|
Наслов: Знање српског језика у школама Порука од: Зоран Ђорђевић на 23.25 ч. 31.10.2009. Како ви просветари процењујете знање језика оних који сада иду у школу? Колико се, ако се, разликује од вашег у то доба? Мислим на просек, не на оне којима је српски био и остао омиљени предмет.
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ena на 08.42 ч. 01.11.2009. Ovo samo kao napomena, dok prosvetari ne daju pravi odgovor :). Kada sam pre godinu-dve jednom osmaku pomagala da spremi prijemni iz srpskog u jednom pitanju iz testa se pojavio pridev srčan. On me je pitao šta to znači. Prvo sam pomislila da me zeza, a onda odmah to odbacila. Bilo mi je čudno da to ne zna.
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Соња на 09.31 ч. 01.11.2009. Није то ништа. Мене је пре пар дана студенткиња питала шта значи кад је нешто корелисано са нечиме.
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Prekobrojna на 15.28 ч. 02.11.2009. Biću slobodna da iznesem neka svoja zapažanja. :)
Današnji školarci (govorim o nižim razredima) su prilično elokventniji u odnosu na generacije od pre 30 i više godina. Slobodnije se izražavaju i manje su stidljivi u odnosu na moju generaciju. Rastu u podsticajnom okruženju, usvajaju nove reči s lakoćom. Problem nastaje kad treba te reči da objasne, jer često ne razumeju značenje, kao što rekoše Ena i Sonja. Deca koja vole jezik i danas lako usvajaju sve što im se kaže, a prosečni i ispodprosečni ostaju tamo gde su. Ne znam da li bih smela da kažem, ali mislim da su današnji malci pismeniji od moje generacije. Imam osećaj da su nama morali stotinu puta govoriti da se rečenica počinje velikim slovom ;). Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 14.03 ч. 20.02.2010. Не знам где да пренесем интервју са проф. Брборићем у Блицу, па ево овде нека; ово је његов поглед на тренутно стање ствари: http://www.blic.rs/Intervju/177474/Nastavnik-ismeva-i-
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: J o e на 15.35 ч. 21.02.2010. Нешто слично се може прочитати на сајту РТС-а (http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/518141/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B5%D0%B3+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html).
(Ипак, срамота је што у тексту који говори о језичкој култури и стању српског језика налазимо на десетине правописних грешака, али посебно место међу грешкама свакако има оно типично новинарско „Ђедовић је навела“. Докле више! >:() Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: maja... на 12.54 ч. 04.03.2010. Kao nastavnik i profesor u isto vrijeme (radim i osnovnoj skoli i u srednjim strucnim skolama) mogu da kazem da je znanje maternjeg jezika tragicno. Ubijediti ih da pročitaju lektiru je prosto nemoguća misija. A tek gramatika! Učenik u 8. razredu nabraja vrste riječi: "Imenice, zamjenice, skraćenice, zalozi..." Granica izmedju vrste i sluzbe riječi u rečenici u njihovim glavama jos nije postavljena. Itd, itd. Naravno, postoje izuzeci, al iz generacije u generaciju sve ih je manje. Pa tako, u srednju strucnu skolu dodje 50% učenika koji još uvijek čitaju na slogove, a druga polovina još i ne zna sva slova. U 3. razredu automehaničara imala sam slučaj da učenik nije znao da se ime i prezime pišu velikim slovom. Da ne pričam o ostalom. Zaista tragično.
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Зоран Ђорђевић на 13.50 ч. 04.03.2010. Pa tako, u srednju strucnu skolu dodje 50% učenika koji još uvijek čitaju na slogove, a druga polovina još i ne zna sva slova. U 3. razredu automehaničara imala sam slučaj da učenik nije znao da se ime i prezime pišu velikim slovom. Da ne pričam o ostalom. Zaista tragično. Верујем, али не знам шта би могло да буде решење. Сетих се и ове теме: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=983.msg8015#msg8015 Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 22.27 ч. 04.03.2010. Kao nastavnik i profesor u isto vrijeme (radim i osnovnoj skoli i u srednjim strucnim skolama) mogu da kazem da je znanje maternjeg jezika tragicno. Ubijediti ih da pročitaju lektiru je prosto nemoguća misija. Враг однео ту лектиру! Уопште не кривим омладину што је не чита и заиста ми није јасно који су то умови што начинише избор средњошколске лектире. „Горски вијенац“ у првој години — детету од четрнаест-петнаест година је дато да проучава Његоша, оно што ни његов наставник вероватно не разуме у потпуности, а затим следе Илијада, Одисеја, Сеобе, Ана Карењина и безброј неразумљивих, несавремених и неинтересантних тема — просто се не зна шта је ту досадније. И после кажу, омладина не воли да чита. Па како да воли када им је због школског система прва асоцијација на књигу неко разглабање о аљини на двајес страна? И што је најгоре — обавеза. Књига = обавеза. Лектира се као таква намеће, а шта поштеном човеку теже пада него обавеза? Ја се извињавам ако сам промашио тему, начинио офтопик, флејминг или тролинг, али је било јаче од мене. Морô сам. Завршићу цитирајући једнога умнога чо'ека: „There is surely no more reliable way to kill enthusiasm and interest in a subject than to make it a mandatory part of the school curriculum. Include it as a major component of standardized testing and you virtually guarantee that the education establishment will suck the life out of it“ - Paul Lockhart Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: J o e на 22.55 ч. 04.03.2010. Ти си очигледно, Шишмише, имао лошег наставника књижевности у средњој. Уз доброг професора, и Његош и Гете су — уживање а не мука.
Ја мислим да се интелектуалне способности и моралне вредности тинејџера и не могу боље развити него делима која си набројао. Захтев који наставник поставља ученику увек мора да буде за степен изнад ученичког просека, иначе не би ни било помака. А шта ти предлажеш да читају средњошколци? (Да се не разуме погрешно, и ја мислим да је део наставне лектире застарео, али то просто никако није део који си ти набројао. И Његош се ради на другој години. И један седамнаестогодишњак може без проблема да разуме основне идеје, па и филозофске, Горског вијенца.) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 23.15 ч. 04.03.2010. Vala, ja Karenjinu NISAM pročitala i ništa mi ne fali. Pročitala sam zato gomilu drugih nebrojeno puta boljih i interesantnijih knjiga. Slažem se sa Šišmišom, odabir lektire već bazdi na užeglo i trebalo bi korenito da se promene ti navodni "klasici".
Što se Gorskog vijenca tiče, sećam se kad sam ga čitala da mi je trebao rečnik. I to još onomad, pre dvadeset godina. Mogu da zamislim kako je tek sada ovim klincima koji ne umeju ni prosto proširenu da sastave a da ne ubace neku englesku reč... Takođe se sećam i Don Kihota. Mislila sam da prostite, da me neko zajebava. A onda sam par godina kasnije Don Kihota toliko zavolela da sam ga držala pored kreveta i svako veče nasumice otvarala knjigu i čitala slučajno odabrani deo... Don Kihot je npr. školski primer lektire koja se jednostavno NE MOŽE razumeti kako treba ako se ne poznaje španska istorija. Mislim da su knjige koje su po programu propisane previše teške za uzraste za koji su propisane. Jedino čega se sećam da sam čitala sa uživanjem i na vreme (nikad lektiru nisam čitala na vreme), bilo je Orlovi rano lete i Družina Pere Kvržice. To jesu knjige za decu, a ne Karenjina sa njenom haljinom u jednoj jedinoj rečenici na deset strana. Ima toliko dobrih knjiga hispanoameričkih autora, a sto puta su zanimljivije od mnogih iz lektire. Zašto u lektiri ne postoji ama baš niti jedan jedini hispanoamerički pisac? Zašto se ne bi u lektiru uvrstilo sto Godina samoće, ili Ljubav u doba kolere, Garsije Markesa, ili Pedro Paramo Huana Rulfa, Ili Vek prosvećenosti Aleha Karpentijera, Tunel Ernesta Sabata... A tek autobiografski roman Tetka Hulija i piskaralo, Marija Vargasa Ljose, pa Panteleon i posetiteljke, ili erotski roman za starije razrede, npr. Pohvala pomajci. Razgovor u katedrali istog pisca, svojevrsni eksperiment u formi, kao i već klasik Kortasar sa svojim Školicama, ili pak Poljubac žene leptira Manuela Puiga, i film je snimljen po tome... Meni lično, bilo koje od ovih dela koje sam nabrojala nebrojeno je puta interesantnije i poučnije nego prevaziđena Karenjina i njena glupa haljina. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 23.19 ч. 04.03.2010. А шта ти предлажеш да читају средњошколци? Сами да бирају, а не да им се намеће. Па макар то био Коељо, Видојковић или Анабела Басало, избор треба да буде њихов и ничији више. Неко ће читати шунд, неко Достојевског, али ће свако уживати, занимати се и забављати, највероватније и заволети књигу. У праву си, можда сам заиста имао лошег наставника, али уз све моје напоре да бежим са часова и ескивирам обавезну лектиру, а читам оно што ми душа иште, успео сам, на једвите јаде, да очувам своју љубав према књизи. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 23.29 ч. 04.03.2010. Мене су такође одувек смарали ти класици, па и Ћосић, Станковић и њима слични стилови — упрошћено: бескрајно ређање догађаја и описа; док сам понајпре Селимовића, а онда и Андрића, Десницу и романе сличне тематике гутао као од шале: када се испреплете и унутрашња борба, размишљања те светоназори протагониста из овог или оног угла. Ја сам имао среће да нам је професорка у средњој дозволила да прочитамо уместо књига које нам се не допадају неке друге и њих обрадимо. Ту сам прилику приграбио за Селимовићеву Тврђаву, Орвела, Кишона, Зорана Ћирића итд.
Сами да бирају, а не да им се намеће. Па макар то био Коељо, Видојковић или Анабела Басало, избор треба да буде њихов и ничији више. Неко ће читати шунд, неко Достојевског, али ће свако уживати, занимати се и забављати, највероватније и заволети књигу. Док сам писао, ти се убаци са одговором. Уф, те бозе типа Коељо, Капор (бог да му душу прости), Анабела Шкрабало и њима слично — мислим да ипак треба напутити децу да разликују добру и врло добру од просечне литературе. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 23.45 ч. 04.03.2010. Уф, те бозе типа Коељо, Капор (бог да му душу прости), Анабела Шкрабало и њима слично — мислим да ипак треба напутити децу да разликују добру и врло добру од просечне литературе. Напутити? Таман колико и објашњавати некоме да је вешалица боља од виршле. Ко има иоле укуса брзо уочи разлику.Али ако се некоме свиђа виршла, зашто му на силу потурати ребарца? Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: J o e на 23.53 ч. 04.03.2010. ОК, нећу настављати да вас убеђујем у нешто што вам је толико далеко. Ја сам, шта ћу, провео један немали део живота проучавајући, махом из обавезе, класике до у детаљ и ни за милион година се не бих могао сложити да су Ана Карењина, Злочин и казна, Горски вијенац... превазиђени. Немојте се љутити, али је за правилно доживљавање наведених дела потребан виши ниво погледа на уметност и очекивања од дела. Ако од књижевности очекујете само занимљивост, купите Весну Радусиновић или Мирјану Бобић-Мојсиловић, али немојте инсистирати да деца остану ускраћена за горостасе писане уметности.
Ово што ви предлажете било би као када би се у наставу музичке уметности увеле Јелена Карлеуша и Сека Алексић. Не мора у слободно време да се слуша Мокрањац и Шопен, али мора да се учи у школама — они су узор. Тако је и са књижевношћу. (Још једном, ја први сматрам да се лектира има осавременити, али не претерујте са спрдањем са књижевношћу.) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: BladeRunner на 00.00 ч. 05.03.2010. Bruni
Цитат Poljubac žene leptira Manuela Puiga Poljubac žene pauka, ne leptira (mada, bilo bi ljepše da je leptir ;)). Da ne bude da skrećem sa teme - ništa nisam imao protiv lektire, kada bejah u srednjoj školi. Volio sam i "Anu Karenjinu", i Dostojevskog, a bogami i Crnjanskog, kao i Desnicu. Takođe, ne slažem se sa onim da se neke knjige moraju čitati kad ste mladi, jer ih u suprotnom ne shvatate kako treba. Ne mislim da sada išta bolje shvatam "Malog princa" nego kad sam bio u osnovnoj školi. Tada sam tu knjigu čitao kao bajku, kasnije se desila i ta famozna prva ljubav (davno bješe) pa je i ta knjiga postala romantična, još kasnije sam je čitao kao opis ljudskog društva, ali teško je reći šta je ispravno čitanje ove knjige. U stvari, knjiga je ostala ista, a ja sam taj koji se mijenja. Takođe, teme koje obrađuju klasici su neprolazne. Savjest Raskoljnikova, umovanje Hamleta, putešestvija bez kraja Vuka Isakoviča, pomirenost Ivana Galeba, Njegoševe izreke... to ne može da zastari. To je kao da kažete da su prirodne nauke danas dosadne, jer učenici svakodnevno vise na internetu. Žao mi je, ali prirodne nauke ne zavise od površnosti novih generacija. Ako nisu u stanju da shvate njihovu kompleksnost, to je njihov problem, a ne problem tablice množenja ili Njutovnog zakona. Ne može sve da se zbloguje ili fejsuje, za neke stvari mora malo i mozak da se uključi. Sve ovo, pa i mnogo više, važi za književnost. I da, učenicima TREBA nametati Dostojevskog ili Njegoša. Sigurno je da bi oni radije čitali neki roman Isidore Bjelice, ali koliko će im to zaista u životu koristiti? Jedno ispravno shvaćeno:"Čašu meda jošt niko ne popi..." napraviće od nekoga bolju i plemenitiju osobu. Od trideset učenika, pravi smisao će shvatiti petoro. Pametnome dosta. Bruni Цитат Vala, ja Karenjinu NISAM pročitala i ništa mi ne fali. Ovo je tačno samo ukoliko neko čita knjige kako bi udario recku. Da li si nešto izgubila ili nisi nečitanjem "Ane Karenjine" ne možeš da saznaš dok je ne pročitaš. Dakle, rečenica treba da glasi:"Ja sam pročitala Anu Karenjinu i to mi ništa nije trebalo u životu" (ja to mogu da napišem za famoznog Beketa koji me nije ič dodirnuo). Da ne bude zabune (ili popovanja), ja od klasika nisam pročitao Geteovog "Fausta" (iako planiram godinama), ama baš ništa od Viktora Igoa, i ovako mogu da nabrajam do sutra. Međutim, nemam pojma da li mi nešto fali ili ne zbog toga. Ne znam to ni za famoznu Anabelu Basalo, ali javlja mi se da ne propuštam mnogo ;) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.01 ч. 05.03.2010. Цитат Немојте се љутити, али је за правилно доживљавање наведених дела потребан виши ниво погледа на уметност и очекивања од дела. Hm. Da li si pročitao i jednu od knjiga koje sam ja navela?Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: d@do на 00.02 ч. 05.03.2010. Ја сам, шта ћу, провео један немали део живота проучавајући, махом из обавезе, класике до у детаљ и ни за милион година се не бих могао сложити да су Ана Карењина, Злочин и казна, Горски вијенац... превазиђени. Ne sumnjam u to, ali koliko danas ima profesora koji su to pročitali na takav način a kamoli sreće da to znaju približiti djeci. S obzirom da sam u studentskom domu vrijeme nerijetko provodio i sa studentima srpskog jezika i književnosti, veliku većinu bih vratio u osnovnu a kamoli dozvolio da mi podučavaju dijete. Ali moram, takav je sistem. Nema provjere, jednom se zaposli i unakazi generacije i generacije. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ђорђе Божовић на 00.05 ч. 05.03.2010. Slažem se s vama u potpunosti da je nastava književnosti kod nas spala na najniže grane, i da joj treba dosta, dosta osavremenjavanja, i to ne samo u lektiri.
I slažem se da bi trebalo da deca sama biraju lektiru i onda na času sami analiziraju to što su odabrali da pročitaju, samo mislim da bi izbor ipak mogao biti malo bolji od Koelja i Vidojkovića — neka to čitaju u slobodno vreme ako hoće, a zadatak nastave književnosti i jeste da im usadi ukus za vešalice. ;) Dakle, mogućnost izbora da, ali neograničenog izbora ne. S tim što to ne znači da učenici sa profesorom ne bi mogli na času analizirati i takve romane, zašto da ne, pa da diskutuju o njihovom kvalitetu, temama koje se provlače u šund literaturi, i tako dalje... Ali lektira da im bude obavezna ipak sa spiska vrednijih dela, pa da onda odatle biraju što im srcu drago. Nego, ljudi — Ana Karenjina? Molim vas, pa to je divan roman! Ne znate šta propuštate. :) Miroslave, upravo si opisao razliku između žena i muškaraca. :) Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... :D Bruni, hispanoamerički pisci su stvarno nepravo zapostavljeni u našoj nastavi. Borhes jedva da se pominje, ostalo ništa. A to je veliki propust. ;) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.07 ч. 05.03.2010. Цитат Ovo je tačno samo ukoliko neko čita knjige kako bi udario recku. Da li si nešto izgubila ili nisi nečitanjem "Ane Karenjine" ne možeš da saznaš dok je ne pročitaš. Dakle, rečenica treba da glasi:"Ja sam pročitala Anu Karenjinu i to mi ništa nije trebalo u životu" (ja to mogu da napišem za famoznog Beketa koji me nije ič dodirnuo). Ma pročitala sam ja Karenjinu, ali to čitanje je bilo kao udaranje recke, zato je i ne računam u "pročitanu"... Sećam se samo da sam se na smrt izdosađivala, kao i sa Ratom i mirom, koji doduše je imao ipak vrlo zanimljive delove uglavnom one koji su se dešavali u gradu, kad dođe do bojnog polja, kuku lele... Tako da ja, iako sam obe knjige pročitala, računam prvu kao nepročitanu, a drugu kao pola pročitanu, jer ako meni knjiga ništa ne kaže, ne natera me na razmišljanje, ne zaokupi me toliko da zaboravim da siđem na svoju stanicu, nego moram da se vraćam, to nije knjiga. Barem ne za mene. Takođe mislim da si Joe, vrlo krut u određivanju nečije umetničke senzibilnosti. Šta sad, ne sviđa mi se Karenjina to znači da volim Karleušu? Mislim stvaaaarnooooo.... :P Svaka od onih knjiga koje sam ja navela je sto pedeset puta bolja od Ane Karenjine, jer svaka od njih tretira od spoljnih događaja do sasvim unutrašnjih dešavanja unutar jedne osobe. Takođe ima i neobično dugih rečenica (čini mi se da Pedro Paramo ima nekoliko takvih, na par stranica), ali to je ipak nešto drugo. Pa majku mu božju, pa nisu Rusi jedini PRAVI književnici na ovome svetu... Kao da niko drugi nije napisao ništa ozbiljno, do samo Rusi... :) PS:Jao, jeste pauka, ne leptira, vreme mi je za spavanje, počela sam da brljavim... :D Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.12 ч. 05.03.2010. Цитат Miroslave, upravo si opisao razliku između žena i muškaraca. Smiley Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... Hhahaa.. Jel to ono da muški ne mogu da prate radnju ako u njoj učestvuje više od dve osobe? :PŠalim se, i moram reći da se ne slažem. Pa baš žene stalno nešto preispituju te sebe, te one oko sebe, mnogo su misaonije nego muški, koji daj samo neku akciju, daj samo da pršti i pljušti na sve strane, da se puca, jurca, lome kola i tako dalje, a radnja kao radnja, nije mnogo bitna... U stvari, mislim da je pogrešno deliti na muške i ženske čitaoce. Svako ima svoj senzibilitet, i pol zaista ništa ne znači da li će neko više oleti akciju ili unutrašnji monolog. Šta god da je, bitno je da te pokrene. Da te naljuti, da te nasmeje, da te natera da razmišljaš. Bilo šta, samo da te ne ostavi indiferentnog. A Karenjina je na mene delovala jedino kao ... Sedativ. Kad god sam je uzela čitati, vrlo brzo bih... Zaspala... ;D Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 00.25 ч. 05.03.2010. I da, učenicima TREBA nametati Dostojevskog ili Njegoša. Намет = порез, харач, данак... Зар не? Баш дивне ствари.Па ко још воли да му се нешто намеће? Ко обавезу воли да има? Мислиш ли да сам ја (или ти, или било ко други) заволео Достојевског зато што су ми га у школи наметали? Или је по среди нешто друго? Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 00.28 ч. 05.03.2010. Šalim se, i moram reći da se ne slažem. Pa baš žene stalno nešto preispituju te sebe, te one oko sebe, mnogo su misaonije nego muški, koji daj samo neku akciju, daj samo da pršti i pljušti na sve strane, da se puca, jurca, lome kola i tako dalje, a radnja kao radnja, nije mnogo bitna... Не слажем се. Управо ми се к**а од таквих филмова (кад их већ помену), то и не памтим кад сам погледао — волим психолошке трилере и драме, мало и утопистичке: 21 грам (21 Grams), Кеј пакс (K-PAX), В као вендета (V for Vendetta), Клопка, Седам (Se7en) итд. Волим и Татијеве бозе-комедије о животу свих слојева и томе слично. А можда сам и само нашао добро друштво са којим могу да поделим афинитете. Потпуно се слажем са Ђорђем: Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... :D То што жене преиспитују себе своди се на то да се поставе у улогу главне јунакиње љубавног филма (који су њихови драгани погледали заједно с њима да их не увреде а већину времена играјући џепни билијар), а онда се преиспитују како би се оне поставиле у ту ситуацију и како би њихова јача половина одреаговала или се поставила. Мушкарци баш размишљају о нечему дубљем, траже неки виши смисао живота. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ђорђе Божовић на 00.30 ч. 05.03.2010. Joj, nemojte tako! Nisam na te stereotipe mislio. :D
Evo, treba neko da ti dođe u goste za pet minuta, a tebi je kuća u neredu. Šta će uraditi žena, a šta muškarac? Žena će za tih pet minuta (generalno govorimo, naravno, ima razlike od osobe do osobe svakako) srediti kuću tako da izgleda kao da nikada nije bila u neredu, svaku stvar će vratiti na njeno mesto, napraviti atmosferu i sesti da dočeka gosta. Muškarac će napraviti još veći nered nego što je bio. Ispreturaće stvari, pogubiće se u prostoru, i kada gost dođe, naći će domaćina zatrpanog džumbusom. :) To nije generalizacija koju pravim, nego je prosto biološka podela koju nosimo u genima. Žene su mnogo praktičnije, mnogo sređenije od muškaraca, jer su one usredsređene na „sada i ovde“, imaju pregled cele situacije i mogu smisleno da reaguju u skladu s prilikom. Takvima ih je napravila evolucija, najpre jer su one gajile mladunčad i morale su razviti takav način reagovanja i razmišljanja. A muškarci su sasvim indiferentni za trenutno stanje, oni ne gledaju priliku i situaciju nego planiraju unapred, razmišljaju o uzrocima i posledicama, dumaju i postupno razrađuju plan akcije koji će žena u trenutku razraditi i obaviti. I njih je takvima napravila evolucija, jer su oni morali loviti, boriti se za ženku, boriti se za status alfa-mužjaka itd., što se sve odrazilo na njihov način reagovanja i razmišljanja. Polovi, dakle, jesu različiti, a to sam povezao i sa onom Miroslavljevom opaskom o romanima sa deskripcijom i romanima sa unutarnjom borbom glavnog lika. To, naravno, ne znači da su svi muškarci i žene takvi, ili da je to primarna osobina svakoga ili da se ona ne može i izgubiti u nekim ljudima, nego uvek ima individualnih razlika beskrajno, ali ovo je deo neke biološke baze. ;) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 00.33 ч. 05.03.2010. Ђорђе и ја пишемо исто, једино — свако описује на свој начин! :D
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 00.34 ч. 05.03.2010. Ženama su svakako bliži opisi i realni događaji „sada i ovde“, a muškarci su više zagledani u dubine kosmosa, raspredaju unutarnje borbe i dumaju o nekom višem cilju... :D То што жене преиспитују себе своди се на то да се поставе у улогу главне јунакиње љубавног филма (који су њихови драгани погледали заједно с њима да их не увреде и већину времена играјући џепни билијар), а онда се преиспитују како би се оне поставиле у ту ситуацију и како би њихова јача половина одреаговала или се поставила. Мушкарци баш размишљају о нечему дубљем, траже неки виши смисао живота. Где ли је онај смајли што крепава од смеха? :D Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 00.36 ч. 05.03.2010. Овај: (http://i45.tinypic.com/aauex2.gif) ? :)
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.37 ч. 05.03.2010. haha. Miki pazi kako odlučno odbijaš da budeš svrstan u kliše, a s druge strane u isti kliše trpaš sve žene a a za muške opet izmišljaš drugi, tebi prijatniji kliše? Pa JA PREZIREM ljubavne filmove. Toliko su mi dosadni i sladunjavi da mi se povraća od njih. Šta ćemo sad? Ili ti nisi tipičan muškarac, ili ja nisam tipična žena... ;)
Jesu polovi različiti, ali ja tu razliku ne bih svodila na tako banalne stvari. Naravno da ima i muškaraca koji od filma ili knjige traže nešto više od akcije (i ne pogube se kad ima više od dva lika), kao što i ima žena koje se smrtno dosađuju sa ljubavnim filmovima i ne zaluđuju se da to što su videle (ako uopšte i pogledaju takav film) primene u stvarnom životu, jer ZNAJU da je to ipak samo film, i da život funkcioniše na malkice drugačiji način... Kao što ima i žena koje su nesposobne da žive u redu, i muškaraca kod kojih je svaka stvar na svom mestu... Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 00.39 ч. 05.03.2010. Овај: (http://i45.tinypic.com/aauex2.gif) ? :) Е. :)Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Belopoljanski на 00.39 ч. 05.03.2010. Горски Вијенац, На Дрини ћуприја, Ана Карењина, Дервиш и смрт, Злочин и казна... Углавном сам све те књиге прочитао неколико година након гимназије.
Горски Вијенац нисам физички могао да поднесем када се радио у првом разреду, од читања ми је било физички лоше. Ниједна реч није допирала до мене, радња ми је била одвратно досадна, а за сваки стих сам морао да се лаћам објашњења на крају књиге, молећи Бога да је уопште објашњено. Када сам му се у двадесетим вратио, прочитао сам га неколико пута у неколико дана и чинило ми се да ништа боље од тога нисам до тад прочитао. Враћао сам му се стално и знао сам га малтене напамет. Од Ане Карењине сам бежао као ђаво од крста. Покушавао сам да је читам, није ишло. Када сам чуо радњу од оних који су у читању одмицали или који су са читањем завршили, читало ми се још мање. Извукао сам се тако што сам се дохватио Рата и мира једини у разреду (било је опционо, Рат и мир или Ана), једини одговарао из те лектире и био касније миран цело полугодиште. Ану Карењину сам прочитао са 24 и толики је утисак оставила на мене да сам о роману размишљао недељама. А сећање на анализу Ане Карењине са часова српског није избледило. Када се сетим оних разговора, запитам се шта 15-годишњак уопште паметно може да каже или закључи одатле, шта је у стању да разуме. Вероватно има ко може, ја и моји другови из разреда нисмо. Не критикујем средњошколски програм лектире, само кажем како сам га ја доживео. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 00.40 ч. 05.03.2010. Šta ćemo sad? Ili ti nisi tipičan muškarac, ili ja nisam tipična žena... ;) Или обе тврдње вреде? :) ;) (Нисам знао да не волиш љубавне филмове. :)) П. С. Опет одосмо ван теме... ::) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ђорђе Божовић на 00.41 ч. 05.03.2010. i ne pogube se kad ima više od dva lika Sad meni treba jedan: (http://i45.tinypic.com/aauex2.gif) Kao što ima i žena koje su nesposobne da žive u redu, i muškaraca kod kojih je svaka stvar na svom mestu... Naravno, ono je bio samo generalan primer iz života za rodnu razliku koja, uostalom, i održava ovaj svet ovakvim kakav jest. :) U suštini, svaki generalan primer koji bismo pokušali dati, i taj s neredom i sa filmovima i s knjigama, jeste kliše, ali ispod svakoga klišea ipak leži ta jedna osobina polova, inače se ni ti klišei ne bi pojavili. ;) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ђорђе Божовић на 00.47 ч. 05.03.2010. Када се сетим оних разговора, запитам се шта 15-годишњак уопште паметно може да каже или закључи одатле, шта је у стању да разуме. Вероватно има ко може, ја и моји другови из разреда нисмо. Svaki petnaestogodišnjak sigurno može, a može i više od toga; ja upirem prstom samo na profesora koji je jedini krivac ako učenik tu svoju sposobnost koju i te kako poseduje ne ispolji, i ne razvije do jedne kultivisane faze. Profesorski je posao najteži na svetu, i najsuptilniji. Zato ga samo izuzetno trenirani ljudi mogu valjano obavljati, i prva reforma školstva koju bih ja uveo ne bi se odnosila ni na učenike ni na gradivo nego na profesore, koji bi morali neprestano da se usavršavaju kako stručno, tako i metodički, a tako i psihološki. ;) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.48 ч. 05.03.2010. Ima ovde jedna zabavna emjisija, zove se Hormiguero ili Mravinjak. Lajtmotiv su dva mrava od pliša koji vire iz stola, dok voditelj razgovara sa najrazličitijim gošćama (bilo je dosta i holivudskih glumaca, prošle nedelje je bio onaj crnja iz CSI Las Vegas, što ga utepaše u poslednjoj epizodi). Emisija je pre svega zabavna, tako da se uglavnom zezaju, strane gošće teraju da pevaju pesme na španskom (moram reći da su me mnogi Ameri iznenadili svojim poznavanjem španskog), onda izađe ludi naučnik pa svi zajedno vrše još luđe i besmislenije eksperimente, i tako... E, u toj emisiji, u jednom delu postoji obavezna "bitka polova". Voditelj i voditeljka se nadmeću ko će bolje da ismeje nedostatke onog drugog, koji se uglavnom svode na te klišee a pobedi onaj koji odnese više aplauza. U toj emisiji sam čula to da se muški pogube čim u knjizi/filmu ima više od dva lika. :D
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Шишмиш на 00.50 ч. 05.03.2010. Šta ćemo sad? Ili ti nisi tipičan muškarac, ili ja nisam tipična žena... ;) Или обе тврдње вреде? :) ;) (Нисам знао да не волиш љубавне филмове. :)) А не воли ни Васка Попу. Нешто с њом, изгледа, није у реду :) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Miki на 00.52 ч. 05.03.2010. Од Ане Карењине сам бежао као ђаво од крста. Покушавао сам да је читам, није ишло. Када сам чуо радњу од оних који су у читању одмицали или који су са читањем завршили, читало ми се још мање. Исто и ја. Од читања, пак, нисам могао да се извучем, пошто смо знали да ће се појавити на писменом задатку. Али не лези враже: тада сам рекао професорки да ћу погледати филм за који сам сазнао да је верно снимљен по књизи (чак и сцена погибије пса на прузи, на самом почетку) али описати догађаје својим речима и пренети утиске — добио сам четворку од професорке, а псовке од другова и другарица који су добили тројке и двојке јербо су — користили интерпретације. Мене није обесхрабривало евентуално непојмљење уметничког дојма којег би таква књига требало да остави, већ — превелик размак између прве и последње стране... Лењ сам доста по природи. :-[ Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 00.58 ч. 05.03.2010. Šta ćemo sad? Ili ti nisi tipičan muškarac, ili ja nisam tipična žena... ;) Или обе тврдње вреде? :) ;) (Нисам знао да не волиш љубавне филмове. :)) А не воли ни Васка Попу. Нешто с њом, изгледа, није у реду :) Ma sigurno :). Doduše, volim Luciju Ečevari, feministkinju i dobitnicu vema važne španske nagrade za književnost, Planeta... Isidoru Bjelicu ne mogu ni na sliki da vidim, a kamoli da čitam ono što je naškrabala. Svideo mi se Krleža, npr. Baraka 5b, ne mogu da zaboravim opis blata i pacova, smrada koji se širio, toliko verno opisano da mi je gotovo muka pripala... Zanimljivo je da su na primer, opisi pripremanja hrane kod Markesa isto delovali na mene kao i taj Krležin opis, ali u suprotnom pravcu: prosto sam osećala miris tih banana prženih na buteru, i ostalih đakonija o kojima je on pisao a koje ja u životu nisam videla... Mada, moram priznati, pokušala sam više puta da pročitam onu njegovu autobiografiju, i ne ide, pa ne ide... Volim politički roman (ima dosta takvih u hispanoameričkoj književnosti, i svaki je potresna priča za sebe)... Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Ђорђе Божовић на 01.24 ч. 05.03.2010. Pa i Popa je vrlo „muški“ pesnik... :)
I ja obožavam Krležu, i izuzetno volim feminističku književnost. Niko ne zna jasno i glasno da kaže to što želi da kaže kao feministkinje. Jesi li čitala Radu Lazić? Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Соња на 08.02 ч. 05.03.2010. ... toliko verno opisano da mi je gotovo muka pripala... Zanimljivo je da su na primer, opisi pripremanja hrane kod Markesa isto delovali na mene kao i taj Krležin opis, ali u suprotnom pravcu: prosto sam osećala miris tih banana prženih na buteru, i ostalih đakonija o kojima je on pisao a koje ja u životu nisam videla... "Хозе, ти толико добро сањаш да и ја осећам мирис сира!" (Исправите ме ако је био Мануел или неки други) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 11.38 ч. 05.03.2010. ... toliko verno opisano da mi je gotovo muka pripala... Zanimljivo je da su na primer, opisi pripremanja hrane kod Markesa isto delovali na mene kao i taj Krležin opis, ali u suprotnom pravcu: prosto sam osećala miris tih banana prženih na buteru, i ostalih đakonija o kojima je on pisao a koje ja u životu nisam videla... "Хозе, ти толико добро сањаш да и ја осећам мирис сира!" (Исправите ме ако је био Мануел или неки други) Jel to Brzi Gonzales? :D Đole, nisam čitala Radu, uopšte vrlo slabo čitam naše pisce. Takoreći, uopšte ih ne čitam. U poslednje vreme sam zaokupljena istorijskim knjigama, tako da sam lepu književnost malo zapostavila. Kad sam završila faks, onda sam se bacila na sve knjige o kojima smo na ispitima govorili jer sam htela SVE da ih pročitam, toliko su mi se činile zanimljivima. Kad sam završila (zapravo, pročitala većinu njih, jer to se nikasd ne može završiti), izgradila sam neke svoje kritekrijume, i odlučila se da mi se ipak najviše dopada Ljosin realizam. Jarčeva fešta je da kažemo, najrealniji, najpotresniji i najgadniji roman koji sam čitala. Isprva sam mislila da je to G. Predsednik, Migela Anhela Asturijasa, ali Ljosa ga je nadmašio. Oba romana opisuju period diktature prvi je o diktaturi dominikanskog diktatora Truhilja, a drugi o Estradi Kabreri, gvatemalskom diktatoru. Ljosa je već ranije pisao o diktaturama, u romanu Razgovor u katedrali (koji je izuetno zanimljiv i sa tačke forme, koja je u vidu kineske kutije. Nema početka, nema kraja, nema hronološkog ređanja dogašaja, sve je ispretumbano tako da jednostavno MORAŠ da nastaviš da čitaš dok ne pročitaš, jer tek kad pročitaš celu knjigu, postaje ti jasno šta se u stvari desilo. Mene lično je oduševio time. Takođe ono što mi se dopada kod Ljose, jeste da je svaka njegova knjiga drugačija: nema ponavljanja kao kod eto te Ečeverije, koja me je oduševbila nakon prvog romana, zatim drugi, treći nisam ni dovršila, četvrti sam kupila i nisam ni počela. Teme, likovi, sredine, sam duh knjige, svaka knjiga je apsolutno različita od druge. Markes, verovali ili ne, i on me je smorio s njegovim magičnim relizmom. Sto godina samoće mi je bilo svojevrsno otkrovenje, taj način pisanja, kad se osećaš kao da si u Zemlji čuda a da se Alisa negde izgubila i da je zla kraljica srce zavladala (mislim, neverovatne simbolike u onom delu kad počinju da zaboravljaju imena stvari, pa im u očajničkim pokupšajima da odlože konačni zaborav, pišu etikete sa imenima... Kao i one stotine hiljada radnika pobijenih na plantažama jankijevske kompanije Fruits Company koje su posle tajno vozom vozili do mora i bacali ih u vodu... (to se stvarno desilo, čisto da znate)... A onda sam pokušala da čitam Najavljena smrt i bacila. Prvo sam okrivljivala prevodioca, jer je stil bio potpuno različit, jednostavno t nije bio Markes kog sam ja upoznala. A onda sam na španskom pokušala da čitam onu autobiografsku knjigu i dođem do neke 100 strane i bacim. I tako više puta... Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Соња на 11.44 ч. 05.03.2010. "Хозе, ти толико добро сањаш да и ја осећам мирис сира!" (Исправите ме ако је био Мануел или неки други) Jel to Brzi Gonzales? :D Of kors. ... Види, мајку му, никако се не зове: http://www.youtube.com/watch?v=cG3LeVXjgq8&feature=PlayList&p=92C1910CBFAE5B98&playnext=1&playnext_from=PL&index=89 Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 12.16 ч. 05.03.2010. Ma nije važno, bitno je ono: Ti tako dobro sanjaš da i ja osećam miris sira!!! :D
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: maja... на 14.48 ч. 05.03.2010. Поприлично сте се удаљили од теме. :)
Каласици су класици, ваљда зато што се свевремени. Школски програм може да застари, ал класици не. Није проблем у разумјевању дјела (тешко да било ко може цијело дјело схватити у потпуности, ал сви могу пронаћи неки дјелић који ће да их заинтересује, покрене, и у 15-ој и у 50-ој), прије је у лијености ученика. Шта ће читати бирају по броју страница, па тако "Странца" прочитају сви, а "Ану Крањину" нико. А шта мислити које од ових дјела тинејџер може боље разумјети? Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 15.08 ч. 05.03.2010. Hm,stvarno nije zbog broja stranica, ali Stranac me je odusevio. Karenjina me je ubila od dosade. Sad se setih i Kafkinog Procesa. Eto, tu sam knjigu progutala jer sam bila mnogo nestrpljiva da saznam da li će se razjasniti svi ti navodni nesporazumi u koje je upao nesrećni Jozef K. Kasnije sam tek shvatila da se uopšte nije radilo ni o kakvim nesporazumima... :(
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: DM на 19.18 ч. 01.04.2010. Цитирано: Шишмиш link=topic=4508. msg51277#msg51277 date=1267741158 Цитирано: J o e link=topic=4508. msg51267#msg51267 date=1267739745 А шта ти предлажеш да читају средњошколци? Сами да бирају, а не да им се намеће. Па макар то био Коељо, Видојковић или Анабела Басало, избор треба да буде њихов и ничији више. Неко ће читати шунд, неко Достојевског, али ће свако уживати, занимати се и забављати, највероватније и заволети књигу. Volela bih da vidim kako bi to izgledalo kada bi deca sama birala. :D Znam da sam čitala lektiru, ali ne mogu da se setim sa kolikim poletom sam to radila. Smatram da su klasici obavezni, zbog opšte kulture. Postoje knjige koje nisam mogla u potpunosti da razumem. Na primer, Kafkin "Proces". U tim nevinim i naivnim godinama, čitavo moje biće se bunilo protiv nepravde. Danas, knjigu doživljavam na sasvim drugačiji način. Možda je to neka vrsta pripreme za život. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 19.25 ч. 01.04.2010. Слажем се, ДМ, кад је Кафкин Процес у питању. Мени, иако ми није било баш најјасније шта се ту дешава, јер ми је заиста изгледало као права Зона сумрака то што се дешавало мученом Јозефу К., веома ми се допала књига, зато што је у мени пре свега покренула осећања, размишљања, а такоше научила сам и нешто ново о животу који ме је тад чекао по дефинитивном одрастању. Али, шта има у Толстојевој Ани Карењини или Рату и миру што нас припрема на живот? Можда ризикујем да испаднем глупа у друштву :), али ја заиста Толстоја ни под тачком разно нисам могла да прочитам до краја. А стварно сам се трудила... :D
Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: DM на 20.06 ч. 01.04.2010. Rat i mir ću da zaobidjem, jer sam čitala samo mir, a rat preskakala i nikada se nisam vratila toj knjizi, a smeši mi sa police. :D
Kad je Ana Karenjina u pitanju, situacija je malo drugačija. Možda sam i pristrasna. :) Trebalo je prelomiti: ostati u braku bez emocija zarad deteta ili živeti i voleti, osloboditi zarobljene strasti i na kraju shvatiti da je sve to bilo uzalud. Sve to podstiče na razmišljanje, a deca u tom uzrastu (kada čitaju lektiru), misle da se jede sve što leti. Au, koliko puta sam upotrebila infinitiv! Nego, da se vratim na temu. Mislim da sve zavisi od učiteljice. Učiteljica mog sina je forsirala matematiku i on je zaista dobar matematičar, medjutim, pred kraj četvrtog razreda osnovne škole, vežbali smo za kontrolni zadatak i kada smo došli do roda i broja imenica, on se nasmejao, jer nije znao da imenice imaju broj. Ćerka ima učiteljicu koja podjednako pažnje posvećuje svim predmetima, ali imam utisak da ništa ne stiže da obradi do kraja, jer je gradivo preobimno. Zaključak: u oba slučaja, roditelji moraju da rade sa decom. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 20.16 ч. 01.04.2010. Rat i mir ću da zaobidjem, jer sam čitala samo mir, a rat preskakala i nikada se nisam vratila toj knjizi, a smeši mi sa police. :D E, sad mi je lakše... :) Kod mene je bio istii slučaj... :)Kad je Ana Karenjina u pitanju, situacija je malo drugačija. Možda sam i pristrasna. :) Trebalo je prelomiti: ostati u braku bez emocija zarad deteta ili živeti i voleti, osloboditi zarobljene strasti i na kraju shvatiti da je sve to bilo uzalud. Sve to podstiče na razmišljanje, a deca u tom uzrastu (kada čitaju lektiru), misle da se jede sve što leti. Au, koliko puta sam upotrebila infinitiv! Meni to sve liči na romane Mir-Jam... A za infinitiv ne brini. Savršeno čuči u svim tvojim rečenicama... ;)Nego, da se vratim na temu. Mislim da sve zavisi od učiteljice. Učiteljica mog sina je forsirala matematiku i on je zaista dobar matematičar, medjutim, pred kraj četvrtog razreda osnovne škole, vežbali smo za kontrolni zadatak i kada smo došli do roda i broja imenica, on se nasmejao, jer nije znao da imenice imaju broj. Ćerka ima učiteljicu koja podjednako pažnje posvećuje svim predmetima, ali imam utisak da ništa ne stiže da obradi do kraja, jer je gradivo preobimno. Zaključak: u oba slučaja, roditelji moraju da rade sa decom. Наравно да не верујем ни ја да је ово неко правило, али то је та особа приметила као занимљивост, јер њен син нпр. капира математику и граматику без проблема, док њеној ћерци баш то двоје иде мало теже, а у исто време више нагиње лепом писању, цртању, уопште уметности и креативности... Па још кад смо овде наишле на математичаре који теорију граматике и правописа држе у малом прсту и на све имају одговор... :) Можеш замислити! :) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: DM на 20.22 ч. 01.04.2010. Nije baš kao Mir-Jam. :P Nju možeš da čitaš na preskok i ništa nećeš propustiti. Uvek možeš da složiš kockice i pretpostaviš šta se dogodilo. Hajde, pročitaj sada Anu, pa mi kaži da li ti se utisak promenio. Postoji nekoliko knjiga kojima uvek mogu da se vratim. Jedna od njih je Ana, a druga je Nušićeva Autobiografija.
Ovo poslednje je vrlo zanimljivo. :D Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Зоран Ђорђевић на 20.31 ч. 01.04.2010. Hajde, pročitaj sada Anu, pa mi kaži da li ti se utisak promenio. Да, Ана Карењина је књига коју човек треба да прочита двапут. Једном као млад, а потом кад остари и проживи штошта слично. Има још таквих књига, на пример Идиот. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 21.10 ч. 01.04.2010. Nije baš kao Mir-Jam. :P Nju možeš da čitaš na preskok i ništa nećeš propustiti. Uvek možeš da složiš kockice i pretpostaviš šta se dogodilo. Hajde, pročitaj sada Anu, pa mi kaži da li ti se utisak promenio. Postoji nekoliko knjiga kojima uvek mogu da se vratim. Jedna od njih je Ana, a druga je Nušićeva Autobiografija. Ovo poslednje je vrlo zanimljivo. :D Мени је то Дон Кихот. Једно време сам га држала поред кревета, и сваке вечери насумице отварала књигу и читала од средине, па које ме поглавље задеси... Можда ти и није то лоша идеја, можда те и послушам. :) А да ли морам да читам и оне километарске описе њених хаљина.... :P Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: DM на 23.51 ч. 01.04.2010. Nemoj da si takva, čitaj sve po redu. :P
Zorane, u pravu si, Idiota sam čitala samo jednom, mogla bih ponovo. :) Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: maja... на 15.28 ч. 02.04.2010. Nije baš kao Mir-Jam. :P Nju možeš da čitaš na preskok i ništa nećeš propustiti. Uvek možeš da složiš kockice i pretpostaviš šta se dogodilo. Hajde, pročitaj sada Anu, pa mi kaži da li ti se utisak promenio. Postoji nekoliko knjiga kojima uvek mogu da se vratim. Jedna od njih je Ana, a druga je Nušićeva Autobiografija. Ovo poslednje je vrlo zanimljivo. :D Мени је то Дон Кихот. Једно време сам га држала поред кревета, и сваке вечери насумице отварала књигу и читала од средине, па које ме поглавље задеси... Можда ти и није то лоша идеја, можда те и послушам. :) А да ли морам да читам и оне километарске описе њених хаљина.... :P Pa ne opisuje Tolstoj baš sve njene haljine, i ne uvijek kilometarski. A kao što znaš opisi su skoro pa uvijek u funkciji karakterizacije lika. Koja stranica više sigurno ti neće naškoditi. Наслов: Одг: Знање српског језика у школама Порука од: Madiuxa на 15.34 ч. 02.04.2010. Nije baš kao Mir-Jam. :P Nju možeš da čitaš na preskok i ništa nećeš propustiti. Uvek možeš da složiš kockice i pretpostaviš šta se dogodilo. Hajde, pročitaj sada Anu, pa mi kaži da li ti se utisak promenio. Postoji nekoliko knjiga kojima uvek mogu da se vratim. Jedna od njih je Ana, a druga je Nušićeva Autobiografija. Ovo poslednje je vrlo zanimljivo. :D Мени је то Дон Кихот. Једно време сам га држала поред кревета, и сваке вечери насумице отварала књигу и читала од средине, па које ме поглавље задеси... Можда ти и није то лоша идеја, можда те и послушам. :) А да ли морам да читам и оне километарске описе њених хаљина.... :P Pa ne opisuje Tolstoj baš sve njene haljine, i ne uvijek kilometarski. A kao što znaš opisi su skoro pa uvijek u funkciji karakterizacije lika. Koja stranica više sigurno ti neće naškoditi. Bogami, hoće. ;) |