diskusija... UBR, moja familija Izbosne sasvim redovno koristi oblik drugog/trećeg lica aorista za prvo (ja dođe, ispeče pitu, pojede...) uporedo s "redovnim" oblikom (ne kažem "književnim" jer često ispuštaju H, dođo', ispeko'...). Наслов: Одг: Aorist Порука од: Ђорђе Божовић на 03.26 ч. 01.09.2010. (Копах по теми па приметих:) Је ли у Ужицу заиста такав акценат? Зар немате ту књижевни узлазни (до̀шао)? (А баш се пре неки дан чудим Клајну што му у Граматици пише дошао са краткосилазним). Mhm, jest češće "dòšō", ali čuješ katkad i "dȍšō". :) Ne znam otkud; par puta mi je padalo na pamet da uzroci za neke dublete u lokalnom dijalektu leže možda u tome odakle je koja porodica doseljena u ovaj kraj (jer su, dakako, svi Užičani došljaci ovamo otkojèkud, a familije i zadruge su dugo vremena ostajale prilično izolovane po užičkim brdima), ali nisam uspeo proveriti tu teoriju. |